Sport
29.06.2023. 11:32
Sport
01.07.2023. 14:35
Zoran Šećerov
INTERVJU
Vlade Đurović: "Čvarci i slanina su Jokićev stimulans"
Još jednom je pokazao veličinu. Ovog puta kao TV komentator u nedavnoj završnici plej-ofa ABA lige. I ovaj i te kako nezahvalan posao, kao i sve druge u košarci, (od)radio je maksimalno profesionalno i apsolutno posvećeno.
Na još uvek aktuelno pitanje zašto je Partizan šampion, a Zvezda posle višegodišnje dominacije to nije, Vlade Đurović odgovara u svom maniru: "Zato što je poslednji meč igrao na svom terenu. Neko nepisano pravilo je da oni koji imaju utakmicu više pred svojim navijačima na kraju i slave. Druga stvar je što je Kevin Panter odigrao najbolju partiju u karijeri. Meč je otvorio trojkama, pogađao je i u momentima kad se lomio rezultat, na kraju, uz sve drugo, imao i fascinantan učinak od 32 poena.“
Pre utakmice niste ga videli kao igrača koji bi mogao da izraste u junaka petog meča.
"Apsolutno je tako. Reč o sjajnom košarkašu koji u karijeri nikad ništa nije osvojio ili veliku utakmicu odigrao dobro. Setite se, i on i Lesor su nosili dres Zvezde i nisu ništa uradili. Posle se priča ponovila u Milanu gde su takođe igrali zajedno, ali ni tamo nije bilo slavlja. Sada su očigledno dočekali svojih pet minuta.“
Posle svega "crno-beli“ su sigurni učesnici Evrolige, Zvezda bi mogla da ostane bez elitnog kontinentalnog takmičenja?
"Sve je u košarci moguće, ali verujem da se to neće dogoditi. U suprotnom bio bi to veliki udarac za ’crveno-bele’, srpsku košarku takođe. I Partizan i Zvezda, ne samo po kvalitetu i ulaganjima, već i po mnogim drugim stvarima, zaslužuju da se kao predstavnici srpske košarke nađu u ligi evropskih velikana.“
Real je ponovo prvak Evrope.
"Imali su sreće. Da se Partizan plasirao u fajnal-for verovatno bi bio šampion. Kraljevski klub se ovog puta izvukao iz blata do lakata, samo bog je mogao da ih spasi, stekao sam utisak da im je spustio helikopter koji ih je vukao, vukao i na kraju izvukao. Prvo je trebalo da izgube od Partizana. Nisu, između ostalog, i zato jer su napravili onaj incident zarad kojeg dve naredne utakmice crno-beli dres nisu nosili Panter i Lesor. Onda ih je, kad su se na takav način plasirali na fajnal-for, onaj isti bog pogledao i u finalu protiv Olimpijakosa. Prvo se u samoj završnici lopta vrtela na obruču i na kraju posle šuta Slukasa izašla iz koša. Imali su toliko sreće da je to prosto neverovatno. Trebalo im je pet poena uz uslov da Grci sve promaše i da budu prvaci. Na kraju se i to dogodilo. Prvo se dogodila ona trojka, a onda je Ljulj, manirom pravog majstora kome to ne polazi za rukom prvi put, preko najvišeg igrača Olimpijakosa pogodio i rešio utakmicu.“
Košarkaši su na odmoru, ali Vi niste.
"Pre par dana bio sam na nekom seminaru u Nemačkoj. Predavanje koje je trebalo da traje 45 minuta pretvorilo se u dva sata izuzetno zanimljivog razgovara. Ovih dana putujem u Jablanicu, dobio sam poziv da održim predavanja za trenere iz BiH i Republike Srpske na kampu Mirze Teletovića, dojučerašnjeg NBA asa koji je uz Nurkića i Musu vrednost kojom se ponosi bosanskohercegovačka košarka. Poziv je stigao preko mojih Tuzlaka.“
Za Tuzlu Vas vežu više nego lepe emocije?
"I te kako lepe. Tamo sam kao trener počeo karijeru, napravio prve uspehe. Sada već po tradiciji svake prve subote u junu se okuplja generacija koja je izborila Slobodi plasman u ondašnju Prvu ligu Jugoslavije. Mnogi od njih danas žive daleko. Na druženje pristižu iz Švedske, Srbije, Slovenije, Italije, Kanade, Holandije. Tri igrača iz te generacije su umrla.“
Sport
28.06.2023. 19:20
A na SP u košarci pobeda od 82 poena razlike
Lepe uspomene vežu Vas i za rodni Beograd, Senjak, Desetu gimnaziju, OKK Beograd...
"Odrastao sam na Senjaku prekoputa Sajma, završio osnovnu školu, zaljubio se u košarku, nastavio priču u Desetoj gimnaziji koja je tada bila u mom kraju, a danas je na Novom Beogradu. Pamtim, profesorica srpskog nam je govorila da puno čitamo, da ukoliko želimo da se bavimo pisanjem da onda obavezno čitamo Andrića, a ako nam je namera da budemo psiholozi onda da upoznamo romane Dostojevskog. Priznajem, čitao sam puno. To mi je kasnije puno pomoglo, bio sam rečitiji od igrača među kojima je bilo puno mangupa. Sećam se njihovog gurkanja kada sam u svlačionici izgovorio reč relevantno ili kad kažem da je to i to deplasirano. Mnogi nisu znali šta to znači. Malo im je i imponovalo što imaju takvog trenera.“
Iz Desete gimnazije nosite i lepe uspomene kad je košarka u pitanju.
"Bilo je nas nekoliko koji smo trenirali košarku. Kosta Grubor, Šilja Novović i ja smo bili igrači OKK Beograda, Zmijanac je igrao za Radnički. Bio je tu i jedan Slovenac, tata mu je bio važan faktor u državi. Došla nam je u goste i reprezentacija Jugoslavije koju je kao selektor prevodio Ranko Žeravica. Prihvatio je poziv našeg profesora da odigramo revijalnu utakmicu, bila je to atrakcija, pojačao nas je i Mirko Stojanović, posle prvi golman Crvene zvezde i fudbalske reprezentacije Jugoslavije, dobar basketaš.“
Naravno, izgubili ste, ali i danas ste ponosni na nešto što mnogi ne znaju.
"Na proslavi pedesetogodišnjice mature, 2017. godine, profesor fizičkog mi je poklonio originalni zapisnik sa te utakmice na kome je ostalo za sva vremena upisano da sam protiv reprezentacije Jugoslavije postigao 28 poena. Vodio sam program proslave, posle uručivanja tog zapisnika morao sam i da govorim i imao sam veću tremu nego kada sam posle osvojene titule prvaka govorio u Zadru pred 40.000 ljudi.“
Sport
25.06.2023. 15:05
Ataman priznao: "Hteo sam da nadmašim Obradovića"
Posle gotovo deset godina (1964–1973) neočekivano ste odučili da završite karijeru kao igrač.
"Nisam bio zadovoljan, rešio sam da napustim teren, dolazili su mladi poput Đurića, Žižića, Ristanovića, Gavrilovića. Uz njih su ostali iskusni Kotarac, Stojanović, Simendić... Trener Rajačić je prihvatio moju odluku, ali je predsednik kluba, inače prijatelj mog oca još iz partizanskih dana, insistirao da ostanem u klubu. Rekao je – upisaćemo te u trenersku školu, bićeš prvi profesionalac u OKK Beogradu. Tako je i bilo.“
A onda Vas je Vaš kum Bogdan Boša Tanjević nagovorio da preuzmete Slobodu iz Tuzle.
"Igrali smo zajedno u OKK Beogradu, onda je on prihvatio poziv Bosne, bio je igrač i trener da bi na kraju napravio čudo. Dolazili su u to vreme često u Beograd, u jednom razgovoru mi je predložio da preuzmem Slobodu uz priču da niko nije postao veliki trener radeći sa pionirima i juniorima. Bile su to četiri nezaboravne godine, ne znam da li sam ikad bolje živeo nego u to vreme. U Tuzli sam praktično postao trener.“
O Slobodi kao ekipi ništa niste znali, oni o Vama kao treneru takođe.
"Znali su me sa sličice iz čokolade kao igrača OKK Beograda sa brojem četiri. Nisu mi baš puno verovali, ali smo uprkos svemu radili nenormalno mnogo i polako napredovali. Iz Republičke lige BiH stigli smo u Drugu koja je tada imala četiri grupe. Naredne godine igrali smo već Prvu B, a sledeće izborili mesto i u najelitnijem rangu takmičenja posle čuvene majstorice i tri produžetka u duelu sa ljubljanskim Slovanom.“
Sport
24.06.2023. 12:59
Milutinov se vratio u Olimpijakos
Uprkos istini da se kao ekipa niste obrukali, u konkurenciji najboljih plesali ste samo jedno leto.
"Retko se događalo, pre toga nikada, da ekipa koja zabeleži osam pobeda ispadne. Pobedili su nas samo Partizan sa Dalipagićem, Cibona za koju su igrali Ćosić, Aca Petrović, Knego, Nakić, a ’sahranio’ nas je Vilfan koji je tada nosio dres Olimpije. Znao je da postigne 30 koševa na utakmici, ali i samo tri. Takav je bio. Protiv nas je odigrao sjajno. Morali smo u Kumanovo na turnir na kome su se za opstanak borili pored nas beogradski Radnički, koji je sa klupe vodio Boža Maljković, i čačanski Borac. Izgubili smo obe utakmice. Bio sam silno razočaran i posle četiri godine napustio sam Tuzlu.“
A onda se dogodila Šibenka.
"Za mene koji sam ispao iz lige bilo je to kao da me zove Real Madrid. Znao sam da imaju Dražena Petrovića, 17-godišnjaka u usponu, ali i iskusne Macuru, Šarića, Marelju, Jarića... Neki su bili samo dve godine mlađi od mene. Nasledio sam na klupi Moku Slavnića koji je mnoge stvari radio sa njima kroz šalu. Ja sam uveo gvozdenu disciplinu, imao podršku Grpca i Radića, tada saveznih košarkaških sudija koji su imali važnu ulogu savetnika u klubu. Oni su zapravo najviše i insistirali da dođem.“
I već u prvoj sezoni slavili ste titulu prvaka.
"Jedini sam trener u istoriji košarke na kugli zemaljskoj koji je bio šampion 18 sati. Osvojili smo titulu, dobili medalje, pijan je bio ceo grad. Sutradan u 10 sati saopšteno nam je kako je meč poništen i da će se nova utakmica odigrati za tri dana u Novom Sadu. Na prvu sam rekao – nećemo igrati.“
Sport
23.06.2023. 16:16
Zvezda ispratila svog "ratnika": Stefan Marković završio karijeru
Vašu odluku podržali su i igrači?
"Razgovarao sam sa Macurom kao najstarijim u timu i Draženom Petrovićem kao kapitenom. I oni su se složili da ne igramo. U gradu nisu tako mislili. Zvao me predsednik opštine i govorio kako ne treba da se brukamo, ali ja nisam pristao. Rekao sam – prihvatićemo samo pod uslovom da se igra u Šibeniku, ako treba i pred praznom dvoranom, ali da idemo u Novi Sad, to nećemo. Znao sam da Bosna tamo može da dovede 2000 navijača, što mi ne možemo.“
Na vašoj strani bili su i košarkaški radnici Raša Šaper i Bora Stanković.
"Protiv politike i političara se nije moglo. Bosna je bila uticajnija. Predsednik Predsedništva države bio je Branko Mikulić, predsednik kluba direktor ’Energoinvesta’ Emerik Blum. Vule Vukalović, direktor SD Bosna, zvao je Bluma, Blum Mikulića, Mikulić Vasila Tupurkovskog koji je bio predsednik KSJ-a. Urgirao je i prvi čovek Hrvatske Josip Vrhovec, tražio je da igramo. Pretio mi je i Siske Čolović, generalni sekretar KSJ-a, doživotnom suspenzijom, ali nisam promenio stav.“
Dve godine kasnije sa Zadrom ste osvojili titulu koja Vam nije oduzeta, ali tamo niste bili miljenik navijača.
"Posle Šibenika odlazim u Budućnost, a onda preuzimam Zadar. Na početku svako moje predstavljanje u dvorani bilo je propraćemo gromoglasnim zvižducima. Titula je osvojena u čuvenoj majstorici plej-ofa sa Cibonom u Zagrebu. Igrali smo dva produžetka i osvojili prvenstvo. Ti isti navijači molili su me da ostanem.“
Sport
23.06.2023. 09:06
Obradović hvalio igrače i navijače: "Jedna od najdražih titula"
Slede dve sezone u Zvezdi i prvi angažman u inostranstvu.
"I u Zvezdi sam tukao i Partizan i Cibonu. Onda odem u Grčku, u Panionios i uzmem za drugog stranca Predraga Benačeka iz Bosne. On mi posle priča kako su se iz Šibenika vratili utučeni i odmah otišli na spavanje. Sutra oko 12 probudila ga je majka, što nikad nije činila, i saopštila da je utakmica sa Šibenkom poništena. Kaže, skočio je od sreće sa kreveta i udario glavom u plafon. Pričao je i kakva je to radost bila za celu ekipu, kako su se bez poziva svi odmah našli na treningu uz obećanje da će nas razbiti u Novom Sadu.“
Jugoslavija je možda u to vreme imala i najkvalitetniju košarkašku ligu u Evropi.
"Bila je to moćna priča. Sedam od 12 ekipa jurišalo je na titulu. Partizan i Zvezda, onda Olimpija, Jugoplastika, Zadar, Cibona i Bosna. Onih pet preostalih se borilo za opstanak, a među njima su bili Šibenka, Borac Čačak, Rabotnički, Budućnost, Oriolik, Slovan.“
I svi su mogli da pobede one koji jurišaju na titulu.
"Kad je Bosna u Grenoblu osvojila titulu prvaka Evrope, došli su u Beograd jer ih je čekala utakmica sa Borcem u Čačku. Boša Tanjević, umesto da blista od sreće, bio je vidljivo zabrinut. Pitam – kume šta ti je? A on kaže – joj, šta bih dao da dobijem Borac. Nisam kapirao, bio sam mlad trener, podsetim ga da je koliko juče dobio tim u kome su igrali jedan Menegin, Pitis, Osola, Ruskoni. Kažem, jeste da Borac ima Mišovića, ali čemu strepnja. I Bosna izgubi u Čačku samo tri dana posle Grenobla. Znalo se tada da ako hoćeš da budeš šampion Jugoslavije onda moraš da dobiješ te uslovno rečeno male ekipe. Znali su to svi, i Zvezda i Partizan, da ako pobediš te utakmice onda su šanse da budeš prvak neuporedivo veće.“
Sport
20.06.2023. 22:59
Ivanović: "Moramo da verujemo da možemo da dobijemo"
Danas u Srbiji, ali i celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, nacionalne lige nemaju taj kvalitet.
"Ono su bila druga vremena, iz Jugoslavije se nije moglo pre napunjene 28. godine. Klinci su imali na koga da se ugledaju, svi su hteli da budu Kićanovići, Slavnići, Dalipagići. U Zadru je idol svih bio Đerđa, za one visoke to je bio Čosić. Klinci vole asove. Sada u Sloveniji oni koji vole košarku ne mogu da gledaju Dončića jer je u Real otišao sa 16 godina, a onda direktno u NBA. Jokić je igrao u Megi, a ja pitam ko je pratio Megu. A i da je prati, tamo Jokića nema već devet godina.“
Zato u njegovim košarkaškim čarolijama uživaju Amerikanci.
"On je genije. On u košarci, a Đoković u tenisu, Srbija mora da bude ponosna na njih. U svemu su različiti. Jedan tanak, nizak i elastičan, a onaj drugi punačak i visok. Jedan sa Kosova, drugi iz vojvođanske ravnice u kojoj je pecao ribu, jeo čvarke i slaninu dok je ovaj odrastao na Kopaoniku na kome je u to vreme bilo i vukova i medveda. Ono što im je zajedničko jeste moćna glava. Đoković, pratim tenis, ima forhend slabiji od bekhenda, sve solidno osim smeča koji mu je najslabiji jer bolji imaju mnogi igrači daleko iza njega na rang-listi. Njegova brzina, ima i bržih od njega. Snaga, ima i snažnijih od njega. I sad svi pitaju kako je onda najbolji, a odgovor jednostavan – ima glavu.“
A kad bi Jokić skakao...
"Čovek ima odraz pet santimetara, ali uprkos tome je najbolji skakač. Brzina ne postoji, on je dizel, ali se zato ne povređuje. I Bodiroga je bio dizel, radio je sve polako. Bio je i pametan, nije igrao u NBA i zato je u Evroligi bio bog. I uzeo je slične pare. Tamo bi možda dobio neki milion više, ali bi plaćao porez.“
Sport
15.06.2023. 09:47
Jokić o izgubljenom NBA trofeju, košarci, treneru, proslavi titule u Srbiji...
Jokić zarađuje i milione i igra košarku koju niko pre njega nije igrao.
"Ono što on radi nije mogao da ga nauči nijedan trener. Ta priča – ja sam napravio igrača, ne pije vodu. Milojević jeste dosta naučio Jokića, posebno leđnu tehniku, ja sam kao trener pomogao Draženu Petroviću tako što sam ubrzao njegov razvoj, ali da napraviš od nekog igrača, to nijedan trener ne može. Ako taj igrač mnogo više zna od trenera, kako ga je onda to nešto trener naučio kad ni on sam to ne zna.“
Prvi put ste videli Jokića u prijateljskom odmeravanju snaga Mege i Vašeg OKK Beograda.
"Vodio sam OKK u više navrata. Jedini sam valjda ko je u jednom klubu bio i igrač i trener i predsednik. Kad sam bio trener, trener Mege Milojević, koga sam takođe trenirao, kaže da obratim pažnju na jednog malog uz napomenu da je neviđen talenat. Pogledam, ne deluje tako, imao stomak kao ja, ali kad je počela utakmica Dangubić zakucava, posle toga i Vasa Micić. Nestvarne asistencije, ja na klupi ne vidim šta je on, mislim na Jokića, hteo, ali sve to njegovo prolazi. Pet minuta pre kraja Milojević ga vadi iz igre i kaže da ide u teretanu. On pravi facu koju Milojević ne vidi, ali vidim ja. Neverovatno, svi ti veliki igrači koji su bili spremi da treniraju na parketu kao konji nisu voleli tegove i slične stvari. Takvi su bili i Dalipagić i Kićanović, posle Dražen Petrović, sada Jokić koji očigledno ne voli te fizikalije.“
Ali je bolji od onih koji ne izlaze iz teretane.
"Ne voli teretanu, ne uzima stimulanse bilo koje vrste. Mislim da njemu i dan-danas u Ameriku donose čvarke i slaninu. Ali ne obožavam ga zato što ima samo glavu. On nikada ništa nije zamerio saigraču u stilu što je šutirao, a nije dodao loptu njemu, ne prigovara ni sudijama, nema čak ni tu naviku da se obrati treneru i kaže ovaj mi se ne sviđa, izvedi ga. Jokić to nikada nije radio, a može tako nešto sebi da dozvoli. Imao je i sreću što je naleteo na trenera koji je zaljubljen u njega. Slično je i sa Dončićem, istu sreću imao je i Novicki kome je trener dozvoljavao da šutira do besvesti. Dražen Petrović nije imao tu sreću, promaši jednom i odmah ide na klupu. Kao igrač jednostavno moraš da imaš podršku trenera.“
Sport
13.06.2023. 20:51
Pešić otkrio - da li će Jokić igrati za Srbiju
Uprkos košarci koju niko nikad na takav način nije igrao, Jokić nije treći put u nizu dobio MVP priznanje?
"To je rasizam, najveća bruka NBA. Posle svega MVP priznanje je izgubilo na vrednosti. Košarka je izmišljena za američke crnce. Oni ne mogu da trče pet ili 10.000 metara. Američki crnci ne plivaju, ne igraju hokej na ledu. Ali na 100 ili 200 metara, odnosno u košarci su već nešto drugo. I onda dođe neki beli i igra bolje od njih. I oni to, naravno, ne vole. Svi danas skidaju kapu Jokiću. I Lebron Džejms i Medžik Džonson, Ajzea Tomas. I svi se pitaju kako čovek sa takvom muskulaturom vodi svoj tim do prvaka. A kad si prvak Amerike, ti si prvak sveta, kad si najbolji igrač prvaka sveta, onda si ti i najbolji igrač sveta. Danas se oni koji nisu glasali za Jokića stide.“
Vratimo se u Evropu. U superlativu, uvek i u svakoj prilici govorite i o Josipu Đerđi, nekadašnjem kapitenu Zadra i reprezentativcu Jugoslavije.
"Bio je veliki igrač. Ovako kako sada igra Kampaco nekada je igrao Đerđa. To je ta ista visina, brzina, ali i navika da udara protivnika i da se uvek buni. Uostalom, o tome kakav je bio Đerđa govori i podatak da je Moka Slavnić samo njemu priznavao da je bolji, bio mu je uzor. Đerđa je bio virtuoz, a samouk.“
Deo neobičnosti Vaše karijere je i odlazak sa klupe FMP-a u momentu kada se smešila titula u ABA ligi.
"Sve se dogodilo praktično dan uoči meča u Zagrebu. Kad sam ja otišao, Čović je po Đokića poslao taksi da ga doveze u Zagreb. Čovek dođe i pred utakmicu kaže momcima – igraćete ono što je rekao Đurović. Meč je počela i petorka koju sam ja izdiktirao pomoćniku. Kad sve saberem, bio je to nesrećan sticaj. Čović je došao u svlačionicu da obodri ekipu, ali je pričao o tekstu koji se pojavio u jednim novinama. Kažem – nemoj to da pričaš pred igračima, nisam to rekao, to je novinar napisao. On nastavi, ja se okrenem i odem. Posle su me zvali. Prvo direktor Raša Radovanović, onda telefon uzme i Čović i kaže reci tvojoj ženi da ti spakuje kofer za Zagreb, a ti dođi na ribu i dobro vino. Vrlo korektno od njih, ali ja opet kažem neću.“
Sport
16.06.2023. 11:20
Srpski Džokeri osvajaju svet
Da li Vam je danas, a posle svega, žao što ste to uradili?
"Jeste, najviše zato što nemam tu titulu.“
Imate jednu u karijeri, ali i četiri trijumfa u nacionalnim kupovima.
"Četiri Kupa u četiri različite zemlje. Jednu sa Ostendeom u Belgiji, drugu sa skromnom ekipom Ahileas na Kipru, jednu ovde sa FMP-om i onu najdražu sa Panioniosom kad smo u finalu nadigrali PAOK. Vodio ih je Šakota, na terenu je bio Bane Prelević. Dobili smo ih pred 16.000 gledalaca, to je i danas jedina titula Panioniosa.“
Kažu da Vas više prepoznaju ljubitelji košarke u Atini nego ovi ovde u Beogradu.
"U Beogradu sam malo radio. Vodio sam Zvezdu dve godine, četiri radio u Tuzli, dve u Šibeniku, po godinu dana sam bio u Zadru i Podgorici. U Grčkoj sam živeo 12 godina, onda u Belgiji, Francuskoj, Iranu, Tunisu. Ukupno 26 klubova u 13 zemalja.“
Zašto nikad niste bili selektor nacionalnog tima?
"Bio sam kandidat. Sa juniorima sam bio četvrti na svetu, sa FMP-om sam osvojio Univerzijadu. Svi govore o zlatnoj medalji na Univerzijadi u Beogradu koju je uzela reprezentacija, a niko da sam ja sa klubom osvojio zlato na Univerzijadi u Koreji. Nikad me, imam utisak, nisu uzimali ozbiljno. Bio sam selektor Belgije i Kipra, ali ne i moje zemlje.“
Sport
13.06.2023. 10:00
Jokić: "Lepo je biti Srbin"
Kakvo mišljenje imate o srpskim trenerima, pre svih onima koji su karijeru obeležili evropskim titulama?
"To su sjajni ljudi i poštovani stručnjaci. Ima jedna zanimljivost iz Španije. Bio je tamo neki seminar u Burgasu i Boža Maljković predloži da krenem i ja, onako drugarski. Prvo smo posetili Barselonu, onda Saragosu i na kraju stigli u Burgas. Tema seminara je jugoslovenska škola košarke. Znalo se da će govoriti Žeravica, Pešić, Maljković, Tanjević, Miki Vuković. Maljković noć uoči svega kaže da govorim i ja. Posle kraćeg ubeđivanja prihvatim i odlučim da držim predavanje na temu ’Rad sa visokim igračima sa vežbama za unapređenje tehnike dodavanja, šuta i driblinga’. Posle svega, na večeri, moj drug Miki Vuković kaže u šali kako sam u tom društvu ja jedini koji nije kao trener bio prvak Evrope. Nije mi baš prijalo, ali jeste ono što je tad rekao Boša Tanjević. A rekao je da se ne sekiram, ti si, kaže, pravio podvige, a mi rezultate. Mi rezultate sa velikim ekipama, a ti podvige sa nikakvim. Istina, Boša to posle nikad nije javno rekao. Sećam se, dođe u Beograd, hvali trenera FMP-a, a mene ne pominje, iako sam ja tamo radio. Ali nema veze, od kuma je.“
Šta je sa srpskom reprezentacijom, čeka je uskoro veliki izazov?
"Vrlo je bitno ko će od igrača da prihvati poziv selektora Pešića. Priznajem i da nisam veliki optimista. Selektor Pešić je već u godinama, priča svašta i koješta i po Sarajevu i ne znam gde sve. Na utakmicama koje je vodio kasnio je sa izmenama i uzimanjem tajm-auta ne zato što ne zna, jer je on trener koji je osvojio sve, već zato što više nije u godinama da bi opet to bio. On to ne primećuje, neko bi trebalo to da mu kaže.“
Posle Kokoškova još jedan srpski trener ima tu čast da vodi jedan NBA tim.
"Lepa vest. Rajakoviću svaka čast, ali on i pored toga što je trener NBA kluba ipak ne može da se poredi sa jednim Maljkovićem, Obradovićem, Ivkovićem, Tanjevićem, Pešićem ili Šakotom. Rajaković je odavde potekao, slušao seminare i sve je to lepo, ali on živi i radi danas u nekom drugom svetu. Ovde se igra druga košarka. U Evropi trener kad izgubi dve utakmice predsednik kluba ga zove preko sekretarice da dođe u kancelariju. Ako izgubi i treću, gotovo je. Tamo to nije slučaj. Kokoškov je izgubio ne zna koliko utakmica i ništa.“
Sport
22.06.2023. 10:15
Veliki trejd u NBA preselio Porzingisa i Galinarija
Kokoškov se nije proslavio kao selektor Srbije iako je NBA trener.
"To je ta specifičnost o kojoj govorim. Gubimo protiv Švajcarske 15 razlike, on uđe u svlačionicu i mirno čita statistiku uz priču kako to u nastavku treba da se popravi. To na Balkanu ne pali. Ovde moraš u takvoj situaciji, kad uđeš u svlačionicu ljut kao ris, da prevrneš sto za masažu, da povišenim glasom pitaš svog igrača kako se zove onaj što ga čuva i što ti je dao 20 poena. Ne znaš mu ni ime, a gubiš od njega. Ovde mora da se podvikne, pripreti. Lično na Jokića nikad ne bih vikao ili možda na Teodosića, ali bih Avramoviću i te kako glasno rekao da to i to više ne sme da radi, kao i Smailagiću. On je mlad, njemu treba povišen ton.“
Da li Vam se kao treneru dogodilo da proklinjete loptu koja je u poslednjem sekundu prošla kroz koš i pobedu pretvorila u poraz?
"Bilo je i toga, ne mogu da se baš setim svih tih trenutaka. Znam, međutim, da je bilo više od 50 lopti koje su letele preko centra u trenutku kada vodimo sa dva razlike i protivnik iz očaja šutira sa svoje polovine. Taj let lopte je užas za srce. Ako je ušla, ne može biti gore, a ako nije, onda jeste malo lakše, ali je i to udarac za organizam. Zato ja danas imam aritmiju srca, ali ne samo zbog tih i takvih šuteva, već i onih silnih utakmica sa stotinama produžetaka ili onih sa završnicom na jedan poen.“
Komentari
