Zvezda nije kukavičje gnezdo

Predaja unapred, uostalom, nikada nije bio manir “crveno-belih“ bez obzira ko je sa druge strane i ko je protivnik. Za generacije i generacije važilo je pravilo da je bolje da ne oblačiš crveno-beli dres ako ne veruješ u pobedu. Bila je to uostalom i misao vodilja generacije koja se 1991. popela na krov Evrope. Nešto kasnije i sveta.

“Nada uvek postoji, to je nešto što ne mogu da ti oduzmu. Zvezda ide u goste timu koji nema milosti i koji ne krije želju da postigne što više golova. Svi znamo kako izgleda Gvardiolin stil. Kombinatorika, mnoštvo dodira sa loptom, ubacivanja veznih igrača. Nadam se da će Bahar dobro proučiti njihov način igre i da će ’crveno-beli’ pružiti dostojan otpor“, uveravao je u srpskim medijima Darko Pančev, jedan od junaka one nezaboravne večeri iz Barija 1991.

Istoj generaciji pripadao je i Vlada Stošić. I njegovo ubeđenje uoči okršaja u Mančesteru svodilo se na premisu da “predaje unapred nema“.

“Fudbal se igra 11 na 11. Ljudi kažu da je nerealno, ali sport je toliko lep baš jer se dešavaju nerealne stvari. U slučaju poraza Zvezda mora da ostavi važnu poruku. Treba demonstrirati da smo tu, da smo prisutni, da smo mi deo fudbalskog krema. Bez straha i treme, boriti se do kraja na terenu! Taktika u Ligi šampiona dostigla je vrhunsku nivo, ali to prepuštam Baraku Baharu. Ne smemo im ostaviti nimalo slobodnog prostora jer svaku grešku ubitačno kažnjavaju.“

Od mnogih, pogotovo onih koji imaju fudbal u malom prstu, unapred prežaljen baš tu, u hramu fudbala, srpski šampion je međutim pokazao da i “krezuba ekipa ujeda“. Jedna akcija, s podosta elemenata fudbalskog savršenstva, čiji su akteri bili Ivanić i egzekutor Bukari, učinila je i to da Zvezda povede protiv Sitija pa čak, na opšte iznenađenje, prvo poluvreme završi s prednošću od jednog gola razlike. Dovoljan razlog za konstataciju da nije takav kakav jeste fudbal ne bi bio ono što jeste – čarolija.

Neke stvari teško je porediti. Koga je srpski šampion imao za rivala kao ilustracija može da posluži i sledeće. Mančester je mašinerija, najbolji klub kontinenta sa najboljim trenerom na svetu. Na fudbalskom tržištu, ako je verovati podacima, prvak Engleske i Evrope vredi 1.180.000.000 evra. U poređenju sa srpskim šampionom (71.230.000) to je 16 puta više. I još jedan podatak ovog segmenta zaslužuje pažnju – čak sedam fudbalera iz sastava Pepa Gvardiole je skuplje od tima sa Stadiona “Rajko Mitić“.

Trener Pep Gvardiola je u toj priči posebna priča. O njemu se u tekstovima o fudbalu može pročitati i to da su “njegova taktička briljantnost i nemilosrdna težnja za izvrsnošću ne samo doveli do brojnih priznanja za njegove timove, već su takođe inspirisali i uticali na druge trenere širom kontinenta“.

Iz kolekcije onih najvrednijih trofeja u karijeri genijalnog Španca izdvajaju se tri klupska svetska prvenstva, tri Lige šampiona, četiri UEFA Superkupa, tri titule u La ligi, dva Kupa kralja, tri španska Superkupa, tri titule u Bundesligi, dva nemačka kupa... Oduševio je u Barseloni, dokazao se i u minhenskom Bajernu. U Mančester siti došao je 2016. i ostaće, ako se ništa neplanirano ili neočekivano ne dogodi, sve do 2027. Radi za platu od 22 miliona evra na godišnjem nivou.

Njegovo trenersko remek-delo je njegova Barselona. Kažu da je stvorio najbolju Barsu u istoriji kluba i jedan od najboljih timova na svetu svih vremena. Za četiri godine kao prvi stručnjak tima iz Katalonije u svoj karton upisao je 14 trofeja, što je apsolutni rekord.

Sve ovo je pobrojano jedino i samo zato da bi svima bilo jasno s kim i protiv koga je Zvezda igrala. I zašto je put Mančestera krenula sa bremenom bauka sumnje i straha od zla lošeg rezultata.

“Uprkos svemu, gajim zrno optimizma, Zvezda po tradiciji dobro igra protiv ekipa sa Ostrva. Ne vidim razlog zašto tako ne bi bilo i ovog puta. Ne govorim o rezultatu, već o tome da se Zvezda u Mančesteru neće obrukati“, govorio je tri dana uoči veleutakmice Stanislav Karasi, nekadašnji as i deo one ekipe “crveno-belih“ koja je tada moćni Liverpul istim rezultatom (2:1) pobedila i u gostima i kod kuće.

FIFA objavila novu rang listu: Evo na kom je mestu Srbija

Nazadovali smo...

Nazadovali smo...

Sport 21.09.2023. 15:05

FIFA objavila novu rang listu: Evo na kom je mestu Srbija

Tada je Miljan Miljanić, tvrde hroničari fudbala, imao i igrače i tim.

Jedna druga generacija taj isti Liverpul dobila je u Beogradu 2:0 i to u trenutku kad je Liverpul bio zvanični šampion kontinenta. Dobijala je Zvezda i neke druge ostrvske sastave, ali je od istih i gubila. Neko je i na to podsetio koristeći brojke kao više nego egzaktan podatak. Na 21 utakmici protiv engleskih klubova Zvezda je zabeležila sedam pobeda, šest remija i osam poraza. Neki i te kako bole. Jedan od njih je i onaj protiv Liverpula (4:0) iz grupne faze Lige šampiona 2018/19. ili još više ona dva od Totenhema (0:4 i 0:5) u istom takmičenju, ali godinu dana kasnije.

I na “Etihadu“ je Zvezda vodila, a onda izgubila. Zašto i kako pojasnio je Pep Gvardiola neposredno posle utakmice.

“U prvom poluvremenu odigrali smo fantastično, stvorili mnogo šansi i onda primili gol. To je fudbal. Kada ne postignete gol, uđete u problem.“

Pričao je posle Pep Gvardiola da nije previše brinuo što njegova ekipa gubi, takođe i da je tražio od momaka da zaborave na rezultat.

Znao je i te kako dobro iskusni stručnjak šta su mane a šta vrline njegovog tima, takođe i koliko u nastavku može, utisak je, fizički još nedovoljno pripremljena Zvezda. Razlika između dva tima bila je vidljiva od prvog minuta. I laiku je bilo jasno da su fizika, brzina i protok lopte, kao i njen posed na strani Ostrvljana.

“Igrali smo zaista dobro, ali nam golovi nisu išli. Bili smo konstantni i na kraju smo dobili utakmicu“, pojasnio je Gvardiola.

I Zvezda je igrala dobro. Naravno, u skladu sa mogućnostima tima i pojedinaca u njemu. Njen “kouč“ je prvo mnoge iznenadio sastavom, ulogom nekih fudbalera u njemu, čak i nekim taktičkim zamislima. Rezime svega je utisak, dobar utisak koji su ostavili “crveno-beli“, što je sve zajedno više nego lepa najava za ono što Zvezdu očekuje u nastavku Lige šampiona.

“Posle vođstva rekao sam da moramo da nastavimo da igramo jer sam znao da će Siti nastaviti da nas pritiska. Rani gol u drugom poluvremenu je možda sve promenio. Hteli smo da nastavimo da igramo hrabro“, govorio je posle meča strateg “crveno-belih“ ne krijući zadovoljstvo što je njegov tim posle svega došao u poziciju da može da se “pogleda u ogledalo“. Takođe i da se ne zastidi pred drugima.

Protiv Čukaričkog i utakmice koja je bila neka vrsta generalne probe pred start u Ligi šampiona Bahar je na teren izveo tim u sastavu: Glazer – Spajić (46. Bukari), Dragović, Rodić – Nedeljković (46. Kraso), Kangva (46. Hvang), Stamenić (78. Katai), Ivanić, Olajinka – Endiaje (71. Mijailović), Lučić. Odigrali su momci loše i izgubili. Činilo se tog trenutka da je odlazak Zvezde u Mančester isto što i put na gubilište. Bahar nije tako razmišljao. Izmislio je novih 11 i na teren, hrabro, poslao tim koji nikada pre toga ni jedan jedini minut nije odigrao zajedno. Najveće iznenađenje bio je izostanak sastava Krasoa i Olajinke, kao i šansa koju je dobio Naser Điga u ulozi štopera.

“Odlučio sam da se kockam sa njim, a odigrao je jako dobro, zadovoljan sam kako je odigrao. Pomogao nam je dosta. Trebalo je i dosta sreće na ovom meču.“

Onaj ko ne rizikuje teško može i da dobije. Điga nije razočarao uprkos utisku da je na početku imao silnih problema. Kako je vreme odmicalo, bio je sve sigurniji. Na velikoj utakmici naoružao se samopouzdanjem, upoznao je i sebe, ali i tim u koji je stigao, demonstrirao je sitne mane i neke vrline, pokazao da ga je teško nadigrati u vazduhu. Koliko sutra mogao bi da bude jedna od Baharovih uzdanica u liniji u kojoj je bilo “najmanje ulja“. Uostalom, zato je i angažovan. Šteta je što se sve dogodilo u poslednji čas.

Kada se tamo nekad bude analizirala igra Zvezde na “Etihadu“, sigurno je da će svi konstatovati kako je Milan Rodić imao jednu od najzahtevnijih uloga u timu. U isto vreme bio je i štoper, zadnji vezni, levi bek... Bahar je i to pojasnio.

“Siti u sredini ima četvoricu igrača. On je morao da ulazi tu, potom da se vraća na poziciju štopera. Nije mu bilo lako.“

I nije, ali je uspeo. Odigrao je jednu od boljih utakmica u crveno-belom dresu. Trčao je, ulazio u duele, nekad malo i kasnio, ali nijednom nije zakasnio. Dosledan sebi ostao je i posle dobijenog žutog kartona, ako je u početku mandata i sumnjao, Baharu je sada jasno da za Rodića u svakoj taktičkoj varijanti mora da nađe mesto.

Veliko srce i maksimalna posvećenost tima bila je vidljiva i u igri Srđana Mijailovića i kapitena Dragovića. Kad nije mogao nogama ili glavom, Dragović je igrao telom, ali i mudrošću iskusnog igrača. Znao je da od njega i njegovog poverenja zavisi učinak Đige pa je, što dolikuje kapitenu, u početku preuzimao na sebe i njegov rizik. Takođe je potvrdio ono što se znalo, a to je da na velikim utakmicama daje maksimum. Na ovakvim utakmicama bez njega i sa njim u timu Zvezda nije ista.

Zvezdaši moraju da budu ponosni na svoje dete, na svog Srđana Mijailovića, profesionalca kakvih danas u srpskom fudbalu malo ima. Kod Bahara je prvo imao ulogu zadnjeg veznog, onda se pojavio u liniji štopera, da bi na “Etihadu“ prvi put u karijeri igrao na poziciji “ful beka“. Ono što nije mogao brzinom nadoknadio je hrabrošću. Nekoliko puta imao je zadivljujuće klizeće startove u pravo vreme i na pravom mestu. Mnogi ove seobe ne bi izdržali, on međutim u tome tiho i nenametljivo uspeva, i to je njegova veličina uprkos istini da mu je brzina veliki minus na poziciji na kojoj je tako neočekivano morao da se dokazuje.

Prvo kolo Lige šampiona - rezultati

Fudbal

Fudbal

Sport 20.09.2023. 23:14

Prvo kolo Lige šampiona - rezultati

Hvang In-Beom nagovestio je da će biti ozbiljno pojačanje. S nekoliko poteza objasnio je zašto je toliko plaćen. Kad bude imao više vazduha u plućima i kad se navikne na novi klub, taktičke finese i zahteve koji su pred njim, doneće i Zvezdi toliko potreban kvalitet na sredini terena.

Vratio se posle povrede i Marko Ivanić. Sezonu je počeo sjajno, onda je morao na prinudno odmaranje da bi sada ponovo postao mozak ekipe čije se ambicije ne kriju. I on je u Mančesteru igrao nešto što pre nije, ali to ga nije sprečilo da dokaže da je majstor i u ulozi defanzivca. “Etihad“ će ga pamtiti po savršenom pasu koji je Bukari pretvorio u gol.

Junak Zvezde na “Etihadu“ bio je golman Omri Glazer. Statističari su brzo izračunali da je sa 13 uspešnih intervencija na meču izbio na prvo mesto liste golmana sa najviše odbrana na jednoj utakmici Lige šampiona. Dobio je i epitet “čudotvorac iz Svete zemlje“. Prosto je neverovatno kako je i na koji način zaustavljao šuteve Rodrija i Fodena ili kako je i bukvalno dovodio do očaja Erlinga Halanda koji se više nego ikad hvatao za glavu odajući i na taj način priznanje Izraelcu za fantastične reakcije posle njegovih preciznih šuteva. Pokazalo se da Barak nije slučajno insistirao na njegovom dolasku, potvrdio je takođe i da su neke blede partije iz nacionalnog šampionata samo njegova ružna prošlost, takođe i da je golman dostojan onih najboljih koji su ikada stajali ispred mreže “crveno-belih“. Da nije napravio onaj veliki kiks kod vodećeg gola domaćina, bio bi apsolutni junak meča. Ovako ostaje za sećanje samo podatak da je svojim sjajnim odbranama Zvezdu spasao od mnogo ubedljivijeg poraza.

Preostali iz tima Zvezde nisu se proslavili, ali ni razočarali. Očekivalo se za nijansu više od sve umornijeg Stamenića. Izostalo je ono njegovo zadivljujuće pozicioniranje i čitanje igre protivnika, kao i brzina donošenja odluka kojim prikriva manu zvanu nedostatak brzine, ali i potvrđuje visok nivo fudbalske zrelosti. On je jedan od retkih koji ne dođe da odigra meč loše, već samo manje ili više dobro.

Možda su na “Etihadu“ izostale neke očekivane solo partiture mladog Stefana Mitrovića, neke opipljivije akcije Osmana Bukarija kome ne polazi za rukom da dobru ideju uskladi sa brzinom koja i dalje ostaje njegov jedini naglašeni kvalitet. Pitanje koje traži odgovor je i koliko zaista može Šerif Endiaje. U svom šesnaestercu lako je rešavao probleme, protivnički zbog uloge koju je imao praktično nije ni omirisao. Kad pokaže da zna da daje golove, o njemu će i priča imati vedriji sadržaj.

Moguće je da bi sve izgledalo i za nijansu drugačije da Crvena zvezda tim za Ligu šampiona nije formirala i bukvalno poslednjeg dana prelaznog roka. Došli su oni koji su nedostajali, štoper Naser Điga, igrač sredine terena Hvang In-Beom i golgeter Šerif Endiaje. Na kraju podvučena je i crta uz konstataciju da je na tim koji je započeo grupnu fazu Lige šampiona potrošeno čitava 134 miliona evra. Nikad više u istoriji srpskog šampiona.

Sve ovo moralo je da se dogodi. Posle žreba mnogi su otpisali Zvezdu tvrdeći da je u konkurenciji Mančester sitija, Lajpciga i Jang bojsa apsolutni autsajder. Bahar nije mislio tako. Ili se čini da ne misli.

Kad je dolazio u Crvenu zvezdu, iz Crvene zvezde su pričali kako je trenersku palicu preuzeo stručnjak modernog shvatanja fudbalske igre.

“Nema sumnje da je reč o jednom od najperspektivnijih trenera u Evropi, koji je već osvojio 10 trofeja, tako da Zvezdu čeka izuzetno napadački fudbal u sezoni koja je pred nama. Baraku želimo dobrodošlicu i verujemo da će u godinama koje su pred nama ostvarivati velike rezultate sa našom Crvenom zvezdom“, saopštili su sa Stadiona “Rajko Mitić“.

Počelo je sjajno. Da je Bahar doneo svežinu i puno toga novog, moglo se videti turniru u Sankt Peterburgu, zatim i u onoj utakmici protiv Fjorentine, prvim mečevima u Superligi. A onda se dogodio pad forme. Zvezda je izgubila na Voždovcu, loše je odigrala i u Novom Pazaru iako nije poražena, a onda se dogodila blamaža na Banovom brdu kada je Čukarički u mnogo čemu bio bolji od “crveno-belih“ i slavio 2:1.

Da bi sve bilo puno jasnije, vredi podsetiti na reči Zvezdana Terzića kada je objasnio otkud izraelski stručnjak na klupi Crvene zvezde.

“On je jako talentovan stručnjak, koji može da izmeni nekoliko sistema igre dok traje utakmica. Mi smo njega pikirali kada je razglavio Olimpijakos u Atini. Pratili smo kako se ponaša u teškoj grupi, sa Pari Sen Žermenom, Juventusom i Benfikom, gde je pokazao i hrabrost i pamet“, prvo je ispričao Terzić.

“Kad smo došli kod njega na pregovore, na plus 40, privatnim avionom, rekao sam momcima – svi u odela sa kravatama. Kazao sam Baharu – ti si naš prvi i jedini pik. Ne idem nazad dok se ne dogovorimo. Svidelo mu se kako smo mu izložili ceo projekat, plan šta hoćemo sa Zvezdom, oduševio se ’Marakanom’ i navijačima.“

Terzić je tada hrabro naglasio i to da je “Bahar karika koja nedostaje Crvenoj zvezdi“. Takođe je i objasnio šta Zvezda želi sa izraelskim stručnjakom.

“Želimo sa Baharom stabilnost, mislim da smo je dobili, biće tu verovatno i loših rezultata, ali Crvena zvezda kao ozbiljan klub mora da istraje na svom putu“, zaključio je Zvezdan Terzić.

Zvezda je izgubila od Mančester sitija na startu grupne faze Lige šampiona. Bila bi senzacija da nije.

“Video sam da je prošle sezone bio u Makabiju iz Haife, da je igrao čvrste utakmice sa Juventusom, Benfikom, PSŽ-om. Videli smo šta je uradio protiv Mbapea, Mesija, Nejmara... Ima hrabrosti“, komentarisao je Bahararovu trenersku karijeru Pep Gvardiola.

Gvardiola nije pogrešio. Terzić takođe, generalno ni Crvena zvezda. Bahar je vrednost, trener na duže staze.

Narednu utakmicu (4. oktobra) u Ligi šampiona “crveno-beli“ igraju protiv Jang bojsa. Švajcarci su kod kuće izgubili od Lajpciga 3:1.

“Na ’Marakani’ će biti teško svakom rivalu bez obzira na ime i reputaciju. Treće mesto u grupi je realnost Crvene zvezde. Plasman ispod toga bilo bi greh zbog svih ovih ulaganja i kvalitetnog rada u klubu. Takođe, i sve iznad trećeg mesta bio bi dodatni pomak i dodatni uspeh“, pojasnio je, čini se, poziciju Crvene zvezde njen bivši as Robert Prosinečki.

Na potezu je Zvezda. Barak je pokazao da zna, da ima snage da se kad je to neophodno suprotstavi čak i samom sebi. Ni on ni njegova ekipa nisu se obrukali na “Etihadu“, prilagodili su se snazi rivala, Zvezda je na Ostrvu ostavila snažnu poruku. Bilo bi lepo i kad bi se sve knjižilo kao Baharov prvi korak. Veliki Pep Gvardiola je neprolaznu skulpturu ovog i ovakvog Mančester sitija manirom strpljivog umetnika vajao punih sedam godina. Tek u šestoj je osvojio Ligu šampiona. Sada cilja i drugi uzastopni trofej sa Sitijem.

Zvezda i Bahar imaju i druge obaveze. Ne pamti se kad su “crveno-beli“ doživeli dva poraza na startu nacionalnog šampionata. TSC trenutno ima četiri boda više, Partizan bod, ali i utakmicu manje.

Šteta što je odložen derbi TSC – Crvena zvezda. Onaj drugi, protiv večitog rivala, međutim, nije. Zakazan je za 27. septembar u Humskoj. Baraku su objasnili da se u Srbiji sve može izgubiti, ali derbi večitih nikako. Zvezdu posle toga čekaju i susreti sa Radničkim iz Niša, Jang bojsom, Radničkim iz Kragujevca. Ako želi da bude velika, Crvena zvezda bi morala da u svakom od pobrojanih mečeva pobedi. Ta i takva Zvezda bi u tom slučaju bila po meri navijača uz dokaz da u Ligu šampiona nije zalutala.