Scena
17.10.2025. 19:25
Scena
28.10.2025. 19:25
Srećko Milovanović
Željko Markuš, KRISTALI
"Devedesete su poslednja značajna dekada rokenrola"
Rokenrol muzika i scena u Srbiji ostala je trajno osiromašena odlaskom Dejana Gvozdena ove jeseni, harizmatičnog vokala legendarnog benda "Kristali“, koji nas je napustio 5. oktobra.
Brojnim hitovima poput "Ja imam dva metra“ i "Menjam se“ Dejan Gvozden i "Kristali“ ispisali su jednu od važnih stranica srpskog rokenrola devedesetih godina i početkom novog milenijuma.
Najbliži saradnik Dejana Gvozdena i jedan od osnivača "Kristala“ Željko Markuš u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ priseća se rada sa Gvozdenom, stvaranja neprolaznih hitova, govori o ulozi rokenrola u devedesetim godinama i objašnjava zašto je mladim muzičarima danas teže nego što je njemu i Dejanu bilo nekada…
Kako ćete pamtiti Dejana Gvozdena, šta ga je to činilo jedinstvenom pojavom na našoj muzičkoj sceni’
"Pamtiću ga kao prijatelja iz detinjstva, znali smo se i družili od prvog razreda osnovne škole. Pa mislim da tek sada počinjem da razmišljam o tome, dok smo radili zajedno nisam se bavio i analizom. Dejan je prirodno bio talentovan za muziku. Nije bio formalno muzički obrazovan, kao ni ja uostalom, ali je bio prirodno talentovan, što se može čuti u vokalnim linijama i bas linijama koje je pravio. Imao je pre svega ispravan doživljaj muzike kao pojave. Ili ga je nešto radilo ili nije. Ako ga je radilo, to je bilo na emotivnom planu, a nikada na ideološkom. Nije bio povodljiv za trendovima niti ih je analizirao. Jednostavno je lični doživljaj bio glavni i jedini kriterijum svega.“
Kako su nastali "Kristali“ i otkuda baš taj naziv benda?
"Naziv je dao naš zajednički prijatelj Zigi. Sedeli smo kod mene i on je prosto pogledao neke knjige na polici i bila je neka iz neke edicije kristali. Zvučalo je dovoljno dobro za početak pa je tako i ostalo. Mi smo imali dva-tri srednjoškolska benda u kojima je Gvozden svirao bas, a ja gitaru. Kao vokal, odnosno pevač, bio je naš takođe drug iz odeljenja iz osnovne škole, Maksa. Neke pesme iz tog perioda preneli smo na prvi album ’Kristala’. Mi smo pravili pesme od svoje šesnaeste godine. ’Dva metra’ je naš prvi singl, ali možda petnaesta ili dvadeseta pesma koju smo napravili zajedno.“
Prvi singl "O kako si lepa“ snimljen je u tada kultnom klubu "Prostor“ u Sarajevskoj ulici. Da li ste tada naslućivali da stvarate veliku rokenrol priču?
"To je live snimak koji se održao eto sve do sada. Ali ’O kako si lepa’ je drugi singl i snimljen je u studiju ’Akademija’ i nalazi se na prvom albumu koji je, nažalost, objavljen samo na kaseti. Ne znam da li neko još ima master i gde je. A što se tiče toga da li smo tada naslućivali da stvaramo nešto veliko… Ne, imali smo ambiciju da nam muzika bude životni poziv. Na neki način smo delimično i uspeli u tome.“
Na prvom debi albumu 1994. izdvojila se pesma "Dva metra“. Kako je ona nastala?
"Gvozdenu je noć pre probe bio rođendan, te noći je napisao tekst. Pokazao mi ga je na stanici ’osamnaestice’ kojom smo išli u Zemun na probu. Predložio sam da odmah to probamo i na toj probi smo faktički sve i napravili.“
Album "Sve što dolazi“ iz 2001. bio je komercijalno najuspešniji, a "Menjam se“ ostala veliki hit do danas. U čemu je tajna tog albuma?
"Hvala na ovom pitanju jer meni lično je to naš najbolji album. Pa, nema neke posebne tajne. Muzički smo sazreli jer smo pre toga puno radili. I kao instrumentalisti i kao kompozitori. Postali smo dovoljno dobri za pop muziku, koja je tada pre kompjutera zahtevala određeni nivo sviranja i muzičkog znanja. Ja sam inače gostovao na albumima Ane Stanić i Dejana Cukića. Tu su mi se prvi put potvrdile neke stvari koje sam probao da sviram na gitari. Zahvaljujući producentu Mirku Vukomanoviću koji mi je dao šansu da gostujem. On nosi velik deo zasluga za komercijalni uspeh tog albuma. Na primer, pesma ’Menjam se’ je poslednja ušla na album i to Mirkovim insistiranjem. Tražio je, kada smo sve završili, još jednu pesmu koja će biti više plesna, gotovo disko. Gvozden je imao gotovu melodiju i većinu teksta. Ja sam samo povezao priču stihom ’Menjam se, dok niko ne gleda’.“
Iako su devedesete godine prošlog veka po mnogo čemu bile teške i mračne po sve nas, utisak je da je srpski rokenrol bio mnogo aktivniji i kvalitetniji devedesetih nego danas. Zašto je to tako?
"Devedesete su naprosto globalno poslednja značajna dekada rok muzike. Pa se to nekako malo preslikavalo i u muzici u Srbiji. Kada je globalno gitarska muzika umrla pojavom grupe Coldplay polovinom dvehiljaditih i to se prenelo na Srbiju. Osim toga, u samoj Srbiji kritika nikada nije bila naklonjena mejnstrim roku. Uglavnom zato što je u svojoj retardiranosti bukvalno pratila duhovitu krilaticu ’Discipline kičme’: ’Nije dobro ’Bijelo dugme’, nije dobra ’Katarina’. Tako da sada imamo generacije retarda koji ne umeju da naprave kršten refren ili umeju, ali ga se stide. Tako da je na kraju taj prostor prirodno zauzeo folk i rep.“
U to vreme sarađivali ste sa Radiom B92 koji je u okviru svoje muzičke produkcije davao šansu mnogim mladim alternativnim rok bendovima što je bila odlična odskočna daska.
"Pojavili smo se na jednoj kompilaciji Radija B92 krajem devedesetih sa obradom numere ’Beogradski davitelj’. To je zapravo pesma ’Bejbi, bejbi, zatvori svoje oči’ Srđana Šapera koju je kroz svoj lik Spiridona Kopicla izvodio u ’Davitelju’. Radio B92 nas je, a kasnije i televizija, uvek pratio i podržavao medijski. To mi je bio neki znak da radimo kvalitetnu stvar budući da nikada nismo izdavali za njihovu izdavačku kuću. Vrlo sam im zahvalan na tome.“
Da li je, prema Vašem mišljenju, mladim rokerima danas teže ili lakše da ostvare svoj muzički put nego na primer Gvozdenu i Vama kada ste započinjali karijeru?
"Mislim da im je danas teže, i to neuporedivo teže. Danas svako može da objavi svoju pesmu na platformama, ali da stekne neko ime i dođe do publike, mislim da je danas neuporedivo teže. Isplivati u moru sadržaja koji se dnevno plasira, bez podrške mejnstrim medija, zaista je gotovo nemoguća misija.“
Da li rokenrol i dalje ima onu snagu da menja stvari u društvu, koju je imao nekada?
"Trenutno nema. Još se vozimo na ideji slobode iz šezdesetih. Ali postojala je muzika i pre rokenrola, postojaće i posle.“
Može li veštačka inteligencija da ugrozi prave muzičare i izvođače?
"Može, i to se već dešava.“
Vi sada predvodite bend "Pacifik“, ove ste godine objavili i novi album. Kakvi su planovi za naredni period?
"Planovi su da postojimo dok imamo nešto da kažemo. Sve može, a i ne mora… Na mlađima svet ostaje.“
Scena
12.03.2025. 17:35
"Rokenrol i dalje ima snagu da menja svet nabolje"
Komentari
