INTERVJU ALEKSANDAR VESELINOVIĆ: Čukarički ne kupuje zvezde, on ih pravi

Aleksandar Veselinović je predvodnik, tvrde bolje upućeni, novog talasa fudbalskih trenera čiji bi ideja i način rada uz primenu savremenih elemenata trebalo u najskorijoj budućnosti da vrate ugled srpskom klupskom i reprezentativnom fudbalu. Rođen je 1970. u Obrovcu, fudbalsku karijeru počeo je u Velebitu iz Benkovca, da bi se vrlo brzo kao talentovan dečak preselio u juniorski tim splitskog Hajduka. Nešto kasnije stigao je po pozivu u Beograd, na "Marakanu". Pored crveno-belog, nosio je još i dres beogradskog Rada, Bečeja i niškog Radničkog, bio internacionalac u Belgiji (Mehelen), Grčkoj (Aris), Bugarskoj (Varna)... U Futogu je po završetku karijere otvorio fudbalsku školu čiju vrednost su prvi prepoznali Rusi. Postao je šef struke Akademije fudbala u Rostovu, da bi se posle osam godina uspešnog rada preselio u Litvaniju i preuzeo seniore tamošnjeg kluba Suduve. U Srbiji je bio trener Vojvodine u dva navrata, zatim subotičkog Spartaka a onda je u leto 2019. preuzeo beogradski Čukarički.

Iz dana u dan rejting Vaših trenerskih vrlina raste. Etablirani ste kao neko ko usmerava nove stručne vetrove u Srbiji.

"Nisam sam, reč je o grupi, generaciji polaznika pro licence FSS iz 2012. godine. Imali smo trenersko usmerenje sa puno uticaja onoga kako se u to vreme, a i danas radi na Iberijskom poluostrvu, jer su predavači uglavnom bili iz Španije i Portugala. Od tada je prošlo osam godina, fudbal je u međuvremenu evoluirao, ali je u srpskom fudbalu ostala jedna generacija trenera koja se maksimalno posvetila novom izazovu u karijeri, uz primenu savremenih trendova u radu. Reč je o Milanu Rastavcu, Milošu Veselinoviću, Vanji Radinoviću, koji je danas direktor škole Partizana, mojoj malenkosti...

Naglašavate zaslugu Dušana Savića u tim nekim pozitivnim kretanjima i opredeljenjima.

"Dušan Savić je 2012. bio direktor škole, nije i predavač, ali je autoritetom fudbalske zvezde i s karijerom uz neizbrisiv pečat, put srpske škole fudbala usmerio ka ofanzivnoj igri. Pre toga polaznici su bili okrenuti klasičnom defanzivnom stilu fudbala. Zahvaljujući Saviću pojavila se grupa trenera inficirana ofanzivom. Jedni su se opredelili da prate ideju Gvardiole, drugi Klopa, treći Murinja..."

Na čijim krilima i ideji gradi karijeru Aleksandar Veselinović?

"Podržavam i ideju Jirgena Klopa, njegov način razmišljanja i pristup radu. Po rođenju sam Dalmatinac i volim taj energičan i brz fudbal sa puno ritma, volim da je lopta u posedu moje ekipe, ali ne patim od toga. Fudbal danas ide putem sve naglašenije agresije u igri i sa što više trčanja. Hajduk iz Splita je na ovim prostorima bio preteča ovog što gledamo danas.

Na Vašu sliku o vrednostima u fudbalu generalno najveći uticaj su imali, čini se, Splićani?

"Hajduk je bio klub koji je od svojih igrača stvarao trenere. Sa Ivićem je u paru radio Biće Mladinić, Mladiniću je posle pomoćnik bio Pero Nadoveza s kojim je Hajduk igrao polufinale Kupa UEFA i izgubio od Totenhema. Nadovezi je pomagao Poklepović, njemu Sergej Krešić, onda je na red došao Luka Peruzović. To je bio klupski projekat stvaranja trenera od bivših prvotimaca. U srpskom fudbalu ni danas tako nešto ne postoji, to da se u fudbalskim školama pored igrača stvaraju i treneri."

Povezane vesti - INTERVJU VLADIMIR MATIJAŠEVIĆ: Čukarički, jedini privatni klub

Ne krijete da ste dosta iz onog što se zove trenerski opus saznali i od naših legendarnih košarkaških stručnjaka?

"Krao sam znanje od Žeravice, Pešića, Maljkovića, Ivkovića, Obradovića, Vujoševića, Novosela. Zahvaljujući njima, shvatio sam, između ostalog, da trener ne sprema ekipu samo za utakmicu, već da i te mlade ljude priprema za život koji ih čeka posle košarke. Drugo, naučio sam od njih i koliko je široko i bitno polje opšteg obrazovanja. Danas kad slušate te ljude, vi zapravo listate enciklopedije znanja ne samo košarkaškog već i životnog. Fascinantna je njihova obrazovanost, elokventnost, poštovanje kolega... Oni nikada o kolegama ne govore ružno, to su treneri koji su stvarali trenere.

Sa Vašim dolaskom došlo je do promena u timu Čukaričkog?

"Čukarički je letos igrao u Evropi. U međuvremenu je otišao Mudrinski kao sjajan strelac, zatim i Ovusu, klub je napustio i standardni štoper, crnogorski reprezentativac Kopitović, povredio se Miladin Stevanović, desni bek na pragu A reprezentacije. Oni su bili glavni igrači, trebalo je da nađemo zamene za njih i mi smo posegli za nekima za koje smo verovali da mogu da se uklope u model Čukaričkog. Pogodili smo sa Ćirkovićem i Ostojićem, ali nam se uprkos svemu, a na naše veliko zadovoljstvo, događalo da gotovo svaku utakmicu počnemo sa pet do sedam igrača ispod 21 godine, uglavnom iz naše omladinske škole. Protiv Crvene zvezde bilo ih je na kraju čak devet."

Neki fudbaleri za koje skoro niko nije znao postali su za šest meseci vrlo cenjeni na fudbalskoj pijaci.

"Golman Petrović je lane branio u IMT, mali Šapić je počeo pripreme kao treći štoper iza Kopitovića i Puškarića, Kamenović je bio do juče omladinac i nije bio u planovima da odigra tako mnogo, Stefan Kovač, omladinac Zvezde koga je Zvezda otpisala kao netalentovanog, do pre jednu sezonu takođe je bio igrač IMT, mladog Miladina Vidosavljevića smo sa 18 godina gurnuli u vatru. Iskreno, ni ja te momke nisam poznavao iako sam prošle sezone gledao osam utakmica Čukaričkog, Ali, to nije kraj. Tedić je bio rezerva Mudrinskom, Birmančević je otišao u Partizan, koji ga je otpisao pa se opet vratio na Banovo brdo... Danas s radošću konstatujemo da su Petrović, Birmančević, Vidosavljević i Tedić mladi reprezentativci Srbije, odnosno da će Stefan Kovač dobiti poziv za reprezentaciju BiH. Oni su blago kluba, ali ne treba zaboraviti da su ti dečaci imali neverovatnu podršku iskusnijih i starijih igrača, kao što su Ostojić, Puškarić, Ćirković, golman Belić, Kajević i kapiten Docić.

Sve izrečeno se uklapa u priču, Čukarički ne kupuje zvezde već ih stvara.

"Naš put je takav da stvaramo. Gospodin Obradović mnogo ulaže u omladinsku školu. Prvi put ove godine uloženi novac se malo ozbiljnije vraća. Cena igrača Čukaričkog je jesenas bila oko 19 miliona, što je za srpske uslove gotovo nezamislivo. Za tri ili četiri godine Čukarički će imati A reprezentativce od kojih će mnogi da naprave izvanredan ino-aranžman.

Nogu je povukao Slobodan Tedić, za njega je Mančester siti izbrojao 3,5 miliona evra...

"Sarađivali smo u Vojvodini, onih čuvenih sedam dana, na moju ideju iz kadetskog uzrasta je prebačen u prvi tim. Nažalost, putevi su nam se razišli, ja sam otišao u Spartak a on u Čukarički. Posle nas je sudbina spojila, izvanredno je dete, ljudi iz Mančester sitija su prepoznali nešto vredno u njemu, igrača sa velikim radijusom kretanja, fajtera koji radi za tim. On je pravi tip centarfora koji dobro igra i leđima, koji odlično reaguje na centaršuteve na prvu stativu, s kojim imate nastavak igre, koji je izvanredan u presing igri, u ofanzivnom i defanzivnom skoku. S obzirom na to da ga krase i izuzetni moralno- voljni kvaliteti, nije slučajno što su ljudi iz Mančester sitija, koji se ozbiljno bave tržištem, uložili toliki novac. Očekujem da će kao stabilna ličnost napraviti dobru karijeru i u Engleskoj. Sa nama, uprkos potpisanom ugovoru, ostaje do kraja sezone."

Ima li Tedić naslednika?

"Ima, tu je mali Rakonjac koji ima izvanrednu perspektivu. Dečak je pre par godina doveden u omladinsku školu iz Bijelog Polja, letos je planski poslat u IMT da igra u Srpskoj  ligi i postigao je sedam golova za polusezonu. Poseduje izuzetne ljudske i igračke kvalitete i već od leta trebalo bi da se vrati u Čukarički i polako pravi ozbiljnu karijeru.

Na dobrom ste putu da i naredne sezone igrate u Evropi.

"Želim da naglasim da je svih onih 40 bodova koje smo jesenas osvojili osvojeno na terenu i da su 100 posto naši. Tako ćemo se ponašati i u drugom delu sezone uz maksimalno poštovanje svakog rivala. Igraćemo od utakmice do utakmice bez nekih velikih planova, ali sa namerom da osvojimo što više bodova. Ukoliko na taj način izborimo Evropu, bićemo presrećni."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...