Promenite kanal, meč je namešten

Na sportsko ponašanje, pravila fer-pleja i džentlmenstvo se zaboravljalo. Antiheroji su postajali heroji za koje je publika i dalje navijala. Ali, i to je fudbal. Zapravo njegova mračna strana.

Božja ruka

Pele ili Maradona? Svet fudbala još nije doneo konačnu odluku ko je uistinu najbolji svih vremena, ali jedan od razloga zašto se mnogi odlučuju za Brazilca jeste i taj što je Maradona dozvolio sebi ono što fudbalski džentlmeni i asovi nikada ne bi.

Između ostalog, svet će Dijega Maradonu pamtiti i po detalju iz četvrtfinala Prvenstva sveta 1986. godine u Meksiku kada je rukom gurnuo loptu u mrežu i tako doveo Argentinu u vođstvo od 1:0 protiv Engleske. Sudija Ali bin Naser iz Tunisa bio je uveren da je Maradona igrao glavom i bez većeg razmišljanja priznao je gol.

Utakmica je odigrana uz podosta povišenih tenzija zbog rata na Foklandima koji je vođen četiri godine ranije između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva. Maradoni kao da to nije bilo dovoljno pa je dodao još malo ulja na vatru izjavom da je gol postigao „malo Maradoninom glavom, a malo božjom rukom“.

Na istoj utakmici veliki majstor fudbala postigao je još jedan gol, briljantan gol.

Kod rezultata 1:1 uzeo je loptu i fascinantnim driblingom prošetao se kroz odbranu Engleske i onda zatresao mrežu za konačnih 2:1.

Na istom šampionatu Argentina je postala šampion sveta, a Maradona je bio najbolji igrač, što bi danas rekli, MVP prvenstva…

Pogodak koji to nije

Istorija svetskih šampionata pamti i gol Džefa Harsta, odnosno jedan od tri u finalu 1966. godine, u kome su se sastali Engleska i Zapadna Nemačka. Sporan gol…

U regularnom toku, pred prepunim tribinama „Vemblija“, meč je završen nerešeno 2:2. Na kraju su slavili Englezi 4:2 i tako na domaćem terenu postali svetski prvaci. Možda tako i ne bi bilo da…

U produžetku utakmice Harst je snažnim udarcem uzdrmao prečku od koje se lopta odbila u teren. Posle toga su se godinama, pa i decenijama, vodile polemike da li je lopta prešla gol-crtu ili ne. Englezi su, naravno, tvrdili da jeste, Nemci da nije..

Moderne tehnologije, uprkos moćnoj tehnici, a na osnovu TV snimka sa utakmice, nisu utvrdile ko je i zaista u pravu, ali su ipak malo više dale za pravo Nemcima. To malo više ipak je bilo isuviše malo da bi se odluka koju je na utakmici doneo sudija iz tadašnjeg SSSR-a promenila…

Golovi koji su bili – gol!

Italijanskim reprezentativcima i navijačima još je u sećanju sudija iz Ekvadora Bajron Moreno koji ih je i ojadio na utakmici svetskog prvenstva 2002. godine protiv reprezentacije Južne Koreje.

Ekvadorski „čovek u crnom“ prvo je dosudio za Koreju sumnjiv jedanaesterac, zatim je isključio i sjajnog italijanskog asa Frančeska Totija zbog navodnog simuliranja, da bi onda, u produžetku utakmice, poništio i regularan gol Tomazija, zbog čega je Italija izgubila meč sa 2:1.

Ogorčeni navijači Italije tvrdili su da je njihova reprezentacija žrtva zakulisnih radnji i da je sudija iz Ekvadora zapravo činio sve samo da bi reprezentaciju Južne Koreje sačuvao u takmičenju.

Nešto kasnije (2011. godine) stigla je i agencijska vest da je sudija Moreno osuđen na 2,5 godina zatvora zbog pokušaja krijumčarenja heroina u SAD.

Zidanov tužni oproštaj

Na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine sjajni Zinedin Zidan maestralnim igrama pogurao je prosečnu reprezentaciju Francuske čak do finala sa Italijom. U poslednjem susretu šampionata čak je i postigao gol iz penala za 1:0 da bi nešto kasnije Marko Materaci izjednačio na 1:1.

U produžetku se dogodilo nešto što niko nije mogao ni da nasluti – Zidan je glavom udario Materacija u grudi i dobio crveni karton. Ispostavilo se da je francuski as reagovao u afektu zato što mu je italijanski reprezentativac vređao sestru…

Italijani su ovo finale dobili na penale i postali svetski prvaci, a Zidan se na nimalo lep način oprostio od igračke karijere.

Sramni scenario

Čak se i na svetskim šampionatima javljaju sumnje u ishod nekih mečeva. Međutim, nijedna nije bila toliko očigledna kao ona iz 1982. godine kada je reprezentacija Zapadne Nemačke namestila susret sa Austrijom.

Uoči poslednje utakmice u grupi situacija je bila specifična. I Nemci i Austrijanci su odlično znali koji im rezultat odgovara da bi prošli dalje jer su Alžir i Čile svoj meč odigrali dan ranije.

Dakle, u slučaju pobede Nemačke s jednim ili dva gola razlike i jedni i drugi bi prošli dalje. Austrija bi, međutim, ispala ukoliko bi od Nemaca izgubila s više od dva gola razlike, dok bi u slučaju remija i pobede Austrije kući išla Nemačka.

Posle 10 minuta Nemci su vodili 1:0 i onda su reprezentativci obe ekipe počeli besciljno da udaraju po lopti bez namere da ozbiljnije ugroze protivnički gol.

Jedan TV komentator ogorčen zbog svega odbio je da i dalje prenosi meč sugerišući svojim gledaocima da promene kanal.

Zbog ovog sramnog scenarija FIFA je donela po hitnom postupku odluku da se poslednje utakmice u grupi na svetskim šampionatima, ali i dugim velikim takmičenjima igraju u istom terminu.