Sport
18.07.2022. 13:05
Zoran Šećerov

Intervju

Nebojša Čović: Sad i ja hoću da Zvezda bude državni projekat

Branko Lazić
Izvor: BETAPHOTO / BRANISLAV BOZIC

One koji u njega pucaju lažima ubija istinom. Majstor je u baratanju činjenicama. Neki kažu da je na tom terenu nadmašio čak i svoje košarkaše koji to, misli se na baratanje, maestralno rade loptom. Istina je doduše da košarkaši, sport je to, s vremena na vreme i izgube. On, Nebojša Čović, po nepisanom pravilu, dobija čak i kad svi misle da je izgubio. Često i u zaustavnom vremenu.

Iza njega su brojni izazovi i vredna ostvarenja u privredi, politici, sportu. Dokaza je milion. Vlasnik je darovitosti kojoj se pametni dive. Podjednak je broj, čini se, onih koji ga iskreno vole, ali i onih koji ga još iskrenije mrze. Utisak je, međutim, mada to nerado priznaju, da ga i jedni i drugi poštuju. Ima i osobinu, a takvi su retki, da se sjajno snalazi u različitim okolnostima. Takođe i hrabrost da se otvoreno suprotstavi mešetarima, lažovima, licemerima. Političari mu zbog svega nerado izlaze na crtu, zalutali u sport i košarku još manje.

Inženjer je mašinstva, doktor nauka, intelektualac u pravom smislu te reči. I neko bez koga srpska košarka ne bi bila ono što jeste.

Ostavio je neizbrisiv trag kao funkcioner u KSJ-u. Između ostalog, zahvaljujući njegovoj upornosti i viziji, ovaj sport je prvi na ovom prostoru dobio svoju kuću, Kuću košarke. I to nije sve. Uz mnoge druge pametne odluke, Čovićevo veliko delo je i KK FMP, ali i u mnogo čemu nova i od propasti sačuvana Crvena zvezda o čijim uspesima, 11 godina posle, Nebojša Čović s neskrivenim zadovoljstvom priča.

Iza Vaše Zvezde je još jedna rezultatski uspešna sezona?

"Generalno da. Tri trofeja su osvojena i prošle, takođe i pretprošle godine. Mislim na ABA ligu, nacionalni šampionat i Kup Radivoja Koraća. Od 2011, dakle od trenutka kad smo ušli u klub, Crvena zvezda je osvojila 20 trofeja. Ne mislim ni da je to malo, ali ni da je mnogo."

Onaj evropski je još uvek san?

"Želja da napravimo što više u Evropi preliva iz sezone u sezonu, to da se plasiramo među osam u Evroligi u kojoj smo proteklih sezona najviše i igrali."

Jedna od prepreka je i budžet koji je mnogo skromniji u odnosu na rivale?

"To je istina, ali neću da to bude naš alibi. Tačno je da pare ne igraju, ali je tačno i to da igrači igraju za pare. Uprkos svemu, mislim da smo napravili dosta dobrih stvari. Juniori su uzeli Evroligu, međutim, retko koji junior odmah može da igra za Zvezdu koja ima visoke ciljeve."

Podsećanje na to gde ste i od čega ste krenuli 2011. zaslužuje pažnju?

"Kada smo došli, klub gotovo da je bio ugašen. Mislim i danas da je to uništavanje Crvene zvezde s ciljem da se ugasi bilo smišljeno i da su u svemu učestvovale i političke strukture iz tog vremena. Međutim, to je sve prošlost. U sportu se ne živi od minulog rada. Kad završite jednu sezonu, već je počela druga."

Nikola Kalinić
Izvor: ANA-MPA / GEORGIA PANAGOPOULOU

Novi igrači, novi trener i stručni štab. Da li je to ta evropska Zvezda?

"Svake godine je bila evropska. Pošto je ovo sport, plus sport sa loptom, a lopta je okrugla, ne možete nikad da garantujete da ćete sigurno osvojiti nešto. Ciljevi su i sada jasno postavljeni i za ABA ligu, nacionalni šampionat, Kup Radivoja Koraća, kao i za Evroligu. Ostaje da vidimo da li je to F8 ili F4. Konačno to možemo da kažemo tek kada budemo zatvorili prelazni rok."

Mnoge ste iznenadili odlukom oko izbora novog trenera?

"Imamo pristup da pokušamo u ovoj našoj srpskoj košarci da animiramo i na neki način stavimo postepeno u prvi plan mlađe trenere. FMP je to radio počevši još od Vlade Vukojičića. U međuvremenu su se pojavili i šansu dobili i neki drugi sve do Vladimira Jovanovića koji je sada preuzeo Crvenu zvezdu. Imamo u FMP-u i izuzetno talentovanog Nenada Stefanovića. To je taj naš kontinuitet u stvaranju stručnjaka jer srpska košarka gotovo da je ostala bez trenera. Jedna generacija je očigledno pri kraju trenerskog puta ili je završila posao. Neću da ulazim u to zašto generacije legendarnih trenera nisu proizvele svoje naslednike ili mnogo novih dobrih trenera. Činjenica je da nisu i da srpska košarka danas ima deficit trenera."

Radonjić zvanično nije srpski trener, ali ga je Crvena zvezda kao stručnjaka afirmisala. Zašto je otišao?

"Ne znam. Ako je razlog bio to što Zvezda zaostaje u plaćanjima, uz napomenu da nikom nije ostala dužna, onda to nije bilo iznenađenje za njega jer zna kakav je sistem Crvena zvezda. Uprkos svemu, ja mu želim svaku sreću, čovek je napravio sa svima nama vredan rezultat."

Uvek je privilegija i zadovoljstvo raditi u Crvenoj zvezdi?

"Svima nama to će ostati zapisano i u biografiji. Ono što takođe treba poštovati jeste da niko, bilo da je igrač ili član stručnog štaba, nije otišao iz našeg kluba u neki klub na manji iznos od onog koji je imao u Crvenoj zvezdi. To treba da poštuju i strani i domaći igrači, takođe i stručnjaci, naprosto zato jer im je ovde u ovoj siromašnoj zemlji i u ovim siromašnim klubovima, siromašnim za evropske standarde, neko omogućio da nešto nauče. A koliko znam, mada to kod nas nije slučaj, znanje je najskuplja stvar. I obuka nekog da postane neko je takođe skupa stvar."

U pauzi Zvezda je ostala bez Davidovca i Kalinića, igrača sa kojima je ekipa „crveno-belih“ jedno, a bez njih drugo?

"Davidovac je jako dugo bio kod nas. U FMP-u tri godine, posle toga u Zvezdi skoro sedam. Kao i Dobrić koji ima isti put. Ne mogu da kažem da je Davidovac planski otišao, za mene je on jako plemenit igrač. Desilo se to da smo mi prošle godine u ovo vreme u razgovoru sa našom strukom i sa trenerom predložili da se produže ugovori Dobriću i Davidovcu. Prihvaćeno je produženje ugovora Dobriću, za Davidovca je rečeno da treba da se dokaže. Bilo je to za nas malo iznenađujuće, ja sam to i tada komentarisao u stilu da nema šta on da se dokazuje, taj igrač se dokazao. Davidovac je neobičan. On na prvi pogled izgleda nezainteresovano, ali igrača sa tom košarkaškom inteligencijom danas je malo. Teško ih je naći u celoj Evropi. Dogodilo se šta se dogodilo i mi smo poslušali struku. S jedne strane mi je žao što je otišao, a sa druge opet nije jer Davidovac ima 27 godina i ako treba da uzme neke pare pravi je trenutak da to uradi. Računali smo i na Kalinića, pregovarali, ali..."

Pregovarate i sa mnogim drugim velikim imenima srpske košarke namerni da napraviti evropski moćan tim?

"Kad pravite tim, imate želju da kupite sve ono što je vrednost. Vratio se Nedović, pokušali smo sa Bjelicom i Marjanovićem i nismo uspeli. Sada su u fokusu Teodosić i Raduljica. Ima tu i mlađih igrača poput Dalibora Ilića. Imamo i nekoliko juniora, dosta talentovanih, koji su otišli u FMP i neke druge klubove. Neki će ostati pri prvom timu. Jedan od njih je i vrlo talentovani Nikola Topić, sin našeg bivšeg asa Milenka Topića."

Imate zanimljivo mišljenje kad je u pitanju angažovanje stranaca?

"Uz sva uvažavanja, ja nikad nisam bio oduševljen velikim brojem stranaca. Nemam rasnu, nacionalnu, versku ili bilo kakvu drugu distancu, ali kada dođu teške utakmice činjenica je da domaći igrač sasvim to drugačije doživljava i shvata nego stranac. Bilo je, istina, i stranca koji su sve doživljavali kao i domaći igrači, na primer Dženkins, čak i Markus Vilijams, ali Dženkins prvenstveno. Meni je drago što ćemo imati priliku da ga ponovo gledamo jer je sada došao u FMP. Trudimo se da uvek i u svakom prelaznom roku dovedemo kvalitet u meri u kojoj nam to budžet dozvoljava."

Zvezda u srpskim košarkaškim krugovima nosi breme kluba koji je državni projekat?

"Sad, prvi put, direktno kažem da mi hoćemo da budemo državni projekat i ja ću svaki dan pričati da mi želimo da budemo državni projekat. Kad je došlo do one gužve oko poreza, videli ste koliko je ta priča bila nepravedna. Čujem da neki i dalje kmeče o nepravdama dugim 20 godina. Očigledno, ima puno zalutalih ljudi u srpskoj košarci. Jako puno. I mislim da to jako šteti srpskoj košarci. Da li će to neko da shvati ili neće – baš me briga."

U košarci ste, u ovoj ili onoj ulozi, gotovo pola veka?

"Od svoje 11. godine, i nema šta nisam prošao. Bio sam funkcioner i klupski i u KSS-u, predsednik KSJ-a i teško da postoji nešto što bi me moglo iznenaditi. Jedini moj problem je što sam sa toliko godina u košarci svedok početaka mnogih i istine da nisu bili baš tako sjajni. U tim njihovim počecima sam mnogo puta poturio leđa da im pomognem. Sada se iz njihovih usta čuje druga priča. Znam da je to ljudski, pogotovo na našim prostorima. To da brzo zaboravite, a da svedoke ne volite.“

Na udaru ste i oko navodne neistine da je postojao kontakt oko angažovanja slavnog trenera Reala Pabla Lasa. Međutim, sasvim slučajan uvid u komunikaciju koja je vođena sa njegovim agentom govori suprotno. Kontakt je definitivno postojao?

"Teško je odbraniti se od priča rekla-kazala, pogotovo onih primitivnih istupa lansiranih preko društvenih mreža. Ono što znam jeste da su u tu pljuvačinu i gluposti uključeni čak i članovi porodica pojedinaca koji su se enormno obogatili na vrlo čudne načine. Reč je o profilu ljudi vrlo diskutabilnog vaspitanja i obrazovanja koji su došli do takozvanih novčanik pozicija. Ne verujem da će se popraviti, biće još gori i sve to do trenutka dok se ne dogodi kraj naše dugogodišnje tranzicije. Sa takvima ne možete napred. To su obične leptir-varijante. To napadanje mene, moje porodice, sina i supruge, osmišljeno je i kroz pesmice raznoraznih „nikšićkih avangardnih pjesnika i dramaturga“. A onda pojedinci iz grupe onih koji su imali takve ideje čak dozvole sebi i da izađu da se provere u javnosti. I napravi se problem da čak ni dve ulice ne glasaju za njih. Koliko je to samo teška lobotomija. Svoju predstavu, međutim, ne prekidaju, i dalje pričaju, uprkos saznanju da ih narod neće.“

Navijači tvrde da je najveći trijumf Zvezde u prošloj sezoni zapravo onaj da je Čović ostao na čelu Crvene zvezde?

"Meni je mandat istekao prošle godine, ali sam u v. d. varijanti radio do Skupštine koja je bila u decembru 2021. Imao sam prošle godine velike zdravstvene probleme, i dalje ih imam, ali ne u istom obliku i takvi su da moram da vodim jako računa i o svom životu i o svom angažovanju jer ja ne znam da radim posao sa malim ili srednjim brzinama. Ili ga radim u maksimalnoj brzini ili neću da ga radim uopšte bilo u kojoj oblasti da se nalazim.“

Dakle, niste se uplašili buduće dominacije Partizana, kako se u nekim dobro obaveštenim košarkaškim krugovima pričalo?

"Jeste, bilo je i tih priča. Plašljiv nisam, u javnom životu sam od 1990. i oni koji me poznaju znaju da ne spadam baš u grupu ljudi koji se plaše, koji su za lažne kompromise i koji neće direktno da nešto kažu ili se suoče sa problemom. Istina je da sam prošle godine od jedne grupe igrača Zvezde zamoljen da ostanem i da zajedno završimo sezonu 2021/22. Produžio sam mandat na četiri godine, ali sam tada rekao da ću na kraju ove sezone da razmislim. Uz zdravstvene probleme, tu je i zasićenje.“

Ali kad se pojavi neki novi izazov...?

"Znam da je za motor potrebno neko gorivo, a moje gorivo jeste novi izazov. Prvo, osvajanje nacionalnog šampionata koji je ove godine oskrnavljen sramnim ponašanjem Partizana, što je velika bruka i sramota za košarku, meni više nije izazov. U tom smislu izazov više nije ni osvajanje Kupa Radivoja Koraća. Četiri sam osvojio sa ekipom FMP-a i ne znam koliko sa Zvezdom koja je zaključno sa ovom sezonom postala naš najtrofejniji klub jer ima najviše titula. Drag mi je svaki trofej, ali ne pravi mi ni neko veliko zadovoljstvo osvajanje ABA lige. Dva puta sam to uspeo sa FMP-om i šest puta sa Zvezdom. Izazov mi je da nešto uradimo u Evrloligi. Pa sad, ako hoće da nam pomognu, vreme je da to i uradimo.“

Ko to treba da pomogne?

"Svi članovi uprave i Skupštine kluba, struka i igrači, navijači. Bukvalno svi. Moja molba je da nam maksimalno pomogne i država.“

Šta mislite o Obradoviću i Saviću kao sportskom delu Partizana?

"Mislim da je Željko jedan od najboljih trenera u Evropi. Malo sam učestvovao i u njegovoj biografiji, što Dragan Kićanović jako dobro zna. Prvi put 1992. pred Istanbul. Partizan je tada imao neku krizu rezultata i grupa ljudi iz uprave bila je rešena da smeni Željka Obradovića. Tako su razmišljali Siske Čolović, Miketa Đurić, Milenko Savović, čak i profesor Nikolić. Međutim, sreća da je Kića bio izuzeto razuman. On je uradio svoje, a ja sam pomogao da privolimo profesora Nikolića na našu stranu jer je on u to vreme bio vrlo aktivan u formiranju FMP-a. Sa nama je radio četiri godine i hvala mu jer su tada postavljeni izuzetno moćni temelji kluba. Uspeli smo, dakle, tada da sprečimo smenu Željka i on je napravio podvig u Istanbulu.“

To je bilo prvi put, a kad se dogodio drugi?

"Naše biografije se dodiruju zatim i 1995. Bili smo pod sankcijama i ja sam kao gradonačelnik Beograda dosta radio sa Slobodanom Miloševićem i Holbrukom na rešavanju određenih problema. Tada je bio aktuelan Vens-Ovenov plan i naš pritisak iz Beograda da Srbi u BiH prihvate taj dokument. U svemu je, sećate se, učestvovao i Micotakis, zatim i Dobrica Ćosić. Srbi u Bosni su, međutim, bili vrlo tvrdoglavi. Sad mogu da kažem da su bili potpuno u pravu, a da mi nismo. Ali pošto je Holbruk bio mangup i voleo je da trguje, onda smo i mi to pokušali vršeći pritisak da nam skinu sportske sankcije. Izašli su nam u susret, skinuli su nam delimično sportske sankcije, tako da je naša košarkaška reprezentacija mogla da ode na kvalifikacije posle kojih smo u Atini 1995. na Evropskom prvenstvu napravili čudo. Međutim, posle Atine Duda Ivković je rekao da neće više da bude selektor. Takođe je i nekoliko sjajnih reprezentativaca reklo da odustaje od Igara u Atlanti. Opet smo Kićanović i ja, on kao prvi čovek Olimpijskog komiteta, a ja kao predsednik Saveza, rešavali taj problem. Prvo smo u restoranu ’Ham’ razgovarali sa Dudom Ivkovićem i doveli ga do toga da ga pitamo koga predlaže za naslednika. On je rekao Željko Obradović, što smo prihvatili, ali smo imali i dodatni uslov, a to je da on u Atlanti ostane selektor, a da Željko bude trener. Tako je i bilo, u Atlanti je napravljen fantastičan uspeh.“

A da su zidovi u Skupštini grada imali uši, znalo bi se i...?

"Da, znalo bi se da smo Kića i ja sa mnogim igračima obavili pojedinačne razgovore. Mislim na Divca, Paspalja, Đorđevića, Danilovića, Savića... Takođe, i da smo ih ubedili da i dalje igraju. Tu je mnogo pomogao Zoran Radović koga sam postavio za generalnog sekretara KSJ-a. Mnogi su bili protiv iako je Radović bio iz sportske porodice, reprezentativac, obrazovan čovek koji govori nekoliko jezika, a imao je i sve druge reference da uspešno obavlja tu dužnost. Istovremeno je bio i vredan do bola. Drago mi je da je on posle toga napravio karijeru i u FIBA. Ja sam sticajem političkih okolnosti otišao 1997. kada nisam hteo da potpišem izbornu krađu u Beogradu.“

Iz košarke niste morali da odete, bilo je i ubeđivanje da ostanete?

"Prvo me ubeđivao Kićanović, govorio mi je da se na vraćam u politiku. Tad stvarno nisam ni imao nameru da se vraćam u politiku, meni je politika ispala kao slučajnost, inženjer sam, mašinac, interesovala me nauka, magistrirao sam i doktorirao, stvarno mi je nauka i išla od ruke. Kad sam otišao iz SPS-a, 14. januara 1997, tad je napravljen napad i na mene i na moju porodicu. Platio sam cenu što nisam bio baš disciplinovan i isključili su me. Kićanović je molio da ostanem u KSJ-u, imao je i garanciju iz samog vrha države da me neće dirati, ali nisam pristao. Posle je zvao i Milorad Vučelić. Dobio je isti odgovor i ja sam otišao, ali sam pripremio Savez i sve drugo za EP u Barseloni. Tada su i igrači koji su se nalazili u Nemačkoj zajedno sa Dudom Ivkovićem pretili bojkotom ukoliko ne ostanem na čelu KSJ-a, ali ja sam opet rekao ne uz poruku da oni moraju da rade svoj posao. I bili su prvi na EŠ.“

Niste bili u KSJ-u, ali ste, priča se, sačuvali Savez 2002. kada je u Kuću košarke upao krizni štab?

"Da, desio se 5. oktobar, predsednik Saveza bio je Željko Cerović, sekretar Peđa Bojić koji me je i obavestio da je 6. oktobra u Kuću košarke ušao Krizni štab DOS-a. Došli su s bejzbol palicama da preuzmu vlast. Rekao sam im da se ako treba zaključaju, da DOS takvu odluku nije doneo i da će moje obezbeđenje vrlo brzo biti tamo. Došli su za pola sata, moj šef obezbeđenja bivši major policije ih je sledeći moje instrukcije vrlo brzo počistio iz Sazonove. Moram, međutim, da kažem da DOS nikada nije doneo odluku oko kriznih štabova. Da je Batić živ, mogao bi to da potvrdi, ali ima neko ko jeste i mogao bi to konačno da objasni. Neki su uleteli u KSS i FSS, neki u TV, neki u trezor.“

Bilo je, i tada, poziva da se vratite na čelo Košarkaškog saveza?

"Jeste, ali ja nisam hteo funkciju. Rekao sam da hoću samo da pomognem. I pomogao sam tada i parama i kadrovskim rešenjima. Kari Pešić je postao selektor, dobili su i sve potrebne uslove, mir. Rezultate koje su napravili 2001. i 2002. svi znaju. Uspesi, međutim, nisu prijali svima. Kari Pešić je pod pritiskom morao da ode i tada je košarka ponovo uletela u turbulentni period. Bilo je s vremena na vreme i malih oporavaka, ali je i tad i sad bilo jasno da u košarci više nemamo sistem.“

Ko je kriv?

"U velikoj meri imamo problem sa kadrovskim rešenjima unutar Saveza, ali ja nikad nisam voleo da pričam onako kako su pričali kada sam ja radio neke poslove. Na kraju krajeva, vi u svakom poslu možete da vidite da li ste ostvarili rezultat ili niste. Da spinuje preko medija i društvenih mreža može svako, ali život pokaže šta je zapravo realnost.“

Da li ste seli i nekad razgovarali s predsednikom Partizana Ostojom Mijailovićem?

"Jesam, kad je izabran, 2017. Sedeli smo kod Gorana Grbovića, direktora ’Štark arene’, i tad smo se sve dogovorili kako ćemo dalje. Posle tri dana dao je intervju u kome naglašava da je najveća opasnost i pretnja za Partizan Nebojša Čović, a onda su usledile i bljuvotine u vezi sa mojom porodicom. Ne vidim više tog čoveka, kod mene je precrtan. On je, nažalost svih nas, slučajnost košarke.“

Od sledeće sezone Beograd će imati dva evroligaša?

"Šest godina sam radio na tome da Srbija treba da ima dva kluba u Evroligi. Na kraju se to i desilo. Da li je to moj uspeh ili nije – najmanje je bitno. Govorim samo kakve smo sve razgovore imali sa Evroligom. Kod nas u Zvezdi nikada nije postojala zloba, a da ne pričamo mržnja prema Partizanu. Oni nek vide šta su i gde su.“

Kako će izgledati međusobni dueli u Evroligi u smislu da će i jedni u drugi navijači biti u dvorani?

"Sreća da dvorana ima četiri strane, uvek može da se podeli. Neka bokovi ostanu prazni, neka bude njihov jug, a naš sever da tako kažem. Šta je problem? Vi morate da radite sa tim navijačima. Da li ste videli da kod Zvezde ima nekih grupacija poput Belivukove ili takvih stvari. Nema. Ne mislim da su naši navijači cvećke, ne mislim da je to samo naš proizvod. Ali ne možete tako. I ne možete igrati licemernu varijantu, da od onoga od koga dobijate sredstva i zato preživljavate, i ko vam toleriše dugovanje za poreze u iznosu od 6.800.000 evra, a taj dug ne možete napraviti za godinu dana, da tog čoveka prozivate i skandirate mu pogrdne reči. Nemam ja šta da branim ili napadam Aleksandra Vučića. Oni pogrdno skandiraju i meni. A sve to košta, sve je to plaćena varijanta.“

Ko to, kako tvrdite, plaća?

"Ne znam, neka to provere nadležni organi. Dosta je licemerja. Ima ga i kod nas, nije za poređenje, ali... Sad kad je otišao Radonjić pojavili su se i predlozi da ga nasledi Dušan Alimpijević. Pitao sam pa zar vi niste oterali tog čoveka, takođe i što niste istrpeli kad je trebalo tog mladog stručnjaka. On je izgubio prvenstvo na jednu loptu. Nikad neću zaboraviti tu noć u Podgorici kad je naš igrač promašio otvorenu trojku, a onda je i Lesor promašio nešto što se retko promašuje. Ne kažem da je to on namerno uradio, ali znate pristup, način treniranja, ozbiljnost ili neozbiljnost se uvek negde sabere i oduzme. Ono ne bi promašio niko. Mogao je da bira kucanje, kucanje uvetom, razdeljkom, trepavicom. On je izabrao neki felš i... A sad traže da se Alimpijević vrati. Rekao sam i na Skupštini da to je licemerno, naglasio i da ako neko nije spreman kad to treba da istrpi mladog trenera onda taj mladi čovek nikada neće postati dobar trener.“

Kako gledate događanja u srpskoj reprezentaciji?

"Mislim da je izgubljen kult reprezentacije. To je vreme donelo. Sad se o svemu više nego što bi trebalo pitaju i menadžeri. Vode se, međutim, razgovori da se nešto promeni oko tih famoznih prozora uprkos pokušajima FIBA da sve ostane na snazi jer to, navodno, pruža šansu malima da isplivaju na vrh. Zbog svega imate i iznenađenja kao što su Hrvati, sada i mi, imate i Špance koji izgube od Gruzije. Događaju se čudni rezultati. Završnica EP ili Olimpijskih igara nije jednako dramatična i zanimljiva bez najboljih košarkaških nacija. Sad se u sve, izbacivanjem Rusa, uključila i politika. Mi ih jedini razumemo jer smo kroz to već prošli. Ali, ja sam uprkos svemu optimista. Verujem da će Kari Pešić da uradi te neke dodatne stvari. Moramo svi da mu pomognemo, interes je srpske košarke da učestvujemo na SP. Da bi neko bio dobar na terenu, vi morate da uradite puno stvari van terena. Kako u reprezentativnoj tako i klupskoj košarci. A taj rad se ne vidi. KSS mora da postavi sistem. Nemam lično ništa protiv bilo koga, ali ta priča da košarka pripada košarkašima u svakom slučaju lepo zvuči, ali ne mora i da znači da će košarci biti dobro. To što ste dobro igrali košarku ne znači i da ćete biti dobar funkcioner. Možete, naravno, biti dobri i u tom delu, ali prvo morate da savladate neke svoje unutrašnje porive, a onda i da naučite ono što ne znate.“

Da li je Nebojša Čović spremio ili sprema naslednika u Zvezdi?

"Ima puno mladih ljudi oko mene koji sjajno kapiraju stvari. Tu su Nemanja Vasiljević, Milan Dozet, Marko Kešelj, sad je u sve ušao i Marko Simonović, ali ne znam kako će funkcionisati, tu je i Jorović. Svi oni treba da koriste svoju šansu i da uče, da budu pakleno vredni. Rekao sam im da nema ništa od rada u trajanju od osam sati, odnosno ako hoćete nešto da uradite dimenzionišite se da radite minimum 12, a optimalno 16 sati. U onih osam uklopite sve ostalo.“

Vi ste radili mnogo. Često ste trpeli, pokazalo se, i neopravdane kritike, slušali laži o sebi. Branili ste se argumentima i odbranili? 

"Bilo je svašta. Prvo pokušaji da vas marginalizuju, a onda i potpuno diskriminišu. Bilo je i priča, iz istog kazana, kad sam odlazio sa ove ili one funkcije da sam lopov. Gradonačelnik Beograda je bio težak posao. Posle toga, nakon što je DOS došao na vlast, dobio sam posao na rešavanju krize na jugu centralne Srbije u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac. Faktički tamo mi je svaki dan glava bila u torbi. Ali, mi smo to uradili, mislim da je to i prva naša pobeda koja se teritorijalno manifestovala u svim tim mogućim i nemogućim ratovima u okruženju i ovde. Tad smo vratili pet kilometara kopnene zone u našu nadležnost na dužini sa nekih 500 kilometara, dakle skoro nekih 2500 kvadratnih kilometara, plus 25 kilometara vazdušne zone i razoružali smo kompletno te ekstremne terorističke albanske grupe koje su bile teledirigovane. Posle svega su mi prikačili krađu nekog novca.“

Od mnogih laži ste se uspešno odbranili i mnoge prljave ratove na kraju dobili uz zasluženu satisfakciju.

"Sve te gluposti čoveku oduzimaju puno energije, utiču na porodicu i zdravlje. Istina je da se puno toga izguralo, da je, na kraju, dosta toga dobijeno i na sudu, kao što je slučaj sa ’Kurirom’ koji je 2016. dobio plaćeni nalog da budem na naslovnim stranama od 10. do 30. novembra, da se u tim naslovima pominje i Đinđić i Kosovo i šta sve ne. Pre mesec dana završeno je suđenje uz drugostepenu pravosnažnu presudu u moju korist naravno. Na sudu sam, između ostalog, dobio i slučaj u vezi sa Šešeljevim umetničkim knjigama. Nikada, međutim, nisam naplatio presude, te pare sam usmeravao na Zvečansku i Tiršovu. I moju platu u Vladi Srbije nisam podizao, nego je bila usmeravana na Dečju bolnicu jer sam primao platu u fabrici. Znate, kad vam ne mogu ništa, onda koriste razne sisteme diskriminacije. Na kraju kad sa sobom uporedite te ljude koji vam to rade onda vidite da oni nemaju ni 10 odsto obrazovanja koje vi imate. Možda i imaju, ali su te diplome novčanik diplome. Radio sam, dakle, časno i patriotski i posao u Beogradu i onaj u Vladi Srbije, jednako i poslove na Kosovu i Metohiji, na jugu Srbije i naravno u sportu. Posle toliko rezultata sa FMP-om i sa Crvenom zvezdom, kao i onih u privredi i u politici, zapravo ja nemam potrebu da bilo kome dokazujem bilo šta niti to hoću.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Nebojša Čović: Korona mi je udarila na oči, sluh...
Nebojša Čović, 31. 8. 2021.

Post kovid simptomi

31.08.2021. 12:07

Nebojša Čović: Korona mi je udarila na oči, sluh...

Nebojša Čović, predsednik KK Crvena zvezda, kaže da je njegovo iskustvo u vezi sa virusom koroan bilo veoma negativno pošto je od sredine januara bio pozitivan i očekivao je da će se brže oporaviti.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
20°C
02.10.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve