Tumbaković, pravi, deseti…

Tumbaković, pravi, deseti…

(AP Photo/Darko Vojinovic, File)


Tumbaković je ozbiljna trenerska faca, neko ko je šansu da bude selektor zalužio još pre nekoliko godina. Ima znanje i iskustvo, autoritet za funkciju koju će, nadam se, s uspehom obavljati. Njegova prednost je i to što poznaje igrače, mentalitet, ambijent u kome bi trebalo da stvara. Imaće i leđa u ljudima iz Partizana koji sede u FSS. Prava je šteta što Savo Milošević nije ostao u FSS, bili bi sjajan tandem

 

Tačka je stavljena, otvoreno je, bar se tako čini, novo poglavlje u istoriji srpskog fudbala i to samo dan posle Vidovdana 2019. godine. Srbiji, dakle, ne preostaje ništa drugo osim da s optimizmom gleda u budućnost. Zato će i oni koji nikom ne veruju poverovati da je ovo trenutak kada počinju da se ispisuju nove stranice srpskog reprezentativnog fudbala. Na početku priče Srbija je dobila novog selektora, onog pravog i desetog od kako se kao država osamostalila. Tom izboru radovao se i Ljubiša Tumbaković, postao je ono što je odavno želeo.

Šta je potvrda vrednosti Vašeg rada? Pre svega da trajete kao trener.
“Ja imam karijeru od 26 godina. U Partizanu sam osvojio devet trofeja, tri kupa i šest prvenstava. Osam puta sam bio i trener godine u Srbiji. U Kini, s klubom koji nije taj nivo, bio sam dva puta šampion. S istim klubom osvojio sam i tri kupa, dva nacionalna i jedan Superkup. I bio dva puta trener godine. Posle svega, jedino što želiš jeste da budeš selektor svoje države”, – izgovorio je u dahu novopečeni selektor.

Privilegovani su oni koji rade ono što vole i vole ono što rade. Tumbaković je očigledno jedan od njih. Izabran jednoglasno i bez uplitanja (?!) predsednika FSS ili tamo nekih u ono što je predložio Stručni odbor. Zvuči gotovo apsurdno kad je Srbija u pitanju, ali je istina. Baš kao što je istina i to da protivkandidate nije imao. Pričalo se, naime, kako je više nego ozbiljan kandidat za naslednika Mladena Krstajića Slaviša Jokanović. Između patriotskog zadatka i gomile para, Jokanović se navodno odlaskom u Katar odlučio za ovo drugo. Zatim se šuškalo kako bi srpski nacionalni tim sjajno funkcionisao kad bi selektor možda bio Veljko Paunović. Ne zna se kako je na sve Veljko reagovao, ali se zna da je ostao u Americi. Zanimljivo je u ovom času možda i to da su Jokanović i Paunović u anketi jednog prestižnog sprskog sportskog portala dobili tri puta više glasova od Tumbakovića, što je naravno daleko od bilo kakvog objektivnog rasuđivanja na temu kome treba poveriti nacionalni tim.

Povezane vesti – TUMBAKOVIĆ ZVANIČNO SELEKTOR: Najveći izazov u karijeri, cilj plasman na EP

Neki drugi su, opet, navijali da se na kormilo reprezentacije vrati jedan od devetorice iz prošlih vremena, Radomir Antić – onaj koji je Srbiji kroz kvalifikacije znalački obezbedio učešće na šampionatu sveta. Ali Radomir Antić, posle svih poniženja (pljuvanja) koje mu je uz njegovu malu pomoć priredila njegova fudbalska Srbija, nije mislio na Srbiju. I onda se desio, sasvim (ne)očekivano, Ljubiša Tumbaković. Bio je slobodan posle rastanka sa Crnogorcima. Takav patriotski čin doprineo je da ga FSS pozove na razgovore, uz malo simbolike, par dana uoči Vidovdana. Dan kasnije Stručni savet FSS (Ilija Petković, Zoran Filipović, Nenad Bjeković, Momčilo Vukotić i Marko Pantelić) predložio je Izvršnom odboru FSS (jednoglasno) da Ljubiša Tumbaković obavlja dužnost selektora. Izvršni odbor je ovaj predlog jednoglasno podržao. I to je ono što je zvanično. Nezvanično, Ljubiša Tumbaković će zarađivati 300.000 evra godišnje. Istu platu je imao i smenjeni Mladen Krstajić. Sa bivšim i budućim selektorom o plati je u četiri oka razgovarao predsednik FSS. Drugi se nisu mešali.

“Jedne noći, a pre puno godina još dok sam bio trener crno-belih, zvali su me ljudi iz FSS i saopštili kako je odlučeno da preuzem uz posao u Partizanu i funkciju selektora. Ne, neću Vam reći ko me je zvao. Sutradan je Partizan čekala Kup utakmica u Čelarevu. U autobusu na putu prema Novom Sadu slušajući vesti saznali smo da novi selektor nisam ja već Milan Živadinović. Tada je sve počelo. Kad god se menjao selektor, prvi kandidat sam bio ja, ali selektor nikada nisam postao” – pričao je nadavno u intervjuu za “Ekspres” Ljubiša Tumbaković.

Sličnu priču mogao bi da ispriča i Dragoslav Stepanović. I njemu su u iskrenom razgovoru najodgovorniji ljudi Saveza dali funkciju, a onda ga, kako sam reče, za*ebali. Takođe i Ljubinka Drulovića koga su obasipali komplimentima. U jednom momentu samosvesni Novovarošanin bio je i v.d. selektora, ali nikad i selektor. Sad je u Aziji, tamo za Olimpijske igre priprema olimpijsku reprezentaciju jedne, za naše pojmove (ne)fudbalske ali ekonomski bogate zemlje. Ima i ona priča, a danas se prepričava kao vic, kako je legendarni predsednik FSS Tomislav Karadžić objasnio Stanojeviću zašto će umesto njega na funkciju selektora mlade reprezentacije imenovati Ratomira Dujkovića.

“Znaš” – govorio je Karadžić – “ako postavim tebe i ne napraviš uspeh, svi će meni je*ati mater. Ako imenujem Dujkovića i on ne uspe, onda će to raditi njemu.”

 (AP Photo/Darko Vojinovic, File)

(AP Photo/Darko Vojinovic, File)

Tako je i bilo. Dujković je sam istrpeo otrovne strelice. Očigledno je da je u FSS postojao uhodan sistem kako se poigravati sa selektorima, ili kandidatima za selektora, uz igru sa zamenom teza i stvaranjem pozicije kako da kriv bude samo onaj ko je delimičnio kriv ili to uopšte nije. U Srbiji zapravo postoji nakaradan sistem izbora i odabira selektora. Jednako kad je u pitanju A selekcija, ali i svaka druga. Kad se dogodi uspeh, a s vremena na vreme se uprkos svim idiotizmima dogodi, zasluge uz fudbalere i selektora rado preuzimaju i drugi. Kad se dogodi neuspeh, miševi se razbeže i onda je kriv samo i jedino selektor.

“Neko je grdno pogrešio što je dozvolio da Mladen Krstajić bude selektor. On jednostavno nije smeo da dobije to i takvo odgovorno zvanje. Bio je dobar igrač, niko ne spori da zna šta je fudbal, ali nije bio trener. Takođe ni šmeker kad je postao selektor. Naseo je na foru, izdali su ga oni koji su mu najviše obećavali da će biti uz njega, a to su igrači”, kategoričan je trenerski bard Milan Živadinović.

Igrači znaju da prodaju i iznevere trenera pogotovo ako osete da je trener neko kome uz ime, znanje i iskustvo ne mogu verovati. Krstajića su, moguće je, izdali igrači, ali su i neki igrači odlučili da ne budu u reprezentaciji dok je Krstajić selektor jer je on, navodno, izdao njih. Milan Živadinović, nekadašnji selektor, bez dlake na jeziku zato naglašava:

“Priča sa Krstajićem je bila neozbiljna, kao što je neozbiljan i fudbal u Srbiji kojim manipulišu šireći primitivizam, intrigu i zavist raznorazni belosvetski mangupi. Ovo što se desilo s Krstajićem je najbolji primer kako ne treba da se radi. Slično je bilo s Muslinom. Sad je istu sudbinu doživeo i Krstajić. Samo što zbog svega niko neće odgovarati. A morao bi. Selektori su namazani blatom, a oni koji su ih postavili ili smenili i dalje će bez ikakvih posledica što arče državni novac mahati neznanjem.”

Povezane vesti – INTERVJU VLADIMIR MATIJAŠEVIĆ: Čukarički, jedini privatni klub

Kod Krstajića je prvi stradao kapiten Bane Ivanović. Ni danas se ne zna zašto je i po čijem nalogu odstranjen iz reprezentacije. Nešto kasnije istu sudbinu doživeo je i golman Vladimir Stojković. Njegovo objašnjenje zašto se dogodilo zaslužuje pažnju:

“Viša sila. Krstajiću je zabranjeno da me poziva (?!) u reprezentaciju. Pomirio sam se sa tom odlukom i ne razmišljam više o svojoj reprezentativnoj karijeri. Dugo sam u srpskom fudbalu, znam vrlo dobro kako vetar duva i ne zanosim se obećanjima da ću jednog dana ponovo biti na golu reprezentacije. Tako nešto je jednostavno nemoguće”, pričao je u srpskim medijima Stojković.

Stojković očigledno zna ono što drugi ne znaju, ali se, a nije jedini, ponaša u stilu “što sam video, nisam video, što sam čuo, nisam čuo”. Ipak, izgovorio je još nešto što je više nego indikativno i dobra je ilustracija trenutnih odnosa u reprezetnaciji i oko reprezentacije Srbije.
Da li su to isti oni i o kojima je Živadinović maločas pričao. Ili se, možda, iza brda valja nešto drugo što Stojković zove više sila, a o čemu se glasno priča samo u fudbalskim kuloarima. Na drugim mestima se čak i ne šapuće.

“Tumbaković je ozbiljna trenerska faca, neko ko je šansu da bude selektor zalužio još pre nekoliko godina. Ima znanje i iskustvo, takođe i autoritet za funkciju koju će, nadam se, sa uspehom, obavljati. Njegova prednost je i to što poznaje igrače, mentalitet, ambijent u kome bi trebalo da stvara. Imaće i leđa u ljudima iz Partizana koji sede u FSS, mogućnost da se odupre navalentnim menadžerima i njihovim nebuloznim zahtevima. Prava je šteta što Savo Milošević nije ostao u FSS, bili bi sjajan tandem” komentariše fudbalski stručnjak bez želje da se predstavi kako zbog svega, kako kaže, ne bi sutra imao neprijatnosti.

Imaće Tumbaković podršku, ali i opoziciju. Tako je to uvek bilo i biće u Srbiji. O vrlinama niko ne priča, u prvom planu su mane, čak i kad to nisu.
“Kad bi FSS postavio Jirgena Klopa, Srbija bi se pitala: Zar Nemca?! Najvećeg neprijatelja srpskog naroda za srpskog selektora” kazuju oni što znaju mentalitet ljudi is svog komšiluka.

 

Deset veličanstvenih

Prvi selektor Srbije, posle osamostaljenja, bio je Španac Havijer Klemente. Došao je posle smene Ilije Petkovića zbog debakla na SP 2006. Nije se dugo zadržao, posle neuspeha u kvalifikacijama za EP 2008.
Za njegovog naslednika imenovan je nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Miroslav Đukić. Bio je selektor samo godinu dana.
Treća sreća. Posle Đukića kormilo je povereno Radomiru Antiću. Iskusni stručnjak je ispunio cilj – Srbija je uspešno prebrodila kvalifikacije za SP u Južnoj Africi. Na smotri najboljih Antićevi „orlovi” doživeli su poraz od Gane sa 0:1 i Australije sa 1:2. Pobeđena je Nemačka (1:0). Mogli su i više, ali… Onda se dogodio sukob između predsednka FSS i selektora Antića. Selektor je otišao, ali je Savez sve to morao dobro da plati.
Za Antićevog naslednika imenovan je Vladimir Petrović Pižon. Njegov cilj je bio EŠ 2012. Pižon nije uspeo. Srbiji je bila potrebna pobeda u Sloveniji, doživela je poraz posle primljenog gola sa pola terena i promašenog penala (Nemanja Vidić) u finišu meča. Pižon je naravno smenjen. Na opšte iznenađenja uloga selektora poverena je Radovanu Ćurčiću. Nije dogo trajalo.
U aprilu 2012. došao je Siniša Mihajlović. Zadatak da Srbiju odvede na SP u Brazilu 2014. nije uspešno obavio. Radni odnos sa FSS prekinuo je 19. novembra 2013. godine.
Reprezentacija je još jednom poverena strancu. Ovog puta, za dobru platu, selektorsku ulogu preuzeo je Holanđanin Dik Advokat. Nije uspeo, Srbija se nije plasirala na EP 2016.

Posle ovog debakla mudre glave pozvale su u pomoć ponovo Radovana Ćurčića koji se u aprilu 2016. zahvalio na poverenju. Mesec dana kasnije nacionalni tim Srbije je preuzeo Slavoljub Muslin. U kvalifikacionoj grupi za plasman na SP u Rusiji zauzeo je prvo mesto i obezbedio Srbiji direktan plasman na Svetsko prvenstvo. U oktobru 2017. godine je smenjen. Razlog nije saopšten.
Reprezetnaciju je u Rusiju odveo Mladen Krstajić. Krstili se zbog svega i svet i Evropa. Dirigentsku palicu sad je preuzeo Ljubiša Tumbaković. Kad će biti smenjen, ne zna se.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar