Stranci u magli - fudbaleri koji igraju za zemlju svojih predaka

Većina će zasigurno pomisliti da je ovo zapravo problem namenjen sportistima sa prostora eks Jugoslavije. Ali nije. I mnogi drugi širom sveta imaju sličnu sudbinu. Primera je mnogo. Više nego ilustrativna, a trenutno aktuelna je i priča sa špansko-marokanskim bojama.

Ofanzivni vezista Real Madrida Brahim Dijaz (24), ako je verovati vestima iz Španije, odabrao je pre nekoliko dana da ubuduće igra za reprezentaciju Maroka. U nastavku ovog za Špance šokantnog teksta moglo se pročitati i da "fudbaler rođen u Malagi, dakle u Španiji, u braku oca Marokanca i majke Špankinje, više neće nositi dres reprezentacije za koju je igrao u mlađim kategorijama“. 

Dijaz je 2021, u duelu sa Litvanijom, debitovao i u A timu Španije. Bio je starter i strelac jednog gola. Da je selektor "furije“ ostao Luis Enrike, sasvim je moguće da bi Dijaz odigrao možda još neki meč u najboljem sastavu Španaca. Pošto nije, sve je palo u vodu. U selekciji Luisa de la Fuentea, novog španskog selektora, za Dijaza nije bilo mesta. U toj i takvoj situaciji Dijaz je odlučio da igra za Maroko.

Ništa još nije sigurno, ali uprkos svemu bolje upućeni tvrde da će Dijaz u dresu Maroka, uz amin FIFA-e, debitovati već na prijateljskim utakmicama protiv Angole (22. marta) i Mauritanije (26. marta). 

SLUČAJ "DIJAZ"

Biće, nema sumnje, ozbiljno pojačanje za selekciju koja je na SP-u 2022. poražena u polufinalu od Francuza. Takođe i jedan od aduta zemlje kojoj je pripala čast da 2025. organizuje Afrički kup nacija, odnosno da 2030. bude, zajedno sa Španijom i Portugalom, jedan od domaćina Svetskog prvenstva u fudbalu.

U trenutku kad se sve dogodilo Španci pokušavaju i da objasne zašto se dogodilo. Prvo podsećaju da je Dijaz prošao omladinsku školu Malage, da je zatim četiri godine proveo u Mančester junajtedu odakle se 2019. preselio u Real Madrid, odnosno da je u nastavku karijere proveo kao pozajmljeni igrač tri godine u Milanu. Prošlog leta vratio se u "kraljevski klub“. S Ančelotijem se vrlo brzo našao na istoj talasnoj dužini pružajući sjajne partije. Španske kolege podsećaju da je Dijaz bio jedan od heroja u sastavu Reala protiv Atletika u Kupu kralja i u uzbudljivom duelu sa Lajpcigom u nokaut fazi Lige šampiona.

Nije nikakva tajna da su se Marokanci silno borili za naklonost Dijaza. Ceo slučaj imao je čak i predznak državne stvari uz maksimalnu angažovanost predsednika tamošnjeg fudbalskog saveza, inače ministra za finansije u vladi Maroka. Naruku im je išla i odluka španskog selektora Luisa de la Fuentea da ne poziva Dijaza. 

U povodu celog slučaja španska "Marka“ objavila je i tekst u kome se navodi da je "Brahim čekao Španiju, ali se umorio čekajući. Nije dobio ni poziv, ni bilo šta. Nije bilo dovoljno ni to što je bio prvak Italije sa Milanom, ni to što je nosio desetku u tom velikom timu, ni to što je igrao na dobrom nivou u najkomplikovanijem timu na svetu, Real Madridu. Španija nikad nije pretvorila priču o zainteresovanosti za njega u neki konkretan gest ili poziv. Da li je Luis de la Fuente planirao da ga pozove u martu? Kasno je. Zaista je već kasno“.

Od kraja tog istog marta Dijazovi kvaliteti biće na raspolaganju i selektoru Maroka Validu Regrauiju, koji ima u timu i druge asove. Konkretno štopera Vest Hema Najefa Aguerda, Nusaira Mazrauija, desnog beka Bajerna, Sofjana Amrabata, defanzivnog vezistu Mančester junajteda, Amina Adlija, levog ofanzivca Bajera, Bilala el Hanusa, talenta Genka. Naravno, tu je i čovek bez koga se ne može, Ašraf Hakimi, as Pari Sen Žermena koji je u karijeri imao sličan put kao i Dijaz. 

Kad se ispod svega podvuče crta, novinari sa Pirineja ne bez razloga ističu i da je na Dijazovu odluku uticalo i to što je Hakimi sa Marokancima igrao u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Kataru, i to nakon pobede Maroka protiv Španije na penale u osmini finala. Zaključak bi mogao da glasi: Španci su izgubili puno, Marokanci dobili još više.

KAD SU ŠPANCI LIKOVALI

Pre petnaestak i možda malo više godina Španci su likovali. Uprkos tome što je imao poziv da igra za reprezentaciju Srbije, u to vreme jedan od najtalentovanijih dečaka kontinenta odlučio je da fudbalsku karijeru nastavi kao Španac. 

Dres "furije“ obukao je sa 17 godina, pet meseci i devet dana. Odigrao je jednu utakmicu u A selekciji i više nijednu. U prvoj sezoni u Primeri, kao prvotimac Barselone, postigao je 10 golova. Pričalo se da je novi Mesi. Poziv da igra za Srbiju nije prihvatio.

"Istina je, imam srpske krvi, kao dete boravio sam često sa roditeljima u Beogradu, ali ja sam Španac i igraću za Španiju. Uveren sam da ću dobiti poziv“, bio je odgovor Bojana Krkića tadašnjem selektoru Radomiru Antiću.

I Stefan Bajčetić je između Španije i Srbije izabrao Španiju. Sin je Srđana Bajčetića, nekadašnjeg fudbalera Vojvodine odnosno Crvene zvezde i trenutno jedan od bisera Liverpula. FSS je sve pokušao, ali su Španci brzo reagovali. Ponudili su mu mesto u mladoj reprezentaciji i garantovani poziv za A tim. Ovakav rasplet se na neki način i očekivao. Stefan je odrastao u Španiji, a ima i njihovo državljanstvo. Veliki uticaj da se odluči za „crvenu furiju“ imala je i majka Paule Esteves. U međuvremenu se povredio i kad se oporavi čekaju ga velika iskušenja na stazi povratka. 

TANDEM STOJANOVIĆ - STOJKOVIĆ

Pre otprilike godinu dana čitao se i tekst o velikom uspehu tandema Stevan Stojanović ‒ Dragan Stojković, odnosno o tome šta su za samo dve godine na funkcijama sportskog direktora i selektora reprezentacije uspeli da urade. Čak petoricu fudbalera rođenih i odraslih u inostranstvu privoleli su da igraju za zemlju svojih predaka. A mogli su i da nose dres drugih zemalja. Bio je to prvi nagoveštaj da u FSS-u duvaju neki novi vetrovi.

"Srđana Babića, zlatnog dečaka sa Novog Zelanda, praktično smo izgubili odnosom pojedinaca prema njemu, ali taj momak toliko voli Srbiju da je sa njim bilo dovoljno pričati svega nekoliko minuta. I vratiti ga u jato kojem pripada“, bila je jedna od beseda Stevana Stojanovića iz tog vremena. 

Danas je Babić jedna od uzdanica Piksija Stojkovića. Ko su pojedinci i o kakvom odnosu pojedinaca je reč nikad se nije saznalo. Ali jeste da su ozbiljne ponude FS BiH imali i golman Vladan Kovačević i bek Srđan Babić. 

Srbija se na svu sreću u vremenima ko kome pripada izborila i za još jednog izuzetno talentovanog momka. Lazar Samardžić je posle razgovora sa čelnicima reprezentacije između Nemačke i Srbije izabrao Srbiju. 
Krajem februara 2023. na sajtu FSS-a saopšteno je „da je posle nekoliko meseci temeljnih i pažljivo planiranih aktivnosti, a sve sa ciljem da reprezentacija Srbije bude kvalitetnija i bolja kako u predstojećim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo tako i u ostalim budućim takmičenjima, Lazar Samardžić, jedan od najtalentovanijih mladih igrača Evrope, odlučio da prihvati poziv selektora Dragana Stojkovića i bude deo najboljeg tima Srbije“.

Isto je to uradio i Stefan Mitrović, danas prvotimac Verone, kome su nudili dres sa nacionalnim obeležjima Kanade u kojoj je brzonogi fudbaler rođen. U mnoštvu srpskih fudbalskih bisera rasutih po svetu najveća borba, utisak je, vodila se oko Mileta Svilara, danas prvog golmana Rome, kome se tada nudio dres Belgije. Posle svega Stevan Stojanović je izjavio: "Imamo petoricu momaka (Samardžić, Svilar, Mitrović, Babić i Kovačević) koji su budućnost srpske reprezentacije.“ 

GOLMAN SVILAR - OD TRAČA DO ISTINE

Danas ih je manje. Ako je verovati vestima pristiglim iz Italije odnosno Belgije, jedan od petorice se predomislio. Reč je o golmanu Svilaru. Da sve nije trač, već istina, potvrdio je i direktor reprezentacije Stevan Stojanović uz opasku da je „Svilar dobio pre nekoliko dana poziv selektora Stojkovića za martovsko okupljanje reprezentacije i da je onda obavestio FSS da neće braniti za Srbiju“. 

"Videćemo šta kažu pravila FIFA-e kad je u pitanju promena reprezentacije. FSS čeka odgovor. Pravilnik je jasan. Promena reprezentacije je moguća ukoliko igrač debituje za A tim u starosnom dobu ispod 21 godine. Podsećam, Mile Svilar je debitovao za Srbiju sa 22 godine. Pravilnik je jasan, ali da sačekamo, da ne žurimo“, predlaže sportski direktor srpskog nacionalnog tima.

U Belgiji, bar tako pišu tamošnji mediji, Svilar želi da brani za zemlju u kojoj se rodio. Takođe dodaju i to da je konkurencija u Belgiji što se tiče "jedinice“ mnogo slabija nego u Srbiji. 

Srpski mediji preneli su i pisanje belgijskog portala "Voetbal primeur“ koji navodi da „Mile Svilar ima belgijski pasoš, da je rođen u Antverpenu i da ne postoje bilo kakve administrativne prepreke da opet zaigra za Belgiju, čije je prošao omladinske kategorije“. Isti izvor navodi i da je Svilar za Srbiju branio samo 44 minuta i to u prijateljskoj utakmici sa Katarom 1. septembra 2021. i da prema pravilniku FIFA-e može da brani za Belgiju na EP-u u Nemačkoj baš zbog toga što ta utakmica nije bila takmičarskog karaktera. 

Navodno, pišu Belgijanci, FIFA je promenila pre nekoliko godina pravila uz tumačenje "da neko ko je igrao za određenu državu pre 21. godine ipak može da napravi drugačiji izbor, čak i ako je to bio meč A“.
Činjenica je da posle povrede Kurtoa belgijski selektor silno želi u sastavu Svilara koji sjajno čuva gol Rome.

Međutim, sve to je uprkos svemu samo pusta želja jer su pravila u "slučaju Svilar“ na strani FSS-a.
Da li se Mile Svilar, možda, uplašio konkurencije? Činjenica je da Srbija odavno nije imala toliko kvalitetnih golmana i da će selektor Stojković biti na velikim mukama kome da ukaže poverenje među stativama. 
„Vanja Milinković-Savić i Predrag Rajković brane standardno.

IGRAO SAM ZA SRBIJU IZ LJUBAVI

Sada je tu i Đorđe Petrović, novi prvi golman Čelsija. Mile Svilar brani za Romu i koliko znam niko nije rekao da Svilar neće braniti za Srbiju. Znam da je selektor hteo da miksuje na martovskim mečevima protiv Rusije i Kipra, što znači da bi Svilar verovatno branio barem jednu utakmicu. Dobio je uredno poziv, a to znači da mi u njega verujemo“, naglašava Stevan Stojanović.

Svilar, moguće je, ne računa na Srbiju. Pored pomenutih golmana, tu je i ovog proleća sjajni Aleksandar Jovanović, junak poslednjeg derbija večitih rivala. Sjajno brani i Vladan Kovačević u Rakovu. S obzirom na konkurenciju, moglo bi se dogoditi da on uprkos želji da stane na gol Srbije koliko sutra ponovo obuče dres reprezentacije BiH za koju, ukoliko se ne promene pravila ili FIFA ne napravi presedan, jedino i može da brani. 

U već ispričanoj priči Lazar Samardžić je između Srbije i Nemačke izabrao Srbiju. Srbija priželjkuje da isto učini o Aleksandar Pavlović, bez dileme jedan od najtalentovanijih igrača Evrope u svom uzrastu. 
Dečak ima samo 19 godina i, kako se priča, želju da obuče dres reprezentacije koju predvodi Julijan Negelsman. Naravno, ukoliko se Pavlović, koji je ove sezone na 14 utakmica za Bajern postigao dva gola i imao isto toliko asistencija, ne predomisli. Visokotiražni "Bild“ piše da će Pavlović sigurno dobiti poziv Negelsmana za utakmice protiv Francuske i Holandije. Prvo zato što, kako tvrde u „Bildu“, igra sjajno u dresu Bajerna, ali i zato jer Srbija sve pokušava da Pavlovića nagovori da igra za „orlove“ i da bude deo njenog tima na predstojećem Evropskom šampionatu.

"Ako bih morao da mu dam savet, ja bih na njegovom mestu odabrao Nemačku. Veliki sam Aleksov fan. Trenutno igra sa dosta slobode, a to je i za mene zaista sjajno. Zabavno je videti kako uživa u svakoj sekundi na terenu“, kaže Leon Gorecka, reprezentativac Nemačke.

Dragoslav Stepanović, naš nekadašnji as, s obzirom na to da živi u Nemačkoj i te kako dobro zna vrednosti mladog fudbalera.

"Pavlović je pokazao da može da igra i u ovoj konkurenciji u Bajernu i daje golove. Čujem da je odlučio da igra za Nemačku. Međutim, u Nemačkoj ima mnogo dobrih igrača na njegovoj poziciji. Bilo bi glupo da jedan takav mlad igrač stane u red da čeka kako bi odigrao 10-15 minuta za Nemce. Odličan je igrač, iznenadio je sve ovde. Izvesno je da će mu selektor spremiti ponudu koja se ne odbija. Verujte, Srbija nema takvog igrača! Ono što mogu da mu poručim jeste da je veća sreća igrati za svoju zemlju, nego da negde sediš na klupi ili tribinama.“

Za svoju zemlju igrali su, a nisu morali ili su mogli da izaberu "drugu domovinu“, Neven Subotić, Ivan Ergić, Zdravko Kuzmanović, Aleksandar Prijović, Danijel Ljuboje, Miloš Veljković, Nemanja Gudelj... U onoj drugoj grupi koja nije igrala za Srbiju, a mogla je, nalaze se Marko Marin, Aleksandar Dragović, Marko Arnautović, Zlatko Junuzović, Miloš Degenek, Milan Borjan, Marko Ivanić, Uroš Đurđević, Rade Krunić, Miloš Kerkez, na kraju i Filip Ugrinić... Naravno, i mnogi drugi. Da li su se zbog toga pokajali ili zažalili?

RAZOČARAN ODNOSIMA U FSS

"Igrao sam za Srbiju iz ljubavi. Bez obzira na to što sam živeo u Nemačkoj i Americi, odrastao sam u srpskoj kulturi, potomak sam srpskih roditelja, pa mi je Srbija uvek bila u srcu i tako sam doneo odluku za koga ću da igram“, izjavio je na kraju priče Neven Subotić koji je upisao 36 nastupa u A selekciji.
Ostala je tajna zašto je prerano napustio nacionalni tim. On to nikad nije potvrdio, ali se šuškalo da je svemu kumovao selektor Srbije Dik Advokat.

Zanimljive su i dve izjave Ivana Ergića. Prva se odnosi na to zašto je odlučio da igra za Srbiju. Kaže:
"Prirodnije je bilo da igram za Australiju koja me je prihvatila i dala mi sve te sportske stipendije. Međutim, u meni se nešto desilo kad se NATO, ili bolje rečeno sva sila ovog sveta, okomila na jednu malu zemlju kao što je Srbija, smatrajući jednostavno da to u najmanju ruku nije viteški.“

Odigrao je 11 mečeva za reprezentaciju SCG i onda se povukao uz šturo obrazloženje da je "razočaran odnosima u FSS-u“. 

"Želja za igranjem je brzo splasnula pa sam odlučio da od svega dignem ruke iako ljudi obično kažu nikad ne reci nikad. Nije problem bio samo u selektoru i nije važno da li se on zove Klemente ili Đukić. Razočaran sam ponašanjem FS Srbije i teško da će se nešto promeniti u bliskoj budućnosti“, izjavio je tada 26-godišnji Ergić. 

Šta bi bilo da je umesto za nacionalni tim Austrije Aleksandar Dragović, aktuelni kapiten Crvene zvezde, igrao za Srbiju. Poreklom je iz okoline Beograda, ali je rođen u Beču. U A selekciji Austrije odigrao je 100 mečeva.

"Postoji mali žal što nisam igrao za Srbiju. Čekao sam poziv, ali se to nije dogodilo. Nisam bio previše razočaran jer takav je put mnogih fudbalera. Odrastao sam u Austriji, koja je više obratila pažnju na mene od Srbije, tako da se nisam dvoumio“, ispričao je Dragović u jednom intervjuu.

Marko Arnautović je imao dogovor da igra za Srbiju, ali poziv nikad nije dobio, čemu su se posebno obradovali Austrijanci za čiji nacionalni tim je nastupio 106 puta i postigao 36 golova.

"Majka mi je iz Austrije, a otac iz Srbije i uvek sam želeo da igram za Srbiju. Moj otac je razgovarao sa nekim ljudima kad sam imao 17 godina, ali iskrsli su navodno neki problemi. Tada je selektor bio Radomir Antić, otac je pogurao tu priču, ali na kraju nismo uspeli i obukao sam dres Austrije. Prosto, svako želi da igra na najvišem nivou, da napravi što bolju karijeru“, govorio je Arnautović tvrdeći „da su drugi krivi, a ne on što nije obukao dres Srbije“.

MALI MESI...

Aktuelni sportski direktor Crvene zvezde Marko Marin je dugo nosio nadimak "mali Mesi“. Kao dvogodišnjak stigao je iz Bosanske Gradiške u Frankfurt, ali je kao fudbaler pažnju na sebe skrenuo u dresu Borusije iz Menhengladbaha. Za A tim Nemačke odigrao je 16 utakmica i postigao jedan gol. 
"Volim Srbiju, ali ne žalim što nisam igrao za reprezentaciju. Detinjstvo sam proveo u Nemačkoj i igrao sam za mlađe selekcije i bilo je logično da igram i za seniorsku. Nikad nisam razmišljao o Srbiji niti me neko iz tamošnjeg saveza kontaktirao“, izjavio je Marin jednom prilikom.

Srbija nije imala sreće mi sa Sašom Kalajdžićem. Imao je nadimak "novi Žigić“, blistao u dresu Admire, a onda i Štutgarta. Prijateljima je govorio da mu je idol Nemanja Matić, tada prvotimac Mančester junajteda... Umesto Srbije, opredelio se za Austriju.

"Rođen sam u Austriji, moji prijatelji i porodica žive ovde. Volim ovu zemlju“, pričao je Kalajdžić kada je debitovao za Austrijance.

Lijanko Vojinović je takođe bio na spisku srpskih selektora, ali nije zaigrao za A tim. Brazilac i tada prvotimac Sao Paula igrao je za srpsku U19 selekciju, ali je onda kao prvotimac engleskog Sautemptona odlučio da igra za mladu reprezentaciju Brazila.

"Na osnovu prikupljene dokumentacije kontaktirali smo FIFA-u i nažalost odgovor je bio negativan. Lijanko je bio deo mlađih kategorija FS Srbije, zatim je igrao za omladince i olimpijsku selekciju Brazila, tako da pravila ne dozvoljavaju da opet obuče dres Srbije. Hteli smo i mi i on, ali jednostavno to nije moguće“, objasnio je Stevan Stojanović.

Ima i onih koji uveravaju da bi Miloš Kerkez, prvotimac AZ Alkmara i reprezentativac Mađarske, bio idealno rešenje u srpskom timu na poziciji levog beka. Dečko je rođen u Vrbasu, ali je još sa 14 godina odlučio da igra za Mađarsku.

"Srbija me nikada nije kontaktirala, ali Mađarska jeste kada sam imao 15 godina. Istina, raspitivali su se preko nekih ljudi, ali mene lično niko nikada nije zvao. Mađarska mi pokazuje veliko poštovanje i zato želim da vratim duplo“, kaže mladi Kerkez.

Filip Ugrinić, prvotimac Jang bojsa, fudbalsku Srbiju oduševio je nedavno na "Marakani“ zatresavši mrežu Crvene zvezde u Ligi šampiona. Momak razorne levice pokazao je da i te kako dobro razume igru i da je jedan od darovitijih vezista s osećajem da dejstvuje ubitačno iz drugog plana. 

NE MOŽE SE STIĆI NA SVAKU ADRESU

"Ljudi iz Švajcarske pričali su sa mnom i to je prevagnulo. Srbija i ja jednostavno nismo bili u kontaktu“, objasnio je Ugrinić zašto se odlučio za selekciju Švajcarske. I ovo je potvrda da se baš ne može stići na svaku adresu. U FSS-u su ovaj skauting isplanirali do detalja i to je donelo ili donosi željene efekte. Ovih dana sve pohvale idu na adresu direktora mladih kategorija FSS-a Nikole Lazetića i njegovih saradnika koji odavno širom Evrope traže i pronalaze mlade talentovane igrače koji imaju srpsko poreklo i želju da igraju za „orlove“. Iz te priče su i Luis Zečević Džon (Arsenal), odnosno Edvard Ibrović Flečer (Mančester junajted). Obojica imaju srpske korene po majčinoj liniji.

"Momci imaju sjajan potencijal i sigurno je da ne bi bili u klubovima u kojima su da nije tako. Očekujemo da će se vrlo brzo prilagoditi i adaptirati na način rada u selekciji Srbije, a ovde će imati maksimalnu podršku svih relevantnih faktora. Njihova želja i opredeljenje ka dresu naše zemlje je nešto zbog čega možemo da budemo izuzetno ponosni“, naglašava direktor mlađih kategorija FSS-a Nikola Lazetić.

Na startu biće priključeni mlađoj kadetskoj selekciji (U16) koju od jeseni čeka prvi krug kvalifikacija za kadetsko U17 prvenstvo Evrope koje je na programu 2025. A posle...

Priča se nastavlja. Skauti FSS-a nemaju nameru da posustanu. U Evropi fudbalski stasavaju mnogi koji imaju srpsko poreklo. U ovoj priči nismo pomenuli, a oni to zaslužuju, Jovana Karla Simića i Savu Čestića. I oni su se odlučili da nose dres Srbije. Niko ne sumnja u njihov talenat, ali koliko daleko mogu dogurati teško je predvideti. Zar Nemanja Motika nije bio fudbalsko čudo, zar Crvena zvezda nije učinila sve da ga dovede u svoje redove, zar Bajernu nije iskeširala 1,5 miliona evra. Na kraju Motika je minulog leta bez obeštećenja otišao u ljubljansku Olimpiju. Jeste, ali teško da će i tamo opravdati epitet jednog od najtalentovanijih koje je Evropa imala u njegovom godištu. 

I još nešto. To što je neko prihvatio da igra za Srbiju ne znači automatski i da će nositi njen dres. Sa spiska onih na koje Piksi ne računa za dva martovska prijateljska susreta, sa Rusijom i Kiprom, izostaju pored Mileta Svilara još i Jan Karl Simić, Srđan Babić, Petar Ratkov... Sve ovo ne znači da pod zastavom neće biti prilikom nekog drugog okupljanja. A da bi to bili, poziv moraju zaslužiti vrhunskom formom, dobrim igrama i ponašanjem dostojnim jednog reprezentativca.

Šuška se da bi i FIFA mogla da promeni neke "zakone“ nedostojne vremena u kome se danas živi jer zapravo nikom nije u interesu da neki kvalitetni fudbaleri sede na tribini umesto da budu na terenu u dresu reprezentacije u kojoj za njih ima mesta. Uz malo dobro volje sigurno je da se može doći do rešenja od kojeg bi fudbal imao najviše koristi. Konkretno da svaki fudbaler bez obzira na to koliko je odigrao utakmica u nekoj A selekciji ima pravo da jednom u karijeri obuče i dres neke druge reprezentacije. Fudbal od ovoga ne bi imao štete...