Scena
07.11.2024. 21:15
Scena
28.11.2024. 23:15
Nebojša Jevrić
Kolumna Nebojše Jevrića
Urbane legende: Suđenje vladici Arseniju
Komunisti su upravo tada formirali Udruženje pravoslavnih sveštenika.
I najveći vjernici su daleko obilazili oko Cetinjskog manastira. Oni rijetki koji su imali hrabrosti da svrate danima su poslije toga šikanirani. Ali, glavni problemi za vladiku i četvoricu njemu bliskih sveštenika počeli su poslije sahrane patrijarha Dožića, na kojoj je vladika Arsenije govorio.
Neposredno poslije toga uhapšeni su četvorica sveštenika, od kojih se jedan zvao Luka Vujaš, a ime ostale trojice ne želim da pomenem iz, kasnije ćete viđeti, sasvim ozbiljnih razloga. Protiv vladike Arsenija pokrenut je istražni postupak.
Stari cetinjski gospodin i veliki poštovalac crkve koji je tada radio u sudu, a sada provodi poslednje dane u Budvi, pričao mi je: “Tuga me je hvatala kada sam kroz prozor kancelarije gledao vladiku kako sam dolazi sa štapom u rukama do zgrade suda. Jednoga dana pozove me sudija Tomić i kaže mi:
’Možeš li otići do vladike da mu kažeš da se na neko vrijeme izgubi sa Cetinja, dok se ova hajka smiri, pa da se poslije vrati, inače reci mu da su sveštenici spremni da svedoče protiv njega.’“
Scena
29.10.2024. 22:05
Urbane legende: O smrti i smehu
Scena
19.11.2024. 21:20
Urbane legende: Izbeglička bajka
Pod teškim mukama na kojima su bili trojica sveštenika pristali su da svedoče protiv vladike. Bili su to pošteni ljudi, dobri sveštenici i zato je bolje da im imena ne pominjemo.
Krenem ja ka manastiru, a čini mi se da čitavo Cetinje gleda za mnom. Nije mi bilo lako, već su me bili premjestili na najgore mjesto i stavili na crne liste.
Dođem kod vladike, a on sjedi sâm za stolom.
“Visokopreosvećeni, došao sam da vam kažem da vi je preporučeno da na neko vrijeme pođete sa Cetinja, dok se ova hajka ne stiša.“
“E, moj Miro, kada bih ja sada pošao, to bi bilo kao kada vojnik baci pušku na bojnom polju!“
“Visokopreosvećeni, sveštenici će da svedoče protiv vas!“
“Gospodine, ja bih volio da svi kožu izvuku preko mojih leđa!“
“E, onda ja nemam šta da vi kažem.“
Optužen je za razgovor koji je sa sveštenicima vodio unutar manastirskih ćelija. Optuživali su ga da je vrativši se iz Beograda pričao da se sumnja da je Gavrilo Dožić otrovan, da su čaršav ispod njega našli sav zgužvan i da je izgledalo da se grčio i umro u velikim mukama, te kao glavna tačka optužbe da je rekao da će ovaj režim uskoro da propadne i da ništa ne valja.
Prota Luka Vujaš je rekao: “Ja se u svemu slažem sa svim što je visokopreosvećeni rekao!“
Prvo su osuđeni sveštenici: trojica koji su pristali da svedoče dobili su po tri godine, a Luka Vujaš četiri. Mitropolit crnogorsko-primorski dobio je prvo dvanaest, pa mu je kasnije kazna smanjena na šest godina. Početak izdržavanja kazne u čuvenom cetinjskom zatvoru je Bogdanov kraj. Upravnik zatvora je u to vrijeme bio Boško Lopičić, koji je teško maltretirao i šikanirao vladiku.
“Bitango jedna, čisti pod!“, kaže Lopičić.
“Dajte mi metlu pa ću da čistim!“
“Ne metlom, rukama ima da čistiš pod.“
Vladiku su molili da prekine sa besmislenim otporom, ali on ih je odbio riječima: “Ne, ja sam vladika crnogorski.“
Tek kada su ga drugi put posjetili poslije dugo vremena, pristao je da ode sa Cetinja i ODMAH JE POMILOVAN.
Posle je došlo rušenje groba Njegoševog.
Da najgora baba u Crnoj Gori ostavi sinu amanet da je sahrani kako ona to želi, a on to ne ispuni, prezrio bi ga čitav crnogorski narod.
Crnogorski narod amanet svog najvećeg sina nije ispunio i tako je otvorio put prema sveopštem prezrenju i samoprezrenju.
Zato je Gospodarima Crne Gore povratak kapele na Lovćen zavetno pitanje.
Komentari
