Svi žele trik koji spasava film

Aniš Čaganti je 2018. godine objavio triler “Potraga” (Searching). Bio je to debitantski film ovog scenariste i reditelja koji mu je pomogao da skrene pažnju na sebe i koji je zaradio 75 miliona dolara od prodaje bioskopskih karata. Ova priča o mladom ocu koji pokušava da pronađe svoju nestalu ćerku tako što pretražuje društvene mreže, ispričana je na inovativan način. Ceo film se odvija na kompjuterskom ekranu. Tada je ovakav način pripovedanja okarakterisan kao pametan trik. Ono što Čaganti nije mogao ni da nasluti jeste to da će njegova rediteljska strategija postati neprocenjiv model za stvaranje filmova tokom globalne pandemije.

Još od marta holivudske produkcije su na pauzi. Kako se širio strah od novog koronavirusa, neophodnost socijalnog distanciranja dovela je do toga da rad na filmskim i televizijskim setovima postane gotovo nemoguć. Producenti i režiseri počeli su da traže način da nastave rad od kuće. Mnogi su pisali Čagantiju. Prijatelji i kolege su mu javljali kako su upravo izašli sa sastanaka na kojima se pričalo o njegovom filmu “Potraga” i interesovali se da li Čaganti ima još neki takav trik u rukavu.

Povezane vesti - Kan i Krstićev autobus

„Niko od njih ne shvata da trenutno sve filmadžije imaju istu spoznaju - da je moguće napraviti film koji se u potpunosti odigrava na ekranu računara. Bilo je pomalo smešno. Tokom marta i aprila sam dobijao poruke poput: Upravo sam sa kolegama razgovarao o tvom filmu.”

Čaganti trenutno ima nekoliko projekata. Film “Trči” (Run) je završen, ali nije dočekao emitovanje pre nego što su se bioskopi zatvorili zbog pandemije. Takođe, snima se nastavak “Potrage”.

Važno je napomenuti da “Potraga” nije zaista snimljena preko Zoom aplikacije. Glumci su snimani uživo, a efekti, koji čine da film izgleda kao da je snimljen preko video poziva, dodati su u postprodukciji. Čaganti zapravo ne pokušava da pravi ovakve filmove, ali kaže da shvata da su žanrovi koje bira – misterije, trileri – idealni za ovakav način snimanja. “Na kraju krajeva, računari su izvor informacija”, kaže Čaganti. „Informacija koje dobijate i koje možete poslati. Nijedan filmski žanr na svetu nema toliku potrebu za informacijama kao žanr misterije.”

Ovo je tačno i kada su horor filmovi u pitanju. Horor žanr je uvek prednjačio u pokušajima da se film snimi u okviru ograničenih mogućnosti. Godine 2014. režiser Levan Gabrijaze snimio je film “Bez prijatelja” (Unfriended), koji se odvija na Skajp video pozivu. Film “Jazbina” (The Den) iz iste godine, takođe se velikim delom oslanja na scene video razgovora. Zbog toga ne čudi što se “Domaćin” (Host), jedan od prvih filmova snimljenih tokom pandemije, odvija u okviru Zoom aplikacije. Ovaj film, koji je od 30. jula dostupan na platformi “Šader” (Shudder), snimili su glumci u svojim domovima, prema instrukcijama režisera Roba Sevidža. Napravljen je za manje od tri meseca. Priča prati grupu od šest prijatelja koji se sastaju preko video poziva radi spiritualne seanse, koja, naravno, pođe naopako.

“Kada smo pogledali kratki horor film koji je Rob snimio u karantinu, odmah smo ga pitali da li ima ideju za dugometražni film”, rekao je Kreg Engler, glavni menadžer platforme „Šader“. “Ono što su njegov tim i on uspeli da urade u ‘Domaćinu’ nadmašilo je sva naša očekivanja.”

https://twitter.com/i/status/1252635448440225795

“Domaćin” je sjajan primer toga da je nužda majka izuma. Sevidž je imao na raspolaganju samo svoje glumce, njihove laptopove i ono što im je bilo pri ruci tokom karantina. Rezultat je film za koji nam je jasno da je nastao tokom pandemije jer su Zoom video pozivi sada neraskidivo povezani sa njom. U isto vreme ovo je klasičan horor triler zbog kojeg skačemo sa stolice od straha. “Kada ste režiser horor filmova, uvek tražite ideju koja će publici dugo ostati u glavi nakon što pogledaju film”, kaže Sevidž. “Uvek tražite način da tema filma ima uporište u svakodnevici. Srećna okolnost je da su video pozivi trenutno svakodnevica za većinu ljudi.”

Filmovi horor žanra su zgodni za snimanje u današnjim uslovima, ali to ne znači da se sama radnja mora odvijati tokom pandemije. Nik Sajmon je nedavno završio novi film tako što je instrukcije glumcima davao preko video poziva i tražio od njih da sami snimaju scene, baš kao i Rob Sevidž. Glumci su čak bili odgovorni i za sopstvenu frizuru i šminku. Ovaj film, još bez naslova, prati grupu prijatelja koja pokušava da prizove duha. Ali u pitanju je horor komedija, uz pomoć koje Sajmon želi da ljudima popravi raspoloženje u ovom sumornom trenutku u istoriji. Iz tog razloga Sajmon nije želeo da se radnja filma odvija u sadašnjem vremenu i kontekstu. Pandemijski horor je prilično lako napraviti, ali je pomalo neprikladno snimati takav film tokom zdravstvene krize u celom svetu.

Povezane vesti - Kad je film blatio stvarnost

“Želeli smo da smislimo priču u kojoj se neće pominjati korona”, objašnjava Sajmon. “Hoćemo da otkrijemo da li, uz ograničenja koja imamo, možemo da snimimo film koji za temu neće imati trenutnu zdravstvenu krizu.”