Sport
06.10.2019. 12:45
Zoran Šećerov
Ukrali su nam derbi
Odigran je još jedan večiti derbi, 161. po redu. Ovog puta na stadionu u Humskoj, u okviru devetog kola fudbalskog prvenstva Srbije. Pred 23.000 navijača pobedio je Partizan (2:0). Fudbaleri Crvene zvezde nisu uputili ni jedan jedini šut na gol rivala. U istoriji derbija, koji su na neki način autobiografija srpskog fudbala, to se nikada nije dogodilo. Istorija, međutim, ne bi bila istorija kad ne bi podsećala i na neka druga događanja.
Onaj, 59. derbi, igran 7. novembra 1976, gledalo je 90.143 ljubitelja fudbala (Crvena zvezda - Partizan 1:0). Bila je to rekordna poseta svih vremena kad su u pitanju mečevi ova dva velika rivala. Takođe, više od 80.000 navijača okupilo se 6. maja 1984 (79. derbi - 83.813 gledalaca; rezultat 0:0) i 23. oktobra 1977 (61. derbi - 82.982 gledalaca; 3:1 za Partizan). Istina je i to da su još puno, puno puta Zvezda i Partizan, u Srbiji još znani i kao večiti rivali, igrali međusobne duele pred punim ili prepunim tribinama. Retki su bili mečevi na kojima je bilo manje od 40.000 gledalaca. Svaki ili skoro svaki od derbija, do jednog trenutka ili onih užasnih godina, bio je praznik fudbala. Ili lepota igre na terenu. Pero Zlatar, novinar i publicista, priseća se:
"Gledao sam i prvi derbi (5. januar 1947). Bio sam dečkić. Tata me je držao za ruku, bilo je hladno, tribine su bile pune."
Prelistavajući lični fudbalski vremeplov gospodin Zlatar, nekadašnji predsednik Nogometnog kluba Dinamo, prisetio se i sledećeg:
"Gledao sam osim prvenstvenih i jedan večiti derbi u okviru Letnje lige koja je bila vrlo popularno takmičenje u ondašnjoj Jugoslaviji. Tada su Zvezda i Partizan igrali pred 63.000 ljudi. Praznik."
Bio je to takmičarski ali zapravo prijateljski meč. Jednako na terenu kao i na tribinama. Zašto onda, uprkos svemu, večiti derbi više nije ono što je nekada bio, pre svega svetkovina božanske igre zvane fudbal, i zašto je ovaj poslednji gledalo samo 23.000 ljubitelja fudbala?
Povezane vesti - ZVEZDINA CRNA TRADICIJA: Liga šampiona je ok, ali šta je sa derbijem?
Uoči poslednjeg mediji su zabeležili i ovo: "Nekoliko sati pred početak 161. večitog derbija desila se ne tako lepa uvertira. Navijači Partizana i Crvene zvezde su se sukobili na auto-putu blizu naplatne rampe u Vrčinu, prema nekim informacijama u sukobu dve navijačke grupe letele su kamenice i flaše, dok su neki nosili i šipke".
"Ono nekad su bila druga vremena, druga galaksija. Ovo danas nije derbi. Ne mislim samo na ovaj poslednji. To što se događa pre, za vreme i posle utakmice, zapravo nema veze sa sportom. Više je to ličilo na nekakava ratna dejstva nego na fudbalsku utakmicu. Sve to nema smisla, daleko je od igre i zabave miliona, ljubavi prema fudbalu i klubu. Derbi je izrastao u najgoru moguću mržnju, poganu strast na ivici divljaštva i sa ponašanjem koje nije dostojno čoveka, poligon za politička razračunavanja. Nekada nam je, a ne tako davno, Evropa zavidela što imamo veliki derbi, danas sa tog istog derbija, toj istoj Evropi šaljemo najgoru moguću poruku, našu bruku i sramotu, prostakluk i primitivizam bez mere i granice", kazuje u dahu i vidno ogorčen Dušan - Duda Marović, nekada i sam akter ovih velikih mečeva.
"Odigrao sam u karijeri šest derbija, bilo je i utakmica na kojima smo gubili i sa pet ili šest golova razlike, ali skandala i mržnje nije bilo, primedbi na suđenje još manje, nereda na tribinama ni slučajno. Partizan je u to vreme bio moćan, imao je one svoje čuvene bebe, sastav koji je igrao vrhunski fudbal. Sportski smo podnosili poraz i strpljivo čekali priliku za revanš. Nije bilo lako ni nama ni našim navijačima. Danas je priča druga, derbi je izgubio draž, fudbalsku veličinu koja je odavno prerasla u instituciju, svoje junake i tragičare. Priznajem, već 20 godina ne idem na stadion. Razlog su takozvani navijači. Zbog njih i njihovog ponašanja derbi odavno nije utakmica. "
Povezane vesti - "TO DA SE LAJE U PARTIZANU GOVORI O NJEMU" Vučelić: Da li je neko Terziću oteo obraz?
Duda Marović, iskren do bola, kazuje i to da ga još jedna stvar užasno nervira kad su u pitanju mečevi večitih rivala.
"Ne razumem, zaista ne razumem kako je to moguće da niko, počev od klubova pa do krovne fudbalske organizacije ništa ne čini da zaštiti derbi i stvori uslove da se konačno a posle dugo vremena jedan meč dva velika rivala odigra bez prekida i na način koji favorizuje fer-plej i istinsku sportsku atmosferu. Svi ti idotski inati, koji su poslednjih sezona neizostavni folklor derbija, normalnom čoveku su nejasni. Društvo u srpskom fudbalu i oko fudbala je postalo polarizovano i zatrovano, toliko da se taj besmisao vidi i iz avaksa. Zar nam nije dosta krvi, ako se sa ovim ne prekine to više neće biti fudbal već nastavak priče o borbi partizana i četnika. I šta znače te ružne poruke s milion insuinacija koje poslednjih godina rukovodeći ljudi dva kluba razmenjuju uoči i posle derbija. Kome to treba, kuda to vodi?"
I ovo je deo istorije utakmica večitih rivala. Novine su tamo nekad a koliko juče pisale: "Pre, za vreme i po završetku utakmice (146. derbi), policija je privela ukupno 76 osoba od čega su 62 punoletne, a njih 14 maloletno". I ovaj tekst, najviše kao ilustracija koliko se daleko u sunovratu stiglo, zaslužuje pažnju. Glasi: "Huligani iz Splita koji su izazvali velike nerede tokom 156. večitog derbija sklopili su sporazum sa Višim tužilaštvom u Beogradu i kaznu zatvora služiće u Srbiji".
U novembru 2013, na dan igranja još jednog večitog derbija, čulo se i ovo: "U beogradskom naselju Umka došlo je do velike tuče navijača Crvene zvezde i Partizana. Pretpostavlja se da su navijači Zvezde sačekali i napali navijače Partizana iz Obrenovca. Dvojica navijača su teže povređena, dok su dvojica primljeni u Urgentni centar sa lakšim povredama. Neredi nisu izbegnuti ni na terenu sat vremena pre početka derbija. Performans padobranaca koji su sleteli na centar terena sa dve Zvezdine zastave i na taj način želeli crveno-belima da uveličaju ovu fudbalsku svetkovinu pošla je naopako. Nekoliko isprovociranih 'grobara' preskočilo je ogradu i uletelo u teren, željni sukoba. Gađali su ih bakljama, krenuli gnevno ka njima, ali je policija pravovremenom reakcijom sprečila pravo krvoproliće".
Povezane vesti - TENZIJE POSLE DERBIJA NE PRESTAJU Stojković: Kakav je osećaj kad svesno lažete?
I tako se uz priču o ovoj velikoj utakmici formirala i više nego jasna poruka: VEČITI DERBI - VEČITI NEREDI. Bilo je i strašnijih stvari od velikih i malih nereda, dogodilo se čak i ubistvo na tribini. Zato i Ivan Bekjarev, bard glumišta i čovek kome je fudbal u krvi, s puno sete ali i gorčine prebire sećanja kad su u pitanju derbiji.
"Derbije večitih gledam punih 50 godina. Uprkos svemu, nameran sam da ih gledam i ubuduće. Ovo jesu druga vremena, drugi ljudi i druge navike, navijači s potpuno novim i meni teško razumljivim načinom razmišljanja i ponašanja. Međutim, derbi se mora sačuvati zbog fudbalskih legendi koji su svojom magijom derbi učinili događajem. Nažalost, bezbednost ovog velikog fudbalskog trenutka je odavno ugrožena. Ranije se na derbi išlo s radošću, posle utakmice piće je plaćao onaj ko izgubi. Danas taj lepi običaj ne postoji. Klubovima upravljaju neki ljudi koji apsolutno nisu ispravni građani. I njihove poruke jedni drugima su sramota. To bahaćenje pojedinaca bez pokrića je najveći problem večitog derbija, ako hoćete i srpskog fudbala u celini. Čovek je naprosto u poziciji da ne može da vodi porodicu na stadion, jer kako da je vodi kad mu je glava u torbi."
"Ne mislim da derbi više nije što je nekada bio. Pravo pitanje je možda zašto neki ljudi žele da unište instituciju derbija, opogane međusobni duel dva velika kluba, meč s tradicijom, derbi kojim se Srbija, s pravom, ponosi već evo 75 godina", kazuje glasno sportski novinar Dragiša Kovačević, kome ovih dana iz štampe izlazi četvrto izdanje knjige "Derbi"."
"Derbi" je poslednje izdanje imao pre 24 godine. U međuvremnu se promenila struktura ljudi koji idu na utakmice, mnogi od njih zapravo i nemaju pravu predstavu šta je to večiti derbi, o kakvom su tu rivalstvu radi, kako je derbi nastao. Teško je ovoj generaciji danas, s navikama koje su takve kakve jesu, objasniti kako je to bilo moguće da legendarni Dragoslav Šekularac ode na trening Partizana dan uoči derbija ili da veče posle derbija provede sa igračima crno-belih u istom restoranu i za istim stolom bez obzir na rezultat meča. Danas derbi nije fudbal, neko je od derbija napravio rat."
Povezane vesti - MIJAILOVIĆ: Partizan reketira državu, a Zvezda je narodski klub, ne režimski
Kovačević na sav glas upućuje i apel, pre svega na adresu države...
"Neke se stvari jednostavno moraju iskoreniti. Strašno je što na derbi kroz grad ne možete da krenete s klupskim obeležjem jer ukoliko to učinite izlažete se riziku da vas neki ludak ubode nožem. I to je jedno od objašnjenja zašto je samo 20.000 ljudi gledalo poslednji derbi timova koji nisu samo večiti rivali, već su i trenutno učesnici grupne faze dva najeminentnija evropska klupska takmičenja. Država mora da sačuva derbi, da smisli mehanizam kako da mu vrati nekadašnji ugled."
Posebne zamerke Kovačević upućuje na adresu medija, posebno tabloida.
"Kakva se atmofera pravi u najavi derbija, o čemu pišu tabloidi. Da li o utakmici i njenim akterima ili o tome koliko će biti angažovano policajaca, da li će biti incidenata, koliko će pirotehnike i baklji obeležiti nebo iznad stadiona... I šta se piše posle derbija, da li neko na pravi način analizira meč, učinak fudbalera, taktičke ideje trenera. Knjiga koju pišem o derbijima podseća i na vremena kada je Branko Stanković pozivao novinare u svlačionicu uoči meča kako bi čuli šta je rekao igračima. Danas klubovi i novinari komuniciraju preko suludih, infantilnih i neiskrenih konferencija za medije. Zato u knjizi ostaje i priča da su zajedno, za istim stolom uoči derbija sedeli klupski funkcioneri Zečević i Cvetković, i pozivali navijače da prisustvom uveličaju svetkovinu srpskog fudbala. Taj i takav derbi nam treba ponovo, a ne derbi na koji ljudi u strahu da im se nešto ne dogodi nerado idu."
A šta je derbi, zašto se Beograd i Srbija toliko ponosila tom utakmicom, zašto su Zvezda i Partizan izrasli u večite rivale, zašto je zahvaljujući fudbalu za Zvezdu i Partizan saznao ceo fudbalski svet, zašto je Beograd rame uz rame Londonu, Milanu, Rimu, Istanbulu, Lisabonu ili Buenos Ajresu...
"Derbi, to je kad se takmičarske i ljudske sudbine prepletu. Rajko i Bobek na centru. Tu je i bravurozni Beara (Vladimir). Nemilosrdni Valok. Čigra od Miloša Milutinovića. Geg Šekija. Čik (Čajkovski) i Zebec. Gospodin Ambasador (Branko Stanković). Onaj het-trik Galića. Levonoga haubica Bore Kostića. Nesavladivi Šoškić. Nepobedivi Žika Jeftić. Vihorni Džaja. Hasanagićev volej. Stameni Paun (Blagoje Paunović). Lukavi Prljinčević. Prebrzi Katić. Neustrašivi Vaske. Poslovođa Kovačević i neumorni Kule (Aćimović). Drski Golac i nepredvidivi Bleki (Vladislav Bogićević). Raskošni Bora Đorđević i onaj Pižonov slalom. Kajaganićev penal. Moca majstor i Dule Savić egzekutor. Manceov let. Šestićev bezobrazluk. Nepogrešivi Santrač i haiku Srbe Stamenkovića. Piksijeva majstorija iz kornera i Vokri kao bič božji. Neumoljiiv Pančev i munjeviti Mijatović. Šarmeri Čava (Dimitrijević), Rambo (Petković), Đani (Ćurčić), Perica (Ognjenović). Kobni Milošević i večni gol Krupnikovića. Saša Ilić iz kontre i Pjanović iz zasede. Vidić kao Avala i Nađ kao samuraj. Superiorni Žigić i orni Dijara i, evo, drugi veliki Vladimir (ovaj je Stojković) na oba gola."
Povezane vesti - CRVENO-BELO JE BOJA LUKSUZA: Umesto sa šalovima, na Marakanu u odelima
Ovu priču u amanet derbiju i svima koji se raduju ovoj velikoj utakmici ostavio je Petar - Peca Petrović, jednako kompetantan komentator muzičkih kao i fudbalskih zbivanja ne samo u gradu već i znatno šire. Jeste, Piksi je na 81. derbiju mrežu velikog rivala zatresao direktno iz kornera. Velemajstorija, mala fudbalska magija. Ali, fudbal je i tragičan trenutak u karijeri fudbalera. Dogodilo se i to da su na derbijima noge zadrhtale i takvim fudbalskim veličinama kakvi su bili Džaja i Moca. Obojica su, konkretno, promašili penal, prvi na 40. a drugi u 46. večitom derbiju. Promašili su i penal i pobedu. Džaja u 88. minutu utakmice a Moca u 87. I nije bio smak sveta, a tribina se nisu čuli topovski udari već aplauzi. Pero Zlatar, bard novinarstva, uz osmeh podseća:
"Nema publike na derbiju jer nema zvezda, junaka i tragičara. I u bioskop kada hoću da idem ja prvo gledam ko glumi. Ako su glumci vrhunski, oni za koje znam da znaju, kupujem ulaznicu bez razmišljanja. Ukoliko nisu, teško se odlučujem da gledam film. Tako vam je i sa fudbalom. Kad publika ima koga da vidi, kad je na terenu neki majstor fudbala, onda se i tribine (na)pune bez poteškoća.
Fudbal se igra za golove. Na poslednjem derbiju Milojević je igru postavio da ne primi gol, Milošević da u suludim jurišima njegov tim postigne devet makar primio 10 golova. Bog ga je nagradio. Njegovi su dali dva a nisu primili nijedan gol."
"Utakmica bez šuta na gol ne može se nazvati utakmicom. Nema igre, nema igrača. To je derbi danas. Šekularac ili Piksi su nekada bili magnet za publiku. Danas majstora tog kalibra nema. Čim svet čuje da neko nešto zna, bez obzira na to što se juče ispilio, taj odlazi u pečalbu. Ispada da su ona vremena kad se nije moglo u inostanstvo pre nego što napunite 28 godina bila mnogo bolja nego ova danas", kaže Ivan Bekjarev.
Derbi je uvek bio poseban. Sa jednog (72), koji je Partizan dobio sa 3:2 (4. jun 1983), izveštač je više pažnje u opisu poklonio lepoti akciji iz koje nije postignut gol nego onima koje su krunisane pogotkom. A zašto, nije teško naslutiti.
"Najlepši moment meča bio je onaj iz 12. minuta, onaj fantastični Manceov volej. Prethodno je Prekazi u vihornom prodoru ostavio svog pratioca, lopta je sa pozicije levog krila preletela Vukotića i golmana Stojanovića, a Mance je u padu uhvatio volej. Volejčinu, stativa se snažno uzdrmala kao da će da se sruši..."
"Lepo je kada Partizan pobedi Zvezdu, ali nije lepo što je naš fudbal katastrofa. Mi i dalje vozimo "fiću" a Evropa i svet "porše". Igramo sporo, presporo. Nije to fudbal koji volimo. Ali, kad budu bile čiste fudbalske vode biće i dobrog fudbala, kad klubove budu vodili pravi ljudi, fudbalski ljudi, biće i fudbala, trenera, igre, velikih utakmica, uzbuđenja na derbiju kao nekada. Hajde da se ne lažemo, da glasno kažemo da našu decu danas nema ko da nauči fudblaskoj veštini uprkos talentu koji deca poseduju, da se trenerske licence izdaju kao računi na kasi, da svako može da bude trener, da se sve svelo na novac za koji se baš sve u srpskom fudbalu može kupiti. Tačno je da smo nekada imali asove ali smo uz asove imali i brdo kreativaca, fudbalera koji su kapirali igru. Šta danas radimo? Sad se kao prave štoperi, neboderi od dva metra, nekakvi ubojiti bekovi...
Nemamo ni brzih bekova, nemamo ni neprelaznih štopera. O onima koji od fudbala na terenu prave čaroliju, igračima sredine terena i kreatorima igre, bolje i da ne pričam. I kad je tako, a jeste, kako onda imamo pravo da tražimo od onih koji vole fudbal i igru da dolazi na tribine. Šta to imaju da vide na našim stadionima? Partizan bar daje šansu mladim fudbalerima. Mali Filip Stefanović je ušao u derbi i pokazao da za takve igrača ima mesta u Evropi. Koga Zvezda u svom timu ima od mladih igrača. Strašno, sve se svelo na prokleti novac. Još je strašnije kad sve to vidiš a ne možeš da ispraviš krivu Drinu", govori bez dlake na jeziku Dževad Prekazi zbog koga su, mora se priznati, navijači nekada dolazili na stadion.
Na stadion se nekada, u svečarskim odelima i šeširom u ruci, polazilo i dolazilo da bi se uživalo i u igri koju je svojim umećem oplemenio Dragoslav Šekularac. Voleo je derbi, kad je postao trener jednom prilikom je ispričao i ovo:
"Rivalstvo Zvezde i Partizana unapređivalo je domaći fudbal. Tako je bilo u vreme postojanja Jugoslavije, tako je i danas kad nema Jugoslavije. To je primetila i Evropa, u kojoj derbi beogradskih rivala slovi za jedan od najzanimljivijih na Starom kontinentu. I najvatrenijih. Dobro je što ta tradicija živi. Nije dobro što je dobrog fudbala i sportskog duha sve manje. U moje vreme bilo je sasvim normalno da se zvezdaši i partizanovci druže. Žestoko rivalstvo na terenu nikad nije bila prepreka iskrenom i trajnom prijateljstvu. To se dopadalo i navijačima", tvrdio je jedan od najboljih igrača planete u vremenu kad je bio aktivan fudbaler.
Odigrao je 15 derbija
Aleksandar - Aca Trifunović, nekadašnji as crno-belih i državni reprezentativac, ne krije da je voleo derbije, da je dok je igrao živeo na neki način za meč sa najvećim rivalom.
"Odigrao sam petnaestak derbi mečeva. Bio je to uvek praznik, trenutak velikog iščekivanja, dan još veće radosti ili tuge. Igrao se uglavnom dobar fudbal uz bravure pojedinaca. Na tribinama su navijači navijali, radovali se i tugovali zajedno sa igračima. Derbi je ponekad bio i više od derbija. Ukoliko dobiješ derbi, navijači su sve drugo praštali. Jednako lošu sezonu kao i niz drugih promašaja.
Ovo danas je nešto sasvim drugo. Navijači su izgubili poverenje, danas se sve zna unapred, ljudi koji vode klubove jednostavno ne razumeju fudbal, hteli bi uspeh preko noći. Zna se unapred i ko će da napusti ligu, ko će da uđe u viši rang. Gubimo kao fudbal ugled i kod kuće i u Evropi, sve više i talente jer danas fudbal u Srbiji treniraju oni koji imaju novac a ne dečaci s predispozicijom da uz trening mogu postati asovi. Za njih nema mesta u klubovima jer nemaju novac za školu treninga. I onda nam se dogodi bolno otrežnjenje. Naši klubovi uz dosta sreće stignu do grupne faze evropskih takmičenja i čim uđu ispadnu. Tek tada zapravo vidimo svu bedu našeg fudbala, shvatimo istinu koliko zaostajemo za Evropom."
Šmek umetnostiMomčilo Vukotić, jedan od (vele)majstora u dresu Partizana i koji je derbi svojim umećem pretvorio u magiju, rado se priseća jednog zbog u mnogo čemu čudesne anegdote nastale na neobičan način. "Grobari" i danas s ponosom prepričavaju kako je komentator u radio prenosu sa 67. derbija, na kome je Moca lažnjacima bacao na travu golmana Zvezde Ljukovčana, izgovorio navodno i ovu rečenicu:
"Evo, dok Moca daje gol, vi slušajte malo muzike iz studija".
Komentari
