Amerika se ispucala – nedostaju municija i PVO rakete

„Pentagon traži od američke odbrambene industrije da brzo poveća proizvodnju i isporuke naoružanja, uključujući municiju, čiji je ozbiljan nedostatak nastao zbog sukoba sa Iranom“, navodi list.

Zamenik ministra odbrane SAD Stiven Fajnberg dao je vojnim kompanijama 21 dan da dostave planove za značajno povećanje tempa isporuke naoružanja.

Fajnberg je naglasio da proizvodni ciklusi koji traju godinama više nisu prihvatljivi za Pentagon.

On je kao kritično važne naveo isporuke nekoliko vrsta naoružanja i opreme, uključujući presretače projektila nove generacije NGI, protivvazdušne raketne sisteme NASAMS, mobilne radarske sisteme PVO, napredne sisteme za obuku pilota i svemirski sistem za praćenje raketa.

Ranije je televizija NBC, pozivajući se na izvore, objavila da je rukovodstvo Pentagona sazvalo hitan sastanak zbog problema sa nedostatkom i isporukama municije, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp lično pozvao Fajnberga i kritikovao ga zbog snabdevanja.

Zbog toga je zamenik ministra odbrane SAD Stiven Fajnberg sačinio memorandum koji je prvi objavio „Vašington post“, a koji daje firmama 21 dan da dostave planove za „značajno brže i agresivnije rasporede isporuke ili povećanje proizvodnje za kritične kapacitete“.

„Višegodišnji ciklusi razvoja nisu prihvatljivi“, napisao je Fajnberg, prema pisanju „Vašington posta“.

„Moramo dramatično da ubrzamo naše programske rasporede i proširimo naše proizvodne kapacitete odmah“, naveo je Fajnberg.

Glavni portparol Pentagona Šon Parnel potvrdio je u izjavi za „USA tudej“ autentičnost memoranduma, istakavši da „direktna saradnja sa čelnim ljudima vojne industrije na ubrzanju proizvodnje nije nova“.

„Od prvog dana, pod sekretarom Hegsetom, ovo ministarstvo je fokusirano na sprovođenje generacijske promene brzine, kapaciteta i razorne snage američke odbrambene industrije“, rekao je Parnel.

On je pohvalio zamenika ministra odbrane Fajnberga navodeći da je on „lider u naporu da se pokrene rad na popravljanju pokvarenog, zastarelog i izuzetno složenog sistema nabavke naoružanja kako bi SAD mogle brže da proizvedu oružje koje je neophodno za potrebe ratovanja i to tempom koji pretnja zahteva“.

Nekoliko dana ranije Rojters je, pozivajući se na anonimne izvore, izvestio da je američka vojska potrošila veliki deo zaliha preciznih raketa dugog dometa tokom petomesečnog rata sa Iranom. Reč je o raketama „zemlja-zemlja“.

Trpe saveznici SAD u Aziji i Evropi

 

Rat Amerike protiv Irana doveo je do značajnog smanjenja američkih zaliha naoružanja, zbog čega se oružje namenjeno saveznicima u Aziji i Evropi preusmerava na Bliski istok, piše „Njujork tajms“. Brzo smanjivanje zaliha raketa za protivvazdušnu odbranu i drugog ključnog naoružanja ne ostavlja samo američku vojsku sa manjim rezervama, već bi moglo da ohrabri Rusiju i Kinu u slučaju da razmatraju budući sukob sa SAD. Tokom rata sa Iranom potrošene su hiljade raketa vrednih više miliona dolara, čija proizvodnja može da traje godinama.

 

Odbrana od iranskih raketnih udara dodatno je istrošila američke zalihe raketa-presretača, što je izazvalo zabrinutost u administraciji Donalda Trampa i dovelo do odlaganja isporuka evropskim i azijskim saveznicima. Američki Pentagon je zbog rata prebacio brodove, avione i jedinice protivvazdušne odbrane iz Evrope i Azije na Bliski istok. Prema američkim zvaničnicima, to je dovelo do značajnog smanjenja američke vatrene moći u tim regionima.

 

Savetnik Centra za strateške i međunarodne studije Tom Karako ocenio je da je iscrpljivanje zaliha predstavljalo „generacijsko uništenje sredstava konvencionalnog odvraćanja“. Prema njegovim rečima, posledice bi mogle godinama da utiču na odluke Moskve i Pekinga. Pre početka rata general Den Kejn, predsedavajući Združenog generalštaba, upozorio je Trampa na rizike daljeg smanjivanja već istrošenih zaliha. Tramp je ipak odlučio da nastavi sa ratom, verujući da će se on brzo završiti. Prema podacima na koje se poziva „Njujork tajms“, SAD su tokom rata potrošile više od 1500 raketa-presretača „patriot“. Američke zalihe sada broje manje od 1700 takvih raketa, a za njihovu obnovu moglo bi biti potrebno više od dve godine. Najneposrednije posledice nestašice oseća Ukrajina.

 

Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je broj raketa za protivvazdušnu odbranu koje zapadni saveznici isporučuju Ukrajini ove godine tri puta manji nego 2025. Ukrajina nije uspela da presretne nijednu od 28 raketa koje je Rusija ispalila tokom jednog od poslednjih napada na ovu zemlju, pri čemu je poginulo najmanje 17 ljudi. Zelenski je naveo da je više raketa-presretača moglo da spase živote stradalih. SAD su u velikoj meri potrošile i zalihe pojedinih tipova dugometnih raketa, uključujući ATACMS i PRSM, dok je potrošeno i oko polovine zaliha raketa „tomahavk“.

 

Posebno su pogođene američke snage u Aziji. Indo-pacifička komanda bila je jedan od glavnih izvora municije za rat u Iranu, a veliki broj raketa „tomahavk“ i drugog dugometnog naoružanja prebačen je iz zaliha namenjenih potencijalnom sukobu sa Kinom. Stotine naprednih raketa-presretača prebačene su sa teritorije Južne Koreje i drugih delova Azije na Bliski istok. Istovremeno su iz regiona povučeni udarna grupa nosača aviona i neki od najnaprednijih američkih razarača.

 

U Evropi američki saveznici već razmatraju povećanje nabavki oružja od drugih zemalja zbog dugih rokova isporuke američkih proizvođača. Rusija i Kina pažljivo prate američke zalihe i procenjuju koliko će vremena biti potrebno da se one obnove. Prema oceni pojedinih analitičara, što rat sa Iranom duže traje, to su veće posledice po američke vojne kapacitete, a samim tim i prostor za delovanje Moskve i Pekinga. „Što ovaj rat duže traje i što duže nastavljamo razmenu vatre sa Iranom, problem sa municijom za SAD postaje sve gori, a prozor ranjivosti sve veći i vidljiviji“, ocenio je vojni analitičar Tod Harison.

 

Dva izvora iz Pentagona potvrdila su Rojtersu da je sukob sa Iranom istrošio „gotovo svu“ tu municiju.

Zvaničnici Pentagona osudili su prijavljene nestašice kao „lažne“, a predsednik SAD Donald Tramp je 6. avgusta tvrdio da Sjedinjene Države imaju „praktično neograničene zalihe“ raketa.

Ipak, analiza Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) otkrila je da su Sjedinjene Države tokom rata iskoristile oko polovine svojih zaliha raketa „patriot“, „precizni udar“ i trećinu zaliha krstarećih raketa „tomahavk“ za napad na kopnene ciljeve.

Stručnjaci su rekli da se procene zaliha raketa zasnivaju na podacima o nabavkama u dokumentima saveznog budžeta i javnim objavama o upotrebi oružja u ratu.

Mark F. Kansijan, glavni autor analize, procenio je da bi preostale zalihe Sjedinjenih Država mogle biti ozbiljno iscrpljene ako se rat sa Iranom bude odugovlačio još nekoliko meseci.

„Kada je reč o ratu protiv Irana, mogli bismo to da nastavimo još neko vreme. Međutim, nisam siguran da su čelni ljudi Pentagona svesni opasnosti od sukoba sa Kinom, gde bi nam bile potrebne sve ove rakete, kao i da su svesni trenutne ranjivosti SAD“, rekao je Kansijan.

Sa druge strane, pojedini stručnjaci ocenjuju da će popunjavanje američkih raketnih zaliha trajati godinama, pre svega zbog ograničene proizvodnje.

Nacija se neće vratiti na nivo zaliha PVO raketa od pre rata do sredine 2029. godine i na nivo raketa „tomahavk“ od pre rata do 2030. ili 2031. godine, prema analizi CSIS-a.

„Ovo zaista ima dugoročne strateške implikacije za Sjedinjene Države“, rekla je za „USA tudej“ Keli Griko, viši saradnik u Stimson centru koji se bavi istraživanjima fokusiranim na pitanja globalnog mira.

„Trebaće godine da se vratimo na nivo i broj raketa koji su SAD imale pre početka sukoba sa Iranom, a taj nivo je i pre rata već bio prenizak“, istakla je Griko.

„USA tudej“, sa druge strane, piše da postoji mnogo razloga za nestašicu municije.

Ovaj list navodi da je rakete teško proizvesti i da postoje problemi u lancu snabdevanja koji mogu da prekinu proizvodnju.

„USA tudej“ navodi i da se PVO rakete, uključujući i rakete „patriot“, brzo troše jer obično dve do tri rakete presretači ispaljuju na svaku raketu napadača, a procene su da je Iran tokom rata ispalio više od 1000 raketa.

Pojedini stručnjaci naglasili su i da su godine američkih vojnih operacija takođe doprinele smanjenju zaliha.

Među potrošenim raketama su stotine presretača korišćenih za odbranu od napada Huta na brodove u Crvenom moru, kao i ofanzivne rakete korišćene u operacijama protiv Irana, zatim tokom napada u kojem je zarobljen venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, kao i u napadima na ISIS u Nigeriji, prema procenama CSIS-a.

Nestašica američkih raketa već postaje ozbiljan faktor u ratu Ukrajine protiv Rusije, rekli su stručnjaci ranije za „USA tudej“.

Ukrajina je jedan od nekoliko američkih saveznika koji se oslanjaju na sisteme američke proizvodnje za odbranu.

Drugi saveznici koji bi mogli biti pogođeni nestašicom uključuju Japan i Tajvan, kao i države Zaliva koje se trenutno bore protiv iranskih napada, rekli su stručnjaci.

Tačni brojevi zaliha su poverljivi, ali CSIS procenjuje da je oko 65 odsto raketa „patriot“ potrošeno između februara i jula, sa manje od 850 preostalih na raspolaganju, u odnosu na 2330 pre početka rata u Iranu.

„Ako borbe ponovo počnu i Iranci nastave da ispaljuju rakete na države Persijskog zaliva, onda će dodatne rakete biti više nego neophodne“, zaključio je Kansijan