Veliki kanon

Veliki kanon


Miljenko Jergović: „Rod“; izdavač: „Booka“

Roman „Rod“ neiscrpna je hronika o porodici banatskog Švabe, Karla Stublera, kuferaša koji je iz rumunskog Banata, trbuhom za kruhom, zbog svog uhlebljenja, dospeo u Bosnu. Njegove cipele tamo su dobile korenje. Mogao je da se kreće samo unutar ovog egzotičnog sveta. U njoj je umro. Štivo je raskošnog obima, ima preko hiljadu strana, što se za naše prilike može smatrati monumentalnim.

Čini mi se da roman „Rod“ spaja u sebi nekoliko proslavljenih remek-dela. Golsvordijevu „Sagu o Forsajtima“, Markesovih „Sto godina samoće“, mit i istoriju porodice Buendija-Iguaran i „Budenbrokove“ Tomasa Mana. Ima u „Rodu“ zbog dominantnih ženskih likova sličnosti sa klasičnim delom “San u crvenom paviljonu” autora Cao Sjuećina. Pridružila bih svojoj asocijaciji i domaći trojac – Kiš, Albahari, Konstantinović, odnosno naslove „Bašta, pepeo“, „Cink“ i „Dekartova smrt“, koji govore o smrti oca. Dakako bih pridodala pomenutom korpusu i Jergovićev raniji roman „Otac“, iako je u novom štivu centralna tema majka i njena smrt, koju autor opisuje majstorski kroz odeljak reportažu, naslovljenu „Mama Jonesko“. Ali i trajanje celog roda.

miljenko jergovic2

Sam romaneskni tok započinje u Austrougarskoj imperiji, u okviru koje se Karlo Stubler, železničar, preseljava u Bosnu, i iako ostaje na istom mestu, menja matičnu državu u Kraljevinu Jugoslaviju, Nezavisnu Državu Hrvatsku i komunističku Jugoslaviju. Njegovi potomci istrajavajući onde kao da su posađeni, doživljavaju pakao opsade Sarajeva i izmiču snajperistima, živeći i umirući u nezavisnoj Bosni, a neki i van nje.

Povezane vestiRoman Versaj

Veliki kanon romana „Rod“ sastoji se iz nekoliko delova: „Stubleri, jedan porodični roman“, „Rudari, kovači, pijanci i njihove žene“, već spomenuta „Mama Jonesko“, „Inventarna knjiga“ i „Kalendar svakodnevnih događaja“. Uz prozni korpus, na kraju romana je album porodičnih fotografija, na kojem je rodonačelnik Karlo Stubler uslikan bez brade, pošto je verovatno nameravao da obrijana lica zatraži izradu nekog ličnog dokumenta. Recimo putne isprave, pasoša. To je ubrzo zanemario, jer zbog svog zdravstvenog stanja i izbijanja rata nije mogao putovati, tako da svoj rodni kraj više nije ni spomenuo, ni video.

miljenko jergovic5

Velike pohvale i za dizajnerku korica izdavačke kuće „Booka“ iz Beograda Jelenu Šušnjar. Ona je napravila izduženu, vertikalnu siluetu, u koju je smestila, jedno ispod drugog, pet istovetnih ili bar sličnih lica, različitih razdeljaka i polova, i četiri para ruku koje grle svoje potomke. Zaštitnički ih ljuljuškaju. U pitanju je ljudski voz, generacijska vertikala jedne porodice, koja uprkos sili gravitacije stoji uspravno. Svaka generacija je jedan sjajni vagon mesa i osećanja, a prvi kuferaš, besprekorna je lokomotiva, koja se pridržavala postojećeg reda vožnje. Na vrhu su Karlo Stubler ili njegova supruga Johana, ispod je baka Olga, pod njom je majka, dvoimena, pod njom autor ove knjige. Ili su u pitanju prvi Stubleri, brat i tri sestre: Olga, Regina, Karla i Rudolf?

Povezane vestiKult šarmantnog monstruma

Roman nije sasvim hronološki i ograničen podcelinama. O Karlu Stubleru, dedi, noni, ujacima, ličnosti majke, raspreda se u celoj knjizi. Smrt nije konačni odlazak. Dijalog sa majkom koja ga doziva iz svog groba, sa ujakom Mirkom, banatskim Švabom koga su u Slavoniji ubili partizani, ne prestaje fizičkim odlaskom.

„Rod“ je više roman o usamljenosti i odsutnosti nego o prisutnosti, pre odiseja, lutanje, preseljenje, egzodus nego opstanak i ukorenjenost. Izložen je rodoslov majčine svojte, šireg i najbližeg kruga rođaka. Nekima se sudbine prekidaju, lome, poniru i potiru, a drugima traju duže no što bi trebalo. Malo je ljubavnih priča, kojih ima, ali su kratkodahe i jednostrane, a više je razdvajanja, prestanka ljubavi i prikrivenih simpatija.

miljenko jergovic4

Njegov ujak nije mogao u Kaknju da pohađa veronauk kod katoličkog župnika, zato što je bio jedini kandidat. Da ne bi sedeo sam u razredu i dosađivao se, dok njegovi školski drugovi odlaze listom u medresu, deda je insistirao da iako je drugoverac uči o muslimanskoj veri. Niko se nije pobunio. Svi su prihvatili njegovu odluku kao logičnu i celishodnu. Kao srećno rešenje.

Francuski krevet od javorovog drveta, osim za spavanje, poslužio je srodnicima Karla Stublera i za umiranje. Kao mrtvački odar. Tako je mama Jonesko, alijas Javorka, svoju dušu ispustila na istoj strani kreveta na kojoj je to učinio i njen otac pčelar, posednik kontroverzne knjige „Kuga i egzodus“.

Povezane vestiVeliki ring pogubne epohe

„Rod“ je proslavio književnost nastalu na tlu i jeziku eks-Jugoslavije, u času kad smo mislili da budućnosti nema. O slavi smo odavno prestali da razmišljamo. Posle Andrića i Krleže, Kiša, Kovača i Pekića veći se pisac nije rodio na ovim prostorima. U tom smislu, možda bi i Jergović mogao biti predložen od strane ovdašnje, divergentne, klanovske, posvađane, nepostojeće književne kritike, ujedinjene konsenzusom, za neku prestižnu međunarodnu nagradu. Još 2013. dobili smo vredno delo koje se već godinama čita, a uporno ćutimo. Kao da radimo nešto nedozvoljeno. U ilegali. Zato, progovorite, junaci! Dža ili bu?!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar