“SETI SE BARBARA” Sve ljubavi Žaka Prevera – neskrivenog buntovnika

“SETI SE BARBARA” Sve ljubavi Žaka Prevera – neskrivenog buntovnika


“Seti se Barbara
Bez prestanka je kišilo nad Brestom toga dana
A ti si išla nasmejana
Rascvetana očarana pokapana
Pod kišom
Seti se Barbara
Bez prestanka je kišilo nad Brestom
A ja sam te sreo u ulici Sijama
Smešila si se
A ja, ja sam se isto tako smešio
Seti se Barbara
Ti koju ja nisam poznavao
Ti koja me nisi poznavala
Seti se
Seti se ipak tog dana
Ne zaboravi
Neki se čovek pod tremom sklonio
I on te zvao po imenu
Barbara
I ti si potrčala k njemu pod kišom
Pokapana očarana rascvetana
I njemu se bacila u naručje
Seti se tog Barbara
I ne ljuti se na mene ako ti kažem ti
Ja kažem ti svima koje volim
Pa i onda ako sam ih video samo jedanput
Ja kažem ti svima koji se vole
Pa i onda ako ih ne poznajem
Seti se Barbara
Ne zaboravi
Onu pametnu i sretnu kišu
Na tvome sretnom licu
Nad onim sretnim gradom
Onu kišu nad morem
Nad arsenalom
Nad brodom iz Kesanta
O Barbara
Kakve li baljezgarije rat
Što je od tebe postalo sada
Pod ovom kišom od željeza
Od vatre čelika krvi
A onaj koji te u svom stiskao zagrljaju
Zaljubljeno
Da li je mrtav nestao ili jos uvek živi
O Barbara
Bez prestanka kiši nad Brestom
Kao sto je kišilo onda
Ali to više nije isto i sve je upropašteno
Ovo je kiša od strašne i neutešne žalosti
Ovo vise nije ni oluja
Od železa čelika krvi
Posve jednostavno oblaci
Koji crkavaju kao štenad
Štenad sto nestaje uzvodno nad Brestom
I odlazi da trune daleko
Daleko veoma daleko od Bresta
od koga ne ostaje ništa”

Zak Prever

“Seti se Barbara” je jedna od najpoznatijih pesama čuvenog francuskog pisca Žaka Prevera koji je rođen na današnji dan 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bolonjske šume. Njegova porodica je zbog finansijskih teškoća morala da se preseli u Tulon, ali se ponovo vraćaju u Pariz. Prever je zbog siromaštva, promena i stalnih preseljenja morao da zauvek napusti školovanje i od svoje petnaeste godine, radi povremeno razne fizičke i kancelarijske poslove.

U Loreni gde služi vojsku upoznaje Iva Tangija, budućeg velikog slikara nadrealizma, i u Carigradu Marsela Dijamera. Trojica prijatelja po povratku u francusku prestonicu počinju da žive zajedno.

Prever se venčao 1925. sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. U njihovoj kući na Monparnasu okupljaju se Breton, Desnos, Aragon, Pere, Keno i drugi nadrealisti, a domaćini su Tangi, Prever i Dijamel sa svojim suprugama. Trojica prijatelja odlučuju, da se priključe nadrealističnom pokretu 1925. godine.

Preverova saradnja sa nadrealistima trajala je sve do razlaza sa Bretonom 1928. godine.

Pročitajte još: Musliu – Napravićemo veliki film o Bekimu Fehmiu

Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom, Pjerom Preverom radio je na realizaciji nekoliko filmova, a tridesetih godina Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe.

Prever 1936. upoznaje mladu glumicu Žaklin Laurent i putuje sa njom na Balearska ostrva. Prever se potom seli sa svojom novom ljubavi Žaklin na sedmi sprat hotela ‘Montana’, pored Caféa de Flore. Napustio je Pariz 1938. kako bi se pridružio Žaklin u SAD. Tamo piše scenarije za poznate filmove.

Čuveni pisac je otpušten iz vojske 1940. godine, tokom Drugog svetskog rata. Nakon toga ostavlja Pariz i odlazi u  Saint-Paul-de-Vence na jug Francuske sa svojom novom devojkom Klaudi Karter. Žak se 1943. zaljubljuje u Žanin Loris, s kojom se venčava, a tri godine kasnije 1946. rođena je njihova ćerka Mišel.

Do smrti 11. aprila 1977. godine, objavio je više zbirki pesama i knjiga.

Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea “Obala u magli”, “Hotel Sever”, “Dan se rađa”, “Ljubavnici iz Verone”, “Deca raja”, “Vrata noći”. Dela: zbirke pesama “Reči”, “Veliki prolećni bal”, “Kiša i lepo vreme”.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar