Crno-beli
Neki NOVI momci: Koliko KK Partizan može u narednoj sezoni
Iznenađenja su naravno uvek moguća, ali ono što je sasvim izvesno jeste da su igrači poput Frenka Kaminskog, Pi-Džeja Doužera, Ognjena Jaramaza, Kevina Pantera, Zeka Ledeja, Alena Smailagića, Džejmsa Nanelija, Alekse Avramovića, Uroša Trifunovića, Danila Anđušića, Mateuša Ponitke, Džejlena Smita, možda i Bruna Kabokla sada samo prošlost „crno-belih“.
Neki kažu šteta, drugi opet moralo je tako da bude.
Umesto njih, što baš i nije uobičajeno u svetu sporta uprkos činjenici da je u ovom ili onom obliku sve češća pojava, angažovano je 14 novih košarkaša. Da li i boljih, pokazaće vreme.
Imena novajlija, međutim, nude nadu da će najbolji navijači na svetu, kako za „grobare“ tvrde u klubu ali i šire, i u narednoj sezoni uživati u vrhunskoj košarci. Evropa zna da navijači „crno-belih“ po tradiciji pune tribine na svakoj utakmici ne samo Evrolige i da na više nego originalan način uz fanatično bodrenje svojih ljubimaca utakmici daruju doživljaj za druge nalik na san.
Kome će ova moćna armada u sezoni pred nama aplaudirati i zdušno pomagati? Tim je sastavljen od igrača iz celog sveta, ali je i dalje naš.
Sterling Braun je novi bek šuter Partizana. Atleta, visok 1,96. Punih šest sezona igrao je u NBA, u dresu Milvokija, Hjustona, Dalasa i LA Lejkersa. Dokazao se i u razvojnoj Dži ligi. U Evropu je stigao prošle godine. U Evroligi, u dresu berlinske Albe, prosečno je beležio 11,2 poena, 3,3 skoka uz 2,4 asistencije. Izuzetno je snažan i maksimalno posvećen taktičkim zamislima uz sposobnost da na sebe u ključnim momentima preuzme odgovornost. Projektovan je kao zamena za Kevina Pantera.
Amerikanac Karlik Džons takođe zaslužuje pažnju. Rođen je u Sinsinatiju i biće u sezoni koja dolazi, i onoj koja posle toga sledi jer je potpisao ugovor u varijanti 1+1, jedan od organizatora igre „crno-belih“. Dakle, mozak tima. Oni koji su pratili OI u Parizu prisetiće se ovog momka kao jednog od najboljih igrača reprezentacije Južnog Sudana. Po ocenama izveštača, bio je zapravo jedno od najprijatnijih iznenađenja Igara i možda je budući lider selekcije kojoj se predviđa svetla budućnost.
Poseduje i NBA iskustvo. Istina, u Dalas Maveriksima, Denver Nagetsima i Čikago Bulsima imao je simboličnu minutažu. Za tri NBA kluba ukupno je odigrao 79 minuta. Nosio je i dres Siti Bulsa u Razvojnoj ligi. Dominirao je u mnogo čemu što je bilo dovoljno za zvanja MVP sezone. Istovremeno je bio i najbolji strelac u istom rangu takmičenja.
Prethodnu sezonu odigrao je u Kini za Džeđang Golden Bulse i prosečno beležio 16,6 poena, 4,9 asistencija i 4,2 skoka na 37 utakmica. U dresu Partizana debitovaće na evropskoj sceni, što je za njega, po sopstvenom priznanju, veliki izazov. Prognoza je da će biti jedan od lidera tima.
Ime Brendona Dejvisa i te kako je znano u Evropi i Evroligi. Oni koji sve pažljivo prate poznaju ga kao bivšeg igrača Varezea, Monaka, Žalgirisa, Barselone, Armanija... Na početku karijere bio je deo rostera Filadelfije i Bruklin Netsa. U Partizan je stigao kao slobodan igrač iz španske Valensije za koju je u prošloj sezoni prosečno beležio 11 poena i četiri skoka u mečevima Evrolige.
Ovaj snažni, ali i iskusni Amerikanac (32 godine), poreklom iz Ugande, možda je i najzvučnije pojačanje "crno-belih". Zanimljivo je da će nositi crno-beli dres sa brojem 0.
Danac Ife Lundbereg takođe ima bogato iskustvo, ali i, utisak je, vrhunsko košarkaško znanje. Prema ocenama mnogih, najbolji je danski košarkaš svih vremena. Ne tako davno, 2020. godine, briljirao je u senzacionalnoj pobedi Danaca nad moćnom Litvanijom. Koš favorizovanog rivala punio je s lakoćom (28 poena) i od tada je i zvanično „košarkaški kralj Danske“ ili najbolji igrač svih vremena u ovoj zemlji.
Otac mu je Nigerijac, majka Dankinja. U mladosti je obožavao basket i igru 3x3. Posle se kao košarkaš otisnuo u profesionalne vode. Nosio je dresove klubova iz Italije, Španije, Poljske, Rusije i naravno osvajao trofeje. U Beograd je stigao iz italijanskog Virtusa. Rođen je 1994. i može da igra na obe bekovske pozicije.
Među „crno-belim“ novajlijama je i francuski reprezentativac, igrao finale OI u Prizu, Frenk Nilikina. Rođen je u Belgiji, a kao profesionalac prve seniorske korake imao je u ekipi Strazbura. Vrlo brzo, posle samo dve sezone, biran je kao osmi pik na NBA draftu. U najmoćnijoj ligi sveta proveo je sedam godina. Branio je boje Njujork Niksa, zatim i Dalas Maveriksa, a onda i Šarlot Hornetsa. Krasi ga NBA iskustvo, brzina, originalna ideja. Igra na poziciji pleja i, prema proceni, s lakoćom bi trebalo da se uklopi u ambicije „crno-belih“.
Zvučno ime je i Duan Vašington Junior (24). Posle dokazivanja u Indijani, Finiksu i Njujorku, uz kratkotrajne izlete u Dži ligu, odlučio je da se preseli u Evropu. S Partizanom je potpisao dvogodišnji ugovor uz mogućnost da se posle prve sezone može vratiti u NBA.
Za sebe kaže da je „kombo bek“, da može da igra s loptom i bez lopte, i da je igrač kome ne smeta ukoliko trener odluči da mu menja ulogu. Ima, kako kažu košarkaši, laku i preciznu ruku. Bio je starter u ekipama Indijane (9,9 poena prosečno uz 1,7 skokova i 8 asistencija), odnosno Finiksa (31 meč, tri puta starter, 7,9 poena, 1,2 skoka i 2,0 asistencije). U Evropi bi njegove košarkaške sposobnosti mogle da dođu do punog izražaja. Kako sam kaže, posvećen je košarci, odlučan da radi i poboljša svoje sposobnosti.
Jedna od bombi prelaznog roka kada je u pitanju Partizan jeste i Ajzak Bonga. Reč je o košarkašu bogatog iskustva. Srpski ljubitelji košarke pamte ga kao reprezentativca Nemačke koji je s „pancerima“ osvojio svetsko zlato u Manili i to u duelu sa našom reprezentacijom. Igra na poziciji krila. Teško mu je parirati.
U sastav „crno-belih“ stiže iz minhenskog Bajerna u kome je proveo dve godine. Četiri prethodne sezone kalio se u dresu Los Anđeles Lejkersa, Vašington Vizardsa i Toronto Reptorsa. U svakom slučaju biće jedan od aduta „crno-belih“.
Ajzea Majk je krilni centar. U Beograd je stigao s reputacijom najboljeg igrača Burga s kojim je prošle sezone igrao finale Evrokupa. U ovom takmičenju prosečno je beležio 12,8 poena, 4,2 skoka i 1,5 asistencija. U prošloj sezoni biran je i u najbolju petorku šampionata Francuske, odnosno drugog po kvalitetu evropskog klupskog takmičenja. Projektovan je ne samo kao pojačanje, već i kao zamena za Zeka Ledeja. Po dolasku nije imao sreće, povredio se već na prvom treningu, ali to ne znači da posle četiri nedelje pauze neće spremno dočekati sezonu u kojoj ga, po sopstvenim rečima, čekaju velika iskušenja odnosno zadovoljstvo rada sa Željkom Obradovićem. Reprezentativac je Kanade. U Partizanu je zadužio dres sa brojem 24.
U novoj sezoni na poziciji krilnog centra ili centra Partizan će imati na raspolaganju i Tajrika Džonsa (2,06 metra). Reč je o američkom košarkašu koji je u Evropi od 2020. Nosio je dres Hapoela iz Tel Aviva, Pezara, Turk Telekoma i prošle sezone Efesa, što je bio njegov debi u Evroligi. Ostalo je upisano da je u sastavu turskog tima osam puta bio starter u Evroligi uz prosek od 7,2 poena.
Uz dužno poštovanje prema strancima, ima i onih koji tvrde da je zapravo najveće pojačanje „crno-belih" u pauzi između dve sezone srpski reprezentativac Vanja Marinković. Upamćen je kao najmlađi kapiten u istoriji Partizana, a ovu ulogu imaće i u novoj sezoni, ali u sasvim novom timu „crno-belih“. Igra na poziciji beka šutera. U Partizan se vratio posle pet godina. U međuvremenu je nosio dres Valensije i Baskonije i nije zaboravio da navijači Partizana najteže praštaju poraz svojih ljubimaca u duelu sa Crvenom zvezdom.
Za prvi tim „crno-belih“ zaigrao je sa samo 17 godina. Priliku da se dokaže u konkurenciji seniora darovao mu je Duško Vujošević i nije pogrešio. Već u debitantskom meču pokazao je da bi mogao u mnogo čemu da bude naslednik Bogdana Bogdanovića.
Kao 60. pik na NBA draftu završio je u Sakramentu, ali je na kraju odustao od karijere u dresu Kingsa. Letos, na Olimpijskim igrama u Parizu, potvrdio je visoku vrednost kao član srpske selekcije koja je osvojila bronzanu medalju.
Još jedan srpski reprezentativac, ali za sada samo u najavi, biće naredne sezone u dresu „crno-belih“. Reč je o Alekseju Pokuševskom, Novosađaninu po rođenju i od 2015. članu atinskog Olimpijakosa. Sa 17 godina i 83 dana debitovao je u Evroligi protiv Bajerna iz Minhena i tako ostao upisan u analima grčkog kluba kao najmlađi igrač slavnog tima iz Pireja koji je ikada zaigrao u najprestižnijem klupskom takmičenju kontinenta.
Na NBA draft izašao je 2020. Kao 17. pika izabrala ga je Minesota, ali je samo dva dana kasnije trejdovan u Oklahomu. Nije se naigrao. Jedini dvocifren učinak (10 poena) u NBA imao je protiv Lejkersa. Mučile su ga i povrede, ali je uprkos svemu po dolasku u Šarlot najavio blistave dane. Neočekivano, odlučio je da se vrati u Evropu i nadogradi sebe kao igrača. Za budućeg reprezentativca saradnja sa Željkom Obradovićem trebalo bi da bude pun pogodak.
I karijera Arijana Lakića nosi u sebi niz zanimljivih detalja. Sa 18 godina, kao supertalentovan klinac, imao je status prvotimca Crvene zvezde, zatim je prosleđen u FMP, da bi posle pauze od 15 meseci zbog povrede prešao u Osijek. U jednom trenutku nosio je i dres čačanskog Borca, da bi se onda preselio u sarajevske Sparse i na kraju je stigao u Zadar. Pored trenera Danijela Jusupa zablistao je u ABA ligi. Pouzdan je šuter uz konstataciju da se podjednako dobro snalazi na pozicijama beka i pleja. Željan je dokazivanja i to je uz sve druge kvalitete jedan od razloga zašto ga je Željko Obradović želeo u svom rosteru.
Na spisku „crno-belih“ za novu sezonu je i Aleksa Dimitrijević (18 godina, 2,13 visina), nesporno jedan od najtalentovanijih dečaka na košarkaškom nebu Srbije i šire. Dokaz je, između ostalog, i to što je prošle godine bio jedini iz Evrope kome je uručen poziv od NCAA da učestvuje na Ju-Es openu u Memfisu. Bitno je naglasiti da je sve urađeno na osnovu glasova 363 trenera iz SAD koji prate najperspektivnije igrače u svetu. Ove godine poziv je stigao direktno iz NCAA lige. Igra na poziciji centra. Budućnost je srpske i evropske košarke.
U novom rosteru „crno-belih“ su i dva igrača koja su na poseban način vezana za klub i Željka Obradovića. Reč je o Balši Koprivici, jedinom iz prošlogodišnjeg sastava, ali i sinu nekadašnjeg asa "crno-belih" koji je bio saigrač Željka Obradovića. Takođe je bio i deo ekipe koja je pod vođstvom Obradovića 1992. pokorila Evropu u spektakularnom finalu igranom u Istanbulu. Perspektiva je „crno-belih“. Prošle godine igrao je na 25 utakmica ABA lige i imao prosek od 8,2 poena i 4,6 skokova. U Evroligi je deo tima bio na 14 mečeva uz prosek od 3,3 poena i 1,7 skokova.
I Mario Nakić je sin bivšeg asa "crno-belih". I njegovog oca Ivu Željko Obradović je vodio do evropskog trona. Nakićev polubrat po majci je Filip Živojinović, sin bivšeg tenisera Slobodana Živojinovića.
Mario se zapravo vraća među svoje. Prve košarkaške korake imao je u Zemunu, da bi od 2014. kao omladinac obukao dres Partizana. Posle samo godinu dana preselio se u omladinski pogon madridskog Reala u kome se dokazao kao košgeter. Za prvi tim kraljevskog kluba debitovao je 2018. Nešto kasnije igrao je za Andoru (Liga ACB), bio je i na pragu NBA drafta, ali je (ne)očekivano povukao svoje ime. Pre dve godine potpisao je ugovor sa Igokeom iz Laktaša.
Na kraju tu je i perspektivni Mitar Bošnjaković, rođen 2006, Igrao je za omladinske selekcije madridskog Reala. Bio je i član selekcija Srbije U18 i U19. Jedan je od onih koji bi uz Željka Obradovića trebalo da uzleti do zvezdanih visina košarkaškog neba.
Šta će imati novi tim „crno-belih“, a nije imao onaj koji je otišao sa scene?
Stručnjaci tvrde da je najveća snaga aktuelne ekipe mladost. Statističari su izračunali da će sa prosekom od 25,7 godina crno-beli" zapravo biti drugi najmlađi tim u Evroligi u sezoni koja startuje u drugoj polovini oktobra. Uz mladost, jedan od aduta, predviđa se, biće i fizička nadmoć, odnosno glad za uspesima, što sve baš i nije bila toliko naglašena odlika sastava od prošle sezone.
O jednom od razloga što su "crno-beli" ne samo promenili sastav, već i značajno proširili roster govorio je ovih dana u medijima i sportski direktor „crno-belih“ Zoran Savić.
"Ne postoji idealan broj igrača, ali sada ima toliko utakmica da neki igrači budu srećni što mogu da se odmore na nekim utakmicama. Zato imamo mlade momke kao što su Bošnjaković, Nakić ili Lakić od kojih očekujemo dobre stvari. Svi oni će dobiti šansu jer nije moguće izdržati toliki broj utakmica sa malim brojem igrača. Setite se da smo prošle sezone kada smo odmorili Pi-Džeja u ABA ligi izgubili od Splita, a onda i od Igokee. Posle toga došli smo u situaciju da igramo sa starterima da bismo bili konkurentni. Sada imamo ekipu za ABA ligu koja može da odmori neke momke."
Drugi razlog su i striktna pravila koja obavezuju i teraju na oprez sve učesnike Evrolige. Malo ko od ljubitelja košarke zna za na primer pravilo da "na dan kada je zakazan samo jedan trening, on ne može da traje duže od tri sata". Odnosno "da na dan kada su zakazana dva treninga, ne mogu ukupno da traju duže od pet sati". Takođe, tu je i pravilo da "igrači moraju da imaju jedan slobodan dan i ne može se vezati pet vezanih dana sa treninzima".
Evroliga takođe zahteva od klubova učesnika da njihovi „igrači na gostovanjima odsedaju u hotelima sa najmanje četiri zvezdice i da svako od igrača mora da ima zasebnu sobu“. Možda je sve ovo i beznačajno, ali i nije.
Shodno mogućnostima projektuju se i ambicije, odnosno ciljevi. Predsednik Ostoja Mijailović, sportski direktor „crno-belih“ Zoran Savić i trener Željko Obradović jasno i glasno govore da je u narednoj sezoni primarni cilj što bolji rezultat u Evroligi. Jurišaće se na Top 8 fazu. Više od toga u Partizanu ne obećavaju. O eventualnoj tituli najboljeg u Evroligi se ne priča, ali košarkaška Evropa, u nekim prognozama, najavljuje "crno-belima" možda sezonu kakvu je prošle godine (ne)očekivao imao atinski Panatinaikos, tim koji u novom šampionatu Evrolige brani titulu.
Na promociji novog sastava "crno-belih" predsednik Ostoja Mijailović je naglasio da pristiže sezona u kojoj klub obeležava 80 godina od svog osnivanja. Igračima je, između ostalog, predočio da je nositi dres Partizana velika obaveza, ali i da će im se, ako daju sve od sebe, sve vratiti slavom.
U tom stilu, na istom skupu ("Simfonija crno-belih") u atmosferi s puno naboja i strasti, govorio je i kapiten Vanja Marinković. Dovoljne su bile dve rečenice da bi oni koji to ne znaju sve shvatili u pravi čas.
„Igrati za Partizan je privilegija i čast i najlepša stvar na svetu. To znači igrati za najbolje navijače na svetu.“
Željko Obradović je samo ponovio "da je u narednoj sezoni Evroliga u prvom planu".
"To je primarno takmičenje, sledeće godine ćemo probati da dobijemo licencu na tri godine i to je glavni cilj. To je prioritet naredne sezone", naglasio je.
Iskusni stručnjak je ovih dana govorio i o onome što je bilo juče, ali i tome kako će možda izgledati "crno-belo" sutra.
"Želimo da napravimo što bolji rezultat u Evropi. Prve sezone iskočili smo u odnosu na predviđanja, prošle godine bili smo slabiji nego što smo mogli. Sada imamo ambicije bez obzira na mladost da budemo konkurentni. Imamo najviše ciljeve jer kad nosiš dres Partizana ciljevi moraju da budu visoki. Iluzorno je obećavati titulu u Evroligi, ali mi imamo tim, imamo i navijače koji nam daju 10 poena prednosti na domaćem terenu. Imamo uz nas i navijače kad gostujemo. Sve to obavezuje da idemo prema pobedama i cilju da postanemo stalni članovi Evrolige, da dobijemo B licencu."
Da bi se licenca dobila, prvi uslov je finansijska stabilnost kluba. U prevodu da je klub u poziciji da se nesmetano takmiči, da plati ugovore i ekipu i da ima kvalitetan tim. U nemogućnosti da dobije A u ovom času „crno-beli“ priželjkuju B licencu. Ostoja Mijailović, prvi čovek Partizana koji je na ovoj funkciji osmu sezonu, uz napomenu da klub iz sezone u sezonu beleži vidan napredak, objasnio je i suštinu priče.
"Pitanje A licence je pitanje biznisa, A licenca je suvlasništvo Evrolige, dok B licenca daje mogućnost da se igra duže. Ako pričamo o licencama, zašto bi neko poklanjao udeo u vlasništvu. Mi smo priliku propustili pre desetak godina, a mi bismo i sa B licencom da napravimo dugoročne sponzorske ugovore i damo garancije igračima da bismo mogli da ih dovedemo."
U Partizanu ne kriju da im je u sezoni i sezonama koje dolaze osim Evrolige jednako važna i ABA liga, takođe i takmičenja u nacionalnim šampionatu i Kupu.
"Imali smo talenta, ali drugačije karaktere. Sada smo to korigovali. Nemamo strah da krećemo od nule. Cilj je da se vratimo tamo gde pripadamo. Prošle sezone imali smo 16 pobeda u Evroligi, a moglo je da ih bude i više da nas je u nekim situacijama i sreća pogledala. Sećam se prve sezone u Evroligi. Da mi je neko ponudio da imamo 14 pobeda, ja bih prihvatio, a mi smo imali 20. Taj tim se uklopio, bio je spreman i borben. Statistički podaci kažu da starije ekipe imaju problema na duže staze sa ovolikim brojem utakmica. Zato smo sada značajno podigli fiziku ekipe i borbenost. Doveli smo momke koji su gladni uspeha", naglašavao je ovih dana sportski direktor Zoran Savić.
Baš taj manjak ambicija, ako se tako može reći, odnosno želje da se maksimalnim angažovanjem stigne do cilja bio je jedan od glavnih problema za lošu minulu sezonu.
"Sada su uz nas neki novi momci, koji imaju raznovrsnost u igri, fizikalije sa kojima priželjkujemo da odgovorimo svim zahtevima. Ne možemo da obećamo da ćemo osvojiti Evroligu, što bi bilo suludo pričati zbog konkurencije i ostalih klubova, ali ono što mislim da možemo jeste da napravimo ekipu koja će da se bori i koja neće odustajati i koja će kvalitetom biti konkurentna. To je realno obećanje navijačima", poentirao je Zoran Savić.
Jedan od aduta "crno-belih" je i strateg Željko Obradović. Zvanično najtrofejniji evropski stručnjak. Između ostalog, uspeo je i da sa pet različitih klubova iz četiri zemlje (Srbija, Španija, Grčka, Turska) osvojio devet titula šampiona. Veličanstvenu priču započeo je sa Partizanom 1992. Na evropski tron stigao je i sa Huventudom, zatim i Real Madridom, onda i Panatinaikosom, i na kraju Fenerbahčeom. Čovek i trener čije ime je garancija uspeha. Sada je ponovo među svojima. Polako i strpljivo stvara tim za najveća dela. U prvoj narednoj sezoni juriša na Top 8, u onoj sledećoj biće to zasigurno fajnal-for, a u trećoj...
Ništa nije nemoguće. I ništa ne bi bilo lepše, naravno u sportskom smislu, da Željko Obradović sa Partizanom u nekoj od narednih sezona zatvori veličanstveni krug i da sa klubom sa kojim je osvojio prvu titulu šampiona Evrope ostvari i deseti jubilarni trijumf.
U Partizanu to u ovom času niko glasno ne izgovara, ali bilo bi nesportski ako se u tom pravcu ne razmišlja.