DIPLOME NA KILO

Kada poslanici Skupštine Srbije, kako se očekuje, usvoje izmene Zakona o visokom obrazovanju, odahnuće mnogi.

Na prvom mestu, odahnuće svi oni koji su diplome u prethodnih desetak godina stekli na fakultetima, uglavnom privatnim, koji nisu imali akreditaciju za rad. Njihove će diplome, dakle, poput nekakvih nelegalno izgrađenih objekata, jednim leks specijalisom biti ozakonjene.

Ruku na srce, oni su i ponajmanje krivi što su se našli u takvoj situaciji da se validnost njihovih diploma dovodi u sumnju. Za to su mnogo više odgovorni vlasnici tih privatnih fakulteta, koji su diplome izdavali iako su znali da njihove ustanove ne ispunjavaju formalne uslove za izvođenje nastave. Ali eto, i ti „gospodari privatnog obrazovanja“ će odahnuti. Uz njihove fakultete više neće stajati ono „sporni“, a svako ko ih završi moći će bez problema da pali...

Odahnuće i ministar Mladen Šarčević jer će s dnevnog reda skinuti ovo neugodno pitanje, kojem doduše nije kumovao, ali mu je stigao račun na naplatu. Odahnuće i zbog toga što će država tako eliminisati mogućnost tužbi, koje bi, da nema ovog leks specijalisa, protiv nje mogli da podnesu svi oni čije se diplome osporavaju. Jer država, naime, nije na vreme reagovala, bilo ukajasavanjem privatnih fakulteta, bilo njihovim zatvaranjem, već je jednostavno puštala da se sporne diplome štancuju.

Kada svi najzad budu odahnuli, postavlja se pitanje hoće li neko udahnuti duboko i još dublje se zamisliti kakve su posledice ovog čina. Da li će se iko zapitati ima li garancija da se za 10 godina ponovo nećemo naći u sličnoj situaciji? Šta će biti ako neki „novi prosvetitelj“ poželi da otvori svoj fakultet i da na njemu deli diplome iako za to ne ispunjava zakonske norme?

Hoće li vlast, ko god nju tada bude činio, ponovo donositi leks specijalis? Ko može da garantuje da neće biti tako?

Najkraći odgovor glasio bi - niko! Ş tom konstatacijom slaže se i profesor Branko Kovačević, nekadašnji rektor Univerziteta u Beogradu i sadašnji član Nacionalnog prosvetnog saveta za visoko obrazovanje.

- U pravu ste, niko nam ne garantuje. Pa jesmo li doneli i Zakon o gradnji pa se opet zida na divlje - kaže Kovačević.

Upitan čemu onda služe zakoni ako se uvek može doneti novi propis koji bi poništio ono što je prethodnim uređeno, iskreno odgovara:

- Ne znam. Problem je što nema kontrole. Čak i kad neko ima akreditaciju, ne znate da li nastavu zaista izvode nastavnici koji su prijavljeni i da li sprovode programe koji su prijavljeni. Prosvetna inspekcija nema kapacitete, ima troje, četvoro ljudi koji treba da kontrolišu 18 univerziteta: 10 privatnih i osam državnih. To je nemoguće!

Kovačević ocenjuje da se Vladi i Ministarstvu prosvete očigledno žuri da se otarase ovog vrućeg krompira.

- To država mora da reši. Država za to snosi odgovornost. Akreditacije su uvedene zakonom 2005. godine. Usledio je prelazni period u kojem su svi državni fakulteti imali privremenu dozvolu za sva tri stepena studija: osnovne, magistarske i doktorske. Privatni univerzitetu su, međutim, bili u problemu. Oni su tek tada osnivani. Neke od tih privatnih škola nisu pribavile ni dozvolu za rad. Počele su kao divlja gradnja koju bi posle da legalizuju. Država je trebalo odmah da reaguje, ali nije, i sada imate hiljade spornih diploma. Neki od tih ljudi sada su nastavnici. Ako oborite njihove diplome, oni padaju kao nastavnici, padaju nastavni programi i nastaje pravi haos - kaže Kovačević za „Ekspres“, praktično priznajući da je donošenje leks specijalisa jedino moguće rešenje.

Da je veoma značajno da ovo pitanje bude rešeno, misli i sadašnji rektor Beogradskog univerziteta Ivanka Popović, ali kako kaže za „Ekspres“, to rešenje „ne bi trebalo da naruši ugled i integritet Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta i procesa akreditacije, koji obezbeđuje poštovanje minimalnih uslova kvaliteta rada visokoškolske ustanove“.

- S druge strane, ovom situacijom su obuhvaćeni i pojedinci, doktori nauka, koji su sticali svoje diplome na tim visokoškolskim ustanovama, bez mogućnosti da utiču na proces akreditacije same ustanove, ali kvalitet njihovih teza može da bude doveden u pitanje - kaže Ivanka Popović.

Šta o svemu misle oni koji su najmerodavniji, nismo, međutim, uspeli da saznamo.

U Ministarstvu prosvete, naime, nisu bili raspoloženi da na temu spornih diploma pričaju za naš list. Jedini odgovor koji smo dobili na pitanja koja smo im poslali je da „zbog obaveza ministra“ ne mogu da izađu u susret našem zahtevu.

Tri nedelje, naime, ministru nije bilo dovoljno da odgovori na nekoliko jednostavnih pitanja.

Prvo, ko će odgovarati zbog toga što su fakulteti izdavali doktorske diplome kada nisu ispunjavali, makar to bilo i formalno, uslove za izdavanje diploma. I drugo, da li će se naknadno kontrolisati da li ti fakulteti samo formalno nisu ispunjavali uslove za izdavanje diploma ili oni ni faktički nisu ispunjavali te uslove, odnosno da li su imali odgovarajuće tehničke uslove, nastavne kadrove, planove i programe...

Ministar prosvete Mladen Šarčević prethodno je izjavio kako cela priča nije jednostavna, kao i da je pitanje zašto se KAPK nije ranije borio protiv toga.

- Zahteve za akreditaciju nije podnela gomila fakulteta, to je administrativni problem, a čak ni ministarstvo nakon 2006. godine nije insistiralo na tome. Pa šta sada treba, da pogasimo diplome svim tim ljudima? Ti ljudi mogu da tuže državu zato što ministarstvo nije uradilo posao do kraja - izjavio je Šarčević.

Time je praktično priznao da je država zakazala, ali i ukazao na to da je možda glavni razlog za donošenje leks specijalisa mogućnost da svi ljudi s problematičnim diplomama tuže državu, pri čemu bi, po svemu sudeći, dobili spor.

Pitanje koje se sada može postaviti jeste da li je za državu jefinije da plati nekome odštetu ili da joj ubuduće na bitna, rukovodeća mesta u upravi, velikim javnim preduzećima, ali i u privredi uopšte dolaze ljudi koji su diplome stekli pod ne sasvim čistim okolnostima.

Gde ima spornih doktorata

Sporni doktorati uočeni su, kako je to utvrdila ranija Komisija za akreditacije i proveru kvaliteta, na fakultetima u sastavu čak devet od 10 privatnih univerziteta. To su Evropski univerzitet, Megatrend, Alfa BK univerzitet, EDUKONS, Univerzitet „Privredna akademija“, Singidunum, Univerzitet Union, Union „Nikola Tesla“ i Univerzitet u Novom Pazaru.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...