Knjige za uživanje

Preporuka za čitanje: Apokrifi i palimpsesti

Knjiga, čitanje knjige — Izvor: Shutterstock

Pol Oster bio je jedan od najpopularnijih američkih pisaca svoje generacije, koji nas je napustio ove kalendarske godine.

Napisao je tridesetak knjiga, koje su prevedene na 40 jezika. Proslavio se “Njujorškom trilogijom“ i romanima: “Mesečeva palata“, “Sanset park“, “Putovanja u skriptorijum“, “Proročka noć“, “Knjiga opsena“, “Levijatan“, “Bruklinska revija ludosti“, “Zimski dnevnik“ “Nevidljivi“, “Otkrivanje samoće“, “4 3 2 1“, i “Baumgartner“.

Šta je “Mesečeva palata“? Predeo na Mesecu, restoran u Kineskoj četvrti u Njujorku, nadomak Univerziteta Kolumbija? Ime Nila Armstronga pisac je sreo pre 1969, ali on nije bio astronaut, već policijski narednik američkog gradića.

Da li je “Mesečeva palata“ ‒ kanjoni Jute, predeli američkog Zapada koji kao da nisu sa ove planete, ulice Menhetna, u kojima blista titrava noćna svetlost, muzejski eksponat – ulje na platnu na kome je prikazana Mesečeva površina u Bruklinskom muzeju, pustoš usred grada, odsustvo ljudi, ljudi sa Meseca, koji su sišli sa njega i pomešali se sa Indijancima, Tesla i vanzemaljci kroz istoriju, boginja Meseca Dijana, čija alternativna imena – Selena, Artemida, Hekata Oster nije izustio. Ali, čiji su atributi isti.

Film “Put oko sveta za 80 dana“, čiji glavni junak je Fileas Fog, alter ego ili dvojnik M. S. Foga, započinje kratkometražnim nemim filmom “Put na Mesec“ iz 1902, a Armstrongov let na Mesec preispituje se u stilu teoretičara zavere, da li je snimljen u velikom holivudskom studiju ili zaista izveden.

Prostor Central parka takođe odudara od urbane džungle Njujorka, presecajući Menhetn nadvoje, predstavljajući predele u čijim se krajolicima možeš lako izgubiti, nestati kao na pustom ostrvu. Osterova teza da su ljudi putovali na Mesec i pre Nila Armstronga zastupljena je u književnosti možda i pre Žila Verna.

Slobodan pad sa ivice svemira

Preporuka za čitanje

Scena 26.09.2024. 22:00

Slobodan pad sa ivice svemira

Rani radovi Pračet Terija

Preporuka za čitanje

Scena 19.09.2024. 23:10

Rani radovi Pračet Terija

Oster je, kao i uvek, pre svega napisao američki roman. Jedan polupismeni imigracioni službenik sa ostrva Elis skratio je prezime majčinim roditeljima od Fogelman – što znači čovek ptica u Fog – magla i tako je započeo njihov američki san, drugačiji od onog koji su sanjali u Evropi, zbog promenjenog prezimena. To dokazuje i njegova ljubav prema bejzbolu, čija pravila ostatak sveta slabo razume.

Marko Fog dobio je ime po Marku Polu, srednje ime Stenli po Henriju Mortonu Stenliju koji je uspeo da pronađe u divljinama Afrike Dejvida Livingstona. Ujak mu poklanja 1492 knjige, koje iščitava do kraja i potom prodaje. Slučajno ili ne, 1492. godine je Kolumbo otkrio Ameriku.

Da li su lajtmotivi, koji se ponavljaju, Osterovi apokrifi ili palimpsesti? Da li on uvek piše istu knjigu?

Snažni biografski elementi, odsustvo figure oca, ujak knjigoljubac, evropsko poreklo, krnja, disfunkcionalna porodica, figura samohrane majke, studiranje na Kolumbija univerzitetu, period gladovanja, ponavljaju se i ovde jer je u svakom od nas jedna pretkomora motiva, osećanja i reči, iz koje se vrši dalja difuzija.

Motiv regrutacije u američkom sistemu detaljno je opisan, učešće na studentskim antiratnim demonstracijama, što su sve i Osterove reference.

Jedan dvanaestogodišnjak napisao je roman “Keplerova krv“ u potrazi za svojim ocem, što je roman u romanu “Mesečeva palata“.

Odsustvo oca je motor radnje i izvor iskonske samoće, modulacija genetskog koda, a “Mesečeva palata“ stan velike majke, koja i sama ubrzo fizički iščezava, ostavljajući puste i rošave predele, koji se ogledaju u džinovskom vodenom ogledalu-grotlu.

Čardak ni na nebu ni na zemlji