Sport
11.09.2023. 08:06
Sport
15.09.2023. 17:05
Zoran Šećerov
Srbija - zemlja sporta
Dani kad su cvetali uspesi
Veoma je teško objasniti koliko je potrebno ljubavi, rada, odricanja i želje da se stigne do uspeha. Podloga svega je talenat, ali da bi se on potvrdio neophodno je uložiti nadljudski napor da bi se vrata uspeha širom otvorila. Đoković je i to uspeo
Postoje dani u godini koji su prezaduženi lepim događajima. Iz ugla sporta baš takvi su iza nas. Međutim, svi ti trenuci nemerljive egzaltiranosti s karakteristikom prolaznosti zato su već danas, bez obzira što su se dogodili juče, uveliko sećanje koje polako postaje deo istorije. Zato je i u priči koja sledi hronologija najmanje bitna.
Srpski teniser Novak Đoković osvojio je titulu na US Openu i tako stigao do rekordnog 24. grend slema u karijeri. Veličanstveni Srbin još jednom je potvrdio ono što smo svi već odavno znali, da je GOAT belog sporta i jedan od najvećih sportista u istoriji.
Sa drugog kontinenta, istog dana, ali samo samo nekoliko sati ranije, stigla je takođe vest koja je mnoge u Srbiji, i šire, ispunila ponosom.
Košarkaši Srbije osvojili su srebrnu medalju na Mundobasketu u Manili, nakon što su u finalu poraženi od reprezentacije Nemačke, rezultatom 83:77. Srbija je u Manilu otputovala bez nekoliko sjajnih igrača i sasvim (ne)očekivano stigla na stepenik od vrha. Šta bi bilo da su svi bili na okupu?
Vesti
12.09.2023. 21:42
Beograd se poklonio herojima nacije - košarkašima, Novaku i basketašima (VIDEO)
Ni to nije bilo sve. Druga polovina avgusta i prva nedelja septembra 2023. ostaće upisani krupnim slovima u istoriji srpskog sporta. Događaji i uspesi su se smenjivali.
Naša najbolja atletičarka, Ivana Vuleta, na Svetskom prvenstvu u Budimpešti osvojila je najsjajnije odličje neverovatnim skokom od 7,14 metara i tako postala šampionka sveta u skoku udalj. Ne samo da je osvojila svetsko zlato, nego je postavila i novi državni rekord, a njen rezultat trenutno je vodeći na svetu. Prethodni državni rekord takođe je bio u njenom vlasništvu i iznosio je 7,10 metara. Dogodio se 2016. godine. Njena želja je da joj se 2024. u Parizu dogodi i zlatna olimpijska medalja. Zaslužila je.
Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije zauzela je drugo mesto i osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2023, pošto je u finalu posle velike borbe izgubila od selekcije Turske sa 2:3, po setovima 27:25, 21:25, 25:22, 22:25 i 13:15. Finale je sjajnom partijom obeležila Melisa Vargas, Kubanka u dresu Turske. Ono što je zanimljivost jeste podatak da ova devojka ima i srpski pasoš.
Reprezentacija Srbije u basketu 3x3 ponovo je postala šampion Evrope. U finalu Evropskog prvenstva u Izraelu pobedila je Litvaniju 22:20 i peti put u nizu osvojila kontinentalno zlato. "Orlovi” su tako u potpuno novom sastavu produžili dominaciju i još jednom dokazali da je Srbija najdominantnija sila u ovom sportu. Srbija je ovaj uspeh napravila u sastavu Strahinja Stojačić, Stefan Kojić, Marko Branković i Nemanja Barać. MVP prvenstva apsolutno zasluženo bio je naš Strahinja.
U toj famoznoj nedelji uspeha u sve su se na neki način uklopili i najbolji srpski fudbaleri. U petom kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2024. u Nemačkoj pobedili su Litvaniju u Kaunasu rezultatom 3:1. Važan trijumf, posle neugodnog poraza od Mađarske, pobedu srpskoj reprezentaciji doneo je Aleksandar Mitrović het-trikom uz nadu da će se Srbija, prvi put kao samostalna država, konačno plasirati na šampionat kontinenta.
Sport
10.09.2023. 23:29
Srbija pobedila Litvaniju: Kad je teško Mitrović
I sve pobrojano dogodilo i događalo samo 11 meseci pre početka Olimpijskih igara u Parizu (26. jul – 11. avgust) uz konstataciju da mala Srbija sa velikim sportskim srcem u ovom trenutku ima 29 sportista koji su ispunili normu i obezbedili učešće na najvećoj sportskoj smotri planete.
Poslednje su se olimpijskoj ekspediciji s epitetom karavana nade pridružile dve sjajne takmičarke iz dva različita sporta. Supertalentovana atletičarka Angelina Topić, još uvek juniorka, sa skokom uvis od 1,97 metara na pretposlednjem mitingu Dijamantske lige u Briselu napravila je mali podvig, a zatim je olimpijsku vizu pečatirala i veslačica Jovana Arsić u skifu na Svetskom prvenstvu u Beogradu.
Ako se žetva uspeha nastavi, sasvim je moguće da će se Srbija na Igrama u Parizu predstaviti sa rekordnim brojem takmičara.
Sport
08.09.2023. 22:22
Angelina Topić ispunila normu za Olimpijske igre u Parizu
Zbog svega nacija je minulih dana slavila. Takođe, bila je i ponosna na svoje reprezentativce. Neke je u opštoj euforiji darivala i epitetom heroja. Sport, kao pouzdana činjenica, postao je tako tema dana čak i na mestima gde se o sportu do juče nije pričalo.
Mnogi su gledajući sve postavljali sebi i okruženju pitanje da li je sport danas, u ovom i ovakvom savremenom društvu, blagoslov ili prokletstvo, tragikomedija ili drama, prestiž ili predstava za publiku. Neka događanja, poput "slučaja Simanić", otvorila su i pitanje da li je u savremenom načinu života i globalnoj komercijalizaciji sporta sportista heroj ili žrtva.
Profesor dr Dragan Koković, uvaženi sociolog sporta, u svojim besedama prvo naglašava potrebu razjašnjenja onoga šta se podrazumeva pod savremenim sportom.
"U pitanju je jedan elastičan epitet koji više govori o onome ko ga upotrebljava, nego o pojavi o kojoj je reč", uverava profesor Koković.
Kada sportistima postavite pitanje šta je sport, odgovor se svodi na prostu definiciju da je to beskompromisna borba za pobedu ili rekord i na kraju borba za boje kluba ili čast zemlje koju predstavljaju. Treneri će na isto pitanje odgovoriti objašnjenjem da "sport nije samo takmičenje, već i sistematska priprema, odnosno svojevrstan način života podređen dostignućima sporta".
Tu je i treća strana ove medalje, odnosno publika koja od sporta očekuje trijumf uz, ako je to moguće, veliku dramu.
"Sport je idealan slučaj delatnosti koja može služiti za zadovoljavanje masovnih potreba publike. On je i reakcija na nemogućnost da se zadovolje druge univerzalnije potrebe. Učestvujući kao pasivni gledalac, čovek traži zaborav i beg od svakodnevnih životnih problema", podseća profesor Koković.
Da li je ovo tačno i primenljivo na trenutak u kome živimo? Moguće i da jeste.
"Totalnom profesionalizacijom sporta, nastalom u poslednjim decenijama, radikalno se promenio karakter sporta, njegovo duhovno i moralno biće, a samim tim i humanistički smisao telesne, igračke i estetske kulture. Sport je postao zanimanje, nauka, privreda i snažan ideološko-politički činilac savremenog sveta. Više se ne takmiče pojedinci i sportski kolektivi, danas se takmiče nacije, kontinenti, a Olimpijske igre, svetska prvenstva i slične manifestacije čine sport globalističkom realnošću", govorio je u svojim besedama književnik Dobrica Ćosić.
Uprkos svemu, sport je i dalje privlačan jer se doživljava kao nešto izuzetno, nesvakidašnje i nerutinsko. Sve manje je igra i zabava, a sve više savremena laboratorija u eksperimentisanju novim životnim iskustvima. Danas je i privlačan i kao profesija odnosno zanat koji je dobio, tvrde sociolozi, značajno mesto u društvenoj podeli rada. Ili posao u kojem se dosta zarađuje. Kao takav manifestuje se i kroz statusnu potrošnju.
Istovremeno je i biznis, kao i oblik privređivanja, ali je i delatnost upletena u određene društvene institucije, ekonomiju, politiku, kulturu, propagandu... Kao način proizvodnje društvenog života, naglašavaju sociolozi sporta, sport proizvodi pobednike i poražene poprimajući određene sadržaje, karakter, pravce i vrednosti u zavisnosti od istorijskih uslova. Deo suludog karaktera savremenog sporta nudi i izjava Novaka Đokovića posle trijumfa na US Openu.
"Da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa u sportskom nivou, pogotovo u zapadnom svetu".
A da zapadni svet, u ime politike zasnovane na potrebi za dominacijom, baš i ne ljubi Srbiju – odavno je primetno. Da li je, možda, i ovo primer kako se ideologija i politika stravično šire i gutaju čak i one domene ljudske svakodnevice koji su naizgled slobodni i neutralni.
Svetu, onom teniskom, i "Zapadu" koji ovaj sport smatra elitnim za elitno društvo, nije baš sasvim svejedno, očigledno, da li je najbolji teniser planete neki Španac ili Francuz, Šveđanin ili Nemac, Englez ili Amerikanac, ili je to tamo neki "mali Balkanac". Ili još gore Srbin.
"To je deo mog putovanja, ja sam zahvalan što dolazim iz Srbije, to mi daje veru i nadu, to mi je još slađe i to me ispunjava", poručio je najbolji teniser sveta posle trijumfa u Njujorku.
A da je najbolji – jeste. Tenis je u svom biću egzaktan i utemeljen je, bar kad su ostvarenja u pitanju, na brojkama. Priča o tome da li su od Novaka bolji Nadal ili Federer pada u vodu kada se zna samo ovaj podatak: Đoković je u karijeri osvojio 24 grend slema i 39 mastersa, odnosno 67 pehara na najvećim turnirima.
Nadal ima 22 grend slema, 36 mastersa i jedne Olimpijske igre, što je ukupno 59.
Federer je karijeru završio sa 20 grend slemova i 28 mastersa, odnosno 54 trofeja sa najznačajnijih turnira.
I u međusobnom odmeravanju snaga, što je na kraju možda i najrelevantniji pokazatelj ko je bolji, brojke su na strani srpskog tenisera. Novak protiv Federera ima skor od 27 pobeda uz 23 poraza, a protiv Nadala 30 pobeda i 29 poraza.
Moguće je da će Novak Đoković koliko sutra biti i apsolutni rekorder po broju osvojenih grend slem titula. Trenutno se izjednačio sa Margaret Kort, sjajnom Australijankom koja je daleke 1970. postala prva žena u open eri i druga žena u istoriji tenisa koja je osvojila sva četiri grend slem turnira u istoj kalendarskoj godini što Novaku Đokoviću još nije pošlo za rukom.
U tenisku Kuću slavnih Kortova je primljena 1979. godine. Pod isti krov jednog dana, a možda i pre ući će i najslavniji među slavnima, Srbin Novak Đoković.
Dragan Jović, trener srpskih tekvondista i zasigurno najbolji trener u svetu u ovom sportu, u priči o uspesima Novaka Đokovića naglašava i komponentu koju mnogi zanemaruju.
"Jako je teško objasniti koliko je potrebno ljubavi, rada, odricanja i želje da se stigne do uspeha. Podloga svega je talenat, ali da bi se on potvrdio neophodno je uložiti nadljudski napor da bi se vrata uspeha širom otvorila. Đoković je i to uspeo."
Za Novaka tenis je život, više od 30 godina iscrpljujuća svakodnevica, fascinantna posvećenost. Posle 24. grend slema najbolji svih vremena je na konferenciji za medije objasnio šta znači umor i kako se "pobeđuje". Za ilustraciju je uzeo drugi set finalnog meča na US openu protiv Medvedeva.
"U tim trenucima možeš samo po nekom instinktu i intuiciji da igraš. Kada prebacite 30 udaraca ulazite u drugi sat igre drugog seta, lopticu ne vidim jasno, muti mi se pred očima. Teško je opisati to nekome ko nije u mojoj glavi i to ne vidi i ne oseća. Došao si do krajnje tačke fizičke iscrpljenosti. Najteži set koji sam odigrao u karijeri u ovakvoj prilici, kao što je finale grend slema. Ništa uvredljivo, u mom timu ga zovu hobotnica jer sve hvata. Vraća. Tera te da odigraš još jedan udarac."
Ovakvih trenutaka u njegovoj karijeri je bilo bezbroj. Ali nikada nije odustao. I uvek je i u svakoj situaciji imao svoje ja. Njegovo odbijanje 2022. godine da se vakciniše protiv kovida 19 sprečilo ga je da igra u Melburnu i Njujorku. Takođe, ispustio je US open 2019. i 2020. godine, gde je bio favorit. Prvi zbog povrede i predaje osmine finala, a drugi zbog diskvalifikacije koja nije imala veze sa sportom.
Novak ima brdo onih koji ga poštuju i čini se isto toliko onih koji ga, a da ne znaju pravi razlog, ne vole. Ali i to je sudbina šampiona, posebno onih čiji se personaliti izdvaja iz mase kloniranih.
Aleks Koreča, nekadašnji španski teniser, posle finala u Njujorku, pojasnio je svetu, između ostalog, i zašto je Novak – Novak.
"To je način kako tretirate svoje telo, trenirate, šta jedete, kako se odmarate. Nije samo današnja pobeda, nego ceo put, kako ti radiš, tvoj tim, strast, verovanje u uspeh... Neverovatno. Nekada ga ljudi možda ne razumeju na osnovu nekih reakcija na terenu, ali on je uzor. Novak ide dalje od svih jer misli o mnogo stvari. Tražio je od tima da mu pripreme majicu sa Kobijem Brajantom, u slučaju da pobedi. Uzbudi se na terenu, zna da se svađa sa svojim boksom, da baci reket, ne zato što je loš, već zato što je nervozan. Volimo da pričamo sa njim jer je super as".
Srbija nema samo najboljeg tenisera na svetu, Srbija ima i najboljeg košarkaša planete. Ni on, uprkos svojoj virtuoznosti, nije miljenik istih onih koji ga zbog njegovih čudesnih poteza beskrajno poštuju. Danas se Srbija pita da li bi Srbija u Manili bila šampion sveta da je u sastavu imala Nikolu Jokića.
"Jokić nije mogao da igra, a ne da nije hteo, i to je velika razlika. Da je Nikola verovao da će da pokaže svoje pravo lice, on bi sigurno došao. Zbog velikih promena u sportskim takmičenjima do kojih dolazi na svakih pet godina i velikog broja utakmica koje igraju tokom sezone, dolazi do premora igrača. Kada dođe reprezentativna sezona, u zavisnosti kakvu su sezonu imali, oni više ne osećaju tu snagu koju trebaju. Ukoliko nespremni dođu u reprezentaciju, to može da bude jako opasno za razvoj karijere, ali i suštinski opasno po našu reprezentaciju", pojasnio je u jednom razgovoru za medije ministar sporta Zoran Gajić.
Zbog njega Srbija noću često ne spava. Dva puta uzastopno bio je MVP NBA lige. Nezvanično bio je to i treći put, ali su neke druge sile i još veći interesi to priznanje (ne)zasluženo dodelile drugom. I kad se očekivalo da najbolji bude sa najboljim košarkašima Srbije, usledilo je razočaranje uokvireno u besmislene poruke s neprimerenim sadržajem. Jokić nije učestvovao na SP-u, ali to ne znači da neće u dresu Srbije igrati na OI na kojima Srbija ima i te kako visoke ciljeve.
"Olimpijske igre su vrh svega i sve što se planira i raspoređuje sa energijom radi se u četvorogodišnjem ciklusu. Ukoliko naredne godine bude igrao na Olimpijskim igrama i ukoliko uzmemo zlatnu medalju, onda ćemo ponovo svi da ga dižemo u zvezde i da pričamo da je genijalni Jokić. On je sada napravio jedan korak nazad, da bi se zaleteo i preskočio veću prepreku. To je trenerski rezon. Izuzetno podržavam Karija (Pešića) i nekoliko igrača koji su rekli da je Jokić deo njih", pojasnio je naciji ministar sporta Zoran Gajić.
"Ja to malo drugačije gledam. Mislim da jedan čovek ima potpuno pravo da razmišlja o svojoj karijeri i novcu koji prima. Naravno da su generacije igrača dolazile i odazivale se trenerima i pozivu reprezentacije, ali nisam za to da se osuđuju. Jedan Gasol kada nije hteo da igra, španski mediji od toga nisu pravili nikakvu aferu i spektakl. Amerikanci smatraju svoje telo biznisom i čim imaju fizičke probleme, kao što Vasa Micić ima, normalno je da kažu da ne mogu. Mi smo zaboravili, Vasa Micić nije otišao na sahranu svoje majke, već je ostao sa ekipom. Mi te dobre stvari zaboravljamo. Sada ih nije bilo, ali sve mi ovo radimo zbog Olimpijade i očekujem da će svi da dođu na čelu sa Novakom Đokovićem", želja je proslavljenog košarkaškog stručnjaka i aktuelnog predsednika OKS Božidara Maljkovića.
Manila je pokazala da nije važno ko igra u reprezentaciji, već kako igra. Osvojeno srebro potvrda je kako su to radili. Unapred otpisani postali su heroji nacije. Neki, moguće je, i žrtve. Paravan uspeha prikrio je tužan trenutak koji je doživeo Boriša Simanić. U utakmici protiv Južnog Sudana doživeo je tešku povredu koja, nadajmo se da neće, može uticati na njegovu karijeru. A šta ako se to dogodi, ako bude morao da stavi tačku na karijeru? Nameće se i pitanje da li su Simanić i svi ostali reprezentativci bili osigurani. I da li će, posle svega, Saragosa, čiji dres nosi, biti spremna da ga plaća čak i ukoliko ne igra.
Uspeh je izbrisao i činjenicu da selektor u finalu nije imao na raspolaganju 12, već samo devet "umornih košarkaša". Logično je postaviti i pitanje šta bi bilo kad bi bilo da je u sastavu imao već pomenutog Simanića, da je Milutinov dočekao završnicu zdrav, da se već u drugom minutu nije povredio Dobrić.
"Ovo je čudesan rezultat, možda nismo ni svesni koliko je dobar sa sportske strane. Pre svega, za igrače koji su se ovde okupili, ali i za ostale koji su učestvovali u kvalifikacijama. Znate koliko smo teško prolazili kroz taj ciklus. Bilo je tu i kritika, opravdanih kritika, omalovažavanja, vređanja. Sve smo izdržali", sumirao je rezultat iz Manile selektor Pešić.
Sport
14.09.2023. 22:10
Pešić o srebrnoj medalji, Simaniću, problemima u srpskoj košarci...
Košarkaši su uspeli, njihov selektor više nije "odrtaveli matorac" koga je pregazilo vreme ili trener koji je na "klupi zaboravio najboljeg igrača". O njegovoj smeni sada se ne priča, ali zato on, Pešić, i dalje, iskreno i vrlo patriotski, kazuje da u Srbiji košarka nije cilj, već sredstvo za ciljeve uz podsećanje da "kada je bila cilj, bilo je i uspeha".
"Lično ne verujem da će ova medalja popraviti stanje u našoj košarci. Voleo bih da bude obrnuto, da ova medalja pokrene dosta problema koje srpska košarka ima. Ako u ovom olimpijskom ciklusu koji se završava u Parizu ne sednemo i ne prihvatimo istinu da moramo da se pripremimo za sledeći olimpijski ciklus, onda su šanse da se plasiramo na bilo koje veliko takmičenje male. Neće biti ni medalja. Moraju da se pronađu načini da se odnosi poboljšaju, da se napravi sistem koji će odgovarati za razvoj naše košarke. Ko zna kada će ovakav rezultat opet doći".
I još jedna istina zaslužuje pažnju. Srbija je jedina u završnici svetskog prvenstva igrala sa svojom decom. Možda i zato što je na temu stranaca Svetislav Pešić izričit.
"Dok sam ja selektor, u reprezentaciji neće biti stranaca. Međutim, nikad ne reci nikad naprosto zato jer živimo u slobodnom globalnom svetu. Možda, ako neko od njih zadovoljava kvalitetom i ima želju da igra, zašto ne bismo imali nekog od njih u sastavu."
U zemlji sporta, kakva je uprkos svemu Srbija, ovo će biti jedno od sveprisutnijih pitanja. A možda i neće.
"Nemam neki decidiran stav po tom pitanju. Ukoliko vama nedostaje u jednoj generaciji igrač na nekom mestu, onda imate stručnog opravdanja da to uradite. Ako je košarkaška Rusija uzela jednog Holdena pre dvadeset i nešto godina, i postala prvak Evrope, onda šta mi da razmišljamo. Košarkaška ženska reprezentacija ima strankinju, u borilačkim sportovima zaista imamo puno stranaca. Imamo u rvanju, boksu, u džudou se Crvena zvezda sprema da osvoji Ligu šampiona u decembru i uzima nekoliko stranaca da se bore za titulu. Polako idemo ka tom vozu", kazuje ministar sporta Zoran Gajić.
Ponekad je ono što se ne želi zapravo ono što nam treba. Ali, postoji i ona druga strana medalje. Potvrđuje to i misao legendarnog Duška Radovića kome je sport bio omiljena tema.
"Čudni smo mi. Lakše nam je da primetimo ono čega nema, nego onog čega ima."
Komentari
