Sport
14.12.2021. 12:51
Sport
30.04.2022. 07:10
Zoran Šećerov
Aleksandar Mitrović
Mitrogooool... najbolji srpski reprezentativac
Njegova životna priča apsolutno je fudbalska. U početku, kao i za većinu njegovih vršnjaka, fudbal je bio prilika za lepo druženje i igra s bezbroj kombinacija u kojoj je neizmerno uživao. Od jutra do mraka. Vremenom je postala njegov mladalački izazov, na kraju i život u kome uživa.
"Da nije postao fudbaler, sasvim je moguće da bi bio kriminalac“, izgovorio je nekom prilikom Mitrovićev otac praveći aluziju na vremena u kojima je njegov sin odrastao.
Bila je ovo zapravo mala šala s gramom istine u trenutku kada je bilo jasno da Aleksandar Mitrović neće biti samo jedan sasvim običan među milionima onih koji širom planete šutiraju loptu.
Odrastao je u rodnom Smederevu, u radničkoj porodici, u vremenima kada je bilo teže preživeti nego živeti. O njemu i bratu dosta su brinuli baka i deda.
"Tata je bio vozač, a majka kondukter u gradskom prevozu. Mnogo su radili“, priseća se Mitrović detalja iz detinjstva obojenog nemanjem puno toga uz konstataciju da su uprkos obavezama njegovi roditelji imali vremena za njegove treninge.
"Putovali smo nekoliko godina šest puta nedeljno iz Smedereva do Beograda i nazad. Onda sam se u 14. godini preselio u glavni grad. Bilo je i trenutaka kada sam hteo da odustanem, ali roditelji to nisu dozvoljavali. Cilj im je bio da me sklone sa ulice da ne krenem stranputicom.“
Izrastao je u istinsku fudbalsku, ali i ljudsku veličinu, sina i brata sa puno vrlina, porodičnog čoveka za primer, prilježnog oca i supruga, vrednost koju je danas teško osporiti.
Pre nekoliko dana proglašen je za najboljeg igrača engleskog Čempionšipa u sezoni na izmaku. Njegovom timu, najviše zahvaljujući njegovim golovima, pripala je na istoj svečanosti laskava titula najboljeg tima lige. Glasali su treneri, novinari i navijači.
"Mitar je u smokingu, uparađen, prisustvovao ovom svečanom trenutku za sebe, klub, navijače. Ali za njega posao nije još do kraja završen. Ima još tri utakmice i tri prilike da postane apsolutni rekorder Čempionšipa po broju golova u jednoj sezoni. Za taj podvig nedostaju mu još dva gola“, izvestili su mediji sa Ostrva.
Sport
25.04.2022. 10:41
Aleksandar Mitrović krunisan!
Fulam je završio posao. Od jeseni na "Krejven kotidžu“ ponovo će gostovati timovi iz engleske Premijer lige, možda i najkvalitetnije lige sveta. Treba naglasiti da je ovo sa Mitrovićem u timu treći ulazak Fulama u Premijer ligu u poslednje četiri sezone. U najelitniju englesku ligu Fulam je dva puta obezbeđivao prolaz kroz plej-of. Ove godine je to učinjeno direktno.
Presudili su Mitrovi golovi ili, kako su to pedantni analitičari rečnikom ogoljenih brojki objasnili, "golovi koji su bili vredniji nego svi ostali Fulama ove sezone“.
Njihova matematika s preciznim statističkim pokazateljima izgleda ovako: u 43 meča Fulam je osvojio 87 bodova uz gol razliku 99:38 i tako tri kola pre kraja obezbedio povratak u Premijer ligu. Međutim, kada bi se obrisali svi golovi koje je postigao Mitrović, tim iz zapadnog Londona bio bi deseti sa 63 boda. Sledi i još jedan apsolutno zadivljujući podatak: ukoliko bi se računali samo golovi najboljeg srpskog golgetera svih vremena, Fulam bi bio na sedmom mestu sa 67 bodova.
Sa učinkom od 41 gola "Mitro gol“ nije smo prvi golgeter Čempionšipa, već i svih drugih liga u zemljama Evrope. Nadmašio je i Ivana Tonija, napadača Bredforda, koji je prošle sezone postigao 31 gol. Takođe u istoriju fudbala, ali srpskog, Mitrović sada ulazi kao fudbaler koji je na internacionalnoj sceni postigao najviše golova u jednoj sezoni. Dosadašnji rekord bio je vlasništvo Mateje Kežmana sa 35 golova u dresu holandskog PSV Ajndhovena (sezona 2002/03).
Da bi se domogao "lože besmrtnih“ u engleskom fudbalu, neophodno je da "Mitrogol“ još dva puta zatrese mrežu rivala i tako nadmaši godinama nenadmašnog Gaja Vitingema koji je u sezoni 1992/93, dakle kada je sadašnji Čempionšip nosio ime Divizija jedan, imao golgeterski učinak od 42 pogotka.
Sport
15.11.2021. 09:42
Bolji snimak nećete videti: "Mitro`s on fire" i zastava Srbije (VIDEO)
Sport
18.08.2021. 12:03
Navijači vređali Mitrovića, a on im odgovorio poljupcima (VIDEO)
Da li Aleksandar Mitrović, u godini kada igra možda bolje nego ikada, to i zaista može?
"Naravno da može. Takvog profesionalca još nisam video. Potpuno je posvećen onome što radi. Skroz je u tome, ništa drugo ne postoji u njegovoj glavi osim cilja da bude najbolji“, prenosi utisak o karakteru i sve više vidljivim fudbalskim vrednostima imenjaka Aleksandar Popović, nekadašnji najbrži Jugosloven na 100 metara, a danas stručnjak za fizičku pripremu koji je uz srpskog reprezentativca proveo četiri godine.
Zanimljivi su i neki detalji iz vremena kada je Mitrović nosio dres belgijskog Anderlehta u koji je stigao 2013. Popović se priseća.
"Oduvek je imao neke svoje rituale kojih se nikada nije odrekao. Sećam se da je jednog dana pozvao na večeru tadašnjeg saigrača Luku Milivojevića i njegovu suprugu. Umesto u osam, Milivojevići su stigli u devet. Tačno u deset Mitrović je ljubazno pozdravio goste i otišao da spava. Pre odlaska u krevet radio je dogovorene vežbe istezanja kojima je takođe i započinjao dan. Jutarnje lagano istrčavanje nikad nije preskočio. Vodio je vrlo pažljivo i računa o ishrani i svakom gramu koji pojede, vitaminizaciji. I danas smo u kontaktu, dobre navike ne menja.“
Aleksandra Mitrovića krasi, tvrde stručnjaci, neverovatna lakoća postizanja golova. Naglašena crta njegovog karaktera, vidljiva od prvog dana karijere jednako kao i danas, jeste i uzavrela narav. Takođe i drskost koja mnoge iritira.
Svojevremeno je stavljajući jezik između dva prsta posle postignutog gola kritičarima koji nikada nisu bili u njegovim cipelama poručivao kako će im odseći jezik ako tako nastave. Belgijanci su njegove često ničim izazvane ali u raspoloženju odslikane male ispade zarad kojih je dobijao žute i crvene kartone poredili sa onima koje je u Italiji pravio nikad dokazani talenat i u mnogo čemu kontroverzni Mario Baloteli. U sve su se uklapale i frizure po kojima su ova dva momka jedno vreme bila prepoznatljiva i iz aviona. Mladost – ludost. Govorio je:
"Ne znam šta bih radio da ne igram fudbal. Možda bih se bavio boksom, sportom koji takođe volim.“
Drugi su, zbog naglašene samouverenosti i odlučnosti da nikad ne posustanu bez obzira na prepreke, uveravali da u Mitrovićevim i venama Zlatana Ibrahimovića teče ista krv, krv čudesne fudbalske strasti koja ih je činila i čini apsolutno posebnim na zelenom pravougaoniku.
Lično, Mitrović se još od detinjstva divio ne Ibrahimoviću, već Alenu Šireru, najboljem engleskom napadaču s kraja 20. veka koji se proslavio u dresu Njukasla. Dečački san da zaigra u istom dresu kao i njegov idol na kraju se i ostvario, ali se vrlo brzo pretvorio i u noćnu moru.
"Morao sam da napustim Njukasl, hteo sam da igram i da dajem golove“, govorio je ne krijući koliko je besan što trener Rafa Benitez nema poverenja u njega i njegove sposobnosti i što ga bez pravog razloga više drži na klupi umesto na terenu.
Nosio je posle Smedereva dres Partizana, Anderlehta, Njukasla i Fulama. S Partizanom bio je prvak države, u dresu Anderlehta šampion Belgije i osvajač Superkupa i Kupa. U prvoj sezoni i najbolji strelac ekipe, u drugoj prvi strelac šampionata Belgije.
U crno-belom dresu beogradskog tima odigrao je 36 utakmica i postigao 15 golova. Jedan u derbiju "večitih“, što je svojevrstan pečat fudbalske vrednosti svakog od aktera ovog duela. Pamti se da je za prvi tim debitovao sa 18 godina u kvalifikacijama za Ligu šampiona i da je u tom meču protiv Valete sa Malte postigao gol. Jedna od preporuka da ga kupi belgijski Anderleht bila je i ta što je u sezoni 2012/13. izabran u idealni tim srpske Superlige.
Dres belgijskog Anderlehta nosio je dve sezone. Odigrao je 90 utakmica i postigao 44 gola.
U januaru 2015. preselio se na Ostrvo. Obukao je dres Njukasla. Na 72 utakmice mrežu protivnika zatresao je 17 puta. U januaru 2018. Njukasl ga je kao napadača na kojeg ne računa posudio Fulamu. Petogodišnji ugovor sa istim klubom potpisao je u julu iste godine. Najbolji strelac Čempionšipa, sa 20 postignutih golova, bio je u sezoni 2019/20. Isti uspeh ponovio je i ove godine. Danas na "Krejven kotidžu“ u čast srpskog golgetera navijači često pevaju "Odbrana vašeg tima je u strahu, ide Mitar gol-mašina“. Na engleskom to malo lepše zvuči, ali...
Fulam jeste ove godine bio kaznena ekspedicija u Čempionšipu, Mitrović njegov najbolji igrač, ali srpskom asu nisu baš uvek cvetale ruže u dresu kluba iz zapadnog Londona. Naročito bolna je bila prethodna sezona.
Engleski novinari su tada pisali da uprkos tome što je imao najveće zasluge za povratak Fulama u Premijer ligu Mitrović ne uživa poverenje trenera Skota Parkera. Veliki broj utakmica počinjao je sa klupe, često se nalazio ni na nebu ni na zemlji, nedostajao je navijačima i saigračima, postigao je samo četiri gola i Fulam se ekspresno vratio u Čempionšip.
Bilo je i onih koji su kazivali da posle velikog neuspeha seoba čeka i Mitrovića. Umesto njega, a na sreću navijača Fulama, iz zapadnog Londona otišao je stručnjak u pokušaju Skot Parker. Novi trener Marko Silva odlučio se za ofanzivu. Napravljena je igra po meri za Aleksandra Mitrovića. Na 43 utakmice ekipa je postigla 99 golova. Ima i onih koji veruju da će do kraja prvenstva Fulam, pogotovo ukoliko Mitar ne bude menjao šestu golgetersku brzinu, srušiti rekord koji su u prvenstvu 1991/92. postavili fudbaleri Mančester sitija sa 108 golova u jednoj sezoni drugoligaškog takmičenja.
"Ovo je sjajna sezona za mene i za klub, a to je pre svega zahvaljujući sjajnim saigračima i stilu igre koji negujemo“, objasnio je Mitrović londonskim novinarima više nego vredne rezultate Fulama u sezoni na izmaku.
Ako je mnogo onih koji veruju da Fulam s napadačkim stilom igre može napraviti podvig rušenjem rekorda Mančester sitija, malo je onih koji žive s ubeđenjem da tim iz zapadnog Londona može uraditi nešto više i u Premijer ligi u narednoj sezoni. Osnovna zamerka stručnjaka i novinara je da uprkos dobrim rezultatima u Čempionšipu igraju sporo. A to Premijer liga ne trpi. Druga istina je da ekipi iz zapadnog Londona nedostaje nekoliko kvalitetnih fudbalera, ponajviše oko Aleksandra Mitrovića kome je neophodna podrška ukoliko želi da nastavi golgetersku seriju i u najelitnijem rangu na Ostrvu i tako obezbedi bodove za Fulam.
"Mitrović je igrač za velika dela i ostvarenja u svakom velikom šampionatu“, uverava njegov sadašnji trener Marko Silva.
Ima i onih koji tvrde da je Mitrović moćan golgeter i strah i trepet za protivničke odbrane, ali samo u lošijoj konkurenciji. Da li je baš tako?
Njegov učinak u dresu reprezentacije Srbije, u kojoj pored sebe ima majstore i velemajstore fudbala, ali i izuzetno moćne nacionalne sastave, na najbolji način demantuje one koji tako misle.
Stranicu u istoriju srpskog fudbala sjajni golgeter ispisao je u martu 2021. kada je bio strelac na utakmici sa Portugalom (2:2). Bio je to njegov 39. pogodak u dresu s nacionalnim obeležjima, čime je oborio rekord do tada najboljeg strelca nacionalnog tima, legendarnog Stjepana Bobeka, kome niko ništa nije mogao punih 67 godina. U međuvremenu Mitrović je svoj bilans popravio tako da sada u dresu reprezentacije ima 44 gola.
I u svim drugim nacionalnim selekcijama Mitrović se dokazao kao golgeter.
"Bio sam u stručnom štabu s generacijom ’93. koja se pripremala za odlučujući meč sa Izraelom u okviru kvalifikacija za EŠ do 19 godina u Estoniji. Sasvim slučajno otišao sam na utakmicu Teleoptik–Bežanija i video igrača koji nam je nedostajao u napadu reprezentacije pred kojom je bio veliki izazov. Video sam Mitrovića“, priseća se Đorđe Vasić, popularni Brka, nekadašnji fudbaler OFK Beograda i Rada, danas tihi stručnjak iz drugog plana s povelikim znanjem i iskustvom.
Video je jednog 17-godišnjaka koji se nije plašio duel igre s mnogo starijim i iskusnijim štoperom čija je oštrina u igri bila zastrašujuća.
"Nedostajao nam je taj mali. Igrao je zrelo, sjajno je držao dubinu terena, kretao se lako u širinu, vrhunski je odlagao loptu. Imao je i igru leđima, znalački je koristio ruke, ramena, ’peglao’ se neustrašivo sa štoperom fizički jačim od njega. Vrhunac svega bio je kada golman degažira loptu, a on između dvojice čuvara skoči i primi je na grudi. To i danas može samo on“, ne krije Đorđe Vasić ushićenje dok priča o Mitrovicu.
Referisao je selektoru Zoranu Mariću šta je video, ubedio ga da momka pozove na trening. Dva dana kasnije u igri na dva gola Mitrović je igrajući za drugi tim za samo 20 minuta postigao tri gola. Ekspresno je uključen u selekciju, u poslednji čas promenjeno je ime na avio-karti i…
"U formaciji sa dva dobra krila i pravim pakerom Mitrović je i tada bio zver. Plasman na EŠ obezbedili smo Mitrovićevim golom protiv Izraela“, priseća se Vasić.
U Estoniji na EŠ se nije proslavio. U prvoj utakmici dobio je crveni karton i nije igrao do kraja šampionata.
Naredne, 2013. godine učestvovao je na Evropskom prvenstvu za igrače do 19 godina. Srbija je osvojila titulu prvaka.
"Nisam razmišljao o opciji da igramo sa dva špica jer bi to poremetilo odličan balans koji smo imali na sredini terena gde su fantastično funkcionisali Milinković Savić, Maksimović i Pavlovski. Znao sam da Mitrović i Đurđević zaslužuju da igraju, ali je mesta bilo samo za jednog. Dao sam prednost Mitroviću“, pričao je posle tog šampionata selektor Ljubinko Drulović.
U utakmici sa Turcima protivnički čuvari odbijali su se od Mitrovića kao od stene. U polufinalu, u penal seriji sa Portugalcima, Mitrović je bio taj koji je trebalo da reši dilemu ko će u finale. Smireno, kao na treningu, poslao je loptu u mrežu i Srbiju odveo u finale. U finalu protiv Francuza bio je asistent kod pobedničkog gola.
"Njegov personaliti je moćan. U početku mnogi nisu imali razumevanja za njegove postupke. Bio je često preterano nervozan, niko nije imao vremena za njega i iskren razgovor s njim, žalio se da ga biju, a ja sam mu govorio kako je to dobar znak i da to što ga non-stop tuku zapravo znači da je dobar igrač. Sada smelo tvrdim da nisam video napadača koga toliko fauliraju i tuku u igri, a da on to istrpi. On neće da padne, on neće da simulira“, govori o Mitroviću Đorđe Vasić koji je s moćnim golgeterom sarađivao u dve mlađe reprezentativne selekcije, ali i u A nacionalnom timu.
Mitrović zapravo ima dve karijere. Jednu klupsku i drugu reprezentativnu.
"U reprezentaciji je postao veliki igrač. U svakoj utakmici koju je odigrao za bilo koju nacionalnu selekciju jasno je pokazivao da voli svoju zemlju. On ima nešto što drugi nemaju, neku silu kojom i druge tera da igraju dobro za reprezentaciju. Ako si mu saigrač, ne možeš pored njega da se ne trudiš kad vidiš koliko njega udaraju, koliko skače i trči. Partizan ga je izbrusio i poslao u svet, ali je Mitrović ipak najbolje igre pružao u dresu reprezentacije“, uverava Đorđe Vasić.
U dresu reprezentacije Mitrović neuporedivo više golova daje na zvaničnim nego na prijateljskim mečevima. Mreže rivala pogađao je i u kvalifikacijama za najveća takmičenja (Potugalcima je u Lisabonu dao gol koji je Srbiju direktno odveo na SP u Katar), ali i na najvećim takmičenjima, naravno kad god je u prilici. U dresu reprezentacije podjednako je efikasan i kod kuće i u gostima.
"Ništa se ne događa slučajno. Surovi je profesionalac, upija svaku vrednost, izuzetan je za saradnju, na terenu rado razigrava saigrače. Pored njega ostali u timu mogu da se naigraju, precizno odlaže loptu, odigrava povratnu. Golove daje i levom i desnom nogom, glavom, iz prve, nekad udari i lažnjak“, priča Đorđe Vasić.
Odrastanjem stišao je i nervozu na terenu, jednom napravljenu grešku više ne ponavlja, ono isključenje na evropskom U19 u Estoniji bila je dobra škola za momka koji se danas visoko kotira na evropskoj berzi fudbala. U reprezentaciji nije opterećen defanzivom, kod selektora sa istančanim fudbalskim osećajem dozvoljeno mu je da igra i da tako iskoristi sve svoje kvalitete.
"Nismo ga opterećivali defanzivom, ali je imao zadatak da isprati štopere. Ako je on u pet metara, jednostavno je bilo nemoguće da primimo gol iz kornera, skraćenog kornera ili nekog udarca iz prekida“, priseća se Đorđe Vasić situacija u saradnji sa Mitrovićem.
Zanimljiv prikaz Mitrovića kao fudbalera stiže i sa adrese Milana Laneta Jovanovića, nekadašnjeg srpskog internacionalca i reprezentativca sa naglašenim voljnim osobinama u dresu nacionalnih boja.
"Jedino za koga navijam je reprezentacija Srbije. Činim to izuzetno srčano, volim svoju zemlju, grb, narod. To je moj emocionalni format“, kazuje Jovanović.
On potvrđuje tezu da sjajni Smederevac zapravo ima dve paralelne karijere.
"Fulam nije Mančester junajted, Mitrović nema pravu klupsku karijeru, mnogo je igrača u reprezentaciji koji su ovde imali ili imaju veće klupske karijere od njega, ali niko nije imao reprezentativnu kao on. I zato kad mene pitate ko je najbolji srpski igrač moj odgovor je da je to baš on, Aleksandar Mitrović. Onaj ko je legenda u nekom klubu on je legenda tamo. Za reprezentaciju niko nikad nije dao više od Mitrovića. On je za mene najbolji igrač reprezentacije. Kad se pojavi neko ko će biti bolji od Mitrovića, a ja navijam da se pojave bar petorica, onda će Srbija biti prvak sveta. Do tada ja ne mogu da ne konstatujem da je neko drugi bolji od Mitrovića. To je to. Kad o nečemu pričamo, moramo da znamo o čemu pričamo“, poentira Lane Jovanović.
Mitrović ima 27 godina, ili najbolje fudbalske godine. I još uvek dečačke fudbalske snove koje, čini se, nije dosanjao. Možda je jesen koja dolazi pravi trenutak da dve karijere, klupsku u dresu Fulama na mečevima Premijer lige i reprezentativnu u utakmicama Svetskog šampionata u Kataru, konačno spoji u jednu apsolutno moćnu.
A koliko sutra mogao bi da bude i ono što neko drugi zadugo neće biti – nedostižni golgeter nacionalnog tima i fudbaler sa najviše utakmica u dresu srpske reprezentacije.
Komentari
