“Problem 2024“
Izbori u Rusiji i glasanje za Putinovo mesto u istoriji
Predsednički izbori koji se u Rusiji održavaju od 15. do 17. marta, čini se, neće doneti nikakve novosti jer je pobeda sadašnjeg predsednika Vladimira Putina svima već izvesna.
Ali, daleko od toga da oni nisu važni. Oni će sigurno da potvrde političku dominaciju Vladimira Vladimiroviča Putina, ali će otvoriti nove procese u Rusiji i sigurno uticati na novi raspored snaga unutar ruske elite. Sve to događa se usred rata u Ukrajini koji vodi Rusija i usred globalne ruske konfrontacije sa Zapadom, SAD, EU i NATO-om, pa nije svejedno koliku će podršku ruskog društva imati najvažnija figura ove ruske politike.
Ovi izbori važni su i zbog toga jer je njima odložena sukcesija vlasti koja se široko očekivala sve donedavno. Uoči prethodnih izbora razrađivan je scenario koji je nazvan “Problem 2024“ kako bi se sprečile turbulencije i oštra promena političkog kursa zemlje.
Prema stavu 3. člana 81. Ustava, koji je bio na snazi do sredine leta 2020. godine, isto lice nije moglo da bude na funkciji predsednika Ruske Federacije više od dva uzastopna mandata. To je značilo da Putin, koji je izabran za predsednika 2012. i reizabran 2018. godine, nije mogao da učestvuje na predsedničkim izborima 2024. godine.
Vladimir Putin je do 2020. godine negativno govorio o mogućnosti svog učešća na izborima 2024. To je, na primer, izjavio 25. maja 2018. na sastanku sa šefovima novinskih agencija u okviru Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma i u odgovoru na novinarsko pitanje 18. marta 2018. godine. Putin je takođe više puta negirao bilo kakve namere da menja Ustav (u intervjuu sa Megin Keli u martu 2018. i za austrijski TV kanal ORF u junu 2018).
UKLONJENA REČ "UZASTOPNO"
Amandmanima na ruski Ustav iz 2020. uklonjena je reč “uzastopno“ iz klauzule o ograničenjima mandata, što u principu nije dozvoljavalo jednoj osobi da bude na predsedničkoj funkciji više od dva mandata. Amandmani su sadržali i “poništavanje“ – dozvolu građanima koji su već bili na funkciji predsednika u vreme usvajanja amandmana (Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev) da tu funkciju obavljaju još dva mandata.
Ustavni sud, koji je 1998. u sličnoj situaciji zabranio Borisu Jeljcinu da se kandiduje za treći predsednički mandat, ovoga puta doneo je suprotnu odluku. Tokom priprema za glasanje o amandmanima, Putin je prihvatio učešće na izborima 2024. godine. O ovoj potonjoj opciji se na čisto apstraktan način govorilo do 2020. godine jer je bila u suprotnosti sa tada važećom odredbom Ustava koja je zabranjivala tri uzastopna izbora, ali je u leto 2020. sprovedena odgovarajuća ustavna reforma i opcija je postala dozvoljena zakonom.
Spekulisalo se o tome da bi dominantna generacija na vlasti postala ona koja nema neposredno iskustvo života u Sovjetskom Savezu i koja ima sasvim drugačije vrednosti u poređenju sa ranijim generacijama. U tom smislu tumačeno je i zvanično napuštanje “podele vlasti – dvovlašća“ Medvedeva i Putina.
Sada, dok traje rat u Ukrajini, okolnosti su potpuno nove. Putin ima pravo da bude na vlasti još dva mandata, odnosno do 2036. godine. Ukupno, to bi bilo 37 godina njegove vlasti, što bi ga stavilo u nivo najdugovečnijih ruskih vladara, dok u modernim vremenima ne bi imao premca. Ispred Putina u tom smislu bio bi samo Petar Veliki koji je na tronu bio 43 godine. Ali budući da je na presto stupio kao desetogodišnjak, pitanje je može li sve to da se smatra pravim vladanjem. Na gotovo istom nivou s Putinom biće Katarina Velika koja je na prestolu bila 34 godine i koja je Putinova omiljena vladarka iz ruske istorije.
Putin je u svakom slučaju na putu da obezbedi mesto u najužoj grupi ruskih istorijskih vladara, ukoliko ostane na vlasti do 2036.
“Petar Veliki je 21 godinu vodio Veliki severni rat. Ratovao je sa Švedskom i činilo se kao da im je nešto uzeo. Nije im uzeo ništa, vratio je ono što je bilo rusko“, rekao je Putin 2022. posle posete izložbi “Petar Veliki: rođenje imperije“ koja je bila posvećena caru.Tadašnje borbe Petra Velikog uporedio je sa situacijom u kojoj se trenutno nalazi Rusija.
“Očigledno je i na nama da vratimo (ono što je rusko) i ojačamo zemlju. Ako pođemo od činjenice da su te temeljne vrednosti temelj našeg postojanja, sigurno ćemo uspeti da rešimo probleme koji su pred nama“, rekao je ruski predsednik.
ŠTA ĆE BITI ZA 10 GODINA?
Na konačnoj listi kandidata za predsednika Rusije, koja je formirana u februaru 2024. godine, bili su Vladimir Putin, predstavnik partije Novi narod Vladislav Davankov, predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije – LDPR Leonid Slucki i kandidat Komunističke partije Ruske Federacije Nikolaj Haritonov.
Čini se da je pobeda sadašnjeg predsednika osigurana i da je to sve čak zadatak. Ali to nije tako. Izazov je ubediti javnost da izađe na izbore kako bi pokazali svoju podršku Putinu i njegovoj politici. Kremlj se većim delom prošle godine aktivno pripremao za izbore, razvijajući teme i predstavljajući Putina tako kako bi izazvao što veći entuzijazam u narodu.
Glasaće se u 89 ruskih regiona, okruga, republika i saveznih gradova, gde se očekuje velika izlaznost i verovatna Putinova pobeda sa 70-80 odsto glasova. Ovo glasanje treba u posebnom momentu da pokaže veliku podršku koju Putin uživa unutar ruske elite, kao i sposobnost elite da mobiliše narod u državne svrhe. Koliko se ovo glasanje uzima kao važno pokazuje i to da je u raspodeli izbornih materijala u teško pristupačnim predelima na severu Rusije angažovana i Severnomorska flota.
"OD VRATA DO VRATA" ZA SKORO 58 MILIONA DOMAĆINSTAVA
Pre zvaničnog otvaranja birališta već je glasalo oko 1,5 miliona birača, a više od 47.000 njih prijavilo se za glasanje u inostranstvu. Članovi izbornih komisija obišli su 57,4 miliona domaćinstava u okviru obaveštavanja stanovništva o predsedničkim izborima, saopštila je Centralna izborna komisija.
Putin je odisao velikim samopouzdanjem dok je 29. februara iznosio ruski ekvivalent govora o stanju nacije koje iznosi svake godine američki predsednik. On je pohvalio otpornost i jedinstvo ruskog naroda u tekućoj borbi u Ukrajini, koju i dalje naziva “specijalnom vojnom operacijom“, a ne ratom, i u susretu sa širim izazovom sa Zapada, za koji je insistirao da ima nameru da razbije rusku državu. Hibridni rat sa Zapadom, kako je nagovestio, biće, čini se, dominantna karakteristika njegovog sledećeg šestogodišnjeg predsedničkog mandata. Suočavanje s tim izazovom glavna je briga Kremlja.
Da bi pojačao konkurentske prednosti Rusije, Putin je najavio pet novih nacionalnih projekata fokusiranih na porodicu, zdravlje, obrazovanje, “big data ‒ velike podatke“ i tehnologiju. Iako su programi novi, zabrinutosti su dugotrajne. Napori da se zaustavi pad stanovništva i dalje nisu dali prave rezultate: stanovništvo je uvećano poslednjih godina, ne zbog viška rođenih u odnosu na umrle, već zbog oduzimanja zemlje i njenog stanovništva od Ukrajine.
Ruski zdravstveni i obrazovni standardi i dalje daleko zaostaju za zapadnim, a Rusija ne može da se takmiči sa Sjedinjenim Državama i Kinom u razvoju najsavremenije tehnologije. Putinovo samopouzdanje, međutim, dalo je drugu boju izazovima sa kojima se Rusija suočava u nastojanju da održi svoj položaj i sliku o sebi kao vodeće globalne sile danas i u budućnosti i učinilo da se stekne utisak da su to pitanja čije rešenje je dostižno.
ODNOSI UNUTAR RUSKE ELITE
Sada se redefinišu i novi odnosi unutar ruske elite. U prvim nedeljama nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. postavljalo se pitanje da li je to bio Putinov ili ruski rat. Ruski predsednik ga je pokrenuo bez ikakvih znakova pritiska elite ili podrške naroda. Ipak, ako je u početku rat bio Putinov, sada je ruski. Elite ili aktivno podržavaju rat ili su umešane u njega.
Vladine tehnokrate, čak i ako su lično skeptične, pomogle su u upravljanju socio-ekonomskom situacijom sa velikom veštinom, održavajući ekonomiju na površini pod teretom zapadnih sankcija i preorijentišući trgovinske i lance snabdevanja. Rusija je izdržala zapadne sankcije, a to nije ono što je Zapad očekivao. Zasluge za to ruski predsednik može da pripiše sebi i on ne krije svoje zadovoljstvo zbog toga.
Najvažniji uticaj na prirodu političkih ciklusa u Rusiji imaju očekivanja stanovništva i elita u pogledu perspektive ruske ekonomije. Novi politički ciklus odvijaće se pod pritiskom tri nepovoljna faktora – stalne stagnacije privrede, međunarodne izolacije Rusije i potrebe da se obezbedi stabilnost vlasti posle 2024. godine.
Procenjuje se da će na političku dinamiku presudno uticati stanje i raspoloženje u društvu i odnosi između tri grupe Putinove elite – privatno-državne oligarhije, bezbednosne birokratije i civilnih tehnokrata. Bez obzira na Putinov izbor, pitanje njegove sukcesije nije zatvoreno, nego je samo odloženo i dobilo je druge forme. Putin, svakako, zna da vreme koje mu je istorija dodelila da izabere naslednika nije beskonačno. Što je predsednik slabiji u trenutku kada saopštava ime svog naslednika, veća je šansa da mu neke elitne grupe odbiju poslušnost.
Ruske elite su do sada verovale da briga o stabilnosti vlasti u celini nije njihova stvar. Verovalo se da je Putin razmišljao o ovome, a svi ostali bi samo trebalo da prate njegove korake. Ako je navika lojalnosti Putinu u krvi domaćeg establišmenta, onda se to ne može reći za naslednika. Bar u početku, njegova moć definitivno neće biti bezuslovna. U prvoj fazi biće mu potrebna podrška samog Putina, a što se pokaže slabiji u trenutku nominacije svog štićenika, veća je šansa da tu podršku neće moći da mu pruži.
U inostranstvu se veoma često spekuliše kako će njegov naslednik biti pripadnik “silovika“, odnosno neko iz aparata bezbednosti kao što je to bio i sam. Ali, Putin nije bio “čist“ u tom smislu jer je imao 10 godina građanske službe. Ruski stručnjaci zbog više razloga smatraju da je malo verovatno da će Putin za naslednika izabrati čistog pripadnika službi bezbednosti. Potreban mu je neko ko mu je lično posvećen, ali to se ne može očekivati od pripadnika službi bezbednosti, objašnjavaju ruski eksperti.
Putin zna da od tri vrste birokratske lojalnosti (lojalnost osobi, lojalnost sistemu i lojalnost ideologiji) pripadnici službi bezbednosti imaju prvu u najmanjoj meri. “Čekista“ je vaspitan u shvatanju da je svaki pojedinac nepouzdan, da je slab i pun poroka. Od malih nogu, oni uče da vide loše u ljudima. Ako neko prevari civila, onda će krivica biti na prevarantu, ali ako ovaj neko prevari oficira bezbednosti, krivica će pasti na njega.
Pripadnici službi bezbednosti to znaju i shodno tome pristupaju stvarima. Oni polaze od toga da, ako je čovek dobar, to ne znači da je zaista dobar, to samo znači da se uspešno pretvara da jeste dobar. Profesionalizam za oficira bezbednosti upravo je u tome da ne dozvoli nikome da se obmane, a to znači da pripadnik službi bezbednosti nikome ne treba da veruje.
Pripadnici službi bezbednosti zamenjuju lojalnost pojedincima drugom vrstom lojalnosti ‒ lojalnošću “sistemu“. To je sistem koji je večan i nepogrešiv. U ime interesa sistema, oficir bezbednosti će izdati bilo koga, pa i Putina. Mora da se razume da je “sistem“ apstraktna, fleksibilna kategorija i da se, u zavisnosti od trenutnih potreba, može opisati na ovaj ili onaj način.
SVE JE DOZVOLJENO, KADA JE REČ O TAKTICI
Dakle, za pametnog pripadnika službi bezbednosti, iznalaženje objašnjenja zašto je izdaja Putina u interesu sistema je pitanje pet minuta. Oni su samo na nivou strategije – ortodoksni i konzervativni, a čim dođe do taktike, onda im je sve dozvoljeno. A Putin takođe zna da je svaki pripadnik službi bezbednosti majstor pretvaranja.
Za obezbeđenje kontinuiteta vlasti, ono što Putin posebno ceni, biće potrebna ličnost u čiju lojalnost neće moći da se sumnja, isto onako kao što Jeljcin nije sumnjao u Putina. Iako je ovo pitanje, čini se, odloženo za narednih 12 godina, ono neće biti uklonjeno sa dnevnog reda kremaljskih koridora.
Ankete nezavisnog Levada centra, u međuvremenu, pokazuju široku podršku javnosti ratu ‒ više od 75 odsto ‒ Putinu kao predsedniku (više od 80 odsto). Uprkos tome što više od polovine stanovništva podržava mirovne pregovore, malo je onih koji su spremni da naprave bilo kakve ustupke Ukrajini zarad mira.
Dubina oslonca je druga stvar. Većina stanovništva nije direktno uključena u sukob niti je od njega stradala. Ova situacija se posebno odnosi na Moskvu i Sankt Peterburg, gde je vlada naporno radila na izolaciji stanovništva ovih gradova od posledica sukoba jer je tamošnji mir ključan za stabilnost vlasti.
Sveruski centar za proučavanje javnog mnjenja predstavio je 4. marta podatke o procenjenoj izlaznosti na predstojećim izborima i izbornom rejtingu predsedničkih kandidata. Nivo upoznatosti Rusa s predstojećim izborima je ogroman – čak 89 odsto. Deklarisana izlaznost je 80 odsto. Da su predsednički izbori održani prošle nedelje, 75 odsto ispitanih glasalo bi za Vladimira Putina.
Izborni pokazatelji kandidata koje su predložile parlamentarne stranke izgledaju ovako:
Vladislav Davankov (partija Novi ljudi) – 6 odsto,
Nikolaj Haritonov (Komunistička partija Ruske Federacije) – 4 odsto,
Leonid Slucki (LDPR) – 3 odsto.
Što su izbori bliži, toliko više je stvaralačkih eksperimenata na tu temu. Tako su u Tjumenu komponovali rep kompoziciju “Čovek koji je izmenio sve“ posvećenu Putinu. Poverljivi čovek Leonida Sluckog, Nikolaj Kurguzov, postao je generator mimova na regionalnim debatama. Na poslednjem nastupu tako je iskoristio različite jabuke da predstavi osobine i kvalitet takmaca na izborima.
Za “Nove ljude“ upotrebio je zelenu jabuku, za komuniste i agrarnu partiju – trulu jabuku, za Putina crvenu, dobrostojeću jabuku, sa “stablom od 30 godina“ i ne baš tako ukusnu, da bi na kraju poentirao time što je iz pletene torbe izvadio flašicu jabukovog soka koji je spreman za upotrebu i koji simbolizuje upravo kandidata LDPR-a Leonida Sluckog.
"SVAKO IMA PRILIKU DA NAĐE MLADOŽENJU I MLADU"
Potpredsednik vlade Tatarstana predložio je mlađim stanovnicima republike da se međusobno upoznaju tokom izbora. Za vreme pres konferencije novinari su podsetili da su vlasti nedavno saopštile da se mladi upoznaju samo posredstvom interneta, a za komunikaciju potrebno je da se izgrade posebna mesta. Pitali su ‒ zašto se ne predloži da se upoznaju tokom učestvovanja u izbornim komisijama?
“Niko im ne smeta da se zbliže na izborima“, odgovorila je Lajla Fazlejeva. Rukovodilac kazanjske administracije dodao je: “Svako ima priliku da nađe mladoženju ili mladu.“ U Kazanju će u vreme izbora svi moći besplatno da se prevoze, a to će moći i svi građani Tatarstana koji su glasali na izborima. U Baškiriji je više od 90 odsto ispitanih izjavilo da će glasati na izborima. Lokalni lider regiona Radij Habirov rekao je da očekuje veoma visok odziv i poručio svim učesnicima izbornog procesa da očiste prilazne puteve školama gde će da se glasa.
Na televizijama emituju se najzapaženiji video-snimci sa prethodnih izbora. Tako je emitovan video-klip Vladimira Žirinovskog na izborima 2012. gde on pokušava bičem da pokrene magarca na snegu. Posle emitovanja, Žirinovskog su optužili za nasilje nad životinjama. Žirinovski je odbacio optužbe.
“Ta mazga živi na mojoj dači, to mi je poklon za 60. rođendan. Ja mogu sve da vas dovedem i pokažem. On nije prevezao nijedan kilogram tereta, on se hrani bolje od svih vas i ima odvojen stan. Takvi uslovi nisu stvoreni nigde u svetu za jednu mazgu koja ništa ne radi“, uzvratio je Vladimir Žirinovski.
Policija Letonije saopštila je da će da proverava Ruse koji glasaju u ambasadi. Proveravaće se identitet građana, kao i njihovo pravo boravka u zemlji. Tokom izbora policija će da radi u vanrednom režimu.
Kandidat “Novih ljudi“ Vladislav Davankov zatražio je dvostruko povećanje izdvajanja za nauku i pohvalio se svojim dedom, hemičarom i kandidatom za Nobelovu nagradu.
“Devedesetih su dedu često zvali da radi u inostranstvu. Njegove kolege odlazile su u inostranstvo s celim laboratorijama, ali on je principijelno ostao ovde. Tako je vaspitao moga oce i mene. Sva naša maštanja i planovi bili su uvek povezani s Rusijom“, rekao je Davankov. Za njega, inače, na ulicama agituju pristalice odevene u kostime slonova, kosmonauta i anđela.
Ruska obaveštajna služba dala je niz saopštenja u vezi sa izborima.
Bajdenova administracija postavila je zadatak nizu nevladinih organizacija da utiču na manju izlaznost na izborima;Vašington će pokušati da dovede u sumnju rezultate izbora;Po naređenju Bajdenove administracije, internetom se šire pozivi da se izbori ignorišu, a planiraju se i kibernetski napadi na izborne institucije;Napadi mogu da utiču na stopu izlaznosti.
Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov saopštio je da stalne provokacije prate pripreme za sprovođenje izbora predsednika Rusije.
“U uslovima stalnih provokacija ambasada radi mirno. Rešavamo uobičajena pitanja za sprovođenje izbora. Čak smo pripremili i dečje stočiće za crtanje, deci koja će da dođu zajedno s roditeljima“, izjavio je ambasador Antonov. On je zatim rekao da američke vlasti uoči izbora sprovode koordinirane provokacije, “sa iluzornim ciljem da destabilizuju situaciju u zemlji“.
Ovi izbori, međutim, u simbiozi su sa američkim predsedničkim izborima. Putin čeka suparnika koji će pobediti u ponovljenom okršaju Bajdena i Trampa, a ko god da pobedi od njih dvojice biće samo repriza već viđenog prethodnog mandata. Ali upravo iz te interakcije očekuje se rađanje novog sveta.