Osvojio nas je, pa otišao

Njegov trenerski put izgleda da se završio nedavno kada je na poziciji selektora reprezentacije Srbije podneo ostavku. Namerno dodajemo – izgleda – jer posle svega što je postigao nadamo se da će promeniti odluku i baš kao što je Bogdan Bogdanović nedavno u intervjuu za RTS rekao ‒ nekako mu ne verujemo.

Da li će nas Kari još jednom u svom stilu iznenaditi i ipak reći da ostaje kako bi završio posao sa košarkaškom reprezentacijom Srbije, videćemo već početkom oktobra. Ipak, šanse za to su, makar u ovom trenutku, jako male jer je Pešić za “Politiku“ potvrdio da je vreme za druge.

“Što se mene lično tiče, još pre Pariza saopštio sam da neko drugi treba da nastavi ono što sam započeo. Pošto vidim da me neki nisu dobro čuli, sada im poručujem, da odgovorni ‒ oni koji će ubuduće voditi KSS ‒ treba da znaju da između ostalog moraju da traže i novog trenera. Ja ću, naravno, uvek biti na raspolaganju srpskoj košarci, ali ću se okrenuti nekim drugim ciljevima i projektima za koje nisam imao vremena zato što sam 24 časa dnevno bio u službi nacionalnog tima Srbije“, rekao je Kari u intervjuu za “Politiku“.

Pobednik

Ukoliko je ta njegova odluka konačna, treba je poštovati, nema ljutnje. Hvala mu na svemu što je učinio. Baš kao što piše u njegovoj autobiografiji, odlučio je da stavi tačku na selektorski posao na vreme. U njegovom slučaju to nije u trenutku kada se kao selektor i trener nalazio na vrhu jer mu za to nije bila potrebna osvojena bronzana medalja na Olimpijskim igrama u Parizu. Kari je svoje ime u svetskoj košarci odavno ispisao.

Trenersku karijeru počeo je davne 1982. godine u sarajevskoj Bosni. Predvodio je velikane poput Barselone, Lotomatike, Albe i Bajerna, kao i Crvenu zvezdu u dva navrata. Poslednji angažman imao je u periodu od 2018. do 2020. kao trener Barselone.

Kao trener imao je mnogo uspeha, ali se njegovo ime, prvenstveno, vezuje za reprezentaciju sa kojom je osvojio sve medalje na svim velikim takmičenjima.

Priču o Pešiću i reprezentaciji treba početi kada je sa kadetima (1985) i juniorima (1986) pokorio Evropu, da bi 1987. sa juniorima u Bormiju osvojio i titulu prvaka sveta i to ni manje ni više nego sa generacijom koju su predvodili Divac, Đorđević, Rađa i Kukoč…

Prvi veliki uspeh zabeležio je kao selektor Nemačke sa kojom je, na iznenađenje svih, osvojio titulu prvaka Starog kontinenta 1993.

U prvom mandatu kao selektor reprezentacije Jugoslavije (od 2000. do 2002) ponovo je osvojio Evropsko prvenstvo, ovaj put u Istanbulu 2001. Godinu dana kasnije došao je uspeha koji se prepričava generacijama. Usred Indijanapolisa 2002. sa reprezentacijom je pobedio Amerikance i došao do svetskog zlata.

Dvadesetak godina kasnije vratio se, ovaj put na klupu Srbije, i nastavio da ređa uspehe. Prošle godine je sa “orlovima“ na Svetskom prvenstvu u Manili osvojio srebro, da bi nas ovog leta obradovao i olimpijskom bronzom iz Pariza.

Osvojio je sve što se moglo osvojiti i sada odlazi kao veliki pobednik.

Kao pobednik odlazi ne samo zato što za sobom ostavlja čvrste temelje u reprezentaciji, zdravu atmosferu, pobednički duh ili zbog toga što ga je minut i po delilo od pobede protiv “drim tima“… Kari uzdignuta čela sa klupe reprezentacije odlazi pre svega zato što je pobedio najtežu košarkašku naciju na svetu. Pobedio nas je tako što nas je, konačno, naterao da mu verujemo.

Da bi pridobio poverenje sedam miliona selektora, koliko ih ova zemlja ima, nije mu bila dovoljna blistava trenerska biografija, veliko iskustvo niti to što je ostavio dubok trag u svakoj zemlji u kojoj je radio.

Kada je 2021. godine na klupi nacionalnog tima nasledio Igora Kokoškova posle neuspeha košarkaške reprezentacije koja nije uspela da se kvalifikuje na OI u Tokiju, Kari je, koliko god to apsurdno bilo, navijačima iz Srbije morao ponovo da se dokazuje. Morao je da ih osvaja i da prođe trnovit put koji legenda poput njega svakako nije zaslužila.

Za najveći deo navijačke javnosti u Srbiji, ali i za pojedine košarkaške stručnjake, Pešić je bio glavni krivac za neuspeh reprezentacije na Evropskom prvenstvu 2022. kada je u osmini finala poražena od Italije. Trpeo je Kari posle tog poraza kritike, bio je omalovažavan, ali je ostao. Ništa bolje nije prošao ni kada je pre Svetskog prvenstva u Manili “precrtao“ Miloša Teodosića, tadašnjeg kapitena reprezentacije. Tog leta Pešiću su se na pozivu zahvalili Jokić, Micić, Kalinić i Nedović. Javnost je i tom prilikom uprla prst u Pešića uz obrazloženje da najbolji neće da igraju za trofejnog trenera jer ga je vreme pregazilo… Stari vuk je stoički podneo kritike i iz Manile se vratio sa srebrom, a godinu dana kasnije iz Pariza sa bronzom. Danas, kada je napustio klupu reprezentacije Srbije, navijači za njim žale i pitaju se – šta ćemo sada. Pobedio je, osvojio nas je i povukao se. Ali ne kada su drugi hteli, već kada je on smatrao da treba.

Promene u KSS

Sa Olimpijskim igrama u Parizu završen je jedan ciklus, ne samo kada je reč o karijeri Svetislava Pešića, već i kada je reč o Košarkaškom savezu Srbije. Pre nego što je Pešić saopštio da više neće biti selektor reprezentacije Srbije desile su se još dve bitne ostavke.

Prvi je potez povukao Predrag Danilović koji je ostavku podneo u trenutku kada mu je ostalo još tri meseca do isteka mandata.

Danilović je 23. avgusta pismenim putem obavestio članove Upravnog odbora o ostavci, da bi četiri dana kasnije to uradio i usmeno. Iako je njegova ostavka na skupštini odbijena, po statutu KSS-a predsednička funkcija se može obavljati samo u dva mandata. Ovo je Daniloviću drugi mandat, pošto je funkciju preuzeo 2016. godine.

Pored Danilovića, KSS je ostao i bez Dragana Tarlaća, dosadašnjeg direktora reprezentacije, koji je u međuvremenu prihvatio poziv Bajerna i tako postao novi sportski direktor ovog kluba.

Sa ove tri ostavke KSS je pretrpeo ozbiljne promene koje znače da sledi temeljno renoviranje. Očekivano, sa Danilovićevom ostavkom počelo je licitiranje sa imenima njegovih potencijalnih naslednika. Iako se do sada niko zvanično nije kandidovao za predsednika KSS-a, u javnosti se pominje nekoliko njih koji bi mogli da naslede Danilovića.

Prvi među njima je Marko Kešelj, koji je u novembru 2022. godine postavljen za državnog sekretara u Ministarstvu sporta.

“Mislim da Košarkaški savez, kao i svi ostali savezi u sistemu sporta, ima svoju skupštinu, koja će kada dođe vreme zasedati, izabrati svoje rukovodstvo. To je jedan prirodan proces u našim sportskim savezima“, izjavio je Kešelj za Radio-televiziju Srbije.

Pored Kešelja, još jedno ime je posebno atraktivno. Reč je prvom čoveku KK Crvena zvezda Nebojši Čoviću, ali ćemo na konačni izbor čekati do početka oktobra.

Ono što je u ovom trenutku poznato jeste da će novo rukovodstvo KSS čekati mnogo posla u kratkom vremenskom roku jer reprezentacija Srbije već u novembru igra kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2025. godine kada će domaćini biti Finska, Letonija, Poljska i Kipar.

Sa Danilovićem i Pešićem završena je jedna era, ali od oktobra počinje nova, a ujedno i novi olimpijski ciklus. Treba pristupiti odgovorno i organizovano dao bi se produžio kontinuitet osvajanja medalja.

Svetislav Pešić: "Biti trener u Srbiji baš i nije lako"

Intervju

Intervju

Sport 24.12.2023. 18:05

Svetislav Pešić: "Biti trener u Srbiji baš i nije lako"

Ko posle Pešića

Kako će u narednom periodu izgledati košarkaška reprezentacija Srbije u velikoj meri će zavisiti od predsednika KSS-a, ali će ipak presudnu ulogu imati novi selektor. Pitanje Pešićevog naslednika uveliko je aktuelno i čini se kao najbitnija sportska tema u ovom trenutku.. Tako i treba da bude.

Jako je teško proceniti ko bi mogao da bude novi selektor jer na sreću ima dosta kandidata koji bi mogli da ga naslede, a da pritom ne gledamo u tuđe dvorište, odnosno u pravcu stranca.

Srbija može da se pohvali činjenicom da njeni brojni treneri uspešno vode klubove širom Evrope i sveta. Jedino pitanje koje se postavlja jeste da li će buduće rukovodstvo KSS-a birati između mladosti i iskustva.

Kada govorimo o mladosti, prvo ime koje se nameće jeste Dušan Alimpijević koji važi za jednog od perspektivnijih trenera u Evropi.

Ovdašnja javnost pamti ga kao trenera FMP-a i Crvene zvezde, ali godinama unazad beleži uspehe sa turskim klubovima. Sa Bursom i Bešiktašem stizao je do završnice Evrokupa i bez ikakve sumnje predstavlja budućnost srpske košarke kada je trenerski posao u pitanju.

Tu je svakako i Darko Rajaković koji je “preživeo“ prvu godinu kao prvi trener u NBA i može da se pohvali da će i drugu godinu sedeti na klupi Toronta.

Ipak, čovek o kome se najčešće šapuće ovih dana jeste Saša Obradović, kao trener srednje generacije. Dokazan je i kao igrač i kao trener, i veoma uspešno predvodi sa klupe ekipu Monaka. O njemu se već sada u košarkaškim krugovima govori sa puno poštovanja, kao jednom od boljih evroligaških stručnjaka i bez ikakve sumnje ima i znanja i ambicije za klupu košarkaške reprezentacije Srbije.

Ono što u njegovom slučaju može da bude problem, baš kao i kod Rajakovića i Alimpijevića jeste što ima angažman.

Za razliku od trojice pomenutih, Aleksandar Saša Đorđević je slobodan u traženju nove sredine i s obzirom na to da ima iskustva u vođenju reprezentacije i to sa uspehom, nameće se kao jedno od najboljih rešenja u ovom trenutku. Đorđević je posle ostavke na klupi Kine slobodan, a sećanja na uspehe dok je bio selektor reprezentacije još uvek su sveža.

O Pešićevom nasledniku među prvima se oglasio Milan Gurović. Proslavljeni košarkaš je nedavno u razgovoru za “Sportal“ istakao da Svetislavu Pešiću “treba dići spomenik za sve što je napravio sa našom reprezentacijom“ i da veruje da je Kari, uprkos godinama, spreman da i dalje vodi reprezentaciju.

“Jeste da ima te godine, ali je veoma vitalan, pametan, mudar... Skoro smo baš i pričali. Poslednji rezultati govore da je spreman i dalje da vodi. E, sad, šta se tu zbilo i koja je politika Košarkaškog saveza Srbije pa se saradnja ne nastavlja ‒ ne znam. Ali, ponavljam, ako je već doneta odluka da nas više ne vodi, onda u znak zahvalnosti treba spomenik da mu se podigne. Nisam za to da stranci vode našu selekciju, ni strani igrači da igraju. Veliki sam protivnik toga“, rekao je Gurović, a potom izdvojio nekoliko imena koja bi mogla Pešića da naslede:

“Đorđević je već imao velike uspehe, Obradović radi izuzetan posao u Monaku, bio je i na fajnal foru Evrolige, Alimpijević je sigurno budućnost srpske košarke. Dečko je predan, odan, veliki radnik…“, rekao je Gurović, a potom dodao:

“I sa Đorđevićem i sa Obradovićem sam bio saigrač, imaju zasluge i znanje... Mislim da neko od njih dvojice treba. A pošto je Đorđević već bio, možda treba Obradoviću dati šansu da nastavi taj niz medalja. Mada, siguran sam da ne bi pogrešili ni sa Đorđevićem ili Alimpijevićem.“

Ostavština

Pešić budućem nasledniku ostavlja idealnu situaciju. Prekinut je niz od šest godina bez medalja na velikim takmičenjima, stvorena je porodična atmosfera unutar ekipe koja je formirana, a koju čine igrači kojima predstoje najbolje košarkaške godine. Takođe, Pešić za sobom ostavlja i činjenicu da nikada nismo bili bliži pobedi protiv Amerikanaca na Olimpijskim igrama.

O svojoj ostavštini Kari je nedavno govorio u intervjuu za “Politiku“.

“Po mom dubokom ubeđenju, napravljena je ekipa koja ima ogroman potencijal za naredni olimpijski ciklus, do Los Anđelesa 2028. Ubeđen sam da je gladna uspeha i dokazivanja na narednim takmičenjima. Vidim to na licima igrača, vidim tu veliku motivaciju. Prioriteti se menjaju, pa će na taj proces uticati sigurno i njihove klupske obaveze. Sve što se događalo u prethodne tri godine, a posebno u Parizu, pokazuje da su igrači definitivno shvatili da u svojim karijerama ipak imaju dva tima: jedan gde zarađuju novac, i drugi – Srbiju, tamo gde im je srce i gde ih čeka posebna motivacija, da igraju protiv najboljih na svetu. Siguran sam da svi igrači koji su bili i na pripremama i na takmičenju imaju potencijal da i dalje napreduju. U narednom olimpijskom ciklusu moramo da budemo svesni toga da je neophodno da se menjamo i prilagođavamo vremenu u kojem živimo“, rekao je Svetislav Pešić.

Pored svega nabrojanog i dobrog, legendarni trener ostavlja srpskoj košarci i reči koje bi trebalo konstantno da nam odzvanjaju u ušima i koje ljudi koji vode računa o budućnosti domaće košarke moraju ozbiljno da shvate.

One su mogle da se čuju odmah posle finala Svetskog prvenstva u Manili, kada je Pešić i pored osvojene medalje potegao važnu temu – budućnost srpske košarke.

Pešić je na konferenciji za novinare posle velikog finala, između ostalog, govorio i o stanju u srpskoj košarci, naglasivši da će nam ovo biti poslednja medalja ukoliko se nešto ne promeni.

“To je pesimistički i voleo bih da bude obrnuto i pokrene nešto. Ova medalja znači za publiku koja je prevalila ovoliki put, osetili smo podršku navijača i naroda, to je fantastičan osećaj kada vidiš da žele da ti na svoj način pomognu. Ali oni zaduženi za srpsku košarku moraju da urade nešto, inače ćemo biti srećni da se kvalifikujemo za velika takmičenja, a medalja neće biti, to odgovorno i jasno kažem. (…)

Ne postoji liga u Srbiji, a Nemačka već 20 godina ima jedno od najbolje organizovanih sistema takmičenja, nije čudo što su napravili toliko igrača i što omladinske selekcije prave fantastične rezultate. Nije čudo što je Španija napravila čuda, zahvaljujući sistemu koji Srbija nema. (…)

Ako se u skorije vreme nešto ne desi i ako posle ovog olimpijskog ciklusa ne sednemo i ne prihvatimo istinu da moramo da se pripremimo za sledeći ciklus, da se u Srbiji urede odnosi u organizaciji i sa klubovima, da se napravi sistem takmičenja koji odgovara, ako toga nema, ko zna kada će medalja sledeći put da dođe“, upozorio je tom prilikom Pešić.

Pešića smo i pored silnih uspeha nepravedno osporavali i kritikovali… Koliko god je javnost bila surova, on je ostao i svojim radom nas ponovo svrstao u red košarkaških velesila. Sada kada je otišao, najmanje što možemo jeste da mu verujemo. Da verujemo njegovim rečima, procenama i da njegove reči shvatimo ozbiljno. Toliko mu makar dugujemo.