Pobednica Plišane revolucije

Bila je fenomenalna sportistkinja, osvajač čak sedam zlatnih i četiri srebrne olimpijske medalje. Karijeru je završila sa 22 titule, tj. veličanstvena trijumfa na najvećim međunarodnim takmičenjima širom planete. Dominirala je svetskom gimnastikom 60-ih godina prošlog veka.

Jedina je uspela da osvoji olimpijsko zlato u svim gimnastičkim disciplinama. Još uvek je nedostižna rekorderka po broju olimpijskih medalja u pojedinačnoj konkurenciji. Svet pamti da je Vera Časlavska na OI u Tokiju 1964. godine pobedom u višeboju napravila tada skoro nemoguće, skinula sa trona neuništivu Larisu Latinjinu, najuspešniju gimnastičarku u istoriji Olimpijskih igara.

Uz Emila Zatopeka najbolji je sportista svih vremena Čehoslovačke. Debitovala je na međunarodnoj sceni na Svetskom prvenstvu 1958. Kući se vratila sa srebrom u ekipnoj konkurenciji. Dve godine kasnije, na Olimpijskim igrama u Rimu osvojila je još jednu srebrnu medalju, ponovo u ekipnoj konkurenciji.

Povezane vesti - Moć ucene i nasilja

Do Svetskog prvenstva 1962. godine bila je vodeća i najbolja takmičarka tima Čehoslovačke, ali je u višeboju završila iza Larise Latinjine. Ipak, na Igrama u Tokiju 1964. godine uspela je da se revanšira legendarnoj sovjetskoj gimnastičarki i preuzme od nje titulu najbolje u više nego zahtevnom višeboju. Tokio je zapravo bio vrhunac njene karijere. Istog leta osvojila je i zlatne medalje u još dve discipline, greda i preskok, kao i još jedno srebro u ekipnoj konkurenciji.

Miljenica publike

Neposredno posle Olimpijskih igara udala se za Jozefa Odložila, srebrnog u trci na 1.500 metara 1964. u Tokiju. Sovjetska dominacija u ekipnom takmičenju timova, zahvaljujući najviše Veri Časlavskoj, prekinuta je na Svetskom prvenstvu 1966, kada je zlato pripalo gimnastičarkama iz selekcije Čehoslovačke.

Na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968. ponovo je bila dominantna. Osvojila je medalje u svih šest disciplina. Za vežbe u parteru, višeboju, dvovisinskom razboju i preskoku pripalo joj je zlato, a dve srebrne medalje za učinak na gredi i u ekipnoj konkurenciji. Doživela je u Meksiku i prve prave ovacije kao miljenica publike jer je vežbu u parteru odradila uz muziku i ritmove jedne od najpopularnijih narodnih pesama Meksika. Dodatno je bila u centru pažnje uz maksimalnu podršku mnogih zbog političkog angažmana tokom krize u Čehoslovačkoj i intervencije trupa Varšavskog pakta.

Nikad nije krila ponos što u njenoj biografiji piše da je tokom Praškog proleća 1968. javno iskazala svoje protivljenje komunizmu i sovjetskoj agresiji. Zbog svega, a posle ulaska sovjetskih tenkova u Prag bila je primorana da pobegne iz prestonice. Dvomesečne pripreme za Olimpijske igre u Meksiku obavila je u jednom selu koristeći i drveće kao sprave za vežbanje.

"Bilo mi je drago da ljudi mogu preko sporta da dignu glavu. Možda sam mogla da odem u inostranstvo, bežalo je tada mnogo ljudi, ali nisam želela da razočaram one za koje sam postala simbol. Moji koreni su tu. Vežbali smo zbog njih, pare za uspehe nismo tada dobijali", govorila je Vera Časlavska.

Vera Časlavska

I dozvolu za put u Meksiko Siti dobila je tek u poslednjem trenutku. Prkosna nije propustila priliku da na pobedničkom postolju spuštanjem glave tokom intoniranja sovjetske himne tiho protestuje zbog intervencije sovjetskih trupa u njenoj zemlji.

Politički angažman doneo joj je veliku popularnost kod sunarodnika, ali je posla povratka iz Meksika postala nepoželjna ličnost kod novog komunističkog režima. Zarad svega bila je primorana da prekine karijeru bez prava zaposlenja ili mogućnosti putovanja.

Čak joj je bio zabranjen i ulaz na svaku sportsku priredbu. Izbačena je i iz Čehoslovačke asocijacije za sport i fizičko vaspitanje. Da bi preživela, nekoliko godina je radila kao čistačica. Tek 1979. režim joj je dozvolio da trenira mlade gimnastičare i tako zarađuje za život. U odbranu njenog dostojanstva početkom 80-ih stao je i Međunarodni olimpijski komitet posle čijeg žestokog protesta život Vere Časlavske postaje neuporedivo lagodniji.

Rođena je 3. maja 1942. godine. Kao dete sa više radosti je bacala loptu nego što se igrala sa lutkama. Sportski gen preuzela je od oca koji je igrao fudbal. Od njega je nasledila i snažnu volju. Seća se da joj je uvek govorio: ”Plači, ali budi oprezna”. Tako je i bilo, uvek je padajući i uzdižući se kroz život instinktivno znala šta je dobro a šta nije.

Povezane vesti - Šampionski skok pijanistkinje

Želju da nešto pokaže u njoj je probudila majka koja je zapravo silno želela da dve njene ćerke budu neko i nešto. Kao i sve devojčice, prvo je morala na balet, ali kako je već u petoj godini savladala osnovne akrobatske elemente, samo je potvrdila da je pre svega talentovana sportistkinja. Kad je napunila sedam godina otisnula se u svet umetničkog klizanja i odmah je osvojila prvenstvo Praga. Možda bi u ovom sportu takođe napravila karijeru da se 1957. sasvim slučajno nije pridružila gimnastičarki Evi Bosakovoj. Već na prvom treningu zaljubila se u gimnastiku koja za nju nije bila samo sport već i lep ritual. Skok, greda, razboj i parter su bile četiri discipline u kojima joj se smešila lepa karijera. Nije volela školu, i to nije krila.

Uprkos svim srećnim trenucima koje je doživela u sportu, život joj nije bio ružičast. Koliko god da je bila jaka, u braku je doživela pakao. Muž nije mogao da nadvlada sopstvenu sujetu i sakrije zavist zbog njenih sportskih rezultata i uspeha. Ponašao se agresivno praveći skandale i ne krijući da je vara sa drugim ženama. U turbulentnom braku izrodili su i dvoje dece, sina Martina i ćerku Raduku.

Pismo majci Jana Palaha

Dugo zbog dece Vera nije želela da se razvede, ali je na kraju na predlog sada već odrasle dece to i uradila. Međutim, bivši suprug joj nije dao mira. Ni njoj ni deci. Nastavio je da ih maltretira i sve više da pije. Da nesreća bude veća, sve se završilo tragično. U jednoj diskoteci, u srcu Praga, sukobio se jedne noći sa sinom da bi se na početku verbalno neslaganje završilo smrću Jozefa Odložila. Za očevu smrt, u sudskom procesu, osuđen je njegov sin Martin koga je posle četiri godine provedene u zatvoru pomilovao Vaclav Havel.

Vera Časlavska; Foto: EPA/MATEJ DIVIZNA

Čehoslovaci, i ne samo oni, poštovali su Veru Časlavsku ne samo kao vanserijsku sportistkinju već i kao ženu koja se nije plašila da kaže istinu, zbog čega je imala gomilu problema. Njen životni moto je glasio: „Ko rizikuje i suoči se sa svetom hrabrošću, čeka ga samopoštovanje“.

Mnogi se sećaju da je 1969. uputila pismo majci Jana Palaha, studenta koji se zbog agresije Sovjeta zapalio na trgu u Pragu. Povodom tragične smrti ovog mladog čoveka, njegovoj majci je napisala: „Draga gospođo Palahova, veoma mi je teško da pronađem reči u ovom trenutku i da izrazim svoje duboko saučešće... Sada je dužnost svih nas Čeha i Slovaka da se borimo za to da se osnovna ljudska prava ne samo poboljšaju, već i da se ostvaruju što je pre moguće... Vaša Vera Odložilova Časlavska.”

U prvi plan javnog života dospela je ponovo i posle Plišane revolucije, kada je u januaru 1990. postala savetnik predsednika Vaclava Havela, a kasnije i njegovog pomoćnik. Sledećih godina bila je na mestu predsedavajućeg Čehoslovačkog (kasnije Češkog) olimpijskog komiteta.

Čak i kasnije, nakon prevazilaženja ličnih i porodičnih teškoća, govorila je javno i branila principe demokratskog društva i solidarnosti. Na primer, 2013. godine javno je uz podršku mnogih zahtevala da se na tu funkciju ne biraju predsednički kandidati sa komunističkom prošlošću, a 2015. pozvala je javnost da se solidariše i pomogne izbeglicama uprkos stavovima većinskog društva. Pored toga je učestvovala u raznim javnim događajima i bila deo mnogih inicijativa.

Povezane vesti - Baron na dva točka

Za mnoge u svetu je zarad svega bila i ostala model koji u sebi nosi vrednosti solidarnosti, građanskog i demokratskog društva. Bila je žena koja je mogla i znala da se založi za svoje stavove, koja je poštovala princip poštene igre uprkos pritiscima. U njenu čast, 2014. godine ustanovljena je nagrada „Vera Časlavska“, koja prepoznaje aktivnosti žena u sportu. Češki olimpijski komitet ovu nagradu dodeljuje jednom godišnje za izvanredne zasluge u ženskom sportu.

Vera Časlavska umrla je nakon teške bolesti 30. avgusta 2016. godine.