SERIJA ČERNOBILJ: Kako su obični Rusi doživeli seriju o nuklearnoj katastrofi

„Zapanjujuće koliko je podrobno sve prikazano“ i „šteta što to nismo mi snimili“, samo su neki od utisaka koje su obični gledaoci u Rusiji imali na seriju "Černobilj", piše Russia Beyond.

"Bol se prelivao sa televizijskih ekrana kao radioaktivna lava, paleći pod. Mi smo već navikli da se nadmeno podsmevamo načinu na koji nas prikazuju u američkim filmovima, pa smo prevideli trenutak u kome su oni dobro uočili sve što smo mi prestali da primećujemo kod nas samih", prokomentarisala je na svom Facebook profilu dramaturg Nina Belenicka.

Kako ona navodi, serija je ruskog gledaoca, sajberpirata koji će ovo sigurno pogledati, pa makar i u ilegali, vrlo precizno pogodila. Međutim, nju posebno zanima s kakvim razmišljanjima i osećanjima je seriju odgledao jedan situirani stanovnik u zemlji blagostanja. Belenicka navodi da je 1986, kada se dogodila nuklearna katastrofa, imala četiri godine.

"Kišu smo nazivali radioaktivnom, i odnekud se čulo da je treba izbegavati u širokom luku, jer njene kapi mogu da nagrizu. Uz to nismo smeli ni da beremo pečurke", seća se Belenicka.

Deda Moskovljanina Andreja bio je rudar u Tuli. U trenutku kada se katastrofa dogodila već je bio u penziji, stoga nije ni pozivan. Rođaci i danas primaju novčanu naknadu, jer je radiokativni oblak došao i do Tule.

Pročitajte još - Ekspres na licu mesta: Černobilj 33 godina posle katastrofe

"Naravno, da sam znao za havariju, ali Černobilj za mene nije imao neku emotivnu težinu. Posle odgledane tri epizode ove serije loše sam spavao i imao košmarne snove. Strašno mi je žao tih ljudi i pasa", priznaje.

I Rusi su snimali seriju

Mnogima je žao, kako piše Russia Beyond, što serija nije snimljena u Rusiji.

"Tokom tri decenije koliko je od tragedije prošlo, niko od sineasta na postsovjetskom prostoru nije se porihvatio teme Černobilja i nije ponudio svoju verziju događaja. Kao i u slučaju podmornice K-9 ili kosmičke trke između SSSR i SAD, svet će o etapama ruske istorije saznavati iz anglosaksonskih serija", smatra redaktor Ilja.

U Rusiji je, kako podeća portal, 2014. snimljena serija "Černobilj. Zona isključenja", mistična priča o tinejdžerima koji su se u današnje vreme uputili na područje katastrofe uputili. Ipak, serija ne govori o nuklearnoj katastrofi. Bilo je revoltiranih tolikom medijskom prašinom koju je serija podigla.

Marusja Čuraj napisala je na Facebook-u da je mnogo puta čitala sećanja očevidaca, gledala dokumentarce, a potom je i sama pre tri godine bila u Černobilju.

"Stoga kažem lepa serija u produkciji HBO i ništa više od toga. Dosta više sa tom medijskom halabukom".

Verni prikaz SSSR

Međutim, svi oni koji se za katastrofu ranije nisu interesovali, i nisu toliko toga videli i pročitali, bili su u velikoj većini u šoku.

"Moj otac je u ideološkom smislu bio sovjetski čovek, vojni pilot. Sećam se da je u biblioteci na polici stajao Rečnik ateizma. Međutim, vremenom, počeo je da uviđa svu nepravdu i koliko je sistem bio daleko od idealnog, pa ga je uveliko kritikovao (sedeći u kuhinji, naravno). Dobro se sećam kako je na radiju objavljena informacija o havariji. Iako je vest bila štura, moj otac je odmah shvatio razmere tragedije i bio je vrlo ljut na partiju. Smatrao je da će oni lično ubiti mnogo ljudi. Otac je umro posle havarije, već u junu, ali je mnogo toga predvideo. U seriji se recimo, može videti sovjetska kuhinja kakvu smo i mi imali, pa tipične ženske frizure i haljine bez rukava... Sve je do detalja verno prikazano, da vas prosto hvata jeza. Kao da ste ušli u vremeplov", kaže knjigovođa Jelena.