Scena
19.08.2021. 08:00
Scena
20.08.2021. 20:05
Nebojša Jevrić
Intervju - Maja Verzotti
Slike ulivaju optimizam
"Nema naroda na Zemlji koji je ne poštuje kao najviši oblik božanskog prisustva i u čiju tradiciju i mitove nije utkana na oba načina, kao fizička i metafizička. Iako je doživljaj vode duboko ličan i za svakoga poseban i samo njemu svojstven, pamćenje drevne vode prožima nas jednako i čini nas „jednim“ na teško objašnjiv, ali svakako divan način."
„Postižemo suštinsko razumevanje, međusobno i vode kao takve. Iako je doživljaj vode duboko ličan i za svakoga poseban i samo njemu svojstven, pamćenje drevne vode prožima nas jednako i čini nas ’jednim’ na teško objašnjiv, ali svakako divan način. U pokušaju da na svojim slikama što potpunije prikažem svoju impresiju često dotaknem (po priči onih kojima su draga moja mora) nečije tuđe uspomene, prizovem u nečijem sećanju davne mirise i zvuke. Raduje me uvek, kao dete, takvo saznanje“, kaže Maja Verzotti čije slike ulivaju optimizam u svetu gde je sve manje lepote i gde vlada estetika ružnog.
Vaš svet je svet vode, večnog mora koje nas razdvaja i spaja sa drugim svetovima…
„More, i voda uopšte, jeste element koji poseduje sopstvenu memoriju i inteligenciju. Sve što je voda ikad dotakla, sve zvuke, događaje, osećaje koji su se dogodili u njenom prisustvu, ona pamti. Menjaju je zauvek, a i dalje ostaje nepromenljiva. Budući da je svuda i da smo velikim delom od nje i sami sazdani, neodvojivi smo deo ovog moćnog bića.“
Kroz Vaše slike sagledavamo duboku povezanost mora i ljudi koji ga nose u sebi. Malo je onih koji su videli more, a da ga nisu zavoleli, slično je i sa rekama, jezerima, potocima…
„Voda nas uvek privlači. Moć mora, njegov mir i ujedno brutalna sila koju predstavlja čine nas poniznim pred njegovom veličanstvenošću. Ljudi koji su rođeni ili deo života proveli uz more, prema mom mišljenju, višestruko su privilegovani i na jedan bajkovit način doživotno ukleti da se moru vraćaju ako već ne fizički, onda makar u mislima i snovima. Ovakvi, kako se međusobno šalimo ’morski’, prepoznajemo jedni druge sasvim jasno, skoro kao da je oko nas ostala tanana aura te večite vode.“
Scena
19.08.2021. 05:05
Ko neće da misli, leti napolje!
Voda kao element istraživanja, preplitanje fizičkog i imaginarnog, saglasje suptilnih vibracija kojima je večno prožeta.
„Nema naroda na Zemlji koji je ne poštuje kao najviši oblik božanskog prisustva i u čiju tradiciju i mitove nije utkana na oba načina, kao fizička i metafizička. Oduvek je predmet ljudskog interesovanja i obožavanja, a tako je i danas kada nauka ponovo potvrđuje drevna znanja o životu i svojstvima vode, uviđajući iznova njenu zapanjujuću kompleksnost.“
U osećanju i razumevanju vode kao bića, susrećemo se, prožimamo i rasplinjujemo na identične načine.
„Postižemo suštinsko razumevanje, međusobno i vode kao takve. Iako je doživljaj vode duboko ličan i za svakoga poseban i samo njemu svojstven, pamćenje drevne vode prožima nas jednako i čini nas ’jednim’ na teško objašnjiv, ali svakako divan način. U pokušaju da na svojim slikama što potpunije prikažem svoju impresiju često dotaknem (po priči onih kojima su draga moja mora) nečije tuđe uspomene, prizovem u nečijem sećanju davne mirise i zvuke. Raduje me uvek, kao dete, takvo saznanje.“
Voda ispod i iznad površine. Voda i svetlost.
„Ovde se moram osvrnuti na svoj prvi i time najupečatljiviji susret sa morem. Ono što percipira dete tek izašlo iz pelena obično je najbliže okruženje i detalji koji su fizički nadohvat ruke. Iz moje sićušne perspektive, More (u pitanju je silazak sa trajekta) je blizu, praćaka se i prska, njišući alge i ribice iznad krupnog kamenja. Dugo nisam naučila da plivam jer mi je svet ispod površine izgledao potpuno magično i prosto ga je bilo šteta napustiti i dići glavu iznad površine. Sunce drugačije sija kad se gleda odozdo, zamišljaš da si more i postaješ more (dok te ne izvuku iz vode prepadnuti roditelji misleći da se daviš)...“
Scena
19.08.2021. 00:00
Oktobarski salon: Besplatan ulaz na sve programe
Scena
05.08.2021. 22:05
Nadrealno realna umetnost
Raznovrsni ste u izražaju, radite akvarele, ulja na platnu, bavite se izradom dekorativnih panoa, modelirate nakit, pri svemu tome ste član ULUPUDS-a u vajarskoj sekciji. Šta zapravo za Vas znači tolika raznovrsnost?
„Uverenja sam da kreacija ne treba da bude sputana nedostatkom veštine. Takva primisao je za mene veoma tužna. Svaki novi ’zanat’, za koji mi se pruži prilika da savladam, za mene je neprocenjiv. Vremenom sam postala neka vrsta kolekcionara umetničkih veština i umeća od kojih mnoga ne stižem da upotrebim u svakodnevnom radu, ali, srećom, ne zastarevaju, već čuče i čekaju svoj čas. Neka od sakupljenih znanja uspela sam da prenesem na individualnim radionicama koje održavam samo na zahtev i radovalo bi me da uspem da prenesem što više. Moguće je, i nije retko da se umetnik opredeli za manji broj ili čak samo jednu tehniku i njome izražava kroz celu karijeru. Ja prosto volim širinu izbora i veseli me svaka novina pa ni ne pokušavam da se obuzdam u tom smislu.
Akvarel jeste moja ’najčešće eksploatisana’ tehnika, volim da vodu radim vodom, ima neke naslade u tome. Oni koji vole ovu disciplinu prepoznaju moje slike i često se i rado vraćaju kao kupci. U neku ruku, ne želim da se odreknem akvarela ni zbog sebe ni zbog njih koji mu se raduju, ali je nužno praviti pauze i neku vrstu izleta u druge medijume da bi se sačuvala svežina i radost stvaranja. Što se ulja na platnu tiče, moram priznati da ga izbegavam kad god je moguće. Lako se izražavam i dobro me služi kao tehnika, međutim sam osećaj ’lepljive’ boje, gustih nanosa, odbija me. Koristim ga uglavnom na kolonijama na kojima se zahteva izričito ulje, inače ne. Posebna stavka je nakit koji radim od drveta, srebra, bakra, stakla, uz sve načine obrade i alate koji uz to idu. Turpije, čekići, plamen, prljavi prsti, sve to zahteva zaseban prostor i potpuno prestrojavanje misli. Zato postoje periodi kada sklanjam sve ostalo.“
Nakit koji izrađujete je interesantan, da li je njegovo modeliranje zanat koji se da naučiti ili je još nešto što ne može svako da savlada?
„Kao i svaki umetnički zanat, postoje pravila i procesi za koje je potrebna određena fina manuelna spretnost, ali nema drugih uslova. Drugi deo je kreacija, koja ne mora nužno biti prisutna i po čemu se razdvaja juvelirski od umetničkog komada. Moj pogled na nakit svodi se na minijaturnu skulpturu sa kvalitetom primenjene plastike, odnosno – mora biti nosiv i ergonomski podesan ma koliko ’ludo’ izgledao.“
Bavite se akvarelom za šta se mora imati mnogo dara, tu uglavnom ispravki nema.
„Iako važi pravilo da ’papir sve trpi’, u akvarelu to svakako ne važi. Iako ima više stilova, od potpuno slobodnih do krajnje realističnih, zajedničko za sve je prethodno planiranje dok istovremeno morate biti spremni da vešto iskoristite slučajne efekte i razlivanja koja se dešavaju tokom rada. Nalazim da je glavni izazov ove tehnike upravo u tome – nešto kao tango.“
Ne samo more, već i Dunav, dunavski čamci, i opet voda…
„Dunav je moja druga velika voda prema kojoj osećam malo drugačiju, ali jednako jaku povezanost. Moćna reka ima sopstveni ritam i ne možete ga dokraja spoznati sa obale. Dunav vole oni koji su u njemu bar noge okvasili. Pecaroši znaju ponešto o onome što šapuće, ali pravi osećaj imate tek kad zaveslate, bez buke, uz divlji deo njegove obale u zoru. Čamci su samo dekor.“
Šta ima novo u Vašoj majstorskoj radionici?
„Vraćam se pomalo tajno crtežu, linija je moćno oruđe koje osvežava i osnažuje rukopis. Sam crtež prisutan je i inače u pripremi slike, ali sam se zaželela jednostavne snage i oštre forme koju linija neminovno donosi. Izazov je i izraziti se u potpunosti bez prisustva boje koju toliko intenzivno koristim. Takođe su u planu i skulpture za koje još skupljam materijal. Čudne i apstraktne, nekad geometrijske, a nekad ograničene forme i sve njihove kombinacije koje se provlače kroz moj nakit traže da dobiju samostalno obličje u malo većem formatu. Materijali koje istražujem u poslednje vreme pružaju mnoštvo novih načina obrade pa time i ceo dijapazon još neistraženih ideja koje teže da se razgranaju do neslućenih razmera i jedva čekam da vidim kuda će me odvesti. Već neko vreme zanima me reciklaža i načini inkorporiranja odbačenih predmeta u nova obličja, klasičan asamblaž, ali i primena plastike uz druge reciklažne materijale u umetničkoj formi… Mnogo toga, rekla bih. Videćemo šta će prvo isplivati na površinu.“
Komentari
