Scena
06.05.2022. 11:05
Scena
26.05.2022. 22:15
Silvana Hadži-Đokić
Herbert Džordž Vels
Spektakularna invazija
Herbert Džordž Vels rođen je 1866. u Kentu, kao najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert razvio je još kao dečak, kada je usled preloma noge morao dugo da leži.
Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Romani – "Vremenska mašin", "Ostrvo doktora Moroa", "Nevidljivi čovek" i "Rat svetova".
Verovatno najpoznatija činjenica u vezi sa potonjim jeste da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju "Rata svetova", o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džersi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima.
Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće drugim žanrovima. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar. U svojim delima predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije itd. Vels je mnogo putovao. U Rusiji se 1920. sreo sa Lenjinom i Trockim. Deceniju kasnije sa Staljinom i Ruzveltom.
Malo je poznata i činjenica da je smislio ime globalnoj organizaciji – Društvu naroda, koja je bila preteča Ujedinjenih nacija. Smatra se začetnikom strateških društvenih igara sa minijaturama.
Četiri puta bio je nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela. Upamćen je kao "otac naučne fantastike".
Filmske adaptacije ovog dela, bez obzira na to koliko su napete i drže pažnju, možete da zaboravite kada uronite u literarni svet ove kultne knjige jer su manje raskošne, opipljive i ubedljive. Osećaćete se kao delfin u vodi. To je bogatstvo pisane reči zbog koga ona opstaje od pamtiveka. Ne zaboravite da je ovaj roman napisan krajem XIX veka, mada je mogao da bude napisan i sutra.
Velsova vizija je iskonska i univerzalna, poseduje sopstveni magnetizam zbog koga je nećete ispuštati iz ruku. Možete je i kolektivno čitati naglas, a možete i klasično, sami, ugođaj je isti.
Njegova je teza: Šta ako vanzemaljci koje očekujemo, nisu dobronamerni, nisu došli da ćaskaju i razmenjuju svoja egzistencijalna iskustva sa nama kao žene recepte? Šta ako oni, zbog propasti svoje planete, svog marsovskog sveta, za njih drevnog, svetog i jedinog, moraju da unište nas, ne lamentirajući nad nama, kao ni mi nad kokošima.
Njihov rat je započeo neprimetno, nekoliko godina pre nego što su sleteli na Zemlju, astronomi, zaduženi za kosmos, bezazleni i spokojni poput ovčica, pogrešno su protumačili lansiranje njihovih letelica i kovanje smrtonosnog oružja i njihove ratne pohode ka nama, kao bezlične pokrete i eksplozije na njihovoj planeti, uočavajući svojim teleskopima buđenje super vulkana i velikih oluja.
Scena
29.04.2022. 08:10
Roman srpskog pisca koji je prvo objavljen u Zagrebu na ćirilici
Ne samo da naučni svet na Zemlji nije prepoznao opasnost koja nam se sprema, već njihovi članovi predstavljaju prve žrtve koje su pale u ovom neravnopravnom sveopštem ratu između bogova i šeširdžija.
Kad šesto čulo zataji, kao Indijancima, Maorima, Pigmejima, Aboridžinima i ugroženim životinjskim vrstama, od sumatranskog tigra do vakite, onda nastupa uništenje. Marsovci marširaju prema Londonu, zastrašujući i neumoljivi, ne zapažajući nas, bilo da smo civili ili vojnici, nismo im u vidokrugu, kao nama insekti ili mravi kad žurimo.
Smrtni neprijatelji, koji su nas tamanili kao pacove, ipak su uništeni, ali ne ljudskom rukom. A da li su se vratili na Mars ili pritajili na Zemlji, istražite sami.
Komentari
