Šta to tamo svira

Šta to tamo svira


Publika u Singapuru je pola sata pokušavala da razazna odakle dolazi zvuk, a u Salcburgu su ljudi nakon koncerta zavirivali u klavir kao što su Flojdu gledali ispod haube. I nikome ništa nije bilo jasno, ali svi su bili oduševljeni. Baš kao i u Londonu, Njujorku, Hanoveru, Parizu, Toskani, Holandiji, Danskoj. Instrument se zove hibridni klavir, a publika u Beogradu čula ga je pre nekoliko meseci na koncertu na “Kolarcu”. U potrazi za drugačijim zvukom, na jednom drugačijem klaviru sviraju Andrija Pavlović i Sonja Lončar, LP Duo.

“Mi smo klasično obrazovani pijanisti. Prošli smo ceo muzički put, studirali u Srbiji i Nemačkoj, svirali ceo klasični repertoar, a nakon koncerta u “Karnegi Holu”, što je bilo ostvarenje sna, 2014. se otvorio projekat “Kvantna muzika” u koji su bili uključeni fizičari sa Oksforda i iz Singapura i mi smo prepoznali našu šansu da stvorimo jedan drugačiji zvuk. Hibridni klavir je instrument koji smo izumeli zajedno sa  inženjerima Darkom Lazovićem i Draganom Novkovićem. To je u stvari mehanizam koji može da se ugradi u bilo koji akustični, koncertni klavir ili kućni pijanino i pomoću tog mehanizma se akustični klavir pretvara u digitalni klavir. Taj mehanizam izgleda tako što svaka dirka ima svoj senzor i pokret dirke se pretvara u digitalni signal. U stvari mi povezujemo koncertni klavir sa kompjuterom i možemo preko njega da sviramo šta god hoćemo. Tako da on radi kao i normalan koncertni klavir a u isto vreme sviramo preko računara”, objašnjava Andrija.

“Kvantni fizičari su jednostavno uspeli da u kvantnom svetu izmere nekakav zvuk koji može da se prebaci u čujni opseg. To je bila početna tačka za umetničko, ali i naučno istraživanje, da zapravo u tom kvantnom svetu postoji zvuk koji mi ne čujemo ali ga osećamo, on je tu. To su neki talasi, odnosno frekvencije koje su opšte prisutne i sad zajedno sa kvantnim fizičarima, kako oni napreduju u tome, tako i mi zajedno sa njima”, dodaje Sonja.

“Jamaha” pravi nešto slično, medutim, ono što jeste inovativno u ovom našem je što ga mi nosimo sa sobom svuda po svetu i naravno sviramo na dva klavira. U stvari, mi taj mehanizam znamo i sami da namestimo, ali uglavnom inženjer zvuka ide sa nama koji nam pripremi klavire pred koncert. Ono što je nama važno, mi volimo sintisajzere, ali mi smo klasično obrazovani pijanisti, nama je bitno da sviramo na toj mehanici klavira jer to je ono što na kraju čini razliku između električnog i koncertnog klavira. Nije to samo stvar zvuka nego i osećaja”, ističe Sonja.

Povezane vesti – INTERVJU RADIVOJE BUKVIĆ: Dobar film je nečiji univerzum

“I sad ti zvukovi su različiti, neke pravimo, neke koristimo, ali to je kao da pravimo orkestraciju kompozicija koje sviramo. Ali ovo nije kraj eksperimenta. Inženjeri i dalje rade na usavršavanju, mi smo na nekom drugom prototipu, a verujem da će taj treći prototip biti verovatno finalni, mada nikad ne znate. Mi smo kolekcionari analognih sintisajzera iz 70-ih i 80-ih godina, što je specifična vrsta instrumenata i onda smo jedno vreme svirali akustične klavire sa tim sintisajzerima. Medutim, nekako smo hteli da preko akustičnog klavira dobijemo još neke zvukove. Kada smo krenuli u projekat “Kvantna muzika”, projekat je bio zasnovan na zvuku koji se dešava u kvantnom svetu i na određenim eksperimentima gde smo dobijali neke analize, prevodili taj zvuk u naš slušni opseg i zapravo smo razmišljali kako da predstavimo takav projekat, na koji način. Onda smo shvatili da moramo da spojimo stari i novi svet, kvantni i ovaj naš i možda akustično i digitalno. Sećamo se analognog vremena kao i početka digitalnog vremena, tako da mislim da ćemo uvek živeti tu vrstu dualnosti”, kaže Andrija.

LP Duo (c) Marko Milovanovic, Universal Music Serbia (11)

“Od oktobra nastavljamo projekat u saradnji sa kvantnim fizičarima i Muzikološkim institutom SANU i partnerima iz Linca, Haga, Hanovera i Singapura. Taj projekat će trajati tri godine, to je “Creative Europe” program i u okviru koga će nastati nešto novo kao što je i iz prvog dela projekta nastao hibridni klavir. Postoji ideja da se na jednom nivou razmišlja i o tome kako zvuk utiče na naše organe, na potencijalnu dijagnostiku ili pomoć čovekovom zdravlju. Ali videćemo, to je jedan ozbiljan proces. U tom projektu mi inspirišemo kvantne fizičare, ali i oni nas. I sigurno ćemo komponovati još više muzike u narednom periodu.”

LP Duo je snimio novi album za “Universal”, na gostovanjima najčešće na hibridnom klaviru izvode svoja dela, ali kažu da odlično zvuče i kompozicije Miloša Raičkovića, Ivana Božičevića i ostalih kompozitora koje su aranžirali za hibridni klavir.

“Sada je fokus na tom našem autorskom albumu koji se zove “Dualnost” i koji izlazi 20. septembra, za celo tržište ne samo kod nas, tako da smo posvećeni promociji tog albuma, a onda idemo u Tokio. Nastupamo i na otvaranju tribine kompozitora u Beogradu pa onda idemo u Pariz. Koncertna promocija našeg novog albuma je u Sinagogi u Novom Sadu ,11.oktobra. Mnogo ljudi nam je reklo: Koliko bi vama bilo lakše da živite negde drugde.”

Povezane vesrti – INTERVJU BILJANA KRSTIĆ: Svi vole naš etno-zvuk osim nas

A kako bi sve ovo izgledalo da živite u Londonu, da li biste lakše i isplativije promovisali to što radite?

“Mislim da to što mi živimo ovde što se tiče naše karijere, u zakašnjenju smo oko 10 godina. Ali to je pitanje šta čovek dobije a šta izgubi. To uvek ide jedno s drugim. Verovatno bismo se suočavali sa nekim drugim problemima, i na neki način naša umetnost bi bila drugačija da smo živeli negde drugde. Navikli smo da se snalazimo i da budemo samostalni i da možemo gde god da se pojavimo nekako sve to da iznesemo. Možda je to posledica tih teških godina koje smo prošli odrastajući i sazrevajući na ovim prostorima. Ali mislim da se tu desi neka snaga i to se čuje i u umetnosti. I ljudi to prepoznaju, njima je to zanimljivo na kraju, verovatno i neobično. Svi umetnici koji dolaze odavde imaju tu snagu da istraju. Sonja kaže da smo na 10 godina zakašnjenja, ali mislim da smo u jednom drugom smislu, umetničkom, jedno 10 godina ispred. Ovaj naš album je neko naše mišljenje kako bi klasična muzika trebalo da izgleda, kako da zvuči u 21. veku. Mi smo u Salcburgu svirali sa zvezdama klasične muzike nemačke scene, ali nekako njihova muzika i njihov način izvođenja pripadaju 20. ili 19. veku, a naša 21. veku. Videćemo šta će biti u nekom krajnjem zbiru, da li kasnimo ili žurimo”, ističe Andrija.

“Nama je potrebno dosta više da bismo se dokazali, zbog onoga što nosimo sa sobom samim tim što smo ovde rođeni, ali u pojedinim situacijama naše karijere susretali smo se sa različitim predrasudama. Medutim, nekako na kraju svega ono što mi donesemo sa sobom ako to poseduje kvalitet, onda se ta predrasuda vrlo lako zaboravi. Tako da smo do sada uspeli nekako da ubedimo ljude da je potpuno nebitno iz koje smo zemlje. Tu smo gde smo, za sada ne razmišljamo o odlasku, ovde je naša baza, tu imamo podršku familije i prijatelja, tako da je to najznačajnije mesto za nas trenutno, ali ko zna. Zavisi šta budu neka nova iskušenja, ali mi jako volimo Balkan.”

Stranim muzičarima koje susrećemo na koncertima je sve to jako zanimljivo. Iznenađeni su šta mi to radimo, pitaju otkud nama te ideje. Ali susrećemo i puno naših talentovanih, izvanrednih ljudi u inostranstvu svih profesija. Prosto se ponekad pitamo kad neka zemlja ima toliko talentovanih ljudi, šta bi bilo da su svi ovde ostali. Sigurno da migracije nisu samo posledice ratova već ljudi prosto idu tamo gde mogu da se ostvare. Mi pripadamo malom procentu ljudi koji može sebi da dozvoli da živi ovde jer suštinski živimo od naše umetnosti koja je svuda prisutna. Verovatno bismo drugačije pričali da nije tako.”
Filmska muzika

LP Duo je publici poznat i iz serije “Žigosani u reketu”, za koju su komponovali muziku.

“Mi se dosta dugo bavimo komponovanjem primenjene muzike, što zajedno, što pojedinačno, i nekako tek sad smo napravili svoju muziku koju izvodimo na koncertima, ali primenjena muzika vam dozvoljava da primate inspiracije tih ljudi s kojima sarađujete i da nekako eksperimentišete i tu se uvek desi nešto novo i neočekivano za vas kao autora”, naglašava Sonja.

“Tako je bilo i sa serijom “Žigosani u reketu”. Marko Savić i Dragan Bjelogrlić, autori te serije, zapravo su nas inspirisali, dali su nam neku ideju u kom pravcu bi voleli da idu, tako da je na kraju to bilo nešto što ja ne verujem da bismo mi tako sami kompletno napravili. Dali su nam zanimljive zadatke neobičnih žanrovskih pojava. Mi inače volimo da napravimo neki iskorak. Koji god da je žanr u pitanju, volimo nekako da pređemo crte žanrova. Muzika koju izvodimo na hibridnim klavirima je vrlo sinematična, vrlo je filmična, ima neku svoju naraciju i mislim da bi se jako dobro uklopila u neku filmsku sliku.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar