Sport
04.08.2025. 15:25
Sport
17.08.2025. 17:10
Beta
Šta kažu kladionice
U iščekivanju Zlatne lopte: Ko je sve do sada dobio, koliko "naših"...
Časopis „Frans fudbal“ dodeliće i ove godine „Zlatnu loptu“, najprestižniju pojedinačnu nagradu u svetu fudbala. Pripašće igraču koga 100 novinara iz redakcija širom planete proglasi najboljim među najboljima. Kao i uvek u ovakvim i sličnim situacijama, svet, naravno fudbalski, ne krije nestrpljivost. Puno toga se već danas zna, ali ne i sve.
Zapravo ono najvažnije je još strogo čuvana tajna, a to je kome će pripasti „Zlatna lopta“ za sezonu 2024/25. Nominovano je 30 fudbalera. Odbrojavanje je već počelo.
Nagradu, decenijama apsolutno najdragoceniju kada je u pitanju pojedinačni učinak fudbalera, ustanovio je Gabrijel Ano, novinar francuskog „Frans fudbala“, sada već daleke 1956. godine. Cela zamisao svela se na to da je u želji da napravi najčitaniju rubriku u novogodišnjem broju zamolio kolege iz Evrope da pred kraj 1956. godine glasaju za igrača godine na Starom kontinentu. Bio je to izazov za sve.
Najviše glasova dobio je slavni ser Stenli Metjus, prvotimac Blekpula. S obzirom na to koliko je pažnje i simpatija ovaj izbor zadobio, u redakciji „Frans fudbala“ je odlučeno da izbor najboljeg među najboljima preraste u tradiciju. Danas je „Zlatna lopta“ kao trofej ne samo vrlo dragocena stvar u karijeri svakog asa, već je i nezvanična jedinica mere uspešnosti jedne nacije na fudbalskom polju.
U to ime i podatak da su nagradu do sada dobili fudbaleri iz 19 zemalja sveta, odnosno igrači iz 21 kluba.
Zanimljivo je da među nagrađenima nema možda i dvojice najboljih fudbalera svih vremena. Reč je o Peleu i Maradoni. Razlog je prost. Južnoamerički asovi nisu nikada bili čak ni nominovani jer se u početku nagrada dodeljivala isključivo Evropljanima, što se uprkos moći tradicije pokazalo kao loš potez.
Promena i prvi udarac onima koji nisu bili voljni da bilo šta menjaju zabeleženi su 1995. odlukom da se glasa i za fudbalere sa drugih kontinenata, ali samo one koji brane boje evropskih ekipa. Ipak, bilo je to malo kasno za Pelea pa i Maradonu koji je imao više razloga za neraspoloženje jer je dobar deo karijere proveo igrajući na Starom kontinentu, što sa Peleom uopšte nije bio slučaj.
Iste godine, dakle 1985, evropskim asovima, dobitnicima „Zlatne lopte“, priključio se i prvi fudbaler van Evrope – Liberijac Žorž Vea. Igrao je za Milan, a po završetku i te kako uspešne karijere čak je obavljao i funkciju predsednika Liberije. Za sada jedini je fudbaler sa afričkog kontinenta kome je pripalo ovo laskavo priznanje.
Pravila su promenjena i 2007. godine kada je odlučeno da pravo na izbor imaju svi fudbaleri iz svih klubova sveta. Zbog svega planeta fudbala odavno ne spava.
Spektakularni izbor za prestižnu nagradu u sezoni 2024/25. zakazan je za 22. septembar u Parizu pod krovom „Teatra Šatle“. Pozivnice su već stigle na adresu brojnih gostiju.
Osim „Zlatne lopte“, na svečanosti s podosta glamura dodeljuje se i još osam drugih nagrada. „Trofej Kopa“ biće dodeljen najboljem igraču ispod 21 godine, „Trofej Jašin“ namenjen je najboljem golmanu, a vredna priznanja čekaju i trenera godine u muškoj i ženskoj kategoriji. Biće proglašen i klub godine u obe konkurencije, nagrada s imenom Gerda Milera pripašće najboljem strelcu sezone. Sokratesova nagrada, klubu ili pojedincu, dodeljuje se za humanitarni rad.
Prošle godine „Zlatnu loptu“ za najboljeg fudbalera dobio je prvotimac Mančester sitija, Španac Rodri. Ove godine Španca nema među nominovanima.
Zvanična lista 30 nominovanih za trofej „Frans fudbala“ izgleda ovako: Usman Dembele (28, Francuska / PSŽ), Đanluiđi Donaruma (26, Italija / PSŽ), Džud Belingem (22, Engleska / Real Madrid), Seru Girasi (29, Gvineja / Dortmund), Denzel Damfris (29, Holandija / Inter), Dezire Due (20, Francuska / PSŽ), Viktor Đekereš (27, Švedska / Sporting, Arsenal), Erling Haland (25, Norveška / Mančester siti), Ašraf Hakimi (26, Maroko / PSŽ), Hari Kejn (32, Engleska / Bajern), Hviča Kvarachelija (24, Gruzija / Napoli, PSŽ), Robert Levandovski (36, Poljska / Barselona), Lautaro Martinez (27, Argentina / Inter), Aleksis Mekalister (26, Argentina / Liverpul), Skot Mektomini (28, Škotska / Napoli), Kilijan Mbape (26, Francuska / Real Madrid), Nuno Mendeš (23, Portugalija / PSŽ), Žoao Neveš (20, Portugalija / PSŽ), Pedri (22, Španija / Barselona), Kol Palmer (23, Engleska / Čelsi), Majkl Olise (23, Francuska / Bajern), Rafinja (28, Brazil / Barselona), Deklan Rajs (26, Engleska / Arsenal), Fabijan Ruiz (29, Španija / PSŽ), Virdžil van Dajk (34, Holandija / Liverpul), Vinisijus Žunior (25, Brazil / Real Madrid), Mohamed Salah (33, Egipat / Liverpul), Florijan Virc (22, Nemačka / Leverkuzen, Liverpul), Vitinja (25, Portugalija / PSŽ), Lamin Jamal (18, Španija / Barselona). U „igri“ su dakle 24 Evropljanina i šestorica asova iz ostatka sveta.
Šta kažu prognoze, kladionice? Da li će možda dobitnik biti jedan od devetorice iz redova PSŽ-a nominovanih među 30 ili će, moguće je, nagrada pripasti nekom sasvim desetom.
Istina, u ovom času se više polemiše o onima čija se imena nisu našla među nominovanima, što je još jedna potvrda koliko je zapravo važno biti na ovoj listi, mada većina nominovanih tako nešto nerado priznaje.
U žiži su pre svih asovi PSŽ-a. Devetorica su na spisku, ali zašto nisu i kapiten Markinjos, odnosno Vilijan Paća koji je s njima igrao u tandemu u liniji centralnih bekova, teško je objasniti. Bilo koja logička premisa jednostavno se ne uklapa u bilo kakvo objašnjenje jer su i jedan i drugi bili standardni u pohodu Parižana na trostruku krunu. Misli se na Ligu 1, Kup Francuske i, naravno, Ligu šampiona. Takođe, igrali su i finale Svetskog prvenstva za klubove.
Čak 21 gol uz isto toliko asistencija u 64 utakmice nije bilo dovoljno da se među nominovanim nađe i ime Bredlija Barkoloma, koji je u dresu PSŽ-a minule sezone bio zaista izvanredan. Da li su onda kriterijumi za dodelu oni pravi ili je ipak presudnije bilo subjektivno mišljenje predstavnika „sedme sile“ u odnosu na statističke vrednosti.
I Englezi su posle svega uvređeni i povređeni. Pitaju zašto među nominovanima nema nekih prvotimaca Čelsija, konkretno Kukurelje i Fernandeza ili Rajana Gravenberha iz Liverpula. Ima i onih koji uveravaju da se među nominovanima morao naći i as Njukasla Aleksander Isak. Na Ostrvu su posebno šokirani izostavljanjem Fila Fodena iz konkurencije za nagradu, tim pre jer, kako uveravaju mnogi, ovaj fudbaler nikada nije imao bolju sezonu u karijeri. Naravno da Englezi kukaju i nad sudbinom Rodrija, poslednjeg osvajača „Zlatne lopte“, koji je sezonu 2024/25. morao da propusti zbog povrede ligamenata.
I Italijani negoduju zbog asova Intera. Među nominovanima su Damfris i Lautaro Martinez, ali su ljuti što među tridesetoricom nisu još i Hakan Čalhanoglu, odnosno Markus Tiram ili Nikola Barela.
Nemci proklinju sudbinu zbog malera Džamala Musijala koji je zbog povrede propustio finiš sezone u kojoj je imao sjajan učinak. U Španiji se takođe pitaju zašto na listi nema asa madridskog Atletika Hulija Alvareza, odnosno zašto nije nominovan golman Reala Tibo Kurtoa. Barselona ima trojicu među tridesetoricom, ali istovremeno uverava da su se na listi morala naći bar još trojica...
Za mnoge koji nisu na listi, a možda je trebalo da budu, ima u nekim narednim izborima još puno šansi da se domognu dragocene statue. Isto ne važi i za četvoricu nominovanih koji trenutno imaju više od 30 godina i kojima je ovo možda poslednja prilika da se domognu „Zlatne lopte“. Misli se na Roberta Levandovskog, Harija Kejna, Virdžila van Dajka i Mohameda Salaha.
Pažljivi pratioci događaja kao zanimljivost ističu da prvi put posle više od jedne decenije na listi nominovanih nema imena Lionela Mesija i Kristijana Ronalda. Obojica su višestruki osvajači ove prestižne nagrade, zapravo rekorderi među osvajačima. Lionel Mesi je ukupno osam puta osvajao „Zlatnu loptu“, dok je Kristijano Ronaldo, drugi na večnoj listi, to činio pet puta.
Mesijeva lucidnost i dribling uz sposobnost da postiže neverovatne golove bili su povod da njegovi navijači i obožavaoci predlože uredništvu „Frans fudbala“ da „Zlatnu loptu“ preimenuje u Trofej Lionel Mesi. Bio bi to, kažu, trajni znak poštovanja prema Mesijevom doprinosu najpopularnijoj igri na svetu.
Predlog nije prihvaćen. Međutim, izostanak Mesija i Ronalda sa liste nominovanih je i te kako primećen. Fudbalski hroničari sve tumače kao kraj jedne ere u kojoj su dva velika majstora ljubitelje fudbala darivali neponovljivom magijom.
Trojica fudbalera su po tri puta bili osvajači ovog prestižnog trofeja. I prvi i drugi i treći naprosto zaslužuju da se podsetimo o kome je reč. Dvojica Holanđana, Johan Krojf i Marko van Basten, kao i jedan Francuz, Mišel Platini, učinili su svojim talentom fudbalsku igru bogatijom i atraktivnijom.
Dva puta najbolji među najboljima bili su Argentinac Alfredo di Stefano, Nemci Franc Bekenbauer i Karl-Hajnc Rumenige, Englez Kevin Kigen i Brazilac Ronaldo.
Dodeljivanje „Zlatne lopte“ takođe je oduvek bilo razlog za sučeljavanje mišljenja i optužbe onih koji su sebe smatrali oštećenim. Žiriju, sastavljenom od novinara, mnogo puta se zameralo što favorizuje napadače i vezne igrače u odnosu na odbrambene fudbalere ili golmane. Zvuči nestvarno, ali samo je jedan golman od kako je ustanovljena nagrada bio dobitnik „Zlatne lopte“. Reč je o Lavu Jašinu kome je trofej pripao u sezoni kada je napunio 34 godine i kada su sve ptičice sveta cvrkutale njegovo ime. Ovaj neverovatan podatak je verovatno presudio kada je odlučeno da se za čuvarima mreže dodeljuje poseban trofej nazvan po nezaboravnom sovjetskom golmanu.
Sport
31.07.2025. 18:15
NIKOLA JELIĆ: "Srpske trenere ne interesuje omladinski fudbal"
Jašin je ipak bio Jašin, prvi čistač-čuvar mreže u istoriji fudbala, golman sa neverovatnim refleksima, komandant odbrane. Najviše zahvaljujući njemu reprezentacija SSSR-a je trijumfovala na Evropskom prvenstvu 1960. i igrala polufinale šampionata sveta 1966. Nosio je nadimak „Crni pauk“.
Zapostavljeni su prilikom izbora golmani, ali i odbrambeni fudbaleri. Dokaz se meri statističkim parametrima. Samo su tri igrača iz poslednje linije imala čast da ličnu kolekciju trofeja i nagrada ukrase i „Zlatnom loptom“. Jedan je bio Nemac Franc Bekenbauer, drugi njegov zemljak Matijas Zamer (1996), a treći Italijan Fabio Kanavaro. Prvi bi možda bio biran i više puta da je njegov tim bio uspešniji, treći možda ne bi ni bio izabran da njegov tim i reprezentacija nisu imali uspeha. Zbog svega, mnogi su pisali i govorili, na kraju i apelovali, da kolektivna dostignuća ne bi smela da utiču na glasanje i da fudbaler koji je imao izuzetan učinak kao pojedinac ne bi smeo da bude oštećen zato što je njegov tim bio manje uspešan.
Nominacije za „Zlatnu loptu“ bile su i svojevrstan dokument vrednosti pojedinaca, ali i fudbala globalno. Decenija između 1970. i 1980. bila je u znaku Johana Krojfa, a ona posle... Holanđanin je tri puta osvojio nagradu „Frans fudbala“. Francuski list, ali i celokupna fudbalska javnost kroz glas novinara su mu i na ovaj način zahvalili za revoluciju koju je sa sobom doneo na zeleni tepih. Analitičari najvažnije sporedne stvari na svetu i danas uveravaju da je Krojf svojom vizijom i inteligencijom fudbal učinio neuporedivo vrednijim nego što je bio pre toga.
Ali, on nije bio jedini vanserijski as tog vremena. Fudbalski narod je aplauzom nagrađivao i igre Karl-Hajnca Rumenigea, odnosno Kevina Kigena. I jedan i drugi bili su dvostruki osvajači „Zlatne lopte“.
Moguće je da to ne bi i bili da neka pravila o dodeli nagrade nisu išla naruku evropskim asovima. Da je to bilo dozvoljeno, baš u njihovo vreme, u ovoj trci za prestižni trofej učestovao bi za mnoge kralj fudbala, Dijego Armando Maradona. Pojavio se sedamdesetih, nenadmašan je bio u deceniji od 1980. do 1990. jednako u dresu Barselone i Napolija kao i majici argentinskog nacionalnog tima.
U dresu Boke juniors debitovao je 1981, godinu dana kasnije već je stavio paraf na ugovor sa Barselonom. Planeta je zadrhtala, a Vezuv proključao kada je odlučio da 1984. obuče dres Napolija kome je darovao prvu titulu šampiona Italije u istoriji kluba. Danas je u ovom italijanskom gradu ne samo fudbalska ikona, već i bukvalno fudbalski svetac. Da je bio u prilici da konkuriše za „Zlatnu loptu“, sigurno je da bi bila njegova najmanje dva puta.
Ono što nije pošlo za rukom Maradoni jeste nekim drugim fudbalerima sa južnoameričkog kontinenta. Brazilski as Ronaldo Nazairo osvojio je „Zlatnu loptu“ 1997. i 2002, dok je ta čast nenadmašnom Rivaldu, takođe Brazilcu, pripala 1999. U ovoj priči je još jedan Brazilac, nenadmašni Ronaldinjo kome je „Zlatna lopta“ dodeljena 2005.
Prošlogodišnju ceremoniju proglašenja najboljih uz dodelu trofeja pratio je i mali skandal. Trofej za najboljeg fudbalera pripao je fudbaleru Mančester sitija, Špancu Rodriju. U znak protesta što nagradu nije dobio Vinisijus Žunior sa ceremonije su izostali predstavnici Real Madrida uprkos činjenici što je Karlu Ančelotiju pripao trofej za najboljeg trenera sezone.
Sport
23.07.2025. 22:10
ALEKSANDAR JANKOVIĆ: "Dok ne postoji strah od odgovornosti, neće biti ni odgovornosti"
Ljutnju Španaca podržao je i Portugalac Kristijano Ronaldo kome baš nije uvek bilo pravo što je „Zlatna lopta“ češće pripadala Mesiju nego njemu. Egzaltiran prošle godine je izjavio da je „’Zlatna lopta’ nagrada bez kredibiliteta“ i da je „nepravda što Vinisijus nije dobio trofej koji je apsolutno zaslužio“. Reagovao je i njegov sunarodnik Luis Figo koji nije krio da je navijao za Vinisijusa.
Slično se dogodilo i 2010. Ćavi i Snajder bili su, prema prognozama, glavni kandidati za „Zlatnu loptu“, ali nagrada nije pripala ni jednom ni drugom, već Lionelu Mesiju, uprkos tome što Argentinac te godine nije osvojio Ligu šampiona i što je takmičenje na SP u dresu Argentine završio još u četvrtfinalu bez postignutog gola. Snajder je tada izgovorio da mu je „Zlatna lopta“ ukradena.
Da li se nešto slično može ponoviti i ove godine? U nekim prognozama dva glavna kandidata za „Zlatnu loptu“ su Osman Dembele i Lamin Jamal. Ali ne i jedina. Postoje i oni koji uveravaju da šanse Mohameda Salaha, Rafinja i Kilijana Mbapea nisu ništa manje.
Favorit iz senke je škotski reprezentativac i član Napolija Skot Mektominej. U Mančester junajtedu bio je više na klupi nego na terenu, a onda je prošle godine za 25 miliona funti stigao u Napulj. Odigrao je sjajnu sezonu uz 12 postignutih golova. Najvažniji je bio onaj u poslednjem kolu protiv Kaljarija. Centriranu loptu uhvatio je makazicama i na spektakularan način zatresao mrežu, što je bilo dovoljno za pobedu Napolija od 2:0 i titulu šampiona. Uprkos sjajnoj sezoni, utisak je da će ovog puta Mektominej ipak biti samo jedan od kandidata za „Zlatnu loptu“. Ako je verovati kvotama na kladionicama, ali i onima dobro upućenima u fudbalska dešavanja, glavni kandidati za „Zlatnu loptu“ su Francuz Usman Dembele i Španac Lamin Jamal.
Prvi je u sezoni 2024/25. imao briljantan učinak od 35 golova i 13 asistencija na 53 utakmice. U dresu PSŽ-a trijumfalno je završio tri takmičenja: Ligu 1, Kup Francuske i Ligu šampiona.
Učinak Jamala je nešto skromniji: 19 golova, 26 asistencija, osvojena La Liga, Kup kralja i Superkup Španije. Ligu šampiona nije osvojio, ali je igrao polufinale ovog takmičenja. Nije imao sreće ni u dresu Španije koja je igrala finale u Ligi nacija protiv Portugalije. Činjenica je, međutim, da oba sastava, misli se na Barselonu i reprezentaciju, nemaju istu specifičnu težinu sa Jamalom i bez Jamala. Istina je zapravo da trenutno svet fudbala nema većeg talenta od 18-godišnjeg Španca. Ukoliko osvoji „Zlatnu loptu“, što ne bi bilo nezasluženo jer osim fudbalskog umeća ovaj momak u sebi nosi i podosta toga što fudbalskoj igri s njim na terenu daje neku drugu dimenziju, biće ubedljivo najmlađi kome je to pošlo za rukom. Do sada nijedan igrač nije osvojio prestižno priznanje pre 21. rođendana. Jamal će to uspeti, on je novi „kralj fudbala“, jedini sposoban da možda nadmaši one koji su otišli sa trona – Mesija i Ronalda.
Usman Dembele, 28 godina, u drugoj je poziciji. Konačno je odigrao sezonu iz snova. Znalo se još u vreme kada je nosio dres Rena, a posle i Borusije iz Dortmunda, da je u mnogo čemu korak ispred drugih. Nije uspeo u Barseloni (127 utakmica, 24 gola) da se dokaže u najboljem svetlu, ali jeste u svojoj drugoj sezoni u PSŽ-u. Jedan podatak bode oči. Za dve sezone u Parizu postigao je (24) isto golova koliko za šest sezona u dresu Katalonaca. Istina je da je u 2024/25. brzonogi napadač preporodio tim Luisa Enrikea, a njegovi golovi protiv Liverpula i Arsenala u Ligi šampiona još dugo, dugo će se prepričavati. Bio je najbolji igrač najboljeg tima Evrope. Možda će baš ovo prevagnuti kod odlučivanja kome će pripasti „Zlatna lopta“.
Samo je jedan fudbaler sa prostora bivše Jugoslavije uspeo da osvoji „Zlatnu loptu“ „Frans fudbala“. Ovo laskavo priznanje pripalo je 2018. hrvatskom reprezentativcu Luki Modriću, u to vreme prvoj zvezdi madridskog Reala i kapitenu „kockastih“.
Od srpskih fudbalera najviše nominacija, čak šest, imao je Dragan Džajić. Posle Prvenstva Evrope 1968, Jugoslavija je u finalu poražena od Italije, srpski as završio je u prestižnoj anketi „Frans fudbala“ i po broju glasova bio na poziciji broj tri, odmah iza Džordža Besta i Bobija Čarltona. Interesantno je da je u pomenutom polufinalu prvenstva Evrope Jugoslavija upravo golom Dragana Džajića ostvarila trijumf nad Engleskom od 1:0 i izborila finale.
Džajić je još pet puta bio nominovan za „Zlatnu loptu“. Ostalo je zabeleženo da je 1969. bio dvanaesti, naredne godine šesti po broju glasova, zatim 15, 18. i 1973. kada je poslednji put nominovan ‒ 23.
Prvi Jugosloven koji se našao među kandidatima za „Zlatnu loptu“ bio je legendarni Miloš Milutinović. Nominovan je 1957. i trku je završio na poziciji 14 u konkurenciji 30 najboljih.
Na istoj poziciji bio je i Vujadin Boškov 1958. Najviše nominovanih srpskih, tada jugoslovenskih, igrača bilo je 1960. Bora Kostić je na kraju bio 12, Dragoslav Šekularac 19, a Blagoje Vidinić na 23. mestu. Naredne 1961. Šekularac se ponovo našao među kandidatima za „Zlatnu loptu“ i bio je na kraju 10. U trećem pokušaju, 1962. posle Svetskog prvenstva u Čileu, na kome je igrao u velikoj formi, posle glasanja za „Zlatnu loptu“ završio je na četvrtoj poziciji. Milan Galić je iste godine bio osmi. Dva igrača među 10 najboljih na svetu bez dileme najviše možda govori o vrednosti tadašnje reprezentacije Jugoslavije.
Da li se sećate Vladislava Bogićevića? Jedan od najboljih igrača Crvene zvezde svih vremena 1973. takođe se našao u konkurenciji za prestižno priznanje „Frans fudbala“. Na kraju se morao zadovoljiti 23. pozicijom.
Sport
14.07.2025. 18:10
Da li je Domeniko Mesina dobitna kombinacija srpskog fudbala?
Legendarni golman Partizana Ivan Ćurković je takođe bio nominovan 1976, u vreme kada je bio nesavladiv u dresu francuskog Sent Etjena. Podelio je sedmu poziciju sa Johanom Krojfom.
Među kandidatima bio je i velemajstor driblinga Vladimir Petrović Pižon. Nominovan je dva puta, 1980. i godinu dana kasnije. U konkurenciji 30 nominovanih zauzeo je 22, odnosno 16. mesto.
Dragan Stojković Piksi i Dejan Savićević 1988. su podelili 20. poziciju jer su imali isti broj glasova, da bi u sledeće dve godine aktuelni selektor Srbije prvo bio šesti, a onda i 12. na listi „Frans fudbala“.
Dejan Savičević je još tri puta bio među nominovanima. Posle titule prvaka Evrope sa Crvenom zvezdom podelio je drugo mesto sa Darkom Pančevom i Lotarom Mateusom. Trofej je (ne)zasluženo pripao Žan-Pjeru Papenu iz Olimpika. Savićević je takođe bio i deveti (1994), odnosno 16. najbolji fudbaler sveta 1995. godine.
Samo korak delio je 1997. godine Predraga Mijatovića od „Zlatne lopte“. Našao se na drugom mestu iza Kristijana Ronalda, a ispred Zinedina Zidana. Siniša Mihajlović morao se zadovoljiti 13. pozicijom 1999. Ali, to nije kraj.
U nominaciji za „Zlatnu loptu“ „Frans fudbala“ od srpskih fudbalera bio je i Nemanja Vidić, i to dva puta, 2008. i 2009. godine. Prvi put bio je pozicioniran na 21. mestu, a godinu dana kasnije u žestokoj konkurenciji izborio je 16. mesto. „Zlatna lopta“ te godine pripala je Lionelu Mesiju.
I Dušan Tadić se našao među nominovanima, što je samo po sebi priznanje, ali i dokaz njegove fudbalske vrednosti. Bio je 20. na listi 2021. godine. Za prestižnu nagradu nominovan je takođe i Dušan Vlahović 2022. Od tada srpskih fudbalera nema među nominovanim za laskavo priznanje „Frans fudbala“.
Srpskih reprezentativaca i fudbalera ove godine nema među 30 onih od kojih će jednom, 22. septembra u Parizu, pripasti „Zlatna lopta“ za sezonu 2024/25. Međutim, među tridesetoricom nominovanih biće čak četvorica (Belingem, Kejn, Palmer, Rajs) iz nacionalnog tima Engleske s kojim će izabrani tim Srbije uskoro odmeriti snage u Beogradu. Ovo tek toliko da se zna ko je i zašto favorit u duelu dva dobra stara rivala 9. septembra na beogradskoj „Marakani“.
Sport
30.10.2022. 08:05
Od fudbalskog disidenta do najboljeg golmana na svetu
Sport
10.08.2025. 02:15
Pre tri godine je radio kao učitelj na zameni, danas igra u francuskoj fudbalskoj ligi
Sport
03.07.2025. 18:55
LIDIJA STOJKANOVIĆ: Tajna čarobnog napitka srpske fudbalske vile
Komentari
