Sport
26.09.2019. 12:21
Zoran Šećerov
Vlade Divac - čovek iz Kuće slavnih
Prošle nedelje, posle dužeg čekanja, korakom od sedam milja i uzdignuta čela, ušao je u Nejsmitovu Kuću slavnih u Springfildu. On, Vlade Divac, slavni Srbin, gromada košarkaške planete i čovek u čijem karakteru je bezbroj vrednosti i vrlina. Dve od mnogobrojnih se ne mogu ničim izmeriti: šarm kojim pleni i ljubav kojom kao čovek zrači.
"Mislim da vam ljubav daje slobodu i snagu da onaj najbolji deo sebe delite sa drugima i da ih inspirišete. Ljubav vam daje moć da od nemogućeg pravite moguće", govorio je u pristupnoj besedi prilikom prijema u Kuću slavnih u američkoj državi Masačusets.
Ova priča o ljubavi mogla bi da bude i slika njegove božanstvene karijere. Filozofiju življenja i bavljenja vrhunskim sportom, u tom istom govoru, sveo je uz blagonaklonost prisutnih na proste, ali moćne i apsolutno razumljive misli.
"Kao i u životu, i u košarci morate da dajete da biste dobili. Na terenu ne dajete samo loptu nekome drugom, dajete fizičku i psihičku snagu, ulažete u to svoju strast, talenat, veru u saigrače. Tako se ta moć umnožava i cela ekipa pobeđuje."
Moguće da je izgovoreno zapravo kazivanje o tome kako uspeti. A on je uspeo. Igrao je košarku kao i mnogi drugi, ali ne i na isti način kao drugi. Mnogo puta briljantno. Možda i zbog toga jer je tu čudesnu igru, opet za razliku od mnogih, doživljavao onako kako to mnogi drugi nisu uspeli sebi da priušte.
"Košarka vam je na potpuno suprotnom kraju od sebičnosti. Ona počiva na davanju, na brizi jednih za druge. Kao i u životu, da biste bili uspešni u košarci, morate ponekad da idete do krajnjih limita. Ali ono što uvek morate, to je da sklonite u stranu ja i da usvojite mi. Jer, kao što svi znamo, nema ja u reči tim. Vaše takmičenje uvek se ogleda kroz vaše prednosti i slabosti. Bez pobeda, ali i bez poraza, ne možete da uspete u košarci."
Vlade Divac je četvrti košarkaš sa srpskih prostora koji se uselio u prestižnu Nejsmitovu Kuću slavnih. Pre njega pod krov ovog zdanja stigli su Borislav Stanković (1991), Aleksandar Nikolić (1998) i Dražen Dalipagić (2004).
Povezane vesti - Kapiten. Lider.
"Ovo je najveće dostignuće u mojoj karijeri", izjavio je pošto je obukao narandžasti sako Kuće slavnih, simbol tradicije, Vlade Divac, trenutno generalni menadžer NBA ligaša Sakramenta.
Ko je Vlade Divac?
Pod jedan je košarkaš koji je ličnom imaginacijom u mnogo čemu oplemenio košarku kao igru. Oni koji su upućeni u njegovu karijeru takođe ističu i bitan podatak da spada u pionire evropske košarke u NBA u kojoj je proveo 16 sezona. Pored velikana Hakima Olajdžuvona, Tima Dankana, Šekila O'Nila, Kevina Garneta i Karima Abdula Džabara, jedini je tokom karijere u NBA postigao više od 13.000 koševa i imao 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada. Takođe je i prvi jugoslovenski košarkaš koji je zaigrao za Lejkerse (1973. draftovan je Krešimir Ćosić, ali nije nikad zaigrao). Vrhunac njegove karijere bila je sezona 2001/02, kada je u dresu Sakramenta stigao do finala Zapadne konferencije (poraz od Lejkersa sa 4:3). Jednom je igrao i na legendarnom i apsolutno pretižnom Ol star meču (2001). Kingsi su ga 2009. uvrstili među svoje najveće zvezde svih vremena. Njegov dres sa brojem 21 podignut je pod svodove dvorane. Uz sve to je i kao generalni menadžer uspeo da podigne franšizu ovog kluba iz pepela do priželjkivanih visina.
U dresu s nacionalnim obeležjima za deceniju i po igranja osvojio je deset medalja na najvećim takmičenjima: dve titule prvaka sveta (1990, 2002), tri zlatne na evropskim šampionatima (1989, 1991, 1995), dva olimpijska srebra (1988, 1996) i tri bronze - jednu svetsku (1986) i dve evropske (1987, 1999). Dao je takođe i nemerljiv doprinos u istorijskim uspesima naše košarke, kao što su evropska titula u Atini 1995 (selektor Dušan Ivković) i svetska u Indijanapolisu 2002 (selektor Svetislav Pešić). Sa juniorima Jugoslavije trijumfovao je na svetskom šampionatu u Bormiju 1987. godine. Ovo uvek ističe jer je tada zapravo rođena jedna od najmoćnijih generacija u istoriji svetske košarke ili tim u kome su briljirali on, Kukoč, Rađa, Đorđević...
Od klupskih trofeja sa Partizanom treba izdvojiti državni šampionat 1987, nacionalni Kup 1989. i evropski Kup Koraća 1989. Divac je i peti igrač iz regiona kome je pripala čast da bude član Kuće slavnih. Pre njega primljeni su već pomenuti Dražen Dalipagić, Krešimir Ćosić, Dino Rađa i Dražen Petrović.
Povezane vesti - Hvala ti Sale!
Tiha košarkaška patnja Vlade Divca su dva neosvojena trofeja. Oba u klupskoj konkurenciji. Ono što je, na primer, uspelo Žanu Tabaku i Toniju Kukoču nije njemu iako je bio na korak do cilja.
"Silno sam želeo dve najvrednije titule u klupskoj konkurenciji. Titulu šampiona Evrope i šampionski prsten NBA", izgovorio je mnogo puta Vlade Divac praveći rekapitulaciju svoje karijere.
On je rođen da bude zvezda. Astrolozi su praveći njegov horoskop svetu saopštili da je rođen u sazvežđu Vodolije sa podznakom Lava. Sunce u njegovom zodijačkom znaku predstavlja ga kao nezavisnu osobu koja traži slobodu u svakoj situaciji. Da li je baš tako?
Kao 18-godišnjak debitovao je za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1986. u Madridu, na poziv selektora Krešimira Ćosića. U polufinalu protiv SSSR, minut pre kraja utakmice, Jugoslavija je vodila sa ubedljivih devet poena razlike, ali su Sovjeti sa tri šuta za tri poena izjednačili. Jedan od tih šuteva se dogodio posle Divčeve izgubljene lopte na sredini terena i njegovog nepotrebnog driblinga. Zbog izgubljene lopte je zaplakao, a Dražen Dalipagić ga je utešio: "Mali, nema veze, sledeći put su tvoji". I bili su, a malopređašnji dijalog je mnogo godina kasnije bio inspiracija za reklamu za pivo "atlas" u kojoj su učestvovali upravo Dalipagić i Divac.
Povezane vesti - OD TEPSIJE BUREKA DO KUĆE SLAVNIH: Jokić veća zvezda od Peđe i Divca
Astrolozi su takođe govorili da je "uvek na strani pravde, da želi da menja i reformiše svet kako bi bio bolji i humaniji". Njegovi prijatelji na ovu temu pričaju:
"Vlade Divac je otac troje dece, Petre, Luke i Matije. Petru, koja sada ima više od dvadeset godina, Vlade i njegova supruga Snežana usvojili su kada je bila šestomesečna beba.
I priča iz novembra 2017, u kojoj je u prvom planu proslavljeni as Žarko Paspalj, puno kazuje o tome ko je i kakav je kao čovek Vlade Divac.
"Dogodilo mi se da doživim moždani udar tokom boravka u San Antoniju. Mnogi su se tada uplašili za moj život s obzirom na to da sam pre toga imao čak četiri srčana udara. Možda bi se svašta i dogodilo da u pomoć nisu pritrčali prijatelji. Pre svih Greg Popović, Igor Kokoškov i naravno Vlade Divac, koji je na sebe preuzeo sve oko plaćanja troškova bolničkog lečenja u SAD. I pored silnih obaveza, stigao je da me poseti u bolnici dokazujući ko zna koji put koliko je veliki i iskreni prijatelj", pričao je Paspalj.
Jedan je od osnivača Humanitarnog fonda "Grupa 7". On, Žarko Paspalj, Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević, Željko Rebrača, Zoran Savić i Dejan Bodiroga. Aktivna je i Fondacija „Ana i Vlade Divac"...
Oni koji ga dobro poznaju takođe kažu "da je idealista koji svoje snove budan sanja i želi da ih pretvori u javu". Divac je, u svakoj prilici uveravaju, jak, energičan, odvažan i sa osobinom da voli da bude primećen.
"Znao je da kasni. Na trening ili aerodrom prilikom čestih putovanja. Jednom se dogodilo da svi stignu na aerodrom na vreme osim njega. Trener Fil Džekson je bio besan kao ris. A onda se, s popriličnim zakašnjenjem, pojavio prilazeći nam s onim njegovim čuvenim osmehom nevinog i večnog dečaka. Umesto očekivane rafalne paljbe i pretnji, Fil je skinuo s ruke skupoceni sat i poklonio ga Divcu bez izgovorene reči. Divac je shvatio poruku i više nikada nije zakasnio", prisećao se jednom prilikom njegov saigrač, slavni Medžik Džonson.
U Lejkersima je nasledio velikog Džabara. Bila je to nezahvalna uloga za mladog centra iz Evrope. Za prosečno 19 minuta provedenih u igri njegov debitantski učinak bio je 8,5 postignutih poena uz 6,2 skoka. Američki novinari su tada pisali i sledeće:
"Sa svojih 2,16 metara na poziciji centra bio je jedan od retkih igrača koji posle dolaska u NBA ligu nije radio mnogo na fizičkoj snazi. Njegova sposobnost da igra na svim pozicijama, čak i u ulozi plejmejkera, bila je čak i za NBA košarku jedinstvena. Imao je i fantastičan osećaj za asistenciju i blokadu, a čuveni poluhorozi uz pogodak leđima okrenutim ka košu napravili su od njega pravu zvezdu mnogih reklama, tok-šou emisija, filmova."
U filmovima je uglavnom glumio samog sebe ("Eddie", "Space Jam" uz Majkla Džordana, "Crossover", "The weight of Chains", "Once Brothers"), a u nekoliko ostvarenja je imao glumačke zadatke ("Driving Me Crazy", "Juwanna Mann").
Bio je nenadmašan i u nekim drugim stvarima po čemu će ga pamtiti NBA. Između ostalog, i kao "oca lažnih padova", veštini u kojoj je bio nenadmašan. Cilj je zapravo bio da sudija posle njegovog glumačkog pada dosudi faul protivničkom igraču. Nikad nije priznao, ali je jednom ipak izjavio:
"To je bio jedini način da namirim faulove koji nisu dosuđeni u moju korist u toku utakmice.
Iz Lejkersa se preselio u Šarlot, a zatim u Sakramento. Profesionalnu karijeru završava u Lejkersima u sezoni 2004/05. Za 16 godina igranja u NBA ligi njegov prosek iznosio je 13,3 postignuta poena, 9,3 skoka i 1,6 blokada. A kada se proslavljeni košarkaški as Vlade Divac oprostio od profesionalne karijere, Muzej u Prijepolju, rodnom gradu Vlade Divca, uz bogatu arheološku, etnografsku i istorijsku postavku, dobio je i kutak posvećen svom najpoznatijem sugrađaninu. Postavku sa stvarima koje su obeležile sportsku karijeru Vlade Divca godišnje poseti i do pet stotina hiljada domaćih i stranih turista. Uz dres iz Kuće slavnih koji je Muzeju poklonio proslavljeni sportista lično, postavka će uskoro biti bogatija i za prsten koji svaki košarkaš dobija kad postane član Kuće slavnih.
Kako taj i takav prsten izgleda pobrinuo se da svet sazna lično Splićanin Dino Rađa, koji je prisustvovao Divčevoj inauguraciji u Springfildu. Neposredno posle svečanosti objavio je fotografiju svog i prstena Vlade Divca s potpisom "Iz 'juga 45' do ovog". A šta to znači?
"To znači da je u životu sve moguće. "Jugo 45" sam pomenuo jer smo se Vlade i ja jednom njegovim "jugićem" s izlazanim paknovima vozili 300 kilometara na pripreme reprezentacije. Kako smo kočili i stigli, ni danas ne znam - objasnio je hrvatski as na Instagramu.
Bili su nerazdvojni još od priprema najboljih juniora Jugoslavije održanih na Staroj planini uoči šampionata sveta u Bormiju.
"Umesto olovnih tegova, sa kojima niko nije voleo da trenira, Rađa i Divac su u opasače umesto ovog teškog metala, misleći da ja to ne primećujem, ubacivali neke crtane romane koji su po gabaritu bili isti - priseća se malog mangupluka svojih pulena selektor najboljih juniora sveta Svetislav", Kari Pešić.
Povezane vesti - KOŠARKAŠKI BESMRTAN: Vlade Divac u Kući slavnih
Divac se od igranja košarke oprostio i u svojoj Srbiji. Bio je to spektakl početkom septembra 2007. na kome se legendarni NBA as Kris Veber obratio prisutnima na srpskom, rekavši: "Dobro veče, Srbijo".
A onda je predstavio i Divca kao velikog košarkaša sa velikim srcem. Bez grama kurtoazije izgovorio je i sledeće:
"On je najbolji čovek koga sam ikad upoznao", naglasio je Veber uz (po)dignuta tri prsta.
Divčev ispraćaj uveličali su još i bivši grčki reprezentativci Panajotis Janakis i Panojotis Fasulas, slovenački reprezentativac Raša Nesterović, kao i proslavljeni srpski fudbaleri Siniša Mihajlović i Savo Milošević. Preko video-bima prisutne su pozdravili velike NBA zvezde Karim Abdul Džabar, Medžik Džonson, Jao Ming, trener Fil Džekson, ali i reper Snup Dog i članovi grupe "Red hot čili pepers". Na koncertu, koji je organizovan ovim povodom, nastupili su Vlada Divljan, Negativ, Bruno Langer, Van Gog, Deca loših muzičara, Aleksandra Kovač, Darko Rundek, Esma Redžepova, Šaban Bajramović i Mori Kante. Koncert je završen uz zvuke orkestra Bobana Markovića kada se Divac u pratnji porodice i prijatelja poslednji put poklonio beogradskoj publici.
"Kad je došao u LA Lejkerse, bio je u prvoj postavi. Ne zato što ga je neko voleo, već je imao kvalitet. Svakako je jedan od najvećih evropskih košarkaša svih vremena. Nas dvojica smo među retkima na svetu koji su osvajali evropska i svetska prvenstva u različitim kategorijama. On kao igrač, ja kao trener", kazivao je nedavno u jednoj TV emisiji trenerski mag Svetislav Pešić.
Lejkersi su ga izabrali u prvoj rundi drafta 1989. godine, a prethodno su ga skautirali dok je igrao za beogradski Partizan.
"Divac je bio centar sa glavom plejmejkera. On je stvarao igrače oko sebe i svima im pomagao", objasnio je Pešić šta je Divac sve mogao.
Amerikanci i danas govore da su Vlade Divac, Aleksandar Volkov, Žarko Paspalj i Dražen Petrović bili pioniri među stranim igračima u NBA.
"Lejkersi su bili otvoreni, Pet Rajli je tada bio trener, pomogao mi je i Medžik i mnogima moram da zahvalim. Zapravo, mnogo ljudi mi je pomoglo da budem to što jesam danas. Počelo je sa mojim ocem, kad sam bio dečak od 14 godina. Odlučio sam da se preselim u drugi grad da bih igrao košarku i da je on rekao "ne", ko zna šta bi se desilo. Ali rekao je "da" i evo mene na vrhu sveta", objasnio je Divac.
Dugo je bila tajna kako se Divac obreo u Partizanu jer su i ponude Zvezde, odnosno Radničkog bile jednako primamljive.
"Odlučio je Saša Đorđević. Razmišljao sam ovako: ja sam centar, treba mi dobar plejmejker, boljeg od Saše nema. Tako sam stigao u Partizan", razjasnio je Divac.
I nastavak priče je jednako zanimljiv.
"Transfer je bio 14.000 dolara. Toliko je iz svog džepa izvadio Dragan Kićanović, tadašnji sportski direktor Partizana. Bile su to prve velike pare u mom životu. Nešto malo para dao sam roditeljima, a sebi sam kupio "jugo" koji sam dugo vozio bez dozvole. Ostatak sam potrošio."
Žarko Paspalj kaže da je posle 16 sezona provedenih u NBA ligi Divac mogao i ranije da bude primljen u Kuću slavnih.
"On je igrač koji ima najviše sezona u NBA ligi sa ovih prostora i napravio je ozbiljne rezultate. Ostavio je dubok trag u jugoslovenskoj i srpskoj košarci", tvrdi Paspalj.
Upravo su Divac, Paspalj i Dražen Petrović činili tada jugoslovenski košarkaški trio koji je u leto 1989. zakoračio "preko bare".
"Ukazala nam se šansa i mi smo pokušali da je iskoristimo, ostali Evropljani su nastavili tim putem", objasnio je Paspalj.
"Košarka uključuje ljude različitog porekla, rase, nacionalnosti... Zahvaljujući viziji Džerija Vesta, ja sam jedan od prvih stranih košarkaša koji su draftovani i zaigrali u NBA ligi. Taj rizik, da otvorite vrata nečem novom, omogućio je Džeriju Vestu da meni ostvari snove. A u tom procesu, NBA je postao od američkog sna najveći košarkaški brend na planeti. Hteo bih da zahvalim ljudima koji su pomogli da se ovo desi", istakao je Divac.
Zvali su ih "Petorka zelene karte". Bio je to nadimak koji je popularni američki sportski magazin "Sports ilustrejted" nadenuo Draženu Petroviću, Šarunasu Marčuljonisu, Žarku Paspalju, Aleksandru Volkovu i Vladi Divcu, koji su u leto 1989. stigli i NBA klubove. Dražen u Portlandu nije uspeo da se izbori za ozbiljniju minutažu i svoje najbolje NBA partije pružio je kasnije u dresu Nju Džerzija. Ništa bolje nije prošao ni Žarko Paspalj u San Antoniju, njegov boravak u najjačoj ligi sveta potrajao je tek desetak meseci.
Vlade Divac je izdržao čitavih 16 sezona. Već posle prve sezone bio je izabran u prvu petorku novajlija.
"Kad me pitaju ko je najbolji jugoslovenski košarkaš svih vremena, ja kažem sasvim otvoreno da je to Vlade Divac. To je činjenica i zašto bih sada lagao kad laž najviše mrzim na svetu. A sve zato da nekom ne bih izgledao prepotentno.
I to je Vlade Divac: u svakoj prilici jak, energičan, odvažan... Pre nego što je ušetao u Nejsmitovu Kuću slavnih već uveliko je bio član, od 2010. godine, FIBA kuće slavnih u španskom Alkobendasu. Srbija, zemlja košarke, u ovoj Kući ima petorku za ponos i sva vremena: Radivoje Korać, Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Vlade Divac i Zoran Slavnić.
Nepravda prema Žeravici
U konkurenciji za prestižno priznanje pored Divca još su bili: Ranko Žeravica (Srbija), Toni Kukoč (Hrvatska), Tal Brodi (Izrael/SAD), Žaklina Šazalon (Francuska), Alfonso Ford (SAD), Josip Đerđa (Hrvatska), Semjon Kalipski (Belorusija), Vladimir Kondrašin (Rusija), Markos Leite (Brazil), Šimon Mizrahi (Izrael), Aldo Osola (Italija), Amauri Pasos (Brazil), Dan Piterson (SAD/Italija), Manuel Lolo Sainz (Španija) i Togo Soares (Brazil).
Kad su u pitanju američki igrači, treneri i sudije, tri svima dobro znana imena ove godine takođe nisu dobila dovoljan broj glasova. Od košarkaša to su Kris Veber (nekadašnji Divčev saigrač iz Sakramenta), Ben Valas i Markes Džonson.
Najveća nepravda učinjena je ipak prema našem Ranku Žeravici, tim pre jer su se u Kuću slavnih već uselili njegov pomoćnik Mirko Novosel, vlasnik olimpijskog zlata iz Moskve 1980, kada je Žeravica bio selektor a on trener, kao i dvojica košarkaških stručnjaka koji nikada nisu pobedili Žeravicu. Jedan je Alesandro Gamba (Italija) a drugi Antonio Dijaz-Migel (Španija).
Novu priliku moraće, iako tako nije moralo da bude, da sačeka i Toni Kukoč. Uz Divca, Kukoč je jedini igrač u istoriji košarke koji je osvojio sva takmičenja pod okriljem FIBA počev od evropske titule u kadetskoj, junorskoj i seniorskoj konkurenciji pa sve do ditula juniorskog i seniorskog svetskog šampionata.
Naš Bora prvi stranac
Naš Bora Stanković, dogogodišnji generalni sekretar FIBA, prvi je pravi stranac koji je primljen u Nejsmitovu Kuću slavnih. Naslednik Džonsa na čelu svetske kuće košarke zapravo je prvi „originalni stranac" kome je odata ova počast. Bilo je to prilikom obeležavanja prvog veka košarke, 1991. godine.
Suština je zapravo u tome što za prvih sto godina košarke (1891-1991) stranci nisu primani u Nejsmitovu kuću slavnih. Bilo je onih koji su se rodili kao stranci, poput prvog generalnog sekretara FIBA Vilijama Džonsa (V. Britanija) i nekadašnjeg funkcionera FIBA Ferenca Hepa (Mađarska), ali su obojica bili američki đaci i diplomirali su upravo na Springfildu.
Komentari
