Sport
07.02.2022. 04:57
Zoran Šećerov

Ništa nije slučajno

Jednom Novak – uvek Đoković

Novak Đoković
Izvor: EPA / CHRISTOPHE PETIT TESSON

Australijan open i sve ono što se događalo uoči, za vreme i posle prvog grend slem turnira u godini i dalje je tema koja zaokuplja pažnju svetske javnosti podeljene na dva tabora. Gde se krije klica nerazumevanja?

Sociolozi sporta ukazuju pre svega na istinu da visokokomercijalni sportovi, a tenis sa oreolom prestižnog i gospodi namenjenog je jedan od njih, pored funkcije zabave imaju i ideološki dokaz da čak i oni koji dolaze iz najsiromašnijih slojeva društva imaju priliku da postanu bogati i uspešni.

Međutim, uprkos ovoj istini u svetskom tenisu, u kome su se na pogan način umrežili moć novca i suluda tradicija s politikom kao nepotrebnim začinom, sve čine, bar tako govore dešavanja, da jedan Srbin sa Balkana ne bude jednako vrednovan kao i jedan Švajcarac, Englez ili Španac.

Zapad, ogrnut višedecenijskim plaštom licemerja i politikom koja od pamtiveka nema gotovo nikakav odnos s moralnim principima, ne prihvata, i dalje, da neko sa Balkana, sve više i Rusije, uprkos rezultatima bude najbolji u "njihovom sportu“. Setite se samo kakvo se poniženje do bola dogodilo nedavno braći Rusima posle osvajanja Dejvis kupa u Madridu. Umesto himne u čast pobednika, intonirana je muzika Čajkovskog.

U sklopu svega i jedna mala digresija. U priči koja sledi u prvom planu, bar tako se činilo, nije bila politika, ali jeste jedna teniserka sa Balkana. Tad se valjda prvi put dogodilo da tenis pokaže i svoje pogano lice.

Dogodilo se, naime, da je dotad nepobediva Nemica Štefi Graf u finalu turnira u Berlinu izgubila od 16-godišnje Monike Seleš iz za Zapad komunističke Jugoslavije. Posle su usledile i još tri velike pobede Selešove nad Grafovom: na Rolan Garosu 1990. i 1992, kao i u Australiji 1993. Ono što nije mogla Štefi Graf učinio je izvesni Ginter Parhe, navodno hronični duševni bolesnik koji je sve rešio tako što je nožem napao Moniku Seleš dok je sedela na klupi između dva gema. Bio je to skandal nad skandalima, nezapamćen u analima sporta.

Monika Seleš, konstatovali su hroničari njene karijere, nikada nije uspela da se psihički oporavi od događaja koji je praktično uništio njenu blistavu karijeru. Pokušaj da se vrati tenisu i igri, odnosno nastavi tamo gde je stala, bio je bezuspešan. Karijeru je završila 2003. godine. Državljanin SAD postala je posle nemilih scena na turniru u Nemačkoj – 17. maja 1994. Danas živi na Floridi srećno udata.

Novak Đoković, za razliku od Monike Seleš, nije želeo da promeni državljanstvo, da se odrekne otadžbine, Srbije i Balkana. Prvi u redu da ga pridobiju za sebe bili su Slovenci. Isti, takođe bezuspešan pokušaj sa nepristojnom ponudom kakva se teško odbija stigao je i od Engleza. Novaku ni na kraj pameti nije bilo da to prihvati. Da jeste, moguće je da bi danas bio ser. Čini se, međutim, da baš od tog trenutka i počinje njegovo stradanje orkestrirano iz nevidljivih centara. Sujetne Engleze nije odobrovoljilo čak ni to što je Đoković pod vrlo čudnim okolnostima nešto kasnije izgubio od Mareja ono u mnogo čemu intrigantno finale na Vimbldonu.

Osvetoljubivi džentlmeni iz kraljevine na Ostrvu, u čijim nacionalnim muzejima besramno dominiraju eksponati bezočno pokradeni i opljačkani širom sveta, krenuli su u više nego sofisticiranu hajku na najvrednijeg čoveka koga je Srbija u tom trenutku imala. Takođe i tenisera koga svet do tada nije imao. Naravno, u belim rukavicama u kojima su oduvek perfidno krili otiske prstiju svojih vekovnih nedela. To što im je Novak rekao "ne“, sad je definitivno jasno, skupo ga je koštalo. I košta. A da se ništa ne događa slučajno, kao i da su kroz istoriju, a i danas, Srbi bili i ostali žrtve sopstvenih zabluda, dokaz je i kratka beseda dr Dragoljuba Živojinovića, doktora istorijskih nauka i akademika SANU, koji je u analizi englesko-srpskih odnosa zasnovanoj na istorijskim činjenicama zapisao i sledeće:

"Englezi su sve drugo bili samo ne prijatelji Srbije. Dakle, nikad prijatelji. Srbe organski ne vole. U našoj najtragičnijoj situaciji vodili su hajku protiv Srbije, otvoreno je i u najtragičnijim trenucima ucenjivali i optuživali.“

Ovogodišnji AO je zato samo dokaz više da je politika, nije bitno iz kog korpusa promovisana i u ime kojih ciljeva, i definitivno u tenisu nadigrala tenis.

Zarad svega, misli se na politiku, doprinela je i da na Australijan openu, prvom od četiri najveća turnira u godini, ne igra prvi reket sveta Novak Đoković. I da ne brani trofej koji je devet puta osvojio u "Rod Lejver areni“. Srbi su sve doživeli kao nacionalnu tragediju. Dobronameran svet sa zrncima fer-pleja u svom biću govorio je takođe da je organizator tom odlukom, neprimerenom za sport, više diskvalifikovao sebe nego Đokovića.

Isti su, kategorično, tvrdili da to u sličnoj situaciji Australija, zvanično Komonvelt Australija, ne bi uradila nekom drugom, a pogotovo ne Federeru ili Nadalu. Dokaza za ovako nešto je gotovo bezbroj. Svetski mediji koji nisu podlegli istini da je politika samo veština da se laže u pravi čas, naglašavali su kako su u Australiju, uprkos strogim merama, ušli mnogi teniseri i teniserke koji su kao i Novak Đoković takođe bili oslobođeni vakcinacije. Ali, oni nisu bili meta.

Još jednom se pokazalo da se za velike ciljeve ona stvar šilji na najvećima. Meta je dakle, nimalo slučajno, bio Đoković, prvi reket planete, preko čijih leđa je australijski premijer Skot Morison demonstrirao silu i trenirao strogoću pokrivajući se plaštom diskrecionog prava ne bi li posle suludih mera o izolaciji svog naroda u doba korone, od tog istog naroda, dobio podršku na izborima koji su raspisani za maj 2022. godine.

Ceo ovaj sportsko-politički cirkus poprimio je u glavama kosmopolita dimenziju perfidnog sportskog atentata na Novaka Đokovića uz obrazloženje da je "australijski premijer Skot Morison u odlučnom delovanju protiv Đokovića možda shvatio da mu se nudi šansa da tako pokupi aplauze svojim korona merama izmučenih glasača i vrati poverenje u svoju politiku“.

Uprkos krivici, nevin je ostao i Krejg Tajli, direktor Australijan opena. Baš on je ubedio najboljeg igrača planete i devetostrukog šampiona AO da dođe u Melburn jer ima validno medicinsko izuzeće koje mu omogućava učešće, da bi ga onda kad je stigao prepustio na milost nemilosrdnim političarima. Častan čovek bi zbog laži uperene protiv najboljeg tenisera sveta i sramote koju je naneo turniru podneo ostavku, ali Tajli očigledno to nije.

Rumunka Simona Halep je posle sramne deportacije koja se dogodila Đokoviću sve prokomentarisala rečenicom da „tenisu to nije bilo potrebno“, dok je legendarna Kris Evert, čija je karijera ovekovečena sa 18 trijumfa na grend slem turnirima, aferu oko vakcinisanja Novaka Đokovića i njegove eliminacije sa AO doživela kao čudo neviđeno uz pitanja kako je to sve moglo da se dogodi, i priredi, čoveku koji je između ostalog „dao donaciju u iznosu od milion evra za kupovinu medicinske opreme za borbu protiv korone u Srbiji, koji je uplatio milionsku donaciju za borbu protiv korone u Italiji, odnosno donirao novac Fondaciji za borbu protiv koronavirusa koju je osnovao Rafael Nadal“.

Evertova za razliku od mnogih u svetu nije zaboravila ni sledeće kad je u pitanju, uprkos osporavanju i nesimpatijama, grandiozna ljudska figura Novaka Đokovića.

"On je jedini vrhunski teniser koji je za borbu protiv korone donirao novac u tri različite zemlje sveta. Organizovao je besplatno vakcinisanje i za učesnike Srbija opena, a pre dve godine donirao je 25.000 dolara Australiji u vreme katastrofalnih požara u toj zemlji.“

Drugi su nudili kontraargumente s ciljem da opravdaju domaćine zaboravljajući da su Novaku prvo odobrili vizu u australijskoj ambasadi, a onda mu je i poništili prilikom ulaska u ovu zemlju koja je zapravo kontinent. Prednjačili su zapadni mediji i njihovi novinari ponosni što u demokratiji u kojoj žive imaju tu slobodu da pišu ono što im drugi kažu. Otuda i konstatacije kako je "Đoković kao okoreli protivnik vakcinacije zatvoren u jednom australijskom hotelu jer je napravio prevaru u vezi sa podacima o koroni, testovima i formalnostima oko ulaska u ovu zemlju“. Ništa čudno, lažov uvek drugog naziva lažovom. Licemerna briga za sudbinu najboljeg tenisera sveta odmah zatim iskazana je rečenicom da „zahvaljujući svojoj tvrdoglavosti Đoković žrtvuje sopstvenu karijeru“.

Da li je baš tako?

Arhitekte ovih redova naravno nigde nisu naglasile da su domaćini zarad političkih poena zapravo bili ti koji su falsifikovali istinu o Đokovićevoj zdravstvenoj dokumentaciji poistovećujući najboljeg sportistu sveta sa najvećim kriminalcima planete. Nisu ih ni nazvali "ubicama iz zasede“, a mogli su jer su Australijanci vrlo perfidno omogućili Đokoviću, izdajući mu vizu, da doputuje u Melburn da bi ga onda ponizili. Klasična zaseda.

Zahvaljujući Đokoviću, Nadalu i Federeru tenis je poprimio novu dimenziju. Njihovo rivalstvo preraslo je u mit. Iskreni zaljubljenici sporta, pre svega tenisa, uživali su u igri prilikom njihovog međusobnog odmeravanja snaga. Bio je to po nepisanom pravilu tenis nekog drugog veka, a njihova dugovečnost na teniskim arenama učinila je tenis moćnijim nego ikad da bi sad sve to bilo bačeno niz vodu jer je odjednom jedna vlada jedne države odlučila da se, vodeći se selektivnom politikom, obračuna sa nevakcinisanima i njihovim pravom da to budu. Zbog svega na AO je izostao i eventualni meč Nadal – Đoković. Onaj časni teniski svet nije zbog svega krio zapanjenost.

Uprkos svemu, Australijan open je odigran bez Novaka Đokovića. Kako je izgledala ova svadba bez mladoženje neka posvedoči i rečenica Aleksandra Kafeljnikova:

"Dosadan je Australijan open bez najboljeg tenisera na svetu?“

Ne zanimajući se za političku pozadinu priče, oglasio se i legendarni Mekinro tvrdnjom da je sve što je urađeno u najmanju ruku smešno i apsolutno apsurdno.

"Novak će izgubiti bodove koje je u Melburnu osvojio prošle godine, ali zbog nesrećne činjenice da nije mogao da igra.“

Boris Beker, takođe teniski velikan iz prošlih vremena, nije propustio da prokomentariše da je u ovoj političko-sportskoj sagi "najviše profitirao Nadal“.

"Da je Nole u Melburnu, Nadal bi imao znatno manje šanse da podigne pehar.“

U tome i jeste bila kvaka. Kad se saznalo da Đoković definitivno neće igrati, španski mediji su uoči Australijan opena preneli i apsolutno iskrenu izjavu Nadala, ali s malo čudnim poimanjem sporta. Rekao je:

"Sportski gledano, više bih voleo da Đoković ne igra na Australijan openu.“

Nesportska želja mu se ispunila. Znao je ako Đoković ostane u Melburnu da su njegove šanse da osvoji AO gotovo nikakve. Između ostalog, i zato jer je bio svestan da je "ranjeni lav najopasniji lav“. Podsećanja radi, posle cirkusa koji je doživeo na US openu, Novak je odigrao najbolju sezonu u karijeri. Slavio je na tri od četiri grend slem turnira i na četvrtom igrao finale.

Đoković na kraju nije igrao u Melburnu i turnir je pripao njemu, Nadalu. Takođe i 21. grend slem titula. Španac je tako nadmašio Federera i Đokovića koji su ostali na broju 20. Federer verovatno zauvek, a Đoković, teniski svet veruje, samo na trenutak.

Zbog prikazane igre u finalu ovo je bila velika pobeda Nadala. Ali i pobeda s najvećom mrljom u karijeri. I sam je priznao da uspeh nije slavio valjda svestan istine da u finalu nije pobedio najboljeg tenisera, već samo najboljeg među vakcinisanim teniserima.

Isprovociran razvojem situacije na Australijan openu, oglasio se i Damir Džumhur, najbolji bosanskohercegovački teniser. Na svom instagram nalogu sarkastično je konstatovao:

"Svako može da osvoji grend slem kad nema Novaka.“

Nadal je tako ni kriv ni dužan postao heroj Melburna, Novak žrtva istog turnira. Posle svega još više se rasplamsala i diskusija ko je sada najbolji na svetu.

"Samo za zapadne medije Nadal je najbolji svih vremena. Uostalom, pitajte Konorsa i Mekinroa ko je najbolji“, ispričao je u teniskom svetu i te kako poštovani Nikola Pilić.

Umesto pitanja dvojici velikana iz prošlosti tenisa, bolje je poslužiti se nekim egzaktnim pokazateljima.

Đoković i Nadal su igrali 58 puta, Đoković vodi sa 30:28. Da li od ovih brojki ima boljih pokazatelja ko je bolji? Ali, idemo dalje. Na grend slemu su odigrali 16 mečeva, Nadal vodi 9:7. U finalnim mečevima na grend slemovima i mastersima ukupan skor je 15:13 za Đokovića.

Đoković je igrač s najviše pobeda u karijeri protiv Nadala. Nadal je igrač s najviše pobeda u karijeri protiv Đokovića. Đoković je jedini igrač koji je pobedio Nadala u tri finala na šljaci.

Novak Đoković je jedini pobedio Nadala sedam puta uzastopno. Nadal je u karijeri osvojio 21 grend slem turnir, a Đoković 20. Takođe, do sada su devet puta igrali u finalima grend slemova i rezultat je 5:4 za Nadala.

Ovo takođe nisu zanemarljive brojke. Novak Đoković je jedini teniser koji je do sada osvojio titulu na svakom masters turniru i svaki je osvajao bar u dva navrata. Takođe, Đoković je i teniser sa neuporedivo najviše nedelja na vrhu ATP liste. Narednog ponedeljka zakoračiće u 359. nedelju. Nadalu je to pošlo za reketom 208 nedelja. Ima i onih koji posle svega pitaju kakav tenis igraju ova dva asa.

Stručnjaci kažu – vrlo sličan i s predznakom agresivnog. U međusobnim duelima Španac je visokim spinovima na bekhend protivnika gradio inicijativu i osvajao poene, dok je Đoković bekhend dijagonalama uspevao u kontinuitetu da probije Nadalov forhend, što drugima nije polazilo za rukom.

Đokovića krasi još jedna osobina. Kroz karijeru je pokazao da je moguće čak i ono što je nemoguće. Dakle, moguće je da se već na "Rolan Garosu“ izjednači sa Nadalom po broju osvojenih grend slemova. Moguće je, ali...

Kad je već bilo sigurno da će u Parizu imati šansu da dostigne Nadala po broju osvojenih grend slem titula, iz Pariza je (ne)očekivano stigla vest da se zakoni menjaju. Ponovo je kao paravan poslužila korona, Đoković dakle ne može na "Rolan Garos“ i šetnju Jelisejskim poljima. Za njega je Trijumfalna kapija zatvorena. Mnogi iz sveta tenisa, i ne samo oni, danas se pitaju da li je to zaista moguće.

Novak, utisak je, ne očajava. Igraće na turnirima gde je to moguće. U Parizu dakle neće, na Vimbldonu sasvim je moguće da neće, možda na kraju grend slem sezone ni u Njujorku, na US openu. Sve to samo pruža priliku španskom asu da ostvari mnogo više nego što je i u snu mogao da zamisli. Koliko tenis gubi zbog svega kao da je najmanje bitno. Zato mnogi teniseri i poručuju odnosno preporučuju Đokoviću da se konačno vakciniše, najbolje pred kamerama, i da nastavi tamo gde je zastao. On tenisu, takav kakav je, jednostavno treba. S njim i bez nega ova igra definitivno nije ista. Priznaju mu to i neki inostrani mediji.

Jedni ga, s pravom, nazivaju "grandioznim teniskim virtuozom“, ali i naglašavaju da se kroz karijeru predstavio i kao osoba "čiji su horizonti i izvan linija između kojih je zaradio svoje bogatstvo“. I to im očigledno bode oči. Kad je u pitanju njegova karijera, ističu "da se od njega ne može puno očekivati ako to bude radio onako kako je postupao po pitanju vakcinacije o čemu je mesecima pričao samo nebuloze“. Da se ulagivao i licemerno smešio…

Ali to nije kraj. Svi koji danas pišu nešto u Đokoviću guraju ga u prostor između dve vatre. Prvo ga veličaju kao dominantnu figuru koja dominira teniskim svetom već punu deceniju i kao tenisera koji osvaja titulu za titulom, takođe i kao takmičara koji ima pozitivan bilans protiv Federera i Nadala, a onda mu poturaju i kukavičije jaje u obliku priče kako je uprkos svemu u njihovoj senci da bi onda poentirali rečenicom tipa "previše je Đoković uradio stvari izvan terena“.

Đoković sve može da prekine odlukom koja bi se zvala "pristajem na vakcinu“. I da igra tenis u Parizu, Londonu, Njujorku… Ali, onda to ne bi bio Novak kakvog svet zna. Odluku da poštuje pravo na svoju slobodu Đoković će skupo platiti. I plaća, ali ostaje dosledan sebi i svojim principima. Tuđu slobodu ne ugrožava, drugima ne dopušta da ugroze njegovo pravo kako će i na koji način čuvati sebe i svoje telo bez obzira na cenu.

Nije ovo "novo stradanje Isusa“, kako je sve opisao njegov otac, već je samo potvrda da je Novak dovoljno hrabar da se suprotstavi onom delu planete koji živi u ubeđenju da ima pravo na sve. I drugi bi, ali ne smeju. Zato i laju u čoporu. Moguće je da bi njih trebalo prvo vakcinisati, ali ne protiv korone, već zaraze licemerja.

A što se tenisa tiče, Novak ima dovoljno vremena da časno i pošteno stigne do cilja, da godinama vlada i bude najbolji svih vremena sa najviše grend slem titula.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Da li se sećate kada je Nadal poslednji put osvojii set protiv Novaka?
Nadal, Novak, 30. 1. 2022.

Ima ko se seća...

30.01.2022. 18:28

Da li se sećate kada je Nadal poslednji put osvojii set protiv Novaka?

"Danas je tačno 3064 dana otkako je Nadal poslednji put osvojio SET protiv Novaka na tvrdoj podlozi bilo gde na svetu", objavio je na svom Instagram profilu sportski bloger Strahinja Ćalović.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
31°C
17.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve