Scena
09.09.2021. 19:16
Scena
12.09.2021. 13:00
Đoko Kesić
Legendarni glumac
Žan Pol Belmondo: Odlazak najružnijeg lepotana
Način na koji je živeo, njegov nekonvencionalni odnos prema svemu što ga okružuje, pa i prema svom planetarnom uspehu, mogli bi dovesti u pitanje validnost vesti od 6. septembra, koja je celom svetu na lice navukla koprenu sete – da je u 88. godini života preminuo legendarni filmski glumac Žan-Pol Belmondo.
Jer Belmondo je živeo život junaka iz svojih snova, uvek je radio ono što je voleo i hteo, živeo je život punim plućima, govorio je „ako već živim, onda treba da uživam“. Bio je to život pun uspeha i neshvatljivih avantura koje bi poželeo svaki tinejdžer, ali i svaki vremešni muškarac.
Mediji ga danas s razlogom opisuju kao najšarmantnijeg, najmuževnijeg i najružnijeg lepotana francuske kinematografije. Proslavio se svojim ulogama, nije trpeo dublere, sam je snimao opasne scene, odbio je da primi „Cezara“ – francuskog „Oskara“, odbio je da podnese ostavku na status zavodnika i erotske legende. Do kraja života ostao je zvezda svetskog formata, što je i danas.
U detinjstvu i dečaštvu nije voleo školu, pa nije ni učio. Odrastao je u porodici okrenutoj umetnosti, njegov otac bio je poznati vajar, njegove skulpture i danas krase mnoge pariske parkove. Rodio se 9. aprila 1933. godine. Uživao je u mladalačkim tučama u dvorištu škole u predgrađu Pariza, odakle nosi prepoznatljivu karmu slomljenog nosa. Ako već voliš tuču, red je da odeš u bokserski klub i počneš da boksuješ. Bokserski klubovi prvenstveno tome služe. Bio je uspešan bokser, imao je 23 borbe, 15 je pobedio, resto je bilo nerešeno ili je dobio batine.
Žan-Pol Belmondo je ubrzo napustio boks i okrenuo se glumi. Igrao je u brojnim provincijskim pozorištima. Njegova filmska karijera počela je čudno, baš kako i pripada njegovom karakteru. Dobio je prvu filmsku ulogu, sporednu, u jednom filmu, pa je u montaži izbačena. Posle je snimio dugometražni film „Mladi buntovnici“ Džejsona Vilsa. Reč je o petorici momaka koji žive u jednom gradu, odrastaju i rastaju se, svako je otišao svojim putem.
Ova rola donela mu je naslovnu ulogu u ostvarenju „Do poslednjeg daha“. To je bio crno-beli film Žan-Lika Godara, koji je u tom trenutku imao 29 godina. Belmondo je imao 26. Snimili su niskobudžetni film. To je priča o mladom prevarantu Mišelu, bonvivanu koji ubija policajca. Policiji ga denuncira njegova devojka Patricija. Policija ubija Mišela na ulici.
Mišel u samrtnom ropcu, uz beskrajno šarmantan osmeh, izgovara „Gaduro“, čime je Belmondo sebi podigao spomenik velikog glumca, buntovnika – istog trena postao je uzor mladih širom Francuske, pa i šire. Film je pobrao sve nagrade na evropskim smotrama.
Film „Do poslednjeg daha“ postavio je Belmonda i Godara u centar francuskog „novog talasa“ gde su se filmski stvaraoci oslobodili tradicionalnih konvencija, počeli su da otvoreno govore o svim anomalijama u francuskom društvu, o čemu se do tada mahom ćutalo. Valja napomenuti da je Ričard Gir u Holivudu napravio repliku filma „Do poslednjeg daha“, bledu kopiju koju je Belmondo napravio gotovo pola veka ranije.
Filozofija francuskog „novog talasa“ se prelila veoma brzo na italijansku kinematografiju, a prihvatio ju je i nemački reditelj Rajner Verner Fasbinder sa Hanom Šigulom, što je ukupno napravilo pravu revoluciju u evropskoj kinematografiji.
Scena
11.09.2021. 13:49
Alen Delon, Žan Dižarden... na sahrani Belmonda: "Zbogom Bebel" (FOTO)
Foto
Pored Godara, važni činioci „novog talasa“ bili su reditelji Fransoa Trifo, Klod Šabrol, Luj Mal, Alan Rene, a posle su sve nastavili Klod Leluš i drugi... Sasvim jasno, evropska kinematografija sa „novim talasom“ bacila je u lice rukavicu Holivudu. U Los Anđelesu imali su više novca i veću produkciju, ali Evropa je imala dušu i kvalitet.
Belmondo je nastavio da snima akcione filmove poput fenomenalnog „Borsalina“ u francusko-italijanskoj koprodukciji. Glavne uloge igrali su Alen Delon i Belmondo. Film priča o dvojici mladih gangstera koji su u početku bili konkurenti, a kasnije su postali prijatelji i glavne mafijaške gazde u Marseju...
Belmondo je igrao u još nekoliko akcionih filmova, glumio je žestoke momke u ostvarenjima poput „Kartuša“ ili špijunskom filmu „Profesionalac“... ali to mu je dosadilo. Izjavio je da ne želi da bude „leteći deda francuske kinematografije“. Okrenuo se klasičnim i ozbiljnijim filmovima, ali je neprestano igrao i u pozorištu. Igrao je u filmovima poput ekranizacije „Jadnika“. Poslednji film „Čovek i pas“ snimio je 2009. godine. Za životno delo odlikovao ga je i Holivud, za životno delo dobio je „Zlatnu palmu“, što Belmondu nije mnogo značilo.
Sa prvom suprugom, od koje se razveo 1965, imao je troje dece. Njegov sin je dve sezone vozio u Formuli 1. Posle je imao strasne veze sa Ursulom Andres, Laurom Antoneli, brazilskom glumicom i pevačicom Karlos Soto Major. Posle njih Belmondo je život pretvorio u neverovatnu avanturu. Bio je sa devojkama koje su redovno bile mlađe od njega najmanje 40 godina. U 73. godini dobio je dete sa veoma mladom ženom.
Belmondo je bio popularan i u bivšoj Jugoslaviji. Kvartet „Četiri M“ snimio je pesmu „Bebel“ – nadimak Žan-Pola Belmonda, koja je imala neverovatan uspeh. Pamtim da su u bioskopskim salama gledaoci u Beogradu strepeli gledajući film „Borsalino“ da Delon ne ubije Belmonda. O njemu je šarena štampa u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu opisivala do detalja njegov burni i raspusni erotski život.
Koje korene je pustio Belmondo, svedoči moje poznanstvo sa čovekom, sinom gastarbajtera u Francuskoj, koji nosi ime Naumovski Žan Pol. Pričao mi je da je njegov otac insistirao da on dobije Belmondovo ime, iako ni posle dvadeset godina boravka u Francuskoj nije naučio ni reč francuskog.
„U stvari znao je dva pojma – ʼbon žurʼ i ʼDe Golʼ. Nikako nije mogao da razluči koji se odnosi na predsednika Francuske“, priča Naumovski Žan Pol.
Komentari
