FENOMEN NOVAK ĐOKOVIĆ: “Večito treći” ponovo je pobedio. Rodžera, sebe i publiku…

FENOMEN NOVAK ĐOKOVIĆ: “Večito treći” ponovo je pobedio. Rodžera, sebe i publiku…

AP Photo/Tim Ireland


“Let’s go, Roger, let’s go” odjekivalo je gotovo svih pet sati Centralnim terenom za vreme jučerašnjeg finala. Vimbldonska publika je kao u transu proslavljala svaki Federerov poen, svako udaranje loptice. Konačno je stigao na red i peti set. Rezultat je bio 8:7 u gemovima u korist Federera i 40:15, Švajcarac je imao dve meč lopte. Zavladala je tišina. Svi na posegnuli zamobilnim telefonima u želji da ovekodeče Federerovo osvajanje devete Vimbldonske titule.
A snimili su nešto sasvim drugo. Snimili su menjanje istorije. Hladan tuš. Novak je spasao prvu, a potom i drugu meč loptu. Razočarenje i mlaki aplauz… Nisu se tome nadali. Ništa energičnije i srećnije, Vimbldonska publika nije reagovala ni pri osvajanju poslednjeg poena na meču, kada je postalo jasno da je Novak novi-stari šampion Vimbldona.
A on… Hladan, staložen, zadovoljan. Ponovo ih je pobedio. Savladao je Federera, ali i 15 hiljada duša koje su želele da Švajcarc podigne pehar. Ipak mimika na licu, koja ga odaje svaki put kad je umoran i iscrpljen, pokazal je da je razočaran jer je svestan da zaslužuje više… Makar od publike, jer ruku na srce sve ostalo je sam učinio.
“Nekada samo pokušavaš to da ignorišeš, što je jako teško. Ja to transmitujem ovako: Kada publika uzvikuje “Rodžer”, ja čujem “Novak”. Deluje smešno, ali to je zaista tako. Pokušavam da ubedim sebe u to”, rekao je Novak odmah nakon najdužeg finala u istoriji Vimbldona.
“Nikada nisam video da publika ovako navija za jednog tenisera u Grand Slem finalu. Đoković se sjajno nosio s tim”, komentarisao je Greg Rusedski, bivši britanski tenisač.
AP Photo/Tim Ireland

AP Photo/Tim Ireland

Međutim, jučerašnje finale nije prvi put kada je Novak vodio neravnopravnu borbu, kada je odnos snaga bio dva prema jedan. Setimo se samo čuvenog finala Ju-Es Opena 2015. godine. Pre četiri godine mnogo toga je bilo slično kao juče. Isti protivnik, ulog, slična publika. Amerikanci su se na sve načine trudili da dekoncentrišu Đokovića. Na svaku njegovu grešku su aplaudirali, kao i onda kada bi promašio prvi servis. Bilo je mučno gledati kako se ophode prema njemu, ali mnogo teže je bilo biti Novak Đoković – sam u gladijatorskoj areni gde svi čekaju da padne. Međutim i tada ih je pobedio. O tome koliko Novak bio usamljen u tom finalu, govori i svetska štampa čiji su naslovi bili:
“Novak sam na svetu!”, “Đoković u inat publici”, “Pobedio publiku i Federera”.
Upravo inat, mentalna snaga, borba sa samim sobom i želja da publici ne priušti zadovoljstvo da bude poražen, vodili su ga do mnogih trofeja. Činjenicu da nije omiljen, tokom godina, uspeo je da preobrati u svoje najjače oružje. Rešio je da im “na silu” i snagu pokaže da je najbolji. Da li ih je ubedio, nije na njemu… Kada se sa racionalne strane pogleda, pitanje je: kako je moguće ne voleti čoveka koji je prvi na svetu, koji pleni harizmom, koji je postavio brojne rekorde i ispisao nove stranice teniske istorije.
Pokvario žurku
Odgovor je jednostavan – poremetio je postojeći poredak. Godinama, unazad dok je bio “večiti treći”, Đoković nikome nije smetao. Oči teniskog sveta bile su uprte u dvojicu tenisera koji su odlučivali o raspodeli najvećeg broja trofeja – Federera i Nadala. Upravo u tom periodu publika najveći deo publike je izabrao svoju stranu. Jednima je ljubimac bio Švajcarac, dok su drugi podržavali Španca.
Međutim, odjednom se pojavila treća strana koja je počela da ih pobeđuje i uzima deo teniskog kolača za sebe. Posesivna publika nije mogla da podnese kako Đoković ispred nosa njihovim ljubimcima uzima sve veći broj Grend slem titula. Što je Đoković bio bolji i dominantniji, publika na turnirima je bila sve nemilosrdnija i sve je više pokazivala svoje nezadovoljstvo.
“Đoković se pojavio kada je to bila Rodžerova i Rafina žurka, i pokvario je zabavu. Sada, nakon 16 Gren slem titula, ljudi moraju da prihvate veličinu Novaka Đokovića”, rekao je Beker nakon Đokovićevog osvajanja Vimbldona.
Pokušavao je Novak na sve načine da se udvara publici širom sveta. Izvodio imitacije, delio autograme, trenirao sa decom, bio dostupan svima, u koju god državu da je stizao obraćao se na maternjem jeziku. Neki su ga prihvatali i zavoleli, međutim najveći deo je ostao veran Rafi i Federeru.
“Kako ih je uopšte mogao osvojiti kada je nebrojano puta rastužio navijače Rafaela Nadala i Rodžera Federera. Reč je o sjajnom teniseru koji se pojavio i pokvario veliko i ugodno rivalstvo između Nadala i Federera, možda najobožavanijeg  tenisera svih vremena. Tu je i Endi Marej, koji dolazi iz Velike Britanije koji je u startu imao mnogo veću bazu navijača”, pisao je pre nekoliko godina ESPN, objašnjavajući odnos publike prema Đokoviću.
Upravo to poređenje sa Endijem Marejem za mnoge je razumnije nego to što je prekinuo dominaciju Rafe i Federea, iako na prvu deluje kao još jedna od mnogobrojnih srpskih teroija zavera. Naime, Marej je Britanac, dolazi sa “zapada” i “dostupniji” i pristupačniji publici od nekog ko dolazi sa Balkana, neko ko je Srbin. Da nije daleko od istine govore i primeri iz prošlosti. “Zapad” je uvek tenisere iz istočne Evrope doživljavao kao suparničke – Ivan Lendl, Martina Navratilova, Ilie Nastase i mnogi drugi koji su obeležili tenisku istoriju, inikad, baš poput Novaka, nisu osvojili publiku u Parizu, Londonu i SAD.
Istog gledišta je i legendarni Nikola Pilić koji je otvoreno govorio o tome zašto publika ne voli Đokovića.
“Federer se više uklapa u taj zapadni svijet, dok Novaka ne vole jer je Srbin. Zašto bi neki Srbin bio najbolji na svijetu pored silnih Amerikanaca, Engleza, Francuza?” rekao je svojevremeno Pilić.
AP Photo/Kirsty Wigglesworth

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Koliko li će ga tek “voleti” ako prestigne Federera
Bez obzira na sve, Novakovo vreme ne samo da dolazi, ono je prisutno i to mnogi moraju da prihvate. Takođe, mnogobrojna svetska publika mora da se pomiri sa tim da je njihov ljubimacFederer ipak samo čovek i da neće moći da igra večno. Iako sa svojih, skoro 38 godina Federer igra neverovatno i klasu pokazuje iz turnira u turnir pitanje je koliko će još dugo moći da se takmiči. Za razliku od njega Đoković, koji je šest godina mlađi, ako bude zdrav, imaće još mnogo mečeva u nogama. Samim tim i priliku da osvaja Grend slemove. Time mu se automatski otvara mogućnost da prestigne Švajcarca na večnoj listi Grend slem osvajača, svidelo se to mnogima ili ne. Federer je apsolutni rekorder sa 20 osvojenih titula na najvećim turnirima, Nadal ima 18, a Novak dve manje. Takođe, ono što je mnogo bitnije od samih godina jeste podatak da je Federer poslednji put, na Grend slemu, pobedio Đokovića davne 2012. godine, u polufinalu Vimbldona. Ništa bolji nije prolazio ni Nadal, koji ga osim na Rolan Garosu, nije pobeđivao još od 2013.
Povezane vesti – DAO IM JE DVE GODINE FORE
Svi parametri i sve statistike su na Novakovoj strani. Mentalnu snagu ima, želja da svima stavi do znanja da je najbolji je tu, ostalo je još samo da bude zdrav. Ukoliko se sve potrefi, rezultati neće izostati i svet će jednog dana morati da prizna da je najbolji.
Međutim, čak i da u tome nikada ne uspe Đoković je zaslužio, makar od svojih sugrađana, da kada mu ne ide, ne gubi podršku, već da pamte šta je sve ostvario. Da pamte da je sa svakim podizanjem trofeja Srbiju ponovo postavljao na svetsku mapu, na kojoj smo, bez obzira koliko mislili suprotno, prilično nevidljivi.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar