Sport
22.12.2021. 15:58
Sport
23.12.2021. 06:05
Zoran Šećerov
Evropsko proleće
Srpski fudbal između stvarnog i mogućeg
Odavno fudbalska Srbija, uprkos likovima s lošim namerama koji su zaposeli klubove, tribine i krovnu fudbalsku organizaciju, nije bila tako ponosna kao što je u jeseni na izmaku. Fudbalska reprezentacija izborila je plasman na SP u Kataru, a dva najveća kluba proleće u Evropi. Sve deluje kao najlepši san. A nije san – istina je!
Zlatna srpska fudbalska jesen podarila je navijačima i ljubiteljima ove igre i druge plodove. Pod jedan na evropskoj klupskoj sceni. Zahvaljujući rezultatima Crvene zvezde i Partizana u Ligi UEFA, kao i Ligi konferencija, došlo je i do pomeranja na UEFA listama uspešnih tako da će Srbija i njeni najbolji klubovi od sezone 2023/24. imati respektabilnu ulogu u Evropi i njenim elitnim klupskim takmičenjima. Ovo je već nešto što zaslužuje samo aplauze.
Uz direktnog predstavnika u najkvalitetnijem evropskom klupskom rangu, u Ligi šampiona, i još jednim timom u kvalifikacijama za ovo prestižno takmičenje što je za svako poštovanje, Srbija će u istoj sezoni imati i još tri predstavnika u preostalim evropskim klupskim takmičenjima, a to je već podatak kojim se baš i ne može pohvaliti puno zemalja. Evo i kako.
Trećeplasirani tim Superlige Srbije plasiraće se direktno u plej-of za Ligu Evrope što opet automatski znači da ukoliko ispadne ima obezbeđenu grupnu fazu u Ligi konferencija, dok četvrti po plasmanu u Superligi ide u treće kolo kvalifikacija za Ligu konferencija, a peti opet direktno u drugo kolo kvalifikacija za isto takmičenje.
Osim apsolutne afirmacije srpskog klupskog fudbala i lige, gle apsurda, koja je pod stalnom prismotrom UEFA zbog nameštanja rezultata, da li postoji još nešto što je u ovoj priči toliko bitno?
Iz jednog drugog ugla, apsolutno nezaobilaznog u svetu opšte komercijalizacije fudbala kao igre i zabave masa, kao odgovor na postavljeno pitanje može da posluži podatak da je Crvena zvezda osvajanjem prvog mesta u grupi Lige Evrope inkasirala 1.100.000 evra, dok je za plasman u osminu finala drugog po kvalitetu ranga evropskih klupskih takmičenja dodatno u svoju kasu ugurala još 1.200.000 evra. Novac, 210.000 evra, doneo je i remi sa portugalskom Bragom u poslednjoj utakmici u grupi. U jednom danu ukupno je zarađeno 2.510.000 evra. Znači, formula je prosta: tamo gde u evropskim utakmicama ima uspeha ima (biće) i novca.
Sport
22.12.2021. 10:48
Korona trese Real
U maju ove godine zvanično je objavljeno i koliko su srpski klubovi zaradili u prethodnoj sezoni na evroligaškoj sceni. Konkretno: Crvenoj zvezdi pripala je suma od 8.847.053 evra, Partizanu 780.000 evra, a u kasu TSC i Vojvodine slilo se 500.000, odnosno 280.000 evra. Za onog ko baš i nema mnogo i malo je – puno.
"Sve ovo na neki način kazuje da u srpski fudbal baš i nije tako crn i loš. Međutim, treba biti i objektivan. Liga Evrope i Liga konfederacija nisu isto što je i Liga šampiona u kojoj se obrće najveći novac. Drugo, za osvajanje Evrope nije dovoljan samo talenat. Naši klubovi su siromašni, talenat protiv budžeta ne može, što na neki način može biti objašnjenje zašto nas nema u završnici Lige šampiona“, kazuje Vladimir Stanković, doajen srpskog sportskog novinarstva.
Milan Lane Jovanović, nekadašnji srpski reprezentativac, o svemu razmišlja iz ugla sportiste:
"Proleće u Evropi je na pragu, najbolji srpski klubovi sada su na vratima pakla, čeka ih žestoka konkurencija uz pitanje da li su joj dorasli. Ovo što su do sada postigli jeste veliki uspeh, ali nije proizvod kvaliteta naše lige. Ali, uprkos svemu rezultat je tu, rezultat koji nas istovremeno obavezuje da s nestrpljenjem čekamo sezonu 2023/24. u Evropi. Ostaje i pitanje da li smo i da li ćemo sve ovo znati da iskoristimo na pravi način.“
A trebalo bi. Srbija nije prva zemlja u regionu koja je uspela da izbori dva mesta u Ligi šampiona, najkvalitetnijem klupskom takmičenju na kontinentu. U nekoj od prošlih sezona isto je pošlo za rukom i Hrvatima. Međutim, velika sreća pretvorila se u još veću bruku ponajpre zbog glorifikovanja vrednosti koje to nisu. A tome smo skloni i mi. Otuda i strepnja.
"Ovo što su uradili srpski klubovi velika je stvar i bio bi greh sve baciti niz reku. Ako se već sada ne napravi strategija šta i kako, sav trud biće uzalud“, uverava Milan Lane Jovanović.
Kad ovo govori, Jovanović zapravo misli na to da nijedan drugi srpski klub, osim Zvezde i Partizana, nije dogurao u Evropi do grupne faze takmičenja. Uglavnom se priča završavala u prvom ili drugom kvalifikacionom krugu i porazima od ekipa čiji rejting nije izazivao strahopoštovanje.
"Lepo je kad izboriš mesto u Evropi, ali nije lepo kad ta ista Evropa ne prepozna tvoju fudbalsku vrednost, kad se raduje što je tvoj tim dobila u žrebu umesto da zbog toga, kao nekad, proklinje zlu sreću. Ima dovoljno vremena da naših pet klubova sasvim dobro pripremljeni sačekaju trenutak da se nametnu dobrim rezultatima Evropi tim pre što se svaki uspeh, svaka pobeda i svaki dalji plasman i korektno nagrađuje“, kažu naši sagovornici.
Milana Jovanovića, iskusnog internacionalca, zbunjuje jedna stvar.
"Zvezda godinama igra u kontinuitetu evropska takmičenja i dobro zarađuje, ali je uprkos svemu u permanentnoj finansijskoj krizi. To meni nije logično. Nisam neki finansijski znalac, ali odlično znam šta su prihodi i rashodi. Ali to je tema za neku drugu priliku.“
Možda sledeći podatak neke stvari može da razjasni. Glasi: "Malo je klubova u Evropi koji se mogu pohvaliti da imaju podršku i finansijsku potporu države. Zvezda i Partizan taj luksuz imaju.“
Ima i onih koji uveravaju da Srbija ne bi izborila pet mesta u evrokupovima da se oslanjala samo na kvalitet, odnosno da je faktor sreće zapravo obeležio ovojesenje rezultate i Zvezde i Partizana u Evropi. Posebno na mečevima u Portugalu i onom koji je Partizan odigrao protiv Kiprana. Za Ivana Ćurkovića, dokazanog internacionalca i fudbalskog intelektualca, dileme nema.
"Sreću imate ili nemate, ona vas uvek prati ili vas jednostavno ne prati. Na sportskom polju pojedinci ili ekipa nemaju pravo da se oslanjanju na sreću. U sportu je kvalitet uvek ispred sreće“, uverava Ivan Ćurković.
Sport
21.12.2021. 16:41
Poznati dobitnici "Zlatne lopte fudbalskog saveza
Sport
21.12.2021. 14:42
Gelor Kanga sada je Srbin
Bitno je ukoliko je to moguće da se udruže. Misli se na kvalitet i sreću. Milan Jovanović podseća:
"Istina je i to da univerzalna formula za sreću na sportskom polju ne postoji, kao ni recept ili uputstvo za njenu upotrebu na duže staze. Takođe, treba znati, primera iz prošlosti je na stotine i stotine, da je sreća u sportu opasan zajmodavac koji s kamatama naplaćuje svoje dugove.“
Ovojesenji uspesi dva naša najveća kluba, uspesi u smislu da će proleće sačekati u Evropi, traže i razborito razmišljanje.
"Ne zanosimo se. Da li su naši klubovi stigli gde jesu uz pomoć sreće ili nečeg trećeg sada je najmanje bitno. Ovo što je napravljeno uistinu je nešto veliko. I sasvim je dovoljno jer sa istim timovima, teško da Zvezda i Partizan u proleću velike nade mogu nešto više. Sa pojačanjima to je međutim moguće. I voleo bih kad su ’crno-beli’ u pitanju da ta pojačanja budu iz okruženja, iz BiH ili Crne Gore, možda Makedonije i Slovenije. To su igrači koji razumeju unutrašnje biće Partizana mnogo bolje nego stranci iz dalekih zemalja“, uverava Miodrag Živaljević, nekada ubojito krilo "crno-belih“.
Miodrag Profa Radanović, stručnjak koji analitički posmatra događanja u našem fudbalu, izdvaja slučaj Crvene zvezde i kaže:
"Možemo u meču sa Bragom pričati i o sreći, ali je činjenica da je Crvena zvezda u svemu nadvisila portugalskog predstavnika. Dejan Stanković je maestralno pripremio utakmicu, urađen je skauting na pravi način, svaki igrač kome je ukazao poverenje dao je svoj maksimum, a on je na utakmici u Portugaliji dokazao da je kao stručnjak sazreo, da polako izrasta u modernog trenera kome se mora verovati.“
Čini se da razvojni put Dejana Stankovića vrlo pažljivo prati i Evropa. Pre svih Italijani koji su, priča se, srpskom stručnjaku poslali i zvaničnu ponudu da se preseli u Đenovu i preuzme Sampdoriju.
Ima i drugih stručnjaka koji odaju priznanje Stankoviću uz konstataciju da je napravio čak i mali podvig. Nije istorijski, kako ga Stanković u euforičnom raspoloženju krsti, ali jeste podvig. Takođe, tu su i oni koji uveravaju da se veličina Stankovića kao stručnjaka može meriti i saznanjem da je kao trener uspeo da tim koji nema ozbiljnog špica dovede do prolećnih mečeva u Evropi.
"Sve je pokušao, šansu su dobili Dioni i Falčineli, zatim Pavkov i Živković, na kraju i mladi Lazetić, ali se niko od njih nije nametnuo kao golgeter. A kad u timu nemaš golgetera i kada uprkos svemu prođeš grupnu fazu Lige Evrope i dočekaš u Evropi proleće, onda kapa dole treneru“, uveravaju srpski stručnjaci.
A da treneru nije lako bez obzira na čijoj klupi sedi u zemlji čijim fudbalom gospodare apsurdi i oni koje bi trebalo proterati iz fudbala, primera je bezbroj. Svima je znano da je za uspehe uz milion drugih stvari neophodna i atmosfera. U klubu i oko kluba, trenerskim odajama i svlačionici, na kraju i na terenu odnosno tribinama. Trener "crno-belih“ Aleksandar Stanojević je nedavno vrlo iskreno saopštio nešto što i drugi misle, ali nemaju hrabrosti i da kažu.
"Ne znam da li zaslužujemo titulu sa ovako negativnim ambijentom. Prvi smo na tabeli, imamo proleće u Evropi i opet ne valja. Posle utakmice čekaju nas uvrede, ne znam da li da ostanem ovde“, govorio je besan kao ris što su mu mnogi laskavci i još više dokazani licemeri zamerili.
"Ne bi valjalo da ode“, iskrene su neke njegove kolege.
Sport
12.12.2021. 13:45
Sneg zaustavio fudbalere, otkazane utakmice
Sport
21.12.2021. 13:18
Baš su carevi! Šta vi mislite o novim fotkama belgijskih fudbalera (ANKETA)
Svi kažu da zna znanje, da dobro radi, da je doneo nešto novo u srpski fudbal, da je sa više nego prosečnim timom dogurao daleko. Možda je mogao i više, možda, ali danas su nosioci igre "crno-belih“ igrači tog istog kluba koji su premladi otišli u inostranstvo pa su se onda vratili.
Da su mogli da ostanu tamo odakle su došli, ne bi se i vraćali. Ali nisu, i zato su danas tu gde jesu sa dobrim platama i jednom vrstom sigurnosti koju u svetu fudbala nisu imali. Pitanje je dakle koliko su ti i takvi igrači uistinu prava pojačanja. I da li se sa njima može leteti u visine. Ili još konkretnije: da li se sa onima koji nisu uspeli u Evropi može praviti tim koji pretenduje da bude uspešan u toj istoj Evropi? Istina je i to da razliku na našim terenima, misli se generalno na srpski fudbal, prave jeftini stranci. Pokazalo se međutim da su oni i takvi kakvi jesu isplativiji nego bivši igrači. Oni koji su kupljeni za pet miliona evra, govori se o ukupnoj sumi, prodati su kasnije za 25 miliona evra. Ovo je biznis koji su razradili u Partizanu, sada isto pokušavaju i neki drugi.
"Kad se u našem fudbalu pojavi talenat, odmah počinje i priča o njegovoj prodaji. Ti momci ovde ne igraju u kontinuitetu, prerano odlaze, mnogi od njih, ispostavi se kasnije, ne postanu ono što se od njih očekivalo“, kazuje Vladimir Stanković.
Sada je aktuelan Marko Milovanović. Dečak sa nepunih 18 godina oberučke je prihvatio pruženu šansu i već sada može da se pohvali da je bio strelac za Partizan u Kupu Srbije, nacionalnom šampionatu, ali i Ligi konferencija.
"Koliko juče Partizan je imao Mitrovića, posle i Vlahovića, evo sad je tu i Milovanović. Skauti su ga snimili. Da li će Partizan na njemu zaraditi milion ili nekoliko miliona, pokazaće vreme. Ne bi samo valjalo da prerano ode, odnosno bilo bi najbolje kada bi ga sutra, a ne danas, Partizan umesto za dva prodao za 22 miliona evra“, konstatuje Vladimir Stanković.
"Jedna od muka je i ta što se kod nas mišljenje o mladom igraču menja od nedelje do nedelje. U prvoj priči momak je genije i megatalentovano biće, a već sedam dana kasnije neko ko ništa ne zna. Sa ovakvim razmišljanjem gubi se i prostor za ozbiljan transfer. Srbija je propustila i još uvek propušta šansu da afirmiše talente“, kategoričan je Milan Lane Jovanović.
Jedna od muka srpskog fudbala je i podatak u koji mnogi neće poverovati, ali je sto odsto tačan.
"Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima više profesionalnih fudbalera u inostranstvu nego u Srbiji“, uverava Mirko Poledica, predsednik Sindikata "Nezavisnost“.
Sasvim je izvesno da će za proleće dva naša najveća kluba pojačati sastav kvalitetom koji nedostaje. Na scenu prvi izlazi Partizan, u februara 2022, koji će voljom žreba u plej-of rundi za plasman u osminu finala Lige konferencija igrati sa praškom Spartom. Reč je o više neugodnom nego atraktivnom sastavu.
"Partizanu nedostaju dva brza igrača, dva fudbalera koja bi driblingom u igri jedan na jedan pravila proboj po boku i dobrim centaršutom gradila završnicu napada. Lazar Marković je nekada nagoveštavao da će biti igrač takvog kova, ali negde se s njim omanulo. Šteta, ja volim takve igrače. Volim u igri i šut sa distance, ali šuteva nema, golovi se postižu iz šesnaesterca.“
Živaljević ukazuje i na atmosferu u klubu i oko kluba bez koje takođe nema uspeha i dobrih rezultata.
"Na tribinama se okupljaju kojekakve interesne grupe, a ne pravi navijači koji bi trebalo da budu vetar u leđa onima dole na terenu. Kad tim izađe na teren nekompletan, a to je bio slučaj u duelu sa Kipranima, podrška navijača puno znači.“
Svi se slažu, za proleće u Evropi pojačanja su neophodna. Partizan je u godinama iza, bar kada su u pitanju stranci, imao bolji skauting od Zvezde. Za male pare dovodio je neafirmisane igrače da bi posle na njima zaradilo lepe sume.
"Rikardo je peti špic sa kojim je Partizan pogodio. Prvi je valjda bio onaj Kleo. U Zvezdi su u isto vreme dosta toga promašili. Osim Bena, ne znam stranca u Crvenoj zvezdi koji se isplatio“, kazuje Milan Lane Jovanović.
Sport
01.11.2021. 08:05
Mirko Ivanić: Igranje u inostranstvu je škola života
Sport
02.12.2021. 12:58
Veliki skandal u srpskom fudbalu: Bivši sudija ide u zatvor (VIDEO)
Sa "Marakane“ stiže glas da i Zvezda misli na evropsko proleće i da se već sada traže ozbiljna pojačanja u linijama gde su više nego neophodna.
Prva opcija je fudbaler koji je "crveno-bele“ zavio u crno. Ime mu je Danilo, a prezime Arboleda. U moldavski Šerif stigao je direktno iz Kolumbije i onda je, iako bek, u plej-ofu Lige šampiona, u revanš susretu postigao glavom odlučujući gol i izbacio Zvezdu iz daljeg takmičenja. Uskoro će biti slobodan igrač, a direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić kaže da bi bio greh "propustiti takvog igrača“. Otežavajuća okolnost može biti i ta što Terzić nije jedini u Evropi koji tako misli.
Priča koja je već završena ima naslov Ohi Omoijuanfa. Njegov ugovor sa Zvezdom postaje aktivan 1. januara 2022. U Beograd stiže kao slobodan igrač iz norveškog Moldea. Takođe, i sa oreolom norveškog reprezentativca. Ovaj 27-godišnjak, čiji je otac Nigerijac, a majka Norvežanka, na 31 meču u dresu Moldea postigao je 26 golova. Prepoznatljiv je i po tome što kao hrišćanin golove slavi podižući dres da bi se videla majica sa tekstovima o Isusu.
"Verovali ili ne, ali fudbal u Srbiji, uprkos činjenici što se u njemu godišnje obrne više od 100 miliona evra, nije profitabilan sport. Svi klubovi imaju mnogo veće rashode od prihoda i gotovo svi se finansiraju iz budžeta lokalne samouprave što znači da kontrola trošenja tog novca nije dostupna javnosti“, govori Mirko Poledica.
Činjenice pune apsurda slika su srpskog fudbala u kome je više nego primetna neodgovornost uokvirena u prostakluk i bahatost ljudi koji vode klubove.
"Uz one koji se ne mogu bilo čim pohvaliti, postoje i klupske uprave koje se odgovorno ponašaju prema igračima i trenerima i koje dogovoreno ispoštuju dokraja“, konstatuje Mirko Poledica.
Jedan Čukarički ili Voždovac, odnedavno i TSC, malo je i premalo za Evropu koja insistira, između ostalog, i na tome da se prava igrača i trenera maksimalno poštuju. To je temelj na kome se posle gradi sve.
"Većina klubova naš sindikat doživljava kao neprijatelja zbog toga što štitimo igrače od prevara koje su u srpskim klubovima jako česte. Uprkos uspesima, Srbija je i dalje visokorizična zemlja za igranje fudbala“, naglašava Poledica.
Sport
21.10.2021. 09:44
Carstvo nezamislivih zarada
Sport
20.11.2021. 06:05
Trijumf nacionalnog tima: "Piksi je svoje ludilo preneo na ekipu"
I šta sad. Srbija odavno tvrdi da su čelnici srpskih klubova grobari fudbala. Jedan od dokaza je i broj klubova koji su ugašeni. Neki za sva vremena i neki koji su u istom danu ugašeni, a onda i volšebno osnovani s istim imenom i drugim računom. Dobar način da onima kojima se duguje ništa ne dugujete. Evropi se zbog svega diže kosa na glavi. Zato Mirko Poledica godinama ponavlja:
"Fudbalski savez Srbije je leglo korupcije. Da smo pravna država, mnogi bi odavno bili uhapšeni i procesuirani. Zašto se to ne dešava, pitanje je isključivo za nadležne institucije.“
Primetan je u uticaj politike i prisustvo političara u radu nacionalne kuće fudbala. Na tu temu Poledica konstatuje:
"FSS je ikebana u rukama političara. Sve dok se političari bilo šta pitaju u sportu, propast je zagarantovana.“
Da li Srbija može u Evropu sa pet klubova i da li u tom istorijskom pohodu ima pravo da računa na uspeh? Da li je i koliko ozbiljna fudbalska zemlja ako već nekoliko meseci nema prvog čoveka nacionalnog saveza, ukoliko ima ligu bremenitu neregularnostima, menadžere koji vršljaju po savezu i klubovima, klubove koji u najvećoj meri zavise od milostinje lokalnih samouprava i države, sudije sa dva kriterijuma, VAR sobu koja ne veruje onom što snimi njihova kamera, trenere koji su više figure nego stručnjaci s minimalnim rokom upotrebe, selektore koji se menjaju kako predsedniku saveza padne na pamet, selekcije koje uprkos talentu gube od manje talentovanih, publiku u kojoj nema navijača i bulumentu onih koji su u fudbalu ne zato što žive za fudbal, već zato što od fudbala žive.
Komentari
