Svet
02.05.2025. 14:10
Svet
12.05.2025. 18:55
Boško Vukčević
Rastuća politička snaga
Alternativa za Nemačku - borba sa duhovima prošlosti
Nemačka obaveštajna agencija zvanično je klasifikovala krajnje desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD) kao "dokazanu desničarsku ekstremističku organizaciju“, što predstavlja najozbiljniji korak do sada u naporima Berlina da obuzda ovu rastuću političku snagu.
Potez, koji je samo četiri dana pre formiranja nove vlade objavila Savezna kancelarija za zaštitu ustava (BfV), znači da AfD više nije samo pod sumnjom. Agencija kaže da sada ima definitivne dokaze da stranka radi protiv nemačkog demokratskog sistema.
Interni izveštaj na 1100 stranica, prema nemačkom javnom emiteru ARD-u, potkrepljuje odluku, navodeći kršenja osnovnih ustavnih principa kao što su ljudsko dostojanstvo i vladavina prava.
"Ideologija AfD-a obezvređuje čitave grupe stanovništva u Nemačkoj i potkopava njihovo ljudsko dostojanstvo, nije kompatibilna sa osnovnim demokratskim poretkom“, navodi se u saopštenju Savezne kancelarije za zaštitu Ustava.
Dodaje se da je "prevladavajuće razumevanje naroda u partiji zasnovano na etničkoj pripadnosti i poreklu nespojivo sa slobodnim demokratskim osnovnim poretkom“.
Kao specifično, iz Kancelarije za zaštitu Ustava naveli su da AfD smatra nemačke građane sa korenima iz pretežno muslimanskih zemalja nejednakim sa Nemcima.
U izveštaju je navedeno da postoje dokazi o "neprekidnoj agitaciji“ partije protiv izbeglica i migranata, a citirane su i izjave pojedinih visokih funkcionera AfD-a u internim komunikacijama, govorima i na društvenim mrežama poput "deportacija stvara životni prostor!“ ili "svaki stranac u ovoj zemlji je jedan previše“.
Ovo je prvi put u modernoj nemačkoj istoriji da je stranka sa nacionalnom zastupljenošću u parlamentu formalno označena kao ekstremistička. Neki ogranci AfD-a na nivou pokrajina ‒ poput onih u istočnim pokrajinama Saksonija i Tiringija ‒ već su dobili tu oznaku.
Nova klasifikacija ne zabranjuje stranku, ali omogućava nemačkim vlastima da intenziviraju nadzor, uključujući korišćenje tajnih doušnika i praćenje komunikacija, pod sudskim nadzorom.
To takođe podiže političke uloge jer će se establišment stranke suočiti sa sve većim pritiskom da isključe saradnju sa AfD-om na bilo kom nivou vlasti.
Ova odluka mogla bi da podstakne pozive na formalnu zabranu AfD-a, iako bi to zahtevalo odobrenje nemačkog ustavnog suda i podršku nacionalne vlade ili parlamenta ‒ što je teška pravna i politička bitka.
Svet
07.05.2025. 12:39
Ko je Fridrih Merc, novi kancelar Nemačke, i koje zadatke mora da ispuni
Kao odgovor, AfD je napao domaću obaveštajnu agenciju.
U pisanoj izjavi lideri stranke Alis Vajdel i Tino Hrupala nazvali su odluku "ozbiljnim udarcem nemačkoj demokratiji“, tvrdeći da je politički tempirana da nanese štetu AfD-u pre moguće promene vlade.
"Trenutne ankete pokazuju da je AfD najjača snaga“, naveli su Vajdel i Hrupala u saopštenju.
Dodali su da su Saveznoj vladi ostala samo četiri dana na vlasti, a da Obaveštajna služba čak nema ni predsednika.
"Klasifikacija AfD-a kao ’sumnjivog slučaja’ nije konačno utvrđena na sudu“, istakao je u saopštenju liderski dvojac ove stranke.
AfD je takođe optužio nemačku vladu da je organizovala kampanju blaćenja u poslednjem trenutku.
"Samo nekoliko dana pre promene vlade, AfD se javno diskredituje i kriminalizuje“, istakli su Vajdel i Hrupala.
Takođe su ocenili da je ovaj potez odlazeće nemačke vlasti "jasno politički motivisan“.
Iz AfD-a su se zavetovali da će nastaviti da se bore protiv ovakve klasifikacije na sudu i upozorili: "AfD će nastaviti da se pravno brani od ovih klevetničkih napada koji ugrožavaju demokratiju.“
Zamenik predsednika AfD-a Stefan Brandner odbacio je kvalifikacije Savezne kancelarije za zaštitu Ustava.
"Ova odluka Kancelarije za zaštitu Ustava, koja je vezana instrukcijama, potpuno je besmislena u smislu sadržaja, nema nikakve veze sa zakonom i pravdom, i isključivo je politička u borbi kartel partija protiv AfD-a“, rekao je Brandner.
Dodao je da će partija sledeće nedelje raspravljati o tome da li će pokrenuti pravne akcije protiv nove klasifikacije.
Odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je da se ne žuri sa zabranom AfD-a, uprkos novoj klasifikaciji.
"Verujem da ovo nije nešto što treba učiniti ishitreno“, rekao je socijaldemokratski političar na događaju u Hanoveru. Napomenuo je da je Savezni ustavni sud odbacio sve nedavne pokušaje zabrane stranke.
"Protiv sam impulsivne reakcije i zato neću reći: ’Ovako bi trebalo da to uradimo’“, naglasio je Šolc.
Dodao je da je izveštaj obaveštajne agencije pripremljen sa velikom pažnjom.
"Sada te brojne stranice zapravo treba da pročita mnogo ljudi“, rekao je odlazeći kancelar.
Na pitanje da li uspon AfD-a baca senku na njegov kancelarski mandat, Šolc je odgovorio:
"Svakako je teret za mene ‒ kao građanina, kao kancelara i kao poslanika nemačkog Bundestaga“, rekao je Šolc.
Klasifikacija AfD-a kao "krajnje desničarske i ekstremističke organizacije“ izazvala je polemiku ne samo u Nemačkoj, već i u svetu.
Zvaničnici Trampove administracije su na mreži Iks kritikovali Nemačku zbog odluke da AfD proglasi desno-ekstremističkom organizacijom.
Ministarstvo u Berlinu je odmah na to reagovalo, takođe na mreži Iks.
Američka vlada pod predsednikom Donaldom Trampom bliska je AfD-u. Liderka AfD-a Alis Vajdel dobila je podršku u predizbornoj kampanji od Trampovog savetnika Ilona Maska i potpredsednika SAD Džej Di Vensa.
Upravo je Vens na mreži Iks napisao da je AfD "najpopularnija stranka u Nemačkoj i ubedljivo najreprezentativnija za istočnu Nemačku. Sada birokrate pokušavaju da je unište.“
"Zapad je zajednički srušio Berlinski zid. A sada je ponovo podignut ‒ ne od strane Sovjeta ili Rusa, već od strane nemačkog establišmenta“, napisao je Vens na mreži Iks.
Vens se u februaru sastao sa liderkom AfD-a Alis Vajdel, nakon što je održao sporni govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, u kom je optužio evropske države da ne brane slobodu govora, posebno istakavši Nemačku. Vens je kritikovao da se AfD izopštava i pozvao da se s tim prekine. Njegove izjave izazvale su bes među zvaničnicima u Berlinu.
Američki državni sekretar Marko Rubio takođe se oglasio na mreži Iks istakavši da je "Nemačka upravo dala svojoj obaveštajnoj službi nova ovlašćenja da nadgleda opoziciju“.
"To nije demokratija ‒ to je tiranija pod maskom. Ono što je zaista ekstremističko nije popularni AfD ‒ koji je na nedavnim izborima zauzeo drugo mesto ‒ već smrtonosna migraciona politika otvorenih granica koju sprovodi establišment, a kojoj se AfD protivi“, napisao je Rubio i dodao: "Nemačka treba da promeni kurs.“
Odmah je, naravno, reagovalo nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je tehnički još vodila Analena Berbok (Zeleni) i koje je odgovorilo Rubiju direktno na mreži Iks poručivši: "To je demokratija.“
Ministarstvo je navelo da je "odluka rezultat temeljne i nezavisne istrage s ciljem zaštite nemačkog Ustava“ i da se protiv nje može uložiti žalba.
"Iz svoje istorije smo naučili da desničarski ekstremizam mora biti zaustavljen“, poručilo je ministarstvo.
Svet
28.02.2025. 21:45
Nemačka posle izbora – novi početak i teška borba
U diskusiju na mreži Iks uključio se i političar CDU-a Roderih Kizeveter koji je napisao: "Vi bi trebalo da promenite kurs kojim iznutra potkopavate i istovremeno zloupotrebljavate međunarodni poredak zasnovan na pravilima ‒ na štetu Ukrajine i NATO-a. Evropi je potreban Čerčil da vas obuzda.“
Nekoliko poslanika iz različitih političkih tabora već pokušava da prikupi dovoljnu podršku za zabranu stranke AfD.
Odluka unutrašnje obaveštajne službe sada bi tom nastojanju mogla da da novi zamah.
Ipak, pravne prepreke za zabranu političke stranke u Nemačkoj veoma su visoke ‒ iz istorijskih razloga iz vremena nacizma.
Da ključno pitanje nije da li će AfD biti zabranjen ili ne smatra i bivša ambasadorka u Velikoj Britaniji i direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović koja kaže da se novi kancelar Fridrih Merc uopšte nije izjašnjavao po ovom pitanju i da je ostao hladne glave.
Ona je istakla da ekstremna desnica jača svuda u Evropi i da je to aktuelni trend.
"Međutim, za Nemačku je ovo pitanje posebno osetljivo. Pritom, AfD se već suočio sa zabranom funkcionisanja rukovodećeg kadra stranke zbog upotrebe nacističkih simbola. U tom kontekstu je ovo za Nemačku, ali i za ceo svet veoma bitan element“, smatra Joksimovićeva.
Dodaje da se zbog svega toga posebna pozornost obraća na ono što se dešava sa ekstremnom desnicom u Nemačkoj.
Ističe da je Merc i ranije davao predloge u Bundestagu koji su izglasavani uz podršku AfD-a i uglavnom se tiču azila i migranata.
Podseća da su u Nemačkoj, kao i u drugim evropskim zemljama, migranti i ekonomske teme bili glavni u predizbornim kampanjama.
"Nekoliko godina unazad migrantska kriza doprinosi konstantnom jačanju ekstremne desnice“, naglasila je Joksimovićeva.
Pomenula je i da je AfD tokom izborne kampanje imao direktnu podršku Ilona Maska, kao i da podrška nove američke administracije nije opala.
"Čudne stvari se dešavaju u tom kontekstu jer AfD nije jedina desničarska stranka u Evropi koja ima američku podršku“, ističe Joksimovićeva.
Kaže i da Amerika i Evropa optužuju jedna drugu za deficit demokratije.
"Ovo će biti jedna od važnih tema na nemačkoj unutrašnjoj političkoj sceni koja će imati i spoljnopolitičke implikacije“, smatra Joksimovićeva.
Ipak, kaže da je trenutak u kome je ovakva odluka doneta takođe važan jer na scenu stupa nova vlada i novi kancelar i verovatno će i vidljivost i tenzije oko ove teme splasnuti.
Merc iz drugog pokušaja
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer zvanično je u utorak imenovao Fridriha Merca za novog kancelara, posle njegovog izbora na to mesto u drugom krugu glasanja u Bundestagu.
Dva i po meseca od pobede na parlamentarnim izborima, vođa konzervativaca nasledio je socijaldemokratu Olafa Šolca na čelu koalicione vlade, imenovane na četiri godine.
Međutim, njegov istorijski neuspeh da bude izglasan za kancelara u prvom krugu glasanja u Bundestagu označio je ozbiljnu teškoću na samom početku njegovog mandata.
Merc je izabran za novog nemačkog kancelara u drugom krugu glasanja, pošto mu je u prvom, prepodnevnom, nedostajalo šest glasova poslanika. Mercu je na tajnom glasanju bilo potrebno 316 glasova od ukupno 630 poslanika, a u prvom glasanju je dobio 310. U drugom glasanju je izabran sa 325 glasova.
Prepodnevno neuspelo glasanje u prvom krugu bilo je presedan u savremenoj nemačkoj političkoj istoriji i veliki udar za hrišćansko-demokratskog lidera.
Protiv izbora Merca bilo je 307, a uzdržana tri. CDU/CSU (208) i SPD (120) zajedno imaju 328 mandata, što je samo 12 više nego što im je bilo potrebno.
Nastanak i uspon AfD-a
Alternativa za Nemačku (AfD) osnovana je 2013. godine kao antievro partija, ali je brzo promenila pravac kako su nacionalisti i ekstremni desničari postali istaknute ličnosti u samoj stranci.
To je čak navelo mnoge njene prvobitne članove da napuste stranku.
Međutim, i pored toga, stranka je vremenom jačala i postajala sve ozbiljniji subjekt na nemačkoj političkoj sceni.
Na ovogodišnjim saveznim izborima partija je osvojila 20,8 odsto glasova i tako postala druga po snazi stranka u Nemačkoj, odmah iza Hrišćansko-demokratske unije Nemačke (CDU).
U Evropi, AfD ima 14 poslanika u Evropskom parlamentu i pripada grupi Evropa suverenih nacija zajedno sa ekstremističkim partijama iz Francuske i centralne i istočne Evrope.
Svet
06.05.2025. 17:52
Fridrih Merc novi kancelar Nemačke
Komentari
