Vesti
27.06.2025. 10:24
Svet
02.07.2025. 21:20
Boško Vukčević
Aktuelno
Odnosi Belorusije i SAD: U Minsk s ljubavlju
Američki predsednik Donald Tramp na sve moguće načine pokušava da pokaže kako se njegova spoljna politika razlikuje od spoljne politike njegovog prethodnika Džozefa Bajdena.
U sklopu nove spoljne politike, koja podrazumeva normalizaciju odnosa sa Rusijom, Tramp je nedavno poslao svog izaslanika za Ukrajinu Kita Keloga na razgovor sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom u Minsk.
Iz Lukašenkovog kabineta je posle sastanka saopšteno da je predsednik Belorusije sa Kitom Kelogom razgovarao o regionalnim pitanjima i belorusko-američkim odnosima.
Razgovor je održan u Palati nezavisnosti, zvaničnoj predsedničkoj rezidenciji u Minsku, a dnevni red razgovora obuhvatao je i međunarodna pitanja i celokupnu situaciju u svetu, prenela je beloruska agencija Belta.
"Napravili ste mnogo buke u svetu svojom posetom. Ali pitam se zašto. Zar ne možemo da vodimo normalan dijalog i da razgovaramo o našim poslovima – o odnosima između Belorusije i Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Lukašenko na početku sastanka sa Kelogom, koji je bio otvoren za medije.
Takođe je na samom početku sastanka istakao da se nada da će "razgovor biti veoma iskren i otvoren“.
"U suprotnom, koja je svrha sastanka? Ako pokušavamo da budemo pametniji i lukaviji od sagovornika, nećemo postići nikakve rezultate“, naglasio je beloruski lider.
Kit Kelog je zahvalio Lukašenku na gostoprimstvu i sastanku.
"Živimo u veoma opasnom vremenu, kada krize sa kojima se suočavamo mogu naglo da eskaliraju i uvećaju se ako ne budemo mudri i pravedni“, rekao je tom prilikom Kelog.
Kao odgovor na ovu opasku, Lukašenko je naglasio da će Kelog biti "potpuno bezbedan“ na teritoriji Belorusije.
"Gospodine generale, obećavam vam da ćete biti potpuno bezbedni na teritoriji Belorusije i za to vreme neće biti eskalacije, ne samo u Belorusiji, već ni oko nas“, šaljivo je rekao Lukašenko.
"Njujork tajms“ je, pišući o ovoj poseti, naveo da je "Tramp poslao svog specijalnog izaslanika Kita Keloga u Belorusiju na razgovore sa predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, najbližim saveznikom Rusije i centralnom figurom u višedecenijskoj borbi između Istoka i Zapada u bivšem Sovjetskom Savezu“.
List je ocenio da Kelogova poseta Belorusiji signalizira i ukazuje na oštar zaokret od politike administracije bivšeg predsednika SAD Džozefa Bajdena, koja je pokušala da izoluje i kazni Belorusiju pooštravanjem ekonomskih sankcija.
"Njujork tajms“ je istakao i da je poseta penzionisanog general-potpukovnika i Trampovog izaslanika za Rusiju i Ukrajinu Kita Keloga Belorusiji i razgovor sa Lukašenkom u Minsku, bio prvi sastanak između visokog zvaničnika Bele kuće i beloruskog predsednika u više od pet godina.
Američki dnevnik navodi da nije bilo neposrednih znakova da će Vašington da ublaži sankcije Belorusiji i podseća da je Kelogov zamenik Džon Koul rekao da je poseta Minsku obezbedila oslobađanje 14 političkih zatvorenika iz beloruskih zatvora.
Među oslobođenim zatvorenicima, koji su odmah nakon Kelogove posete pušteni, odnosno automobilom ekstradirani u Litvaniju, bio je i Sergej Tihanovski, disident i suprug prognane opozicione liderke Svetlane Tihanovske.
Natalija Ejsmont, portparolka beloruskog lidera, rekla je da su razgovori trajali šest i po sati i da su obuhvatali američke i evropske sankcije Belorusiji, sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i odnose Belorusije sa Rusijom i Kinom.
"Sa svim ovim zlatom ovde, ovo mnogo liči na Mar-a-Lago (Trampovo imanje i kuća na Floridi)“, čulo se kako Kelog govori Lukašenku u videu koji su objavili beloruski državni mediji, a koji je snimljen tokom njihovog sastanka u ogromnoj, mermerom obloženoj zvaničnoj rezidenciji beloruskog lidera, Palati nezavisnosti.
Lukašenko je, prema pisanju "Njujork tajmsa“, bio u društvu šefa beloruske bezbednosne službe KGB i "glumio je veselog domaćina“, a čak je u jednom trenutku zahvalio Trampovom izaslaniku što je došao u Minsk.
Diplomata Zoran Milivojević za "Ekspres“ kaže da Trampovo slanje izaslanika Kita Keloga u Belorusiju na razgovor sa predsednikom Aleksandrom Lukašenkom vidi kao izraz nove spoljne politike američkog predsednika kojom pokušava da normalizuje odnose, pre svega sa Rusijom.
Objašnjava i da ovu posetu nikako ne treba posmatrati kao pokušaj Trampa i Sjedinjenih Američkih Država da pridobije Lukašenka ili da ga okrene protiv Rusije i Vladimira Putina jer je to nemoguće.
"Nema govora da bi Minsk mogao da promeni politiku i odnos prema Rusiji“, ističe Milivojević.
Dodaje da je slanje izaslanika na razgovore sa beloruskim predsednikom pokušaj da se u okviru politike normalizacije odnosa sa Rusijom uključi i Belorusija, kao najbliži i najverniji saveznik Rusije.
"Ublažavanje zategnutih odnosa sa Belorusijom predstavlja i pokazivanje dobre volje Rusiji i iskrenost u nameri da se odnosi SAD i Rusija zaista normalizuju“, naglašava Milivojević.
Podvlači da je to i u interesu Rusije kako Belorusija ne bi ostala slepo crevo na mapi globalne politike, a ujedno i dobar potez Trampa u nameri da potvrdi da zaista nudi jednu novu i drugačiju spoljnu politiku koju će SAD voditi dok je on u Beloj kući.
Svet
02.07.2025. 08:33
SAD smanjuju isporuku oružja Ukrajini
On objašnjava da dešavanja na Bliskom istoku ne treba posmatrati u tom svetlu i povlačiti ih kao argument da se ipak ništa ne menja u spoljnoj politici SAD.
"Izrael i odnosi SAD sa ovom zemljom su nešto drugo. Ova zemlja ima poseban status u američkoj spoljnoj politici i ona diktira tempo“, naglašava Milivojević.
Podvlači da je poslednji potez američkog predsednika, odnosno bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja, iznuđen potez.
"Tramp još uvek ne kontroliše duboku državu i nema sve poluge vlasti. Sa druge strane, Izrael ne potpada ni pod jednu kategoriju kada je reč o vođenju spoljne politike SAD. Uticaj jevrejskog lobija na SAD i na Kongres je ogroman“, ističe Milivojević.
Sagovornik "Ekspresa“ objašnjava da odnos SAD prema Izraelu ne bi trebalo da bude uzet za primer kada se procenjuje da li su Tramp i negova administracija zaista spremni da uspostave jednu novu i drugačiju američku spoljnu politiku.
Diplomata i bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić za "Ekspres“ kaže da je ova poseta očigledno dogovorena diplomatskim kanalima i da je dala rezultate jer je Lukašenko odmah nakon sastanka sa Kelogom pustio 14 osoba iz zatvora.
Dodaje da je reč o političkim zatvorenicima od kojih je pet beloruskih i devet državljana Poljske i baltičkih zemalja.
"Očigledno je to i bio jedini cilj ove posete i razgovora sa Lukašenkom“, smatra Đukić.
On napominje da u beloruskim zatvorima i dalje ostaje više od 1100 političkih zatvorenika i da ostaje da se vidi da li će biti novih oslobađanja.
Đukić ističe i da je Lukašenko nakon puštanja 14 političkih zatvorenika, među kojima je i Sergej Tihanovski, lider beloruske opozicije, uhapsio 15 osoba.
"Interesantno je da su svi oslobođeni zatvorenici proterani iz Belorusije u Litvaniju i to sa kapuljačama na glavama“, kaže Đukić.
Dodaje da je jedna od puštenih zatvorenica odbila da potpiše pomilovanje i da su joj beloruske vlasti rekle da će je u tom slučaju odvesti na streljanje.
"Pošto niko od oslobođenih zatvorenika nije znao gde ih vode, ona je bila u neizvesnosti sve dok nisu ekstradirani u Litvaniju“, kaže Đukić.
Svet
28.06.2025. 02:26
Tramp kaže da bi ponovo bombardovao Iran ako...
Naglašava i da je, prema nekim izvorima, jedna od tema razgovora između Lukašenka i Keloga bila i mogućnost ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između SAD i Belorusije, ali da su zvanične informacije o ovom susretu jako šture i da ne znamo tačno o čemu je sve bilo reči.
Napominje da se sigurno razgovaralo o mogućnosti proširenja kanala komunikacije između dve zemlje, ali na kom nivou, to se još uvek ne zna.
Dodaje i da ova poseta predstavlja pokušaj da se politika normalizacije odnosa Vašingtona i Moskve prenese i na Minsk, kao bliskog, ako ne i najbližeg saveznika Rusije.
"Svakako, Minsku je u interesu da uspostavi kanale komunikacije sa SAD i da otvori ambasadu u Vašingtonu. Izvesno je da će do obnove diplomatskih odnosa doći, ali da li će to biti u punom obimu ili u nekom privremenom, ostaje da se vidi“, kaže Đukić.
Ističe i da neke insajderske informacije upućuju na to da je bilo reči i o ukidanju nekih sankcija Belorusiji.
"Pre svega onih koje se odnose na zabranu izvoza kalijumovih đubriva“, kaže Đukić dodajući da je ta informacija ipak u domenu nagađanja.
Objašnjava da je Belorusija godišnje prihodovala između 15 i 20 milijardi dolara na izvozu kalijumovih đubriva, ali da je tržište za izvoz bila Evropska unija.
"To znači da bi EU trebalo da ukine sankcije Belorusiji jer se, kada je reč o izvozu ovog proizvoda, to pre svega odnosi na zemlje EU i sa SAD nema mnogo veze“, pojašnjava Đukić.
On ističe da je skeptičan u pogledu toga da će se desiti nešto značajnije u odnosu Belorusije i Zapada.
"Na osnovu onoga što je Lukašenko rekao Kelogu, a što su mediji preneli, može se zaključiti da nije bilo nekih specijalnih zahteva od strane američkog predsednika Donalda Trampa, osim tog za puštanje političkih zatvorenika. Šta je zauzvrat obećano Lukašenku, nije rečeno, niti se može zaključiti iz šturih izveštaja“, podvlači Đukić.
Belorusija ima nuklearno oružje
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko potvrdio je u decembru prošle godine da njegova zemlja ima nuklearno oružje.
On je istakao da će svako ugrožavanje državne granice naići na hitan odgovor.
"Ja sam ovde doneo nuklearne bojeve glave, ne jednu nego 10. Mnogi pišu – ma, to je šala, niko ništa nije doneo. Uvezli smo. A oni što kažu da je to šala, znači da su to propustili. Oni nisu ni primetili kako smo ih dovezli“, rekao je Lukašenko, a prenela je agencija Belta.
Lukašenko je rekao da su Belorusiji Rusi vratili nuklearno oružje.
"Još nisu (vratili sve) oružje koje smo im dali. Bilo je strateškog naoružanja. A ovo je taktičko nuklearno oružje, mada verovatno pet puta moćnije od ’orešnika’“, naglasio je tada Lukašenko.
Istakao je da je upotreba nuklearnog oružja velika odgovornost i da posle bombardovanja Hirošime i Nagasakija "niko još nije pritisnuo dugme za nuklearno oružje“.
Moskva i Minsk dogovorili su se 2023. godine o razmeštanju ruskog taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji, a kako je tada naglasio ruski predsednik Vladimir Putin, kontrola nad njim ostaje na Rusiji.
Svet
25.06.2025. 15:50
Članice NATO povećale budžet za odbranu, Tramp pozdravio odluku
Komentari
