Sport
08.02.2025. 02:25
Sport
24.02.2025. 18:25
Zoran Šećerov
Istorija sportske opreme
Ko su NAJBOGATIJI SPORTISTI i koliko Srba je na toj listi
Sport nije imun na novac. Istina je zapravo da je krajem 20. veka izrastao u i te kako profitabilnu industriju na globalnom nivou.
Takođe, nije nikakva tajna da je ovo vreme kada najuspešniji sportisti sveta ostvaruju značajne prihode iz različitih izvora, najviše od sponzorskih ugovora. I ne samo sportisti, već jednako i industrija koja prati sport. Pre svih proizvođači opreme. Dokaza je bezbroj, uz napomenu da se ništa ne događa slučajno, već isključivo i samo zato jer iza svega stoji dobra (poslovna) ideja i osmišljena kampanja.
Kompanije ne kriju da ulažu ogromne sume novca s namerom da se povežu sa uspešnim sportistima. Što je sportista popularniji to je doprinos jačanja brenda naglašeniji. Korist je obostrana jer na ovaj način sportski brendovi povećavaju svoju prepoznatljivost, a sportisti dodatnu zaradu.
Svet zna da su među proizvođačima sportske opreme "Nike“ i "Adidas“ sinonim uspešnog poslovanja sa kapitalom koji se meri milijardama. Takođe, reč je i o kompanijama koje ne samo što decenijama unazad diktiraju trendove u sportskoj industriji, već i inspirišu milione ljudi da se bave sportom. Njihova kroz godine poslovna posvećenost inovacijama uz podršku sportistima svih nivoa danas ih naprosto čini liderima u svetu sportske industrije.
"Najki“ je u ovoj konkurenciji dva velikana mlađi, ali je i ubedljivo bogatija kompanija sa trenutno raspoloživim kapitalom od 44,5 milijardi dolara. "Rođeni“ su 1964. pod imenom "Blue Ribbon Sports“ da bi 1971. i zvanično postali "Nike“, odnosno brend koji kao takav postoji i danas.
Bil Bauermen i Fil Najt, po vokaciji atletičari, prvi trener a drugi takmičar na zalasku karijere, ušli su u biznis sa željom da uz pomoć pre svega sportske obuće poboljšaju rezultate takmičara sa Univerziteta u Oregonu. Početni kapital iznosio je 500 dolara uz ideju da se patike uvoze iz Japana. Sve je, međutim, brzo krenulo drugim pravcem, a procvat se dogodio puštanjem u opticaj slogana "Just Do It“.
Sport
31.01.2023. 09:57
Da li ćemo ikada prestati da raspravljamo o tome ko je GOAT i zašto nikada
Novac se gomilao pa je sledeći korak bio povezivanje sa najboljim sportistima kroz sponzorske ugovore sa zadivljujućim iznosima. Jedan od najunosnijih ikada bio je ugovor o partnerstvu sa košarkaškom ikonom Majklom Džordanom. Istina, kad je priča započeta, bilo je to 1984, Džordan je bio košarkaš u pokušaju i samo još jedan novajlija u redovima Čikago Bulsa od koga se puno očekuje, a "Nike“ proizvođač sportske obuće u zaletu bez zadrške. Kockice su se brzo sklopile. Megatalentovani Majkl prihvatio je ponudu da mu inovativna "Najki“ kompanija dizajnira vlastite patike i tako je nastala legendarna basket obuća koja nikada nije izašla iz mode – "Air Jordan“.
Sve, naravno, nije išlo glatko. Pravilo da svi moraju igrati u belim patikama "Nike“ i Džordan su svesno prekršili od prvog dana saradnje uz pismeni dogovor da na utakmicama na kojima Džordan igra u crvenim i crnim "džordankama“ kaznu od 5000 dolara plaća "Nike“. Bio je to i izvanredan marketinški trik. Zna se i podatak da je kroz karijeru Džordan u ovom partnerstvu inkasirao 1,3 milijarde dolara, a koliko je zaradio "Nike“ zapravo se može samo naslućivati.
Da sponzorski ugovori nisu jeftini za sportske brendove, pogotovo ukoliko ih potpisuju sa istinskim sportskim zvezdama, dokaz je ugovor koji je s jedne strane potpisao Kristijano Ronaldo, a sa druge kompanija "Najki“. Portugalski as je 2016. parafirao doživotni ugovor sa "Najkijem“ vredan milijardu dolara. Bolje upućeni u njegovu karijeru ističu podatak da je CR7 trčeći fudbalskim terenima širom planete nosio do sada 100 modela različitih tipova kopački. Takođe, Portugalac se obavezao i da proizvode s oznakom "Nike“ nosi i van terena.
CR7 međutim nije bio prva osoba iz sveta sporta koja je s "Najkijem“ potpisala doživotni ugovor. Pre njega učinili su to NBA košarkaši Majkl Džordan i Lebron Džejms. Ovaj drugi se 2003, odnosno 2015. obavezao da će uz obuću s njegovim potpisom iz "Najki“ asortimana još nositi i odeću iz linije ovog proizvođača. Sve to naravno za milijardu dolara.
Ipak, rekordnu sumu "Najki“, koji ima 170 aktivnih ugovora u 13 sportova, nije potpisao sa pojedincem, već jednom selekcijom. U izveštajima o poslovanju može se pročitati i podatak da je najveća multinacionalna kompanija za sportsku opremu sa sedištem u SAD najveći sponzorski ugovor, vredan 1,44 milijarde dolara, potpisala sa NFL-om (Nacionalnom fudbalskom ligom). Komentar je bio – ima se, može se. Međutim, za kompaniju čiji se kapital u ovom trenutku procenjuje na sumu od 44,5 milijardi sve ovo i nije neko iznenađenje.
Na ovom polju proslavio se i "Adidas“. Kompanija Adija Dreslera, osnovana 1949. u Nemačkoj, u svetu sporta prepoznatljiva po logu sa tri paralelne crte ispisane ukoso, danas raspolaže kapitalom procenjenim na 25,9 milijardi dolara. Sve to naravno ne bi bilo moguće da nije u pitanju brend sa najboljom mogućom opremom.
Najskuplji ugovor s rekordnom sumom "Adidas“ je potpisao sa Mančester junajtedom. Ugovor sa tada moćnim timom Aleksa Fergusona koštao je "Adidas“ milijardu i 284 miliona. Doživotni ugovor sa pojedincem nemački proizvođač sportske opreme ovekovečio je sa Lionelom Mesijem, argentinskom i svetskom megazvezdom, i po mnogima najboljim fudbalerom sveta svih vremena. Prvi ugovor o partnerstvu sklopljen je 2006, a onaj doživotni, koji vredi milijardu dolara, parafirale su obe strane 2017. godine. Na prvi pogled sve je više nego prosto. Mesi će do kraja karijere, trenutno igra u SAD, nositi "Adidas“ kopačke, dok će zauzvrat "Adidas“ imati ekskluzivna prava da koristi Mesijev lik u svojim reklamnim kampanjama.
"Adidas“ je svoju poslovnost uz visok moral i niz drugih vrednosti iskazao i u još jednom slučaju. Derik Rouz, košarkaš Njujork Niksa, davne 2011. potpisao je sa "Adidasom“ 14-godišnji ugovor vredan 185 miliona dolara. Međutim, karijera jednog od najperspektivnijih košarkaša sveta nije imala očekivanu putanju. Jedan od najboljih u tom trenutku doživeo je samo godinu dana posle potpisa povredu zbog koje je propustio sezonu. Ispostavilo se da je to bila samo jedna u nizu propuštenih sezona koje su uticale na njegovu na kraju se ispostavilo beznačajnu karijeru. Međutim, američki košarkaš i danas, u godini kada mu ističe pomenuti ugovor, prima dogovorenu sumu.
U istoj kompaniji mnogo više poslovne sreće imali su sa Dejvidom Bekamom. Nekadašnja zvezda Mančester junajteda i Real Madrida potpisala je 2003. doživotni ugovor sa nemačkom kompanijom. Do kraja karijere Bekam je nosio "Adidas Predator“ kopačke, a danas je samo ambasador nemačkog brenda uz obavezu da postavlja reklame "Adidasa“ na svoj instagram koji ima milione pratilaca. Vrednost ovog ugovora iznosila je 160,8 miliona dolara.
Sport
22.02.2025. 14:13
Zvezdan Terzić o prihodima kluba, omladinskoj školi, sportskim rezultatima
Sport
22.02.2025. 18:12
Dobar derbi: Šest golova i podela bodova na "Marakani"
Utakmica dva najveća proizvođača i dve najpoznatije svetske marke sportske odeće se nastavlja. Analitičari uveravaju da se i pobednik ovog rivalstva uveliko prepoznaje. "Nike“ je u ovom trenutku po kapitalu gotovo dvostruko veći od "Adidasa“. Pre 15 godina slika nije bila ni nalik na današnju. "Adidas“ je tada bio najveći pogon za proizvodnju sportske opreme na svetu uz podatak da je svoje patike pre svega izvozio u 50 zemalja na svim kontinentima.
Danas dominira "Najki“. U poslovnom svetu američka kompanija ima karakteristike brze i tržišno brutalne uz naglašenu poslovnu crtu da ono što planira to i ostvari. Najbolji primer ove brutalnosti, navodi se u ekspertskoj analizi tržišta, jeste selektivna distribucija koju je "Nike“ prvi promovisao na tržištu sportske opreme. U prevodu, određeni artikli iz proizvodnog programa usmereni su na određene kanale distribucije. Asortiman onih drugih, kao što su specijalizovani trgovci na malo, "Nike“ jednostavno ne dopunjuje obućom ili drugim traženim proizvodima što u krajnoj instanci jača onlajn prodaju pri kojoj "Najki“ ne mora da deli maržu sa trgovcima. Deo brutalnosti je i kompanijska politika da se iz dana u dan postavljaju sve teži uslovi specijalizovanim trgovcima na malo kako bi se u krajnjoj varijanti i definitivno eliminisali sa mape prodaje.
Dobri trgovci, pokazalo se, jesu i sportisti. Svet, posebno teniski, bio je iznenađen kada se na Vimbldonu 2018. Rodžer Federer pojavio u opremi sa znakom "Uniqlo“. Višestruki osvajač brojnih grend slem turnira ubrzo je objasnio "da ga ’Najki’ neće podržati jer je stigao do kraja svoje karijere“ pa je u takvoj situaciji i po principu daj šta daš odlučio da potpiše desetogodišnji ugovor sa kompanijom "Uniqlo“, japanskom kompanijom za dizajn, proizvodnju i prodaju lagane sportske odeće. Pomenuti ugovor, uprkos činjenici da Federer više ne igra tenis, na snazi je sve od 2028. i vredi 300 miliona dolara.
Da sponzorstva i te kako doprinose bogatstvu najbogatijih sportista, vidljivo je i iz spiska najplaćenijih sportista u 2024. koji je nedavno objavio "Sportiko“, specijalizovani sajt za poslovno-finansijski aspekt sporta. Jedan od intrigantnijih pokazatelja je da su među prvih sto samo muškarci, odnosno da na ovoj listi američka teniserka Koko Gof sa zaradom od 30,4 miliona zauzima tek 125. poziciju.
Ubedljivo najplaćeniji i u 2024. je Kristijano Ronaldo. Četrdesetogodišnji Portugalac, zvanično fudbaler Al-Ahlija, ukupno je zaradio 260 miliona dolara. Preciznije izračunato, 215 od ugovora i 45 miliona od sponzora.
Stiv Kari, američka NBA zvezda i drugi na ovoj listi, prihodovao je u 2024. godini 153,8 miliona. Od ugovora sa Voriorsima pripalo mu je 53,8 i čak 100 miliona dolara od sponzora. Jedan od njih je i "Najki“.
Bivši šampion teške kategorije u boksu Tajson Fjuri zauzima treće mesto sa zaradom od 147 (140+7) miliona dolara iako je dvaput izgubio u mečevima za titule od Oleksandra Usika. Ukrajinac je sedmi sa 122 (120+2) miliona dolara.
Između dvojice boksera su argentinski fudbaler Lionel Mesi sa 135 (60+75), američki košarkaš Lebron Džejms sa 133,2 (48,2+85), odnosno brazilski fudbaler Nejmar sa 133 (108+25) miliona američkih dolara. U prvih 10 su još francuski fudbaleri Karim Benzema (116, 108+8) i Kilijan Mbape (110, 85+25), kao i španski golfer Jon Ram.
U kategoriji 100 najplaćenijih najbrojniji su košarkaši (36). Prate ih igrači u NFL šampionatu (22) i fudbaleri (12). Među 100 je i 11 profesionalaca u bejzbolu, kao i devet golfera. U ovom po bogatstvu odabranom klubu je još i šest boksera (Fjuri, Usik, Saul Kanelo Alvarez, Entoni Džošua, Džejk Pol i Naoja Inoue) i po dvojica tenisera (Janik Siner i Karlos Alkaraz), odnosno vozača Formule 1 (Maks Ferstapen i Luis Hamilton).
Sport
06.10.2023. 13:00
Džordan je bezobrazno bogat
Na listi 100 najplaćenijih je i jedan srpski sportista. Reč je o Nikoli Jokiću, NBA zvezdi i u ovom trenutku bez dileme najboljem košarkašu planete. Njegov ugovor sa Nagetsima vredan je 50 miliona dolara po sezoni i po ovom osnovu jedan je od trojice najbolje plaćenih košarkaša NBA lige. Njegov godišnji prihod dopunjuju još i bonusi za učinak na terenu.
Novak Đoković, prvi teniser planete, u 2024. nije na listi 100 najplaćenijih, međutim i dalje je na globalnom nivou jedan od najplaćenijih u svetu sporta. Prema "Forbsu“, srpski teniser je u 2023. zaradio više od 15 miliona dolara od turnirskih nagrada, a prihode je uvećavao i svake godine od sponzorskih ugovora sa brendovima kao što su "Lakost“ i "Asiks“. Procenjuje se da je vrednost tih ugovora oko 25 miliona dolara godišnje.
Mali kuriozitet kad su u pitanju sume koje zarađuju sportisti u vezi je sa imenom naše Tijane Bošković. Reprezentativka Srbije, posle potpisa ugovora sa turskim Ezečibašijem, postala je najplaćenija odbojkašica u istoriji ovog sporta. Njena godišnja zarada iznosi gotovo tri miliona dolara, što je rekord u svetu odbojke.
Sport
18.02.2025. 17:25
Goran Plavi Stevanović: "Uspeo sam samo onoliko koliko mi je savest dozvoljavala"
Proizvođači sportske opreme ne grade svoj poslovni imidž samo u poslovnoj saradnji samo sa zvezdama sporta. Visoke zarade mogu se ostvariti i na drugi način, pre svega u sportovima s predznakom masovnih. Dokaz su kompanije "Lululemon Athletica“ i "Under Armour“ sa kapitalom od 4,4 milijarde, odnosno 5,7 milijardi dolara. Podaci se odnose na 2024. godinu.
"Lululemon Athletica“ je kanadska firma osnovana 1998. godine. U početku rada bio je to samo obični studio za jogu. Klip Vilson, koji je sve osmislio, zapazio je da na tržištu zapravo ne postoji adekvatna oprema za jogu i fitnes. Vođen dobrim poslovnim instinktom, odlučio je da razradi sopstvenu liniju proizvoda za ovu svrhu s fokusom na visokokvalitetne materijale i specifične potrebe vežbača. Vrlo brzo Vilson je inovativnim idejama "Lululemon“ pretvorio u globalni brend koga simbolizuje kvalitet, funkcionalnost i prepoznatljiv stil u svetu sportske odeće.
Kevin Plank, kapiten fudbalskog tima Univerziteta Merilend, osnovao je 1996. "Under Armour“. Frustriran, kako kaže, zbog opreme koja se brzo natapala znojem odlučio je da napravi alternativu. Sa samo 17.000 dolara startnog kapitala zarađenih od cvećare koju je vodio na fakultetu, upustio se u avanturu zvanu potraga za materijalima koji efikasno eliminišu znoj i omogućavaju sportistima da ostanu suvi tokom igre.
Prvu veliku stvar napravio je sa majicama. Brend je razvio kad je počeo da se pojavljuje u profesionalnim ligama i holivudskim filmovima. Ubrzo su njegova vizija i inovativnost učinile da oprema sa znakom "Under Armour“ postane simbol za tehnološki naprednu sportsku opremu. Danas je ovaj brend jedan od ključnih igrača na tržištu sportske opreme.
Razvoj specifične sportske opreme kroz vreme bio je ključan za unapređenje performansi sportista i njihovu sigurnost. Od jednostavnih materijala do visokotehnoloških inovacija, sportska oprema neprestano se, prema rečima istraživača u ovoj oblasti, menjala kako bi odgovorila zahtevima modernog sporta. Rezultat svega sveo se na konstataciju da su tehnološke inovacije u izradi sportske odeće i obuće značajno promenile svet sporta što je omogućilo takmičarima da ostvare bolje rezultate, ali i da istovremeno smanje rizik od povreda.
Sa savremenim tehnologijama došlo je i do ekspanzije sve većeg broja proizvođača sportske opreme koji u kontinuitetu rade na njenom daljem usavršavanju i razvoju. Mnogi proizvođači ove vrste opreme imaju za cilj da naprave opremu koja će pozitivno uticati na kvalitet života kako sportista tako i ostalih ljudi širom sveta. Mnogobrojnim proizvodima, počev od patika, trenerki, dukseva i razne druge sportske opreme, i svetu nude jedan sasvim drugačiji pogled na ovu industriju. Korišćenjem raznih materijala sportisti danas imaju na raspolaganju opremu koja je izuzetno poboljšana.
Stepen zaštite, komfora i kvaliteta koji danas sportska oprema poseduje uveliko se razlikuje od nekadašnje sportske opreme. Možda je i najveći zaokret kroz vreme napravljen proizvodnji obuće. Od nekadašnjih sandala i kožnih cipela stiglo se do visokotehnoloških patika koje danas koriste sportisti. Početkom 20. veka sporta obuća je izrađivana od kože, bila je teška i poprilično nepraktična. "Adidas“ i "Puma“ bili su među prvim proizvođačima koji uveli nove materijale i inovacije u sportskoj opremi. Pravi bum bile su "Adidas“ patike sa šiljcima, popularne sprinterice, za atletske staze. "Puma“ je opet promovisala patike sa niskim profilom koje su omogućavale bolji kontakt sa podlogom. Dvadesetak godina kasnije "Najki“ je na tržište izbacio patike sa vazdušnim jastucima što je uz dodatnu udobnost smanjilo i rizik od povreda.
Došlo je i do promene opreme i rekvizita za igru u kolektivnim sportovima. Nekadašnje fudbalske lopte izrađene od kože koje su upijale vodu zamenjene su onim od sintetičkih materijala. Tehnologijom termički spojenih delova apsorpcija vode svedena je na minimum minimuma. I kožne košarkaške lopte zamenjene su modernim materijalima.
Revolucionarna promena dogodila se i u proizvodnji dresova. Teški pamučni materijali zamenjeni su laganim tkaninama koje omogućuju bolju ventilaciju i slobodu kretanja. U hokeju su drveni štapovi zamenjeni onima od karbonskih vlakana, što ih je učinilo lakšim i dugotrajnijim. I kožne cipele na metalnim oštricama zamenjene su termoformiranim poličizmama učvršćenim na oštrice od nerđajućeg čelika. Učinjen je i napredak u proizvodnji kaciga, rukavica i štitnika čime se hokejašima pružila maksimalna zaštita.
I u američkom fudbalu kožne kape koje su štitile glavu zamenjene su modernim kacigama od polikarbonata. U zaštitnoj opremi evoluirao je i boks. Teške kožne rukavice koje su borcima pružale minimalnu zaštitu zamenjene su današnjim koje maksimalno štite i ruke boksera, ali i protivnike. Do savršenstva su dovedene i zaštitne kacige koje se koriste u amaterskom boksu, čime je smanjen rizik od povreda glave.
Atletičari su dobili opremu od laganih materijala koji smanjuju trenje i poboljšavaju ventilaciju. U patike su ubačeni jastučići i potpora za stopala, što je smanjilo rizik od povreda. Moderne tehnologije nisu mimoišle ni plivače. Danas su kupaći kostimi izrađeni od materija koje smanjuju otpor u vodi. Bešavni spojevi na opremi uz sve drugo omogućavaju plivačima i vaterpolistima da, pokazala su istraživanja, uz bolje rezultate čak smanje i umor.
Profitirao je i biciklizam. Metal je zamenjen karbonskim vlaknima za izradu okvira, što ih čini lakšim i čvršćim, dok moderne kacige ne samo da štite glavu, već i pružaju bolju aerodinamiku u toku vožnje, odnosno takmičenja. U celoj priči ipak je najvažnije da je korišćenje zaštitne sportske opreme zapravo neprocenjivo jer je uticalo na smanjenje broja sportskih povreda u odnosu na period kada ona kao takva nije korišćena, pogotovo kada su u pitanju ekstremniji sportovi i oni u kojima se povrede dešavaju češće.
Novo vreme donelo je i niz tehnoloških inovacija. Pametni satovi, fitnes narukvice i drugi uređaji omogućavaju između ostalog i praćenje broja otkucaja srca, potrošnje kalorija i kvaliteta sna. Sve ovo pomaže takmičarima i njihovim trenerima da prilagode treninge i prehranu kako bi dostigli optimalne rezultate. Takođe, pametna sportska oprema, poput patika s ugrađenim senzorima, pruža povratne informacije o tehnici trčanja, ravnoteži i sili udarca. Istovremeno, ova tehnologija koristi i napredne algoritme za analizu podataka u stvarnom vremenu, što je ranije bio samo san.
Važan alat u razvoju sportske opreme je i 3D tehnologija. Proizvođači su sada u poziciji da mogu izraditi personalizovane uloške za patiku koji savršeno pristaju stopalu takmičara. Ova tehnologija omogućava i bržu proizvodnju prototipova i testiranje novih dizajna, što ubrzava proces inovacija.
I analitika je postala bitan deo savremenog sporta. Video-analiza kretanja može pomoći u nadgradnji tehnike, dok analitika podataka o utakmicama pruža uvid u taktiku protivnika i pobedničkih zadataka. Tehnološke inovacije u sportskoj opremi definitivno ne samo da poboljšavaju performanse i sigurnost vrhunskih takmičara, već i otvaraju nove mogućnosti za optimizaciju treninga i samog takmičenja. Sve ovo opet zajedno nudi mogućnost sportistima da ostvare željene rezultate i tako afirmišu sport u celini.
U budućem razvoju sportske opreme bitno mesto, prognoziraju stručnjaci, zauzimaće i veštačka inteligencija. Koristiće se pre svega za analizu podataka prikupljenih iz postojećih tehnologija, što će sportistima i njihovim trenerima pomoći ne samo u optimizaciji treninga, već i u prevenciji od povreda i personalizaciji programa oporavka.
Razvoj novih, naprednih materijala imaće bez sumnje važnu ulogu u evoluciji sportske opreme. Materijali koji su lakši, jači i fleksibilniji omogućiće dizajniranje opreme koja pruža naglašenije performanse i zaštitu. Uz sve ovo, i nanotehnologija bi mogla da u budućnosti dovede do stvaranja materijala s izuzetnim svojstvima, poput samopopravljivih tkanina ili materijala koji aktivno regulišu telesnu temperaturu takmičara.
Budućnost sportske opreme doneće bez dileme i niz drugih revolucionarnih promena koje će još više unaprediti talenat sportista, ali i njihovu sigurnost i udobnost. Sve ovo će kroz profit zasigurno pozitivno uticati na sve one koji su na ovaj ili onaj način uključeni u industriju sporta. A da će se razvijati – sigurno je da hoće. Na kraju, ovaj biznis je od zajedničkog interesa s obzirom na to da je prošlost nedvosmisleno potvrdila da kako se menjala oprema menjao se i sam kvalitet igrača i same igre.
Komentari
