Fudbal je širom otvorio vrata biznisu

Matematika je egzaktna. Tačno 20 miliona od ove sume na račun kluba pristiglo je samo zbog igranja finala i trijumfa u utakmici svih utakmica. Dakle, za 90 i kusur minuta napornog trčanja ukrašenog magijom ove igre. Preostali novac zarađen je na osnovu unapred utvrđene cene za svaki odigrani meč u najprestižnijem klupskom kontinentalnom takmičenju.

Princip je prost. Prolaskom grupe, ostvarenim pobedama u njoj uz koeficijent sa kojim su započeli takmičenje i unapred zagarantovani udeo iz marketinških prava, madridski klub je ostvario prihod od gotovo 69 miliona evra. Nastavak takmičenja ovekovečen trijumfima u eliminacionoj fazi značio je i dodatnu zaradu od približno 68 miliona evra.

Andrea Pirlo: "Navijaću za Srbiju"

Slavni fudbaler

Slavni fudbaler

Sport 02.06.2022. 17:04

Andrea Pirlo: "Navijaću za Srbiju"

I kroz ovaj primer naslućuje se da je UEFA očigledno pronašla formulu kako da zadovolji sve veće finansijske apetite klubova kojima novca nikad nije dosta i koji su koliko juče bili više nego odlučni u nameri da bez plašta evropske kuće fudbala nastave sami trku za trofejima i profitom.

Fudbal je danas, naravno na planetarnom nivou, zlatni kavez biznisa. Međusobno prožimanje ima karakter dvosmerne ulice. Biznis se domogao fudbala, a fudbal je, s druge strane, širom otvorio vrata biznisu. Ispostavilo se takođe i da finansijska motivacija u sportu nije daleko od motivisanosti slavom. Zato novac i finansijska dobit i jesu moćni pokretači u fudbalu.

Moć fudbala zapravo je neprocenjiva. Katar će u organizaciju Svetskog fudbalskog prvenstva 2022. godine, uz poruku da novac ne igra nikakvu ulogu, investirati 170 milijardi dolara ili 119 milijardi evra. Nemačka je u organizaciju istog takmičenja, koje je pod njenim nebom organizovano 2006. godine, uložila oko 10 milijardi evra, dakle oko 14 milijardi dolara. Vremena se očigledno menjaju, a protok novca u igri od gola do gola sve je naglašeniji.

U obe države, Kataru i Nemačkoj, veliku korist od organizacije ovog planetarnog događaja, po pravilu najgledanijeg na TV-u u godini kada se održava, imale su i brojne prateće industrije. Nije, dakle, nikakva tajna da je ogromna količina svetskog novca u biznisu. Takođe, i da je biznis sve više i više okrenut sportu. Fudbal je jedna od onih disciplina koja snagom magneta privlači svetski novac. Bolje upućeni tvrde da je u ovom sportu na delu logika profita u svom najčistijem obliku. Kao takva ona postaje osnov regulisanja odnosa u najpopularnijoj igri na planeti. Da li je baš tako?

U pokušaju da objasne sve čvršću vezu između novca i fudbala sociolozi sporta ukazuju na lako dokaziv podatak da je fudbal jedan od najpopularnijih i samim tim najgledanijih sportova u svetu. Gledanost fudbalskih mečeva širom planete, kažu, definisana je brojem od 250 miliona.

Benzema je najbolji igrač sezone!

Liga šampiona

Liga šampiona

Sport 02.06.2022. 09:57

Benzema je najbolji igrač sezone!

Možda je sve ovo i jedno od objašnjenja zašto najbogatiji ljudi sveta ulažu svoj novac u fudbal. Neki ih, istina, optužuju da u fudbal guraju dolare ne zato što vole fudbal, već naprosto zato da kroz fudbal peru zarade ostvarene na (ne)legalan način. Primeri iz prošlosti ukazuju da ova tvrdnja nije daleko od istine. Bernar Tapi, nekadašnji kontroverzni vlasnik Olimpika iz Marseja, svojim mutnim radnjama napravio je svojevremeno niz skandala ne samo u fudbalu, već i u svetu politike i poslovanja.

Danas je novca mnogo više. Milioni su očigledno sitnica za princa Saudijske Arabije Mohameda bin Salmana, gazdu engleskog Njukasla, čije se bogatstvo procenjuje na nepojmljivih 367 milijardi evra.

Šeik Mansur, potpredsednik je vlade UAE, vlasnik je Mančester sitija od 2008. Ako mu je fudbal hobi, onda je izabrao jedan od najskupljih. Austrijanac Ditrih Matešic je milijarde stekao zahvaljujući energetskom piću "red bul". Vlasnik je dva fudbalska kluba, austrijskog Salcburga, koga je kupio 2005, i nemačkog Lajpciga, čiji je bio osnivač 2009.

Naser al Kelaifi od 2011. je prvi čovek "svetaca“ iz Pariza. Kineski milijarder Žang Đindong je od juna 2016. na čelu milanskog Intera, koji je izvukao iz finansijske krize, ali klub i dalje ne uspeva da prekine dominaciju Juventusa u Italiji. Kinez, Guo Guangčang na čelo Vulvsa je došao 2016. i klub je uz poprilična ulaganja uveo iz druge lige u elitu.

Fudbalski klub Milan ima novog vlasnika

Italija

Italija

Sport 01.06.2022. 11:57

Fudbalski klub Milan ima novog vlasnika

Primera u kojima je sprega fudbala i biznisa dobitna poslovna kombinacija, i još više marketinška, još je mnogo. Na drugoj strani niko zapravo i ne krije da je ovaj finansijski doping najbogatijih ljudi planete i te kako pomogao fudbalu da sačuva poziciju najvažnije sporedne stvari na svetu, ali, što je još važnije, i sopstveni život.

Da se novac u fudbalu troši nemilice primer je i PSŽ, ekipa u koju su Arapi od 2011. uložili skoro dve milijarde samo na plaćanja i obeštećenja fudbalera. Cilj da tim iz Grada svetlosti preuzme dominaciju u Evropi ni do dan-danas nije ostvaren. Ista sudbina zadesila je i Mančester siti, takođe bunar bez dna kad su ulaganja u pitanju. Do finala Lige šampiona stigli su u sezoni 2020/21, ali Ligu šampiona još nisu osvojili. A bez ovog pehara sve to nije to.

Strpljenje se, međutim, kad tad nagradi. Roman Abramovič je devet godina čekao na evropsku titulu Čelsija. Klub je kupio 2003, a "plavci" su se prvi put na krov kontinenta popeli 2012, posle trijumfa nad Bajernom, na penale. Posle gotovo 20 godina Abramović je odlučio (pod pritiskom) da proda Čelsi s kojim je napravio čudo ne samo u engleskom fudbalu, već i u Evropi. Potraživao je 2,4 milijarde evra.

Posle dužeg čekanja konačno se javio i ozbiljan kupac. Britanski milijarder, ser Džim Retklif, nameran je da za kupovinu Čelsija izdvoji četiri milijarde engleskih funti. Isti čovek je vlasnik i francuskog kluba Nica... Ser Džim je takođe obećao da će u narednih 10 godina uložiti još i 1,75 milijardi za izgradnju stadiona i najmodernijih pratećih objekata. Malo li je...

Postoje i primeri kada se fudbal, pod pritiskom politike, odriče novca koji je čvrstim ugovorom već bio u njegovom krilu. Očigledno, može mu se. Zbog vojne intervencije u Ukrajini UEFA je odlučila da prekine saradnju sa moćnim ruskim "Gaspromom“ započetu 2012. Odluka uključuje sve postojeće ugovore, počev od Lige šampiona do EURO 2024. "Gasprom“ je, nije suvišno podsetiti, svake godine u kasu UEFA upumpavao 40 miliona evra. Saradnju Rusima, iz istih razloga, otkazao je i nemački klub Šalke 04...

"Podjednako smo važni kao i drugi sportisti"

Paraolimpijci

Paraolimpijci

Sport 31.05.2022. 15:50

"Podjednako smo važni kao i drugi sportisti"

Evropa se s pravom danas hvali kvalitetom fudbala u ligama petice (Italija, Francuska, Nemačka, Engleska, Španija). U njima je koncentrisan kvalitet, a to znači da se kvalitet i plaća. Od svih liga najviše troše, čitaj najviše kupuju, Englezi. Prosek potrošnje za ovu namenu u poslednjim sezonama iskazuje se kroz sumu od devet milijardi evra. Ovako nešto je moguće jer u ovom poslu, bar u Engleskoj, nema finansijske kontrole i klubovima je dozvoljeno da troše više od onoga što zarade.

Drugo mesto pripada italijanskoj Seriji A. Zvuči gotovo neverovatno ako se zna podatak da u ovoj ligi nema fudbalera iz kategorije 30 najplaćenijih u Evropi. Treća pozicija pripada španskoj Primeri. Po ulaganjima za kupovinu Francuzi i Nemci su gotovo izjednačeni. Svojevrstan kuriozitet postoji u vezi sa engleskim Čempionšipom. Oni su na ovoj listi šesti i jedini su drugoligaški karavan iz evropskog vrha po ovom parametru.

Najrelevantniji faktor kada je u pitanju uspešnost poslovanja jednog kluba jeste odnos između potrošnje i zarade. Reč je o takozvanom čistom prihodu. Najveći u evropskim ligama ostvaruju Portugalci. Doskoro su bili jedina liga koja je prebacivala milijardu evra u ovoj stavci poslovanja. Slede sa znatno manjim sumama holandska Eredivizija, engleski Čempionšip, Župiler PRO liga Belgije, francuska Liga 2, austrijska Bundesliga, nemačka Cvajta... Odmah iza njih je hrvatska Prva NHL.

Posebno mesto u ovoj fudbalskoj finansijskoj mašini koja melje sve pred sobom pripada proizvođačima zabave, pre svih fudbalerima sa statusom planetarnih zvezda, bez kojih bliska povezanost fudbala i novca ne bi bila takva kakva jeste. Uostalom, stara je istina da kada se ostvari slava onda nije teško doći ni do para. Pogotovo fudbalerima. Oni su po nepisanom pravilu svake godine među najbolje plaćenim, ali i preplaćenim, sportistima sveta.

Nedavno je španska "Marka“ objavila i listu trenutno najplaćenijih fudbalera na svetu. Sume su, kako dokumentuju Španci, "da vam se zavrti u glavi“. Istina, reč je o bruto iznosima u koje nije uračunat porez koji je različit od države do države tako da neki od njih, na kraju priče, na račun dobijaju upola manje od objavljene sume. Najveći porez plaćaju španski klubovi (Real 45,5 odsto, Barselona 50 odsto), dok je na primer za klubove Bundeslige (Nemačka) taj iznos samo 20 ili 15 odsto od plata igrača.

Samo površna analiza zarada fudbalera puno toga otkriva. Između ostalog, i besmisao razbacivanja novcem. Geret Bejl, uprkos činjenici da ga nema u sastavu Real Madrida, godišnje inkasira 34 miliona evra. Eden Azar, iz istog kluba, uprkos činjenici da retko igra, godišnje zarađuje 30 miliona, dok onaj koji golovima krči put Reala do neba besmrtnih, Karim Benzema, zarađuje 24 miliona godišnje i tek je deveti na listi najplaćenijih.

Koliko sutra sve ovo biće juče. Sedmi sa liste, Kilijan Mbape, već ovog leta biće ubedljivo najplaćeniji fudbaler planete. Suma još uvek nije na talonu, ali u kuloarima se šuška da će samo za potpis novog ugovora sa PSŽ-om Mbape dobiti 300 miliona evra. I to naravno nije sve. Svaka godina iz novog ugovora u dresu najboljeg francuskog kluba biće dodatno stimulisana sa po 100 miliona evra. Za tri godine na ovaj način ukupno će zaraditi 600 miliona. Naravno, ova suma biće znatno umanjena po odbitku poreza. Koliko, pokazuje Nejmarov primer. On u PSŽ-u trenutno zarađuje 49 miliona bruto ili 30 miliona posle odbitka poreza.

Gde je u ovoj priči srpski fudbal, odnosno kako posluju srpski klubovi i koliko pojedinci zarađuju u njemu? Prva istina je da većina srpskih klubova i dalje živi u krilu države. Druga je da su svi ili gotovo svi u debelom minusu kada je u pitanju poslovanje.

Sve ovo ne sprečava fudbalske radnike da s nestrpljenjem čekaju svoje mesečne isplate. Ivica Tončev je u srpskim medijima nedavno otkrio više nego strogo čuvanu tajnu. Nenad Bjeković, vršilac dužnosti predsednika FSS-a, zarađuje mesečno 7.000 evra. Iz istog izvora je i podatak da su mesečna primanja generalnog sekretara 6.000 evra, a počasnog predsednika FSS-a Tomislava Karadžića 4.000 evra.

Selektor Dragan Stojković Piksi ima zagarantovanih 3,6 miliona evra za trogodišnji ugovor, odnosno 1,2 miliona godišnje ili 100.000 evra mesečno. Treba naglasiti da je selektor bogato nagrađen za odlazak reprezentacije na SP u Katar. Po ugovoru pripao mu je bonus od milion evra.

Kakva su primanja u srpskim klubovima? To je, uprkos transparentom poslovanju, tajna. Vladimir Vuletić, bivši potpredsednik Partizana, medijima je, međutim, saopštio da generalni direktor kluba Miloš Vazura prihoduje 5.000 evra na ime plate i da prema ugovoru ima i sve premije kao i igrači za osvajanje svakog boda u evropskim klupskim takmičenjima, odnosno premiju za osvojeni trofej.

Koliko ko zarađuje u Crvenoj zvezdi tačno se ne zna. Objavljen je podatak, istina nezvaničan, da je mesečna plata Zvezdana Terzića 9.000 evra, da sportski direktor Mitar Mrkela svakog meseca prima 5.000 evra, a Dragan Džajić 4.000 evra. U ostalim klubovima, tvrde dobro upućeni, nema tako visokih primanja. Međutim, isti izvori tvrde da zarade u srpskim klubovima nisu samo plate. To je navodno i objašnjenje zašto se uprkos lošem poslovanju iskazanom kroz velika dugovanja, mnogi otimaju za klupske fotelje. U igri su, konstatuju upućeni, najobičnije malverzacije kroz koje se obezbeđuje višak novca koji završava u džepovima ljudi iz uprave. Klupski funkcioneri se, navodno, ugrađuju i u transfere igrača.

Srpski klubovi i zarađuju. Najviše od prodaje igrača. U periodu od 2016. do 2021. čista zarada Partizana iznosila je 45.620.000 evra. Zvezda je zaradila 29.200.000 evra, a Čukarički 14.830.000 evra. Na četvrtoj poziciji je Vojvodina sa čistom zaradom od 3.630.000 evra.

Zanimljivo je i koliko zarađuju igrači. Najbolje plaćeni su oni koji nose dres Crvene zvezde. Razumljivo, jer je Zvezda i najtrofejniji klub na ovim prostorima. Trenutno najveća primanja ima Aleksandar Dragović. "Crveno-beli“ su se s iskusnim štoperom dogovorili o trogodišnjoj saradnji i primanjima između 1.250.000 evra do 1.400.000 godišnje.

Pre njega rekordnu platu imao je Marko Marin – 1.200.000 evra. Ričmond Boaći zarađuje milion evra na godišnjem nivou, a El Fardu Ben 650.000 evra. Isto toliko, tvrde srpski mediji, zarađuje i prvotimac Partizana Bibras Natho.

Kad se sve sabere i oduzme, za mnoge je i dalje nepoznanica kako fudbalski klubovi mogu da snose tako velike troškove. Mogu jer imaju, između ostalog, i kvalitetne izvore finansiranja. Najveći novac ostvaruje se od TV prava, zatim sponzorstva, a onda od prodaje robe i igrača. Mnogo klubova u svom poslovanju takođe koristi i bankarske kredite.

Najviše se zarađuje od TV prava. Naravno, u Evropi. Gotovo 50 odsto od ukupnog prihoda. Sponzorstvo donosi između 20 i 30 odsto prihoda. Sledi zatim novac koji klubovi ostvaruju zavisno od uspeha u klupskim međunarodnim takmičenjima. Najplaćenija je Liga šampiona. Samo učešće donosi prihod od 15 miliona evra. Pobede se plaćaju 2,7 miliona, a svaki remi 900.000 evra.

Sledeća stavka su transferi. Fudbalske zvezde su ekonomski vrlo isplative. Jedan od dobrih primera bio je dolazak Kristijana Ronalda 2018. u torinski Juventus. Onog dana kada je potpisan ugovor deonice ovog kluba porasle su za 40 odsto. Takođe, tog dana torinski klub je prodao oko 520.000 dresova i ostvario čist prihod od 6,7 miliona evra.

U nekim prošlim vremenima prebogati PSŽ je svojim činjenjem dovodio fudbalski svet do ludila. Konkretno prilikom kupovine Lionela Mesija. Ovaj transfer otkrio je dve stvari. Prvu da PSŽ može na fudbalskom tržištu da kupi koga hoće i drugu da je katalonski velikan uprkos rezultatima pod rukovodstvom Đuzepa Bartomeua katastrofalno poslovao. Zašto?

U poslednje vreme sve više je primera u kojima su novi vlasnici klubova ostvarili gubitke. Zbog njihove realne neupućenosti u poslovanje i sistem upravljanja klubom uz enormno povećanje zarada igračima dogodila se i događa se finansijska katastrofa.

PSŽ je obrnut primer. Mnogi su se pitali čemu stroga pravila UEFA o finansijskom fer-pleju kada ih je PSŽ prekršio prilikom angažovanja Lionela Mesija, pre toga i Nejmara. Ispostavilo se, međutim, da su Parižani bez problema prošli svaku kontrolu UEFA. Pokazalo se zapravo da su popularni Sveci samo pametnije poslovali od drugih.

Posle svega nije naodmet konstatovati da fudbalu, uprkos sve jačem mirisu novca, treba i malo zdravog razuma. Neke stvari su se morale menjati. UEFA je reagovala u pravi čas. Čini se i na pravi način. Od juna 2022. na snazi će biti neka nova pravila. Finansijski fer-plej zbog toga odlazi u istoriju.

"Pravilnik koji je bio na snazi od 2010. godine poslužio je svrsi, zahvaljujući tome je evropski fudbal uspeo da se izvuče sa ivice ambisa i napravljena je prava revolucija. Međutim, pošto se stvari u fudbalskoj industriji stalno menjaju, moramo i mi da uvodimo reforme“, saopštio je prvi čovek UEFA Aleksandar Čeferin.

Nova pravila, što nije iznenađenje, idu naruku bogatim klubovima.

"UEFA je radila vredno sa svim zainteresovanim stranama na razvoju ovih novih mera kako bi pomogla klubovima da se suoče sa novim izazovima. Ovi propisi pomoći će da zaštitimo igru i pripremimo je za sve potencijalne buduće šokove, istovremeno podstičući racionalne investicije“, saopštio je Čeferin.

Ono što je krucijalno u novom pravilniku o poslovanju svodi se na pravilo da će sada klubovi na transfere i plate, kao i na provizije moći da potroše najviše 70 odsto svojih prihoda. Ovaj "zakon“ biće u upotrebi iduće tri godine. Od sledeće sezone ova brojka će se naći na 90 odsto, zatim naredne na 80 odsto, da bi u trećoj godini konačno stigla do pomenutih 70 odsto. Novi propisi stupaju na snagu u junu 2022. godine.

Klubovima će takođe biti dozvoljeno da odu i u veći minus tokom tri kalendarske godine. Do sada je važilo da mogu da budu u manjku od 30 miliona evra, a sada je taj broj podignut na 60 miliona evra.

Posle svega postavlja se i pitanje kuda ide svetski fudbal. I da li je samo nebo granica onima koji izdvajaju silan novac za planetarno najpopularniju igru.