Fudbal: Tajm-aut za plavi karton

Zvanična informacija glasi da je IFAB, telo koje na nivou FIFA donosi fudbalske propise, zapravo odobrilo da fudbalske sudije pored žutog i crvenog ubuduće stiču pravo da u toku utakmice akterima pokazuju i plavi karton.

Na svoj način pravilo je revolucionarno. Plavi karton dodeljivao bi se igračima koji naprave takozvani ciničan faul, odnosno faul napravljen daleko od lopte ili iskažu nepoštovanje prema sudijama. Dodatno pojašnjenje svodi se na priču da bi plavi karton sudija dodeljivao kada smatra da je igrač napravio prekršaj zbog kojeg bi trebalo da napusti igru, ali ne do kraja susreta. U tom slučaju umesto prestrogo dodeljivanog crvenog kartona sudija bi koristio plavi i igrač bi zapravo bio udaljen sa terena na 10 minuta s pravom da se posle toga vrati u igru.

“Priča je zanimljiva, moguće je da bi ovo pravilo promenilo puno toga kada je u pitanju utakmica, odnosno njen ukupan sadržaj. Prvo na taktičkom, a onda i svakom drugom planu. Međutim, šta bi sve konkretno značilo za fudbal kao igru, rano je za bilo kakav komentar ili ocenu. FIFA nema običaj da srlja, da tako važne oduke donosi naprečac. Treba sačekati njihov naredni korak. Ima tu milion nejasnih detalja, ali uprkos tome ovo je predlog koji zaslužuje pažnju fudbalskog sveta“, uveren je Vladimir Petrović Pižon, veliko ime fudbalskog sporta.

Nije nikakva tajna da su dileme oko svega i te kako prisutne. I sama FIFA, pošto je vest o plavom kartonu obišla svet, sugeriše da bi tako nešto moglo eventualno da zaživi prvo kao test u najnižem rangu takmičenja što opet, tvrde u svetskoj kući fudbala, nije nikakva garancija da će se pravilo plavog kartona kasnije primenjivati na svim nivoima.

“FIFA želi da raščisti pitanje takozvanog plavog kartona. Nije istina da planiramo da ga uvedemo u najviši rang fudbala i svi izveštaji o tome su preuranjeni. Bilo kakvo testiranje, ako bude uvedeno, biće ograničeno na testiranje na nižim nivoima. Ovu temu ćemo ponovo otvoriti 2. marta 2024“, navodi se u zvaničnom saopštenju FIFA.

Druga, dobro obaveštena strana tvrdi da će testiranje već ovog leta, a možda i pre početi u nižerazrednim ligama Velsa.

“Ideja, ako se ne varam, i nije tako sveža. U nekom drugom, ali vrlo sličnom obliku bila je aktuelna i pre sedam ili osam godina. Sećam se da je legendarni Van Basten, u ulozi funkcionera FIFA, uzdrmao fudbalsku planetu kada je predložio neke promene u fudbalu, odnosno uvođenje novih pravila. U fokusu je, ako se dobro sećam, bilo ukidanje ofsajda“, podseća Pižon Petrović.

I ne samo ofsajda. Proslavljeni holandski as predlagao je i ukidanje jedanaesteraca, zatim i produžetaka, odnosno uvođena narandžastih kartona. Imao je i ideju kako da se ograniči broj prekršaja u toku utakmice, odnosno da se poveća broj izmena u čemu je na neki način uspeo.

Mart nije daleko, ali i bez toga jasno je da će plavi karton vrlo brzo zaživeti. Pravilo uistinu jeste revolucionarno, ali je i apsolutno u duhu sporta, pre svega zato jer bi se sada igrač koji pokušava da stekne prednost na nepošten način udaljavao sa terena 10 minuta. Taman koliko je potrebno da “ohladi glavu“.

“Gledaoci žele da gledaju fudbal, a ne glumce, kao u pozorištu“, objašnjavaju svoj stav kreatori reforme.

U prevodu, kažnjavalo bi se, između ostalog, i sve ono što znači destrukciju igre, odnosno odslikava one očigledne trenutke takozvane krađe vremena. Sada bi to bilo onemogućeno ili svedeno na minimum. Neke detaljnije analize ukazuju i na još jednu prednost, a to je da će desetominutna isključenja omogućiti sudijama da fleksibilnije vode meč.

Predviđanje je i da će se testiranja plavog kartona ubrzati ponajviše zbog ozbiljnih upozorenja lidera IFAB-a o ponašanju igrača koje postaje sve problematičnije. Otuda i predlog da se fudbalerima koji u toku utakmice dobiju dva plava kartona ili miks, jedan žuti i jedan plavi, automatski dodeljuje i crveni.

Nekako paralelno promovisano je još jedno odobrenje IFAB-a koje i ne mora da prođe kroz sito testa. Pravilo se preuzima iz ragbija i svodi se na to da bi se u toku utakmice samo kapitenima omogućilo da razgovaraju sa sudijom o odlukama koje je doneo. Svaki drugi igrač ukoliko bi dozvolio sebi da uđe u dijalog bilo koje vrste sa deliocem pravde bio bi sankcionisan. Prvi korak u odbrani pozicije sudije bio bi plavi karton.

Šta je sa zelenim? Mnogi zaboravljaju da je postojao ne samo predlog, već i da se zeleni karton koristio tokom igre. Prvi zeleni karton u istoriji fudbala pokazan je 2016. godine. Sve se dogodilo na utakmici Serije B u nacionalnom šampionatu Italije. Zeleni karton nije značio kaznu, već je dodeljivan za fer i sportsko ponašanje igraču koji je priznao da je imao poslednji kontakt s loptom koja je otišla u aut ili da je on, a ne rival, igrao rukom. Tu je i niz drugih sličnih situacija kroz koje takmičar iskazuje svoje sportsko opredeljenje uz maksimalno poštovanje fer-pleja. Uprkos tome što je to bila vrednost na zdravim temeljima, priča sa zelenim kartonom nije prošla test.

Sada se testira pravilo koje bi moglo da promeni fudbal iz korena. Plavi karton je, istina, aktuelan odnedavno. U 2023. je kao predlog imao narandžastu boju. U decembru 2023. moglo se pročitati da je “Međunarodni odbor fudbalskih saveza odlučio da pored standardnih, crvenog i žutog kartona, uvede i treću boju, koja će služiti da privremeno isključi igrača na period od 10 minuta i to bi se primenilo samo u slučaju njegovog ili njenog neprimerenog ponašanja“.

Saznalo se i to da se Međunarodni odbor rukovodio primerima iz drugih sportova. Konkretno rukometom, koji ima kaznu od dva minuta, odnosno iskustvima iz vaterpola i hokeja na ledu.

“Hokej na ledu ima i takozvane leteće izmene. Mislim da fudbalu ne bi štetile, zapravo verujem da bi se letećim izmenama ubrzala igra, što bi navijači prihvatili sa oduševljenjem. Naravno. Ovo nije nikakav predlog za izmene pravila, već samo moje usputno razmišljanje“, govori Vladimir Petrović.

Fudbal se kroz istoriju menjao. Menjajući neka pravila, usaglašavao se sa stvarnošću i potrebama savremenog vremena. Razlog zbog čega su uvedeni kartoni je na neki način bizaran naprosto zato jer je se sve dogodilo zarad jednog nesporazuma. Ostalo je zabeleženo za sva vremena kako je posle meča Engleske i Argentine na SP-u 1966, Kenet Džordž Aston, jedan od najpriznatijih engleskih sudija, smislio, ljut i besan zbog svega što se samo dva sata ranije dogodilo na terenu, pravilo žutog i crvenog kartona.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka Aston je bio jedan od priznatijih engleskih sudija. Imao je i tu čast da sudi utakmicu otvaranja Svetskog prvenstva 1962. godine u Čileu između domaćina i Švajcarske. Impresionirana njegovim suđenjem, FIFA je odlučila da isti gospodin sudi i najrizičniji meč prvenstva između Čilea i Italije. Vojna policija je nekoliko puta morala intervenisati tokom utakmice da bi ona mogla biti odigrana do kraja.

Luka Jović mora na "hlađenje" (VIDEO)

Nedopustivo ponašanje

Nedopustivo ponašanje

Sport 20.02.2024. 19:45

Luka Jović mora na "hlađenje" (VIDEO)

Četiri godine kasnije na Svetskom prvenstvu u Engleskoj sudarili su se domaćin i Argentina. Između dve zemlje vladao je neverovatan naboj zbog ratnog sukoba oko Foklandskih ostrva. Dogodilo se, dakle, još jednom preplitanje sporta i politike. Vrhunac napetosti kulminirao je u 33. minutu meča posle slobodnog udarca kojim je Mur postavio konačnih 1:0 za Engleze.

Protestujući zbog, navodno, neregularnog gola, gostujući kapiten Antonio Ratin obrušio se salvom uvreda na nemačkog sudiju Rudolfa Krajtlajna. Ovaj je krenuo da ga isključi, ali je Ratin u pomoć pozvao saigrače i čelnike reprezentacije. Šta se u toj gužvi događalo, ko je koga čuo i šta je od onog što je čuo zapravo i razumeo, nikad nije razjašnjeno. Prekid je trajao sedam minuta kako bi se saznale okolnosti incidenta i razrešila situacija. Na kraju kapiten Argentinaca je morao da napusti teren, ali nije razumeo zašto. U svemu je učestvovao i engleski sudija Aston. Ni njemu nije pošlo za rukom da na lošem španskom objasni Argentincu zašto mora da napusti teren.

Vozeći se posle utakmice Kensingtonovom ulicom sa stadiona, razmišljao je šta bi to pomoglo da u međunarodnom fudbalu odluke sudija, koji često ne govore jezik takmičara, postanu transparentnije. U potrazi za “univerzalnim sportskim jezikom“ zaustavio se na semaforu i posle onog što je video u sebi je uzviknuo eureka: žuto – uspori malo, crveno – stop, ideš napolje. Rešenje je pronađeno.

Na predlog gospodina Astona, čiji je autoritet u fudbalskoj organizaciji bio ogroman, uvedeni su žuti i crveni kartoni. Zvanično su promovisani na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1970. godine, ali samo kao rekvizit u džepu sudije. Zanimljiv podatak je da delioci pravde na tom takmičenju, a ni dve godine kasnije na Evropskom šampionatu, nisu pokazivale crveni karton. Na oba turnira, naime, nije zabeleženo isključenje.

Međutim, od 1974. i Mundijala u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj stvari se menjaju. Dodeljeno je pet crvenih kartona. Prvi je “zaradio“ Čileanac Karlos Kaseli. Ostao je upamćen kao 24. isključeni igrač u istoriji svetskih šampionata, ali i prvi kome je to saopšteno pokazivanjem crvenog kartona.

I u ovoj priči Englezi su bili mimo sveta. Uprkos tome što je njihov čovek insistirao na uvođenju kartona, kod njih je primena počela tek 1976. Jedan od prvih zaradio je legendarni Džordž Best. Povod nije bio grub prekršaj, već psovanje sudije.

Jedan u nizu kartona čija je dodela uzburkala fudbalski svet bio je onaj iz 2006. i finala SP-a u fudbalu kada je Marko Materaci isprovocirao Zinedina Zidana koga su sudije zatim zbog udaranja Italijana isključile sa terena. Sve se to događalo u produžecima utakmice, koju je kasnije Italija dobila na penale pošto je David Trezege promašio. A da je na terenu bio Zidan, i da je šutirao penal, onda Materaci ne bi pokupio slavu za maestralno osmišljenu eliminaciju sa terena u tom trenutku najboljeg igrača sveta. Zbog svega, i danas je to najpoznatiji crveni karton u istoriji fudbala.

Mnogima i dalje nije jasno zašto FIFA insistira na uvođenju plavog kartona i isključenju sa unapred utvrđenim rokom trajanja, odnosno privremenom odstranjenju igrača sa terena.

Svako isključenje donosi sa sobom i dodatnu kaznu. Isključeni igrač, podsećaju eksperti, ne napušta samo utakmicu u toku, već gubi pravo i da igra naredni prvenstveni ili turnirski meč. Neke zemlje se s tako drastičnom kaznom za aktere utakmice nisu lako pomirile. Argentinci su sebi dali za pravo da ako je jedan od prvotimaca pozvan u reprezentaciju, onda iako isključen može da igra i na sledećoj utakmici uz obavezu da diskvalifikaciju odradi kasnije. U Rusiji se Kontrolno-disciplinskoj komisiji čak dozvoljava da period automatske suspenzije sa jedne produži i do pet utakmica ili da poništi crveni karton ukoliko se pokaže da je sudija pogrešio. Sve, dakle, zavisi od stepena krivice i težine prekršaja. Rusi zapravo smatraju da je i te kako čudno i neprimereno podjednako ili istom kaznom kažnjavati defanzivca koji je rukom refleksno zaustavio loptu koja bi uletela u gol i igrača koji je grubo i nesportski startujući slomio nogu protivniku.

Nije tajna ni to da fudbalski svet globalno smatra da je isključenje igrača vrlo stroga kazna koja može, a to se uglavnom i događa, da promeni ili prelomi tok utakmice. Međutim, fudbal je ipak samo fudbal jer ima puno primera kada su ekipe koje su ostale na terenu sa manjim brojem igrača počele da igraju bolje.

Činjenica je da igrači ne vole kada im sudija dodeli karton. Postoje, međutim, i brojni slučajevi kada su fudbaleri namerno dobijali kartone. Jedan od tih i takvih primera je i slučaj nemačkog asa Hansija Milera. Njemu trener nije dozvolio kratak predah koji bi iskoristio za venčanje. Na kraju ljubav je ipak pobedila. Miler je na utakmici nedelju dana pre zakazanog venčanja svesno napravio prekršaj za crveni karton, a onda je ušao i u verbalni sukob sa sudijom kako bi dobio žešću kaznu i “odmor“ produžio. Posle svega, kažu, čin venčanja obavio je na miru i bez žurbe.

Ko je među arbitrima rekorder po broju pokazanih kartona u toku jedne utakmice. Statističari uveravaju da je to ruski sudija Valentin Ivanov koji je na utakmici Svetskog prvenstva između Portugala i Holandije odigranoj 2016. pokazao 16 žutih i četiri crvena kartona.

U konkurenciji negativnih postoje i pozitivni odjeci kada su u pitanju kartoni. Njihovo korišćenje, pokazalo je iskustvo, pomoglo je da se smanji vreme zaustavljanja igre, odnosno eliminiše preterana simulacija i ograniči agresija rivala. Na drugoj strani, postoji vrlo relevantno saznanje da čak i minut pauze obara intenzitet utakmice, što najviše iritira gledaoce.

“Mislim da bi uvođenje plavog kartona bila velika glupost. Od svega najmanje koristi imao bi fudbal i fudbaleri. Usporio bi se ritam utakmice koja bi obilovala dodatnim nepotrebnim prekidima. Pada mi na pamet i da bi se, zbog toga što se fudbal igra na otvorenom, ugrozilo zdravlje takmičara koji bi posle 10 minuta pauze nezagrejan ponovo utrčavao u teren. Pogledajte koliko je od svoje čarolije, lepote igre i sličnog izgubio fudbal uvođenjem VAR tehnologije. Provere traju predugo, sve to polako postaje dosadno ne samo onima koji fudbal gledaju na tribinama stadiona, već i TV posmatračima“, govori bez zadrške Stanislav Karasi.

Iskusni as ukazuje na niz problema s kojima bi se suočili i igrači i treneri i ko sve ne.

“Ne znam, ne treba juriti pred rudu, ali da bi eksperiment uspeo, stvari se moraju razjasniti do kraja. Da li bi fudbal dobio ili izgubio ako bi isključenog golmana menjao igrač sa terena, šta bi to značilo za njegov tim, utakmicu. Da li bi njegov povratak na teren, po isteku kazne od 10 minuta, bilo “leteći“ ili bi morao da se čeka prvi prekid. Hipotetički sasvim je moguće da sudija u istom trenutku ili u razmaku od nekoliko minuta dvojici ili trojici igrača istog tima dodeli plavi karton. Na šta bi ličila utakmica u kojoj bi se igralo 11 protiv osam ili već koliko igrača. Fudbal ipak nije hokej ili rukomet, teren je mnogo veći, manjak igrača neuporedivo je primetniji. Uvođenje plavih kartona, po meni, nije prioritetni zadatak fudbala“, uverava Karasi.

“Zvuči dobro, čak i lepo da u fudbalu neke stvari treba menjati pa makar to bila i pravila. Međutim, fudbal je kao najpopularniji sport na svetu upravo opstao toliki niz godina zahvaljujući konzervativnom čuvanju svojih pravila“, podseća Zoran Avramović, generalni sekretar SD Crvena zvezda i cenjeni fudbalski analitičar.

Činjenica je da se mnoga fudbalska pravila nikad nisu promenila. Jedno od njih odnosi se i na sudiju. Konkretno glasi: “Svaku utakmicu kontroliše sudija koji ima potpunu vlast u primeni Pravila igre u vezi sa utakmicom koja mu je dodeljena.“ I trajanje utakmice, dva puta po 45 minuta, nikad kao pravilo nije menjano. Takođe ni ono koje se odnosi na izgled i veličinu terena. Konkretno, dužina terena mora biti najmanje 90 metara, a najviše 120, dok njegova širina ne sme biti manja od 45 metara (najviše 90).

Pravilo koje se nije menjalo odnosi se i na golove koji moraju da se postave na sredini poprečne linije kojom je oivičen teren. Razdaljina između stativa iznosila je i iznosi 7,32 metra, a razdaljina od donje ivice prečke do tla 2,44 metra.

Lopta kojom se igra, predviđa pravilo koje nije menjano, mora da bude izrađena od kože ili drugog pogodnog materijala obima od 68 santimetara i ne većeg od 70. Precizirana je i njena težina. Ne sme da bude lakša od 410 grama ni teža od 450 grama.

“Fudbal je jedinstven sport i po tome što je star 160 godina i što su za tih 160 godina pravila ostala ista. Bilo je, naravno, i određenih korekcija kako igra ne bi gubila na zanimljivosti. Modifikovano je pravilo ofsajda što se pokazalo kao dobar potez, golmanima je zabranjeno da hvataju rukom loptu koja im se vrati u šesnaesterac od strane igrača njegovog tima. Treća stvar koja je bitno uticala na fudbal kao igru jeste primena VAR tehnologije. Međutim, uprkos tome što je na prvi pogled doneo mnogo u smislu ravnopravnosti i pravde, ja i dalje mislim da je VAR na putu da uzme bar deo ako ne i čitav duh igre fudbala“, uverava Avramović.

Avramović podseća da su ideolozi promena pravila u sportu zapravo Amerikanci.

“Mislim da bi trebalo malo stati na loptu jer ako se požuri sa uvođenjem plavih kartona uz puni respekt prema ideji, u fudbal će se useliti amerikanizacija i njihov manir stalnih promena. Dokaz je košarka koja svakih pet ili deset godina nešto menja u pravilima. Za mene bi daleko revolucionarnije od uvođenja plavog kartona bilo da elektronika reaguje kad lopta pređe crtu, odnosno gol-liniju. I da se to, ukoliko je moguće, uradi na način na koji je to uredio tenis. U njihovom sportu za manje od 10 sekundi se zna da li je nešto pogrešno ili nije. Svi drugi sportovi se muče sa čelendžima. Košarkaši zaustavljaju igru, odbojka takođe i da ne nastavljam dalje. Naravno, sve to nije slučajnost, već namera da se kroz duži prekid sponzorima omogući duže eksponiranje“, uverava Zoran Avramović.

Avramović uverava da bi plavi karton sam po sebi mogao malo da sačeka.

“Na prvi pogled, kao i sve u životu, svaka izmena izgleda kao nešto dobro i poželjno. I to dobro i poželjno može, međutim, da se zaustavi, da se prednost ustupi stvarima koje su neuporedivo bitnije za budućnost ove igre. Otuda i predlog da se umesto ubrzanog uvođenja zatraži tajm-aut za plavi karton“, zaključuje Avramović.

"Zbog čega neiskusne sudije sude finale između Zvezde i Partizana"

Željko Obradović

Željko Obradović

Sport 18.02.2024. 08:45

"Zbog čega neiskusne sudije sude finale između Zvezde i Partizana"