Ma dajte taj gol više!

Ma dajte taj gol više!

Fredrik Varfjell/NTB scanpix via AP


Jedna rečenica, jedan detalj ili samo nekoliko čarobnih fudbalskih sekundi sa utakmice Norveška – Srbija, bez obzira na konačan rasplet kvalifikacija za EŠ 2021, ostaće deo lepog sećanja koje će zasigurno biti ovekovečeno kroz špice TV emisija za mnoga buduća vremena.

Rečenica TV komentatora Gojka Andrijaševića “Ma dajte taj gol više” i sasvim nameran a maestralan lob udarac Sergeja Milinkovića Savića koji je posle toga usledio uselili su se u fudbalski nezaborav već onog trenutka kad su se dogodili poput Pančeva i “Nebo se otvorilo!” Milojka Pantića ili “Gol, gol, gol, goooool… Milanović, Milanović!”, što je uzviknuo Milorad Đurković. Pominjaće se još dugo dugo, verujemo, i kao trenutak vaskrsnuća srpskog reprezentativnog fudbala koji je od početka, od kako su napravljene sve balkanske pa i fudbalske granice, krenuo pogrešnim putem i dotakao dno.

Moguće je da bi i dalje bio tu gde jeste, pušten niz vodu, da se nije dogodila Norveška, odnosno i na iznenađenje mnogih jedna lepa srpska fudbalska priča ukrašena s ono malo duše i puno nade, pre svega na planu igre od strane fudbalera koji su do juče bili znani i kao majstori nedorečenosti uz opšte ubeđenje skoro cele fudbalske nacije da reprezentativni fudbal na ovom prostoru još nije umro. Selektor Ljubiša Tumbaković dao je jednostavno objašnjenje zašto uspeh u Oslu, iako su mnogi prognozirali neuspeh, nije izostao.

„Došli smo do maksimuma kad su u pitanju želja i htenje, angažovanje i ambicija, do velike koncentracije svih igrača na krajnji cilj. Kada sve to sublimiramo, napravimo rezultat.“

Tumbaković je rekao i još nešto što su srpski mediji apostrofirali već u naslovu u odjecima sa utakmice:

„Sedam meseci smo se za ovo pripremali”.

Povezane vestiINTERVJU ILIJA STOLICA: Nije sve šibicarenje, laž, prevara ili fora

Da li je baš tako i da li Srbi uistinu znaju da planiraju uz neophodno strpljenje na duži rok. Ukoliko niste zapazili, Tumbaković je o utakmici govorio koristeći množinu. Zasluge za uspeh, dakle, nije pripisao samo sebi. Na kraju priče, kad se obezbedi možda odlazak na šampionat Evrope, sigurno je, govoriće se pored imena fudbalera i imena ljudi koji su našli način da od reprezentacije oteraju zle duhove. Bar na trenutak. A bilo bi dobro da taj trenutak potraje.

“Važno je za nas da odemo na Evropsko prvenstvo. Kao i uvek, moramo da pokazujemo da smo fudbalska nacija i da zaslužujemo kvalitetom da budemo na završnim turnirima. Takođe, mislim da tim treba da nas odvede na Evropsko prvenstvo i kada to kažem mislim na kompletnu reprezentaciju. Svi radimo kao tim i lideri u različitim sferama u okviru reprezentacije, od predsednika, preko igrača, do trenera. Mora da postoji spoj. Na kraju će odlučiti jedna ili više stvari”, uveren je Tumbaković.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

I definitivno Srbija je odigrala dobro utakmicu u Norveškoj. Međutim, niko osim Milorada Kosanovića nije ukazao na istinu zarad koje ne bi trebalo baš visoko uzleteti.

Još samo mrvica sreće

„Norveška nije Italija ili neka druga ozbiljna reprezentacija. Tadić i saigrači su mnogo kvalitetniji, individualno i napokon ekipno.“

Kako bi neke stvari bile jasnije treba znati i ovo: meč Norveška – Srbija nije bio nikakav baraž susret već polufinale C divizije Lige nacija. Finale tek sledi, Srbija će biti učesnik EŠ samo ukoliko pobedi Škote narednog meseca u Beogradu. Ali, vratimo se meču sa Norvežanima uz konstataciju da je Srbija pobedila jer je u svim elementima fudbalske igre bila bolja. Takođe i pojedinačno i kao tim. Da li zato ili iz nekih drugih razloga tek dan posle meča u Norveškoj u srpskim medijima mnogi su se utrkivali u deljenju komplimenata. Dragan Stojković Piksi prvo je izrazio čuđenje:

„Da li je moguće da toliko dugo nismo bili na tom velikom takmičenju, poslednji put pre dvadeset godina kada sam i ja igrao”.

Piksi je očigledno zaboravio samo jedno, a to je da je u periodu od-do i sam bio akter u igri promašaja kao neko ko je sedeo u fotelji predsednika nacionalnog saveza. Za vreme njegovog mandata reprezentacija nije uspela da se plasira na SP 2002. i Evropski šampionat održan 2004. u Portugalu. Zato je sada i sasvim razumljivo njegovo oduševljenje uz stručno objašnjenje.

„Srbija je utakmicu u Oslu odigrala na visokom evropskom nivou. Izuzetno kvalitetno, borbeno, taktički zrelo. Sve je bilo na svom mestu, dominirali smo od starta, pre svega tehnički, što je uvek bio naš zaštitni znak, pa sam se pitao zašto i ranije nismo pokazivali te naše prepoznatljive vrline. Sada je jasno, možemo ovako i moramo ovako”, bio je kategoričan Piksi Stojković.

Povezane vestiINTERVJU ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ: Jokić u Sakramentu ne bi bio Jokić

Kompliment je udelio uz osmeh zadovoljstva gostujući u studiju jedne TV stanice i legendarni Dušan Savić.

“Posle duže pauze naša reprezentacija je izgledala upravo onako kako smo želeli. Ovo je bila jedna od onih utakmica u kojoj svi učesnici tog meča mogu da budu ponosni“.

“Konačno smo odigrali utakmicu da liči i priliči našem fudbalskom umeću i mentalitetu. Tumba je znalački skrojio i vodio tim prepun samopouzdanja u obe faze igre, tim željan nadigravanja. Nije, posle mnogo godina, bežao unazad i neagresivno delovao na sredini terena. Takav tim uz mrvicu sreće mogao je da postigne barem tri gola, tvrdim i pet“, bile su reči Milorada Kosanovića.

Dragan Stojković Piksi je u svojoj besedi za srpske medije, kao i neki komentatori uglednih listova, izgovorio niz komplimenata na račun srpskog selektora, što se odavno nije čulo u Srbiji. To da kolega pohvali kolegu.

„Gledao sam utakmicu i sa trenerske strane, naš selektor Ljubiša Tumbaković zaslužuje čistu desetku za taktiku i sistem. Jako inteligentno je pripremio i vodio utakmicu, sva rešenja kao i izmene ispala su najbolja moguća“, rekao je Stojković.

Pridružilo mu se i nekoliko drugih srpskih stručnjaka ali i par raspevanih novinara. U jednom komentaru moglo se pročitati i ovo: ”Ljubiša nije ispraćen u Oslo sa srećno ili dobijamo. Ne, bio je izložen gotovo rafalnoj paljbi, uz pitanje koje je stizalo sa svih strana: Hoćete li podneti ostavku u slučaju poraza?”.

Za Tumbakovića priča o ostavci je i pre a i dan posle meča sa Norvežanima bila samo deplasirana priča.

Dakle, Tumbaković je sa svojom družinom zakazao finale sa Škotima (12. novembar, Beograd). Škoti nisu mali miševi, ali takođe ni reprezentacija zarad koje bi naš nacionalni tim uoči meča odluke nemirno spavao. Pogotovo ukoliko srpski fudbaleri budu igrali kao u Norveškoj.

Najjači kad je najteže

„Da biste napravili dobar tim, potrebno je vreme.  U Oslu je sve funkcionisalo na najbolji mogući način. Napadali smo sve vreme, sve šanse su bile iz uigranih akcija. Ovoga puta je reprezentacija Srbije delovala kao pravi tim. To je ono što mi očekujemo od njih“, govorio je posle Osla Dušan Savić.

Zašto je u Oslu sve bilo kako je bilo objasnio je i Ljubiša Tumbaković. Srpski mediji preneli su i ovu njegovu izjavu:

„Drago mi je da su momci u Oslu pokazali karakter. Ispoštovali su sve dogovore. Što je najvažnije, ispoštovali su sebe. Nije neke preterane vere bilo u njima, ali pokazali su da su najjači kada je najteže. Ja sam već počeo da pripremam teren za meč sa Škotskom.“

Fredrik Varfjell/NTB scanpix via AP

Fredrik Varfjell/NTB scanpix via AP

Obrajući se preko medija srpskim reprezentativcima, Dragan Stojković je ne krijući emocije izgovorio:

„Momci, molim vas, pregazite Škote pa da se više plasiramo na to Evropsko prvenstvo. Ispunite mi tu veliku želju, zaslužili ste da se nađete u društvu najboljih i da im pokažete koliko ste dobri“.

Prioritet je, dakle, šampionat Evrope. To ne kriju ni rukovodeći ljudi FSS. Šampionat je trebalo da se igra leta 2020. ali je zbog pandemije pomeren za naredno leto, uz već aktuelnu priču da bi i narednog leta mogao biti odložen. Sve ovo čulo se od Gereta Sautgejta, selektora Engleske, s kojom bi Srbija ukoliko se plasira bila u istoj grupi. Pored Engleza, u grupi D su još Hrvati i Česi. Mečevi su na programu krajem juna 2021.

„U meču odluke Srbi su favoriti. Moraju Škote da ubiju ritmom, ne smeju da uđu u njihov mlin, treba da nametnu svoj tempo i svoju dinamiku igre. Bude li tako, onda u Beogradu neće biti iznenađenja. Srpski sastav je prepun odličnih pojedinaca, ali još se na međunarodnom planu nisu definisali kao ekipa, uvek im nešto nedostaje. Ali, gledajući pojedinačan kvalitet igrača, nimalo ne zaostaju za nama“, rekao je Igor Štimac, nekadašnji selektor Hrvatske a danas daleke Indije.

Hrvati su kao reprezentacija uistinu evropska vrednost. I pojedinačno i kao tim. Laskaju Štimčeve reči kad kaže da po kvalitetu Srbija ne zaostaje za “vatrenima”, ali uprkos svemu rezultate ove dve reprezentacije nemoguće je porediti. Štimac je pojasnio i zašto, odnosno kako će izgledati eventualni duel dojučerašnje braće po drugu Titu.

„Dodatni naboj je neizbežan u takvim utakmicama. Za nas je dosad taj nacionalni naboj bio dodatni element motivacije i dao nam je ekstra kvalitet u odnosu na protivnika. Ta strast bila nam je pogonsko gorivo, rekao je Štimac.

Povezane vestiMera patriotizma

Srbi ne koriste isto pogonsko gorivo. Strast u izvornom obliku kada je u pitanju reprezentacija još manje. A onda im se dogodio Oslo. U dresu s nacionalnim obeležjima kao da su igrala neka druga deca, neki drugi Srbi ili prerušeni Hrvati. Od tog trenutka za srpsku fudbalsku naciju, željnu uspeha i učešća na velikim takmičenjima, pitanje svih pitanja je da li njihova reprezentacija konačno može da izbori učešće na šampionatu Evrope. Trebalo bi, istine radi, takođe naglasiti da ta ista fudbalska nacija pre Osla nije verovalo ni u izbor FSS kad je u pitanju selektor, ni u selektora, igrača, njihove priče i obećanja.

Pamet i oprez

„Vidim da već vlada euforija. Apelujem da se svi spustimo na zemlju. Igramo protiv Škotske, borbene ekipe. Moramo da zbijemo redove i na dostojanstven način sačekamo utakmicu 12. novembra u Beogradu. Ukoliko neko misli da su Škoti slučajno došli do finala baraža Lige nacija, verujte, vara se. Smatram da su stvari u našim rukama, ali moramo da budemo pametni i oprezni. Samo tako ćemo, verujem, doći do željenog cilja“, zaključio je Ljubiša Tumbaković.

Pesnik Branko Miljković je davno napisao: „Opsesija budućnošću ponekad je dobar način da se prespava sadašnjost“.

Za srpske reprezentativce ta opora sadašnjost ili nešto između prošlog i budućeg bio je meč sa Mađarima u Beogradu koji su, verovali ili ne, ne samo hladno izgubili već su se u njemu i pogubili.

„Greške su posledica emotivnog ispražnjenja protiv Norvežana. Ovaj poraz je možda i dobar, iako nijedan poraz nije dobar”, izgovorio je Tumbaković.

Ako je priprema za utakmicu sa Norvežanima bila fenomenalna, onda je ona za susret sa Mađarima, očigledno, bila katastrofalna, napisali su novinari stavljajući na adresi Tumbakovićevo ime.

„Mađarska je jako dobra ekipa, iz godine u godinu se diže. To je nacionalni projekat još od osamdesetih godina, kada su počeli da tonu, pa su se dozvali pameti i počeli da ulažu, da bi na kraju kvalitet isplivao. Rezultati reprezentacije su jako dobri u poslednje dve-tri godine. U B grupi Lige nacija svako svakog može da pobedi. Odgovorićemo obavezama koje nam slede, ali prioritet je finale baraža, više ćemo da razmišljamo o 12. Novembru“, priznao je Ljubiša Tumbaković.

Protiv Mađara se dogodila blamaža, ono sto puta već viđeno. Možda i zato što naša reprezentacija još uvek, uprkos nekim pokušajima, nije nacionalni projekat. Kad je sastavljao tim za duel sa severnim susedima, Tumbaković je odlučio da startnu postavu istumba.

“Ne postoje glavni igrači i igrači iz drugog plana, već reprezentativci Srbije“, saopštio je uoči meča srpski selektor pravdajući svoj potez što menja tim koji pobeđuje.

Čini se da ipak postoje. Misli se na glavne igrača. Shvatio je to i srpski selektor.

“Imali smo 32 igrača na okupljanju, tako da se zaključak sam nameće. Nije bilo neke igre, nije ekipa mogla da podigne igrača, trebalo je sami da se nametnu. Sigurno će na narednom okupljanju biti daleko manji broj igrača nego sad”, saopštio je na konferenciji za medije Ljubiša Tumbaković.

Ako je utakmica sa Norvežanima bila velika pobeda njegove ideje, onda je duel sa Mađarima bio još veći promašaj. Ponajviše zato jer je dozvolio sebi da mečeve reprezentacije pečatira oznakama važnih i nevažnih. Tu “igru” prihvatili su i reprezentativci. Otuda i pitanje da li je u pravu komentator koji naglašava:

„Meč u Beogradu ide Tumbakoviću na dušu, ali ne zbog stručnosti, izbora taktike i igrača, već zbog toga što nije uspeo da ekipu održi na nivou kvaliteta koji ovi igrači imaju.“

Ozbiljan tim, i selektor koji nije podložan kompromisima, a svi srpski selektori kao da to moraju da budu, tako nešto ne radi. U svim utakmicama, čak i onim prijateljskim, pobeda se naprosto svim srcem želi. Porazi su najmanje dopustivi. Zato je Tumbaković iskreno i priznao da nijedan poraz nije dobar. Između ostalog jer se bodovi na rang-listama FIFA i UEFA ne dobijaju na poklon. A da nije sasvim svejedno koliko bodova reprezentacija ima, primera je milion.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar