VRATIO SE LOŠ MOMAK NBA PARKETA: Ja sam seljak u duši i četnik

VRATIO SE LOŠ MOMAK NBA PARKETA: Ja sam seljak u duši i četnik

EPA PHOTO/EPA/JEFF KOWALSKY


Nakon sedam godina pauze Darko Miličić se vratio košarci. Nekad drugi pik NBA drafta, zaigrao je za ekipu “I can play” u drugoj regionalnoj ligi Srbije. Njegov povratak nije obeležila dominantna partija, jer je postigao svega dva poena za jedno poluvreme koliko je igrao.

Razlog? Očigledno loša forma i viška kilograma, kao i povrede ramena koja ga je mučila.

Ipak, na stranu statistika… Lepo je nakon toliko vremena ponovo videti jednog od najvećih košarkaških talenata sa ovih prostora da ponovo uživa u “svojoj” igri.

Miličiću se predviđala velika karijera, ali spletom okolnosti, to se nje desilo. Da očekivanja ipak nisu bila neosnovana najbolje govori činjenica da su ga “Detroit Pistonsi” sa svega 18 godina izabrali za drugog pika na NBA draftu. I to odmah iza Lebron Džejmsa! Ali Miličić se jednostavno nije snašao…

 EPA PHOTO/EPA/JEFF KOWALSKY

EPA PHOTO/EPA/JEFF KOWALSKY

Mnogi smatraju da se nikada nije istinski posvetio košarci i da je pravi primer izreke da je talenat samo pola posla. Miličić se napornom radu jednostavnu nikada nije predao. U NBA ligi je promenio šest klubova za nepunih šest sezona u kojima je uglavnom sedeo na klupi.

Povezane vesti – Hvala ti Sale!

Njegova eipzoda u najjačoj ligi na svetu nije bila uzaludna, jer je zaradio 52 miliona dolara, iako je prosečno po utakmici beležio svega šest poena… Miličić može da se pohvali i NBA pristenom koji je osvojio sa Detroit Pistonsima, ali istina je da nikada nije oravdao očekivanja i to što je 2003. dobio prednost u odnosu na igrače poput Karmela Entonija, Kris Boša i Vejda.

EPA PHOTO/EPA/PRESTON MACK

EPA PHOTO/EPA/PRESTON MACK

Znao je kada je dosta. Znao je da kaže zbogom igri koja, čini se, nikada nije bila njegova strast. Desilo se to 17. novembra 2012. Seltiksi su igrali protiv Toronto Reptorsa. Tog dana, dok su njegovi saigrači ulazili u svlačionicu, Miličić je pokucao na vrata tadašnjeg trenera Dok Riversa. Nezadovoljstvo je dostiglo vrhunac, na devet utakmica odigrao je ukupno svega pet minuta.

“Na poziciji centra, ako nešto pođe loše po ekipu, imaš Kolinska i Mela. Tako da se ja pakujem i idem kući”, ispričao je jednom prilikom Darko i dodao da je Rivers bio zatečen i da ge je pitao – “Gde ideš čoveče? Igraš večeras.”

“Dok, to je to. Ne igram večeras. Ne igram nikad više”, rekao je Miličić, koji se na sličan način oprostio i od saigrača iz svlačionice:

“Hvala vam momci što ste pokušali. Nije ispalo dobro. Odoh”.

Da je mogao mnogo više, nema sumnje, ali nije. Zašto? Bio je tinejdžer, kilometrima udaljen od kuće, nedovoljno zreo da se odupre kultuološkom šoku koji je doživeo dolaskom u Ameriku…

Povezane vesti – Kapiten. Lider.

O tome je i sam pričao.

“Prvi put kada sam došao u Ameriku menadžeri su hteli da me fasciniraju i da me odvedu na večeru. Šta to meni znači? Meni bilo samo da se nakrkam dobro, klinac sam bio, sad ćeš ti da me vodiš u neki kineski restoran gde se šest meseci čeka sto. I sad, to je kao neki odvojeni sto, ali svi sedite za istim, zapravo. Bratstvo i jedinstvo. I, sad, ja sam tu došao, gladan, jelte. I donesu nešto ovolicno, oni to hvale, kao da je to nešto ne znam šta. Reko’, daj bre, kad će glavno jelo?! Pa, kao ‘nemoj, smiri se, to je to, videćeš, idu male porcije…’. Kakve male porcije? Uglavnom, krene to da stiže, nije me to ni taklo ništa. Međutim, krenu neki mesići, mali, da stižu. Reko’, okej, a gde je hleb? Pa, kao ‘Darko, ne služi se hleb, ovo je kineski…’. Ma, kako se hleb ne služio, jeste li vi normalni, gde ste me ovo doveli, čoveče? I oni tu, žena od menadžera, u plač… Ona žena se uzbudila, a ja onako, znaš, srpski malo, sirovina još uvek bio. Nisam znao da to saopštim lepo, mislim se ‘gde ste me doveli na ove splačine?!’, a ljudi platili 10.000 dolara večeru. Bolje da sam otišao na burgere. I, oni da me smire, kažu ‘Darko, imaš pored sebe svetsku mega-zvezdu’. Kakvu mega-zvezdu… ‘Maraja Keri”, kažu. Ja se okrenem, stvarno žena sedi tu. Ma, kakva Maraja Keri, daj hleba ako ima, ja gladan kao pas!”

Zbog svog karaktera je često bio u centru pažnje. Pre svega negativnom. I dalje se pamte njegove psovke u TV prenosu nakon utakmice reprezentacije protiv Španije.

Bilo je tu svega, opijanja, udaranja u zid, nokautiranja konja, napijao je svoje četničke tetovaže, vojvodu Nikolu Kalabića i Momčila Đujića…

“Ja sam seljak u duši i četnik i bit ću uvijek četnik”, rekao je jednom prilikom.

O Darku je snimljen film, oprobao se u kik boksu, a danas se bavi poljoprivredom. Posle sedam godina se ponovo vratio košarci… Kao da je konačno shvatio da mu košarka nedostaje. Za oživljavanje karijere je kasno, ali to mu i nije cilj. Igranje za ekipu “I came to play”, pre svega ima humanitarni karakter jer je cilj da se ovim prijektom pomogne deci i mlađim košarkašima da stasaju na pravi način.

 EPA/JEFF KOWALSKY

EPA/JEFF KOWALSKY

Posle svega ostaje žal što nije iskoristio svoj talenat. Naravno, nije ni prvi ni poslednji, ali mogao je mnogo, mnogo više.

“Ceo život ću ostati drugi izbor drafta koji nije pokazao šta je trebalo. Ipak ja se na neki način razlikujem od ostalih balvana. Oni su hteli, a nisu mogli. Ja kad sam htio, mogao sam. Kad hoću, hoću, a kad neću, neću”, rekao je Miličić i tako najbolje opisao svoju karijeru.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar