Sport
20.01.2022. 15:14
Sport
13.02.2022. 00:53
Zoran Šećerov
Više od igre
Srpski fudbal – blagoslov ili prokletstvo
U 2022. godini kada bi u srpskom fudbalu puno toga moglo da doživi promenu, da zapravo ne liči na ono kako danas jeste i što je juče bilo, postavlja se čak i za ovaj prostor gotovo mitsko pitanje – da li je jurnjava za loptom pred prepunim ili praznim tribinama blagoslov ili prokletstvo, tragikomedija ili ili drama, igra koja je više od igre? U srpskom fudbalu, čini se, sve je ovo zajedno.
Za one koji gledaju kroz zatamnjeno staklo ili hoće da vide što drugi ne vide, srpski fudbal je i definitivno izrastao u karikaturu, odnosno neviđenu akumulaciju mizerije. Ogledalo ove istine, bar tako se priča, jesu u mnogo čemu nedefinisana događanja u krovnoj organizaciji, odnosno FS Srbije, kao i puno toga što prati takmičenja u ligama na prostoru od Subotice do Vranja. Tu je i konstatacija s milion dokaza da sve što se događa nije samo loš trenutak srpskog fudbala, već je proces sa negativnom konotacijom koji traje sezonama unazad.
Kriminal, prisustvo ljudi sumnjivih moralnih vrednosti u rukovodećim strukturama klubova i svih mogućih saveza, invazija kvazinavijača, nameštanje utakmica, uticaj kladionica i moć menadžera, loše suđenje, očajna infrastruktura, prodaja vrednosti za mizernu nadoknadu, loša selekcija i stručni rad, neregulisan status trenera, bezočna jurnjava za novcem, opšta nekultura, samovolja, bahatost i prekomerno prisustvo politike samo su neki od pokazatelja u kom i kakvom se loncu krčka najomiljeniji i najmasovniji srpski sport.
Sport
06.11.2021. 09:05
Dabogda ti dete bilo talentovani fudbaler
Postoje i oni koji sebe i mnoge druge oko sebe uveravaju kako ne bi bilo kao što jeste da FS Srbije nije nakazno biće čija je glava zarasla u glupost, a telo u prljavštine. Takođe, ne od juče.
"FSS vidim kao konglomerat svega i svačega, a najmanje fudbalskog. Generalno u srpskom fudbalu je sve manje i manje ljudi koji fudbal kao igru prepoznaju i na pravi način razumeju. Dakle, sve što se srpskom fudbalu događa ne događa se slučajno“, reči su Ivana Golca, nekadašnjeg internacionalca.
Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera, ko zna koji put ponavlja rečenicu koju, uprkos tome što zveči, niko ne čuje.
"Fudbalski savez Srbije je ikebana u rukama političara i sve dok se oni bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana.“
"Politika i političari su oduvek prisutni u našem fudbalu, s tom razlikom što je nekada fudbal s dobrim namerama koristio politiku i političare za svoje interese, a danas političari, naravno za svoje potrebe, koriste, pa čak i zloupotrebljavaju fudbal“, kaže Dragoslav Stepanović.
Fudbalski savez Srbije, što je apsurd nad apsurdima, mesecima nema predsednika. Ako je verovati „Službenom listu“, sve odluke umesto još neizabranog predsednika potpisuje zamenik potpredsednika FSS-a Nenad Bjeković.
"Bjeković je nelegalno izabran na funkciju zamenika. Član 50. Statuta FSS-a jasno definiše da zamenika predsednika može izabrati Izvršni odbor na predlog predsednika Saveza. Kako Srbija posle martovske ostavke Kokeze nema predsednika, Bjeković nije mogao da bude izabran na tu funkciju jer naprosto nije postojao predsednik koji bi ga predložio. Zbog svega Bjeković je već osam meseci potpuno nezakonito na toj funkciji i biće sve dok se ne izabere novi predsednik“, kategoričan je Mirko Poledica.
Dokazani borac za pravo i pravdu komentariše kako bahatost onih kojima je sve dopušteno izgleda u praksi:
„Oni to rade namerno. Svesni su naravno da je protiv njih moguće voditi postupak, međutim, kada dođe konačna odluka, ako ikad dođe, oni će već biti u penziji tako da neće pretrpeti nikakvu štetu“, uverava Mirko Poledica.
To je jedna strana apsurda. Ona druga je da Srbija, misli se naravno na fudbalsku, zapravo može bez predsednika.
Sport
23.12.2021. 06:05
Srpski fudbal između stvarnog i mogućeg
Sport
18.01.2022. 11:54
FIFA proglasila "The Best" fudbalera
"Ovo je jedna od najuspešnijih godina srpskog fudbala i sve to se događa kada FSS nema predsednika“, uz primetnu dozu cinizma izgovara Mirko Poledica.
Istina je i to da predsednička funkcija nije toliko moćna čak ni po Statutu FSS-a. Ali u Srbiji predsednici saveza mogu sve, pogotovo, kažu upućeni, ako se zovu Karadžići ili Kokeze.
„Predsednik zvanično i nema neka velika ovlašćenja osim da predstavlja srpski fudbal u zemlji i inostranstvu. To je protokolarna funkcija. Moć odlučivanja, ali i odgovornost ima Izvršni odbor FSS-a“, podseća Poledica.
Istina je i ovo, ali samo na papiru, jer u Srbiji je to, bar do juče, bila ne protokolarna već nakaradna funkcija s pravom jednog čoveka da donese bilo kakvu odluku. Kako je to moguće?
"Promenama Statuta prethodni predsednik FSS-a izdejstvovao je da u Izvršnom odboru od 14 članova on direktno postavlja osmoricu. Naravno, bez saglasnosti Skupštine FSS-a“, kazuje Mirko Poledica.
Tako je bilo, da li će tako i biti? Iz mora ružnih događanja posle svega izronila je i jedna lepa stvar. Moguće i zato jer su se sticajem okolnosti neke stvari u međuvremenu promenile. Promenio se i Statut FSS-a tako da će ubuduće Skupština FSS-a verifikovati novoizabrane članove Izvršnog odbora, što bi mogao da bude prvi korak ka raščišćavanju prljavštine i samovolje jednog čoveka sa vrha piramide u FSS-u, ali i licemerja onih koji sede u Izvršnom odboru.
"UEFA i FIFA su praktično postavile ultimatum pred FSS. Da se neke stvari nisu promenile, evropska i svetska kuća fudbala uvele bi privremene mere u FSS“, kazuje Mirko Poledica.
Šta je sve vesnik novog, nadamo se vedrog, fudbalskog proleća kada su u pitanju izmene Statuta FSS-a?
Prvi put u našem fudbalu i fudbaleri će biti u poziciji da odlučuju, da na pravom mestu i pred ljudima koji uslovno trasiraju njihovu sudbinu saopšte šta ih mori i muči. Novim Statutom zagarantovano im je mesto u Skupštini FSS-a. Zvuči neverovatno da do sada tako nešto nisu imali, ali je to istina. Takođe, Arbitražni sud, nadležan za rešavanje sporova unutar fudbalske porodice, više ne postoji. Zahvaljujući (ne)radu ovog tela, fudbaleri su u Srbiji bili zarobljenici sopstvenih zabluda i bez ikakvih prava. Pre nedelju dana ustoličeno je Veće za rešavanje sporova, kao i Poslovnik o radu ovog tela, što će fudbalerima omogućiti da konačno izađu iz okova samovolje moćnih pojedinaca.
Novi Statut je u Skupštinu FSS-a vratio fudbalske ljude, sada mesto u ovom telu i mogućnost da se izjašnjavaju imaju i predstavnici inkriminisane trenerske organizacije, čak i ženskog fudbala.
"Pod pritiskom UEFA iz novog Statuta izbačen je i pul sponzora. Do sada su u Skupštini bila tri predstavnika pula sponzora, a zapravo tri prijatelja i deo glasačke mašine predsednika Kokeze. Pet mesta imali su i članovi Radne zajednice FSS-a tako da je formalno čak i kafe-kuvarica imala mogućnost da odlučuje o fudbalskoj strategiji kao i svaki drugi član Skupštine FSS-a“, podseća Mirko Poledica na nebuloze koje su koliko juče bile deo bića FSS-a.
Izborne aktivnosti u krovnoj organizaciji ne bi smele da utiču na takmičenje. A takmičenja su na pragu. Osim prolećnih obaveza reprezentacije, već 12. februara startuje nastavak prvenstvene trke u Superligi Srbije. Da li, pitamo Poledicu, ima nekih nerešenih stvari?
"Uvek ih ima. Ono što bi moglo biti ozbiljan problem u nekom narednom periodu jeste nešto drugo, odnosno saznanje da više nije na snazi UEFA kovid pravilnik o licenciranju klubova. Od 31. marta radiće se po starom sistemu, što znači da su klubovi u obavezi da zaključno sa 31. decembrom prethodne godine izmire sve obaveze prema drugim klubovima, igračima, trenerima.“
Kakve to veze ima sa fudbalskom Srbijom i njenim klubovima? Na prvi pogled nikakve, ali kad se saberu dva i dva videće sa da ima, i to i te kako velike.
"Zvezda i Partizan koji imaju određene dugove, pogotovo Zvezda, a kako će dobiti licencu za igranje u Evropi ukoliko igrači sa njima ne sklope neku vrstu sporazuma, zaista ne znam. Da ne bude zabune, reč je o licenci za takmičenje u sezoni 2022/23. Biće stresno“, uveren je Mirko Poledica.
Reč je o sezoni posle koje u Evropu ide pet srpskih klubova. Ali, Srbija ne bi bila Srbija kad ne bi zakomplikovala stvari onda kada je to najmanje potrebno. I to samo zato što para nema ili...
Nekada je fudbal bio igra, način da se ljudi zbliže. Danas je dotakao dno svoje suprotnosti, postao je i na ovim prostorima jedan od moćnih alata za izražavanje netrpeljivosti. Počev od nacionalnih pa do onih bizarnih klupskih navijačkih začinjenih neukusnim političkim pamfletima i porukama sa tribina.
"Fudbal je nekada živeo u krilu države i osećao se vrlo lagodno. Danas je priča druga. Na snazi su ekonomski principi koji se svode na prost niz činilaca i jednostavnih zakonitosti. Poput one da ako hoćeš da zaradiš onda moraš i da uložiš i napraviš tim, da pobeđuješ. Istina je da se nikada lakše nije dolazilo do novca u fudbalu nego što je to slučaj danas. I da se takođe nikada lakše nije pravio rezultat s obzirom na to da je mnogo toga u klupskom fudbalu unificirano. I to bi u Srbiji trebalo da se iskoristi. Dovoljno je da u Evropi napraviš iskorak ili dva i eto para“, kazuje Ivan Golac.
Na primeru srpskog klupskog fudbala, odnosno Zvezde i Partizana, to izgleda ovako. "Crveno-beli“ su jesenas ostvarili tri pobede i dva remija u Ligi Evrope, što je bilo dovoljno za prvo mesto u grupi odnosno prolaz u osminu finala ovog takmičenja. Kako se svaka pobeda i plasman premiraju, ukupna zarada Zvezde samo od Lige Evrope iznosila je 8.240.000 evra. Partizan je iz kase UEFA za rezultate i plasmane u Ligi konferencija inkasirao 6.176.000 evra. Malo li je s obzirom na opštu oskudaciju. Ali, koliko bi tek to bilo da se sve dogodilo u prestižnoj i neuporedivo bogatijoj Ligi šampiona.
Veliki novac naslonjen na temelj uspeha zaradila je i nacionalna selekcija. Sve reprezentacije koje su izborile mesto na SP u Kataru 2022. FIFA je premirala s pozamašnom sumom novca. Svaka od 32 reprezentacije, a među njima je i Srbija, dobila je 10 miliona dolara za plasman plus dva miliona za pripreme. Da će novca biti još, koliko sve zavisi od plasmana, dokaz je i to što nagradni fond za Svetsko prvenstvo u Kataru iznosi oko 700 miliona dolara, što je oko 20 odsto više u odnosu na šampionat održan u Rusiji 2018. godine. Izazov je i nastavak priče. Svaka reprezentacija plasmanom u osminu finala ostvaruje novi prihod od dva miliona, a za plasman u četvrtfinale dodatnih šest miliona dolara. Ulazak u polufinale premira se s 25 miliona dolara, prvaku sveta pripašće nagrada od 50 miliona dolara.
"Uprkos svemu i svim negativnostima koje prate srpski fudbal, događaju se neke lepe stvari, rezultatski uspesi na međunarodnoj sceni. Za mene je uspeh, i to veliki, što su Zvezda i Partizan prezimili u Evropi i bilo bi fenomenalno da taj put nastave, ali i da ga naredne godine ponove. Veliki uspeh je takođe i plasman reprezentacije na Svetski šampionat u Kataru. Sve je to više nego moćan vetar u leđa srpskom fudbalu“, konstatuje Rade Zalad, nekadašnji fudbalski as.
U proleće 2022. srpsku reprezentaciju čeka i Liga nacija. Za srpski tim je ovo takmičenje važno iz dva razloga. Prvi je da će pobednici grupa obezbediti sebi mesto u baražu za plasman na EP u Nemačkoj 2024. kao rezervnu opciju ukoliko taj cilj ne ostvare kroz kvalifikacije, a drugi je što pobeda u grupi znači plasman u A diviziju Lige nacija, što garantuje mesto u jačem šeširu pred žreb kvalifikacija za EŠ 2024. U prevodu, ništa nije svejedno.
Srbija nikada nije učestvovala na šampionatu kontinenta. Poslednji put naši fudbaleri, ali pod drugim imenom, pojavili su se na šampionatu Evrope 2000. godine u Belgiji i Holandiji. I još jedan mali podsetnik. Rivali Srbije u ovoprolećnoj Ligi nacija su selekcije Norveške, Švedske i Slovenije...
"Imamo tim koji može da bude ozbiljan konkurent za najviši plasman na SP. Liga nacija trebalo bi da bude provera mogućnosti i fudbalskih vrednosti Piksijevog tima. Došlo je vreme da na SP prođemo tu famoznu grupu, a kada se uđe u osminu finala sve je moguće“, uverava sebe i druge Rade Zalad.
Zalad optimizam gradi na temelju odličnih igara naših reprezentativaca u evropskim klubovima, kao i trenutnoj atmosferi u reprezentaciji i oko nje.
"Mnogi od njih danas nisu samo važan šraf ekipe, već su perjanice u svojim timovima. Vlahović je eksplodirao, Evropa mu se divi, Mitrović je na pragu da bude najbolji strelac svih vremena u engleskom Čempionšipu, Dušan Tadić je najbolji asistent Evrope, zasenio je u ovom segmentu igre čak i jednog Mesija. Sve ovo daje pravo na optimizam“, kazuje nekadašnji fudbalski as.
Iz ugla klupskog fudbala Srbija je napravila još jedan podvig. Plasmanom njenih klubova u nokaut fazu evrokupova Srbija je stigla do 11. pozicije na UEFA rang listi, što joj donosi direktnog predstavnika u Ligi šampiona od sezone 2023/24. i drugog u kvalifikacijama istog takmičenja. Ali to nije kraj. U istoj sezoni Srbija će imati ukupno pet predstavnika u evrokupovima: prvi i drugi tim na tabeli Superlige Srbije, jedan direktno, a drugi kroz kvalifikacije, igrače u Ligi šampiona. Trećeplasiran odlazi direktno u plej-of za Ligu Evrope, što automatski donosi mesto u grupnoj fazi Lige konferencija, naravno ukoliko se poklizne u Ligi Evrope. Četvrtoplasirani ima zagarantovano mesto u 3. kolu kvalifikacija za Ligu konfederacija, a peti na evropskoj sceni startuje od drugog kola. To se u Srbiji nikada do sada nije dogodilo. Ali pošto jeste...
"Sve je to lepo, ali pitanje je da li će sve to sutra biti u funkciji afirmacije našeg klupskog fudbala ili će se dogoditi blamaža koju niko ne želi. Za uspeh naših klubova na međunarodnoj sceni preduslov su ozbiljna nacionalna liga i ozbiljne utakmice, a mi to nemamo. Imamo na jednoj strani evropski prosečne klubove koji su se izdvojili i loše koji se bore da prežive. Tako se ne osvaja Evropa“, uveren je Ivan Golac.
U dijagnozi onoga što srpski fudbal sprečava da napravi iskorak u kvalitetu, Golac ističe i pogrešno razmišljanje, ponašanje, vođenje klubova i saveza, selektiranje.
"Nestala je struka. Nepismen čovek ne može da napiše ’Rat i mir’. Prave fudbalske vrednosti su u zapećku.“
Dragoslav Stepanović problem vidi na drugoj strani. Na pitanje šta je možda i najveći problem srpskog fudbala bez trunke razmišljanja kaže:
"Moramo sprečiti nekontrolisan odlazak mladih i nadasve talentovanih srpskih fudbalera u inostrane klubove. Da zlo bude veće, cene naših često supertalentovanih fudbalera su takve da nijedan klub iz Evrope nema problem da ih kupi.“
Na pitanje da li vrede više, Stepanović upire prstom na Zdravka Mamića.
"On je dobar primer i za nas. On svoje igrače prodaje po evropskim cenama, a mi i dalje prodajemo istu robu, možda čak i fudbalski kvalitetniju, na nivou balkanskog pazara. Dakle jeftino. Pogledajte samo kakav je posao napravio Ajntraht sa Kostićem koji je danas jedan veliki igrač. Momka je kupio za bagatelu i sada će na njemu zaraditi veliki novac.“
Zar ista poruka ne stiže i sa Apenina? Fjorentina je prodajom Vlahovića napunila kasu, Partizanu će iz tog transfera i bukvalno pripasti mrvice uz napomenu da ga je za minimalac prodao u Italiju.
"Veliki klubovi nisu za sve igrače. Pre Vlahovića imali smo primer Jovića koji je blistao u Nemačkoj, a onda je otišao u Real Madrid i već dve godine ne igra. Mislim čak da mu se karijera bliži kraju. Ne znam šta čeka, što ne odlazi, i kad Benzema nije u timu on nije prva njegova zamena. Postati veliki igrač u velikom klubu nije lako. Talenat i dobra forma često nisu dovoljni, bilo je dosta primera kada se igrači nisu snašli u novoj sredini, ti i takvi igrači su brzo gubili cenu, a mnogi su i propali zauvek.“
Stepanović ima i mišljenje kada su u pitanju Crvena zvezda i Partizan, odnosno njihova konstantna dominacija u srpskom fudbalu.
"Nije to naša priča, to je priča iz Evrope. U Španiji dominiraju Real i Barselona, u Francuskoj PSŽ, u Nemačkoj Bajern, u Italiji Juventus i Milano ili Inter, u Holandiji Ajaks i PSV... Fudbal nema draft, mislim kao onaj iz NBA lige, dakle mogućnost da i mali klubovi kupe velike igrače. Kad bi tako nešto postojalo, onda bi i sve fudbalske lige sveta bile interesantnije. Ali fudbal je danas više biznis nego igra. Kad je odlučeno da u fudbalu nema više obeštećenja, da svaki fudbaler može da promeni posao kao svaki drugi građanin, klubovi su pronašli modus da ugovori traju pet godina i da kupovina iz ugovora košta mnogo više nego što je koštala.“
Na pitanje šta očekuje od nastavka prvenstva u Superligi nekadašnji internacionalac Rade Zalad bez grama zadrške odgovara:
"Nije sve tako crno kako izgleda na prvi pogled. Čeka nas jedna dobra, kvalitetna i neizvesna trka za titulu. U toj trci večitih rivala naravno da navijam za moj Partizan. Kad će neko treći ugroziti pozicije naših velikana? Onda kad bude uživao podršku koju od države od Drugog svetskog rata pa do danas imaju Zvezda i Partizan. U doglednoj budućnosti takvog ne vidim. Istina, mali pomak napravili su Čukarički i Voždovac, klubovi koji su privatno vlasništvo, svi drugi funkcionišu na način kakav je odavno karakteristika prošlosti.“
"Ko će biti prvak? Partizan me iznenadio u pozitivnom smislu uprkos istini da trener Stanojević malo previše kuka i što javno pokazuje da mu ne prija sve što nije povezano sa imenom Partizan. Posle ovoliko uspeha Zvezde jedna smena na vrhu tabele možda bi za srpski fudbal bila i dobra“, mišljenje je Dragoslava Stepanovića.
Infrastruktura, suđenje... VAR je vratio veru i uticaj sudija na rezultat, prvi čovek Sudijske organizacije FSS-a Dejan Filipović uveo je novinu i transparentnost u sudijskoj organizaciji u meri u kojoj to međunarodni propisi dozvoljavaju...
Da sve ovo ne bi koliko sutra palo u vodu, neophodna je pragmatičnost prilikom izbora novog predsednika FSS-a. Za srpski fudbal očigledno bi najbolje bilo, pokazalo se u ovom prelaznom periodu, da to bude fudbalska ličnost od autoriteta spremna da oko sebe okupi najkvalitetnije ljude, a da politika i politički vrh budu podrška za nesmetan rad onom ko fudbalu u Srbiji želi bolje sutra.
"Kada će se održati Skupština FSS-a? Pretpostavljam, najkasnije mesec dana pre novih izbora, takva je procedura. Izbori su planirani da budu u maju, Skupština bi morala da zaseda bar 30 dana pre i da raspiše izbore. Dakle, najkasnije početkom aprila“, kazuje Mirko Poledica.
"Postoji lice i naličje uspeha. Kad nema uspeha, onda svi žele da pobegnu, da ne budu deo te priče. Čak i igrači. Ali kad je tu uspeh – onda svi, baš svi žele da budu deo tog uspeha i ne biraju uspeh kako bi uskočili u taj voz slave“, komentariše Dragoslav Stepanović, nekadašnji as srpskog fudbala i trener internacionalac.
Da li je ovo najava već viđenog. Ne jednom se dogodilo da srpski fudbal poklekne na pragu uspeha, da preceni sebe a potceni druge, da bahatošću pojedinaca i usled nedostatka sportske kulture sklizne u mulj s obrazloženjem da je neko drugi kriv. Ako je suditi po događanjima u poslednjih 12 meseci, sasvim je moguće će fudbalska organizacija ipak smoći snage da se konačno odrekne dobro uhranjenih pacova i da kroz rezultate klubova i reprezentacije na međunarodnoj sceni konačno revitalizuje sve vrednosti srpskog fudbala. Narod koji toliko voli ovu igru, i koji zna da prašta, zaslužio je da mu se posle decenija tuge dogodi i velika radost.
Komentari
