AMSTERDAM VIŠE NEĆE BITI ISTI: Neizvesna budućnost četvrti crvenih fenjera

Postoji nešto iskonsko u britanskim momačkim večerima. Nešto tradicionalno i duboko ukorenjeno mada u prvi trenutak neprepoznatljivo, kao za učesnike, tako i za kibicere. Prvo, tu je obavezan kostim za mladoženju - zatvorsko odelo, rvački triko ili kostim štrumfa; zatim ritualno opijanje, pa ritualno pevanje, pa ponovo ritualno opijanje. Tu je i želja da se ponizi mladoženja koji oblači pelene i nosi cuclu, ili imitaciju genitalija načinjenu od sunđera i prati svoje prijatelje vezanih očiju posrćući popločanim ulicama centra neke metropole bilo koje članice Evropske unije koju su odabrali za destinaciju.

U amsterdamskoj glavnoj četvrti crvenih fenjera, De Valen, u kojoj su duge ulice ispunjene kofi šopovima, barovima i bordelima u čijim izlozima stoje seksualne radnice, momačke večeri su postale nezaobilazne. Kako su prostitucija i ograničeno "rekreativno" drogiranje tamo legalni, ovaj grad postao je destinacija za mnoge željne provoda sa svih strana sveta. To je delom bila i namera.

Još 2004. godine Amsterdam je kreirao vrcavu, veštu, marketinšku kampanju za privlačenje turista (slogan je bio "I amsterdam").
Od 2005. do 2016. godine godišnji broj posetilaca skočio je sa 11 na 18 miliona. Danas, nekih hiljadu vođenih tura prođe nedeljno kroz četvrt crvenih fenjera u špicu, odnosno 28 grupa na sat, pokazuju gradski podaci. Sadašnji utisak je, međutim, da je turizam prešao svaku granicu, da je fenomen kojim je nekada bio moguće upravljati, pa čak i poželjan, porastao i pijan se strmoglavio u kanal.

Vlada je promenila politiku, podigla turističke takse u Amsterdamu, pokušavajući da ih usmeri u druge holandske gradove i mesta (Zadvort, Mujden). Popularni natpis "I amsterdam" ispred holandskog narodnog muzeja, nekada obavezna tačka za selfi, sklonjen je. Ulice De Valena sada su okićene svečanim banerima kojima se ljudi upozoravaju da ne pišaju po ulicama niti da piju alkohol u javnosti.

Početkom godine gradske vlasti najavile su da planiraju zabranu vođenih tura po četvrti crvenih fenjera od aprila naredne godine. To je samo deo većeg pokušaja da se ograniči broj turista u De Valenu, mada je Vlada izgleda bila motivisana i time da želi da spreči da turisti seksualne radnice doživljavaju kao objekte.

Povezane vesti - Prva žena Amsterdama želi da "očisti" ulicu crvenih fenjera, prostitutke se bune

"Zabranjujemo ture koje turiste vode pored izloga sa seksualnim radnicama ne samo zato što želimo da sprečimo pretrpanost četvrti crvenih fenjera, već i zato što je to ponižavajuće za seksualne radnice. Tretirati ih kao turističku atrakciju tako je staromodno", rekao je tadašnji zamenik gradonačelnika Amsterdama Udo Kok.

Femke Halsema, prva žena gradonačelnik Amsterdama, takođe je najavila mogućnost pokrivanja izloga bordela zavesama, pa čak i potpuno premeštanje kupleraja iz te oblasti, i njihovo premeštanje u mnogo diskretnije zgrade u drugoj četvrti. Deo njenog obrazloženja odnosio se i na pitanje trafikinga u Holandiji.

"Dugo je trajala slika o mornarima sa svih strana sveta koji posle nekoliko meseci plovidbe dolaze u četvrt crvenih fenjera kod "snažne holandske žene - rekla je Halsema u intervjuu koji je dala u julu. "Situacija je danas takva da ljudi uglavnom fotografišu i smeju se ženama iz inostranstva za koje ne znamo kako su tu dospele."

Ona je takođe spomenula i neprijatnosti koje doživljavaju stanovnici četvrti i oni koji u njoj rade.

"Ona mora da bude tiša, čistija i podesnija za stanovanje", rekla je ona.

Jedna iskusna seksualna radnica, međutim, vrlo je otvoreno primetila da su vlasti izuzetno neprijateljski raspoložene prema njenom poslu.

"Postaje malo nezgodno za seksualne radnice", navodi ona.

Mariska Majur, koja je i sama radila u izlogu, a potom postala žestoki borac za prava seksualnih radnica u Holandiji, osnovala je još 1994. godine Informativni centar za prostituciju, namenjen kako turistima, tako i seksualnim radnicima.

U izlogu sedi manekenka u crnom vešu, koja na kredom ispisanoj tabli reklamira ture kroz četvrt crvenih fenjera natpisom "Ne štedite nas, štedite naše izloge".

Unutra rasprodaja: majice (Prostitucija je posao, bori se protiv stigme!), razglednice i kopije Mariskine knjige „Kad seks postane posao", koja sadrži i savete za radnice. (Poglavlje 3, Izlog: Nauči da „proširiš" vidno polje. Ne gledaj samo ljude koji prolaze ispred izloga, nauči da uočiš ljude koji dolaze iz daleka.) Centar vode uglavnom seksualne radnice.

Žena koja insistira da je zovu Džeki, kako je ne bi prepoznali porodica i prijatelji, i njena koleginica zauzete su oko priprema za proslavu 25. rođendana centra. Nude nas čajem od sladića dok čujemo kako se dogovaraju o angažovanju harmonikaša za zabavu.

Džeki je srednjih godina i visoka i glasno se smeje. Seksualna radnica je više od 20 godina, a centar je počela da posećuje šest meseci nakon njegovog osnivanja. Jednom nedeljno vodi turu po četvrti.

"Mnogi žele da posete ovu oblast. Ona je stara, istorijska, a ljudi vole drogu i izloge", objašnjava Džeki.

Vremena se, međutim, menjaju i sve više ljudi dolazi samo da bi gledalo.

"U stara vremena ljudi bi dolazili po drogu, seks ili po oboje. Danas dolaze samo da gledaju", priča ona. Sve je više stranaca koji četvrt tretiraju kao Diznilend. Sve je više momačkih i devojačkih večeri.

"Sve je to samo razvlačenje. Nazovimo to tako", kaže Džeki.

Grad je preduzeo korake da ograniči slobodu kretanja tura. Od vodiča se traži da imaju dozvole, da ograniče grupe na do 20 ljudi, i da ih pozicioniraju tako da ne blokiraju izloge seksualnih radnica.

"Morate da se postarate da se ljudi ponašaju pristojno, da ne fotografišu, da se ne deru i da ne upiru prstom", kaže Džeki. Mislila je da je uvođenje ovih pravila dobro, mada nisu uvek poštovana. Ali mogućnost zabrane tura je zabrinjava, naročito zbog toga što one donose posao.

Druge mere, poput pokrivanja izloga zavesom, sugerišu da je prostitucija, iako legalna, na neki način sramotna.

"Nisu u pitanju samo turisti. To je i moralno pitanje. Ljudi kažu da seksualne radnicu nisu više izložene", kaže Džeki. O ovom pitanju često je diskutovano i sažaljivim tonom: "Oni kažu da su izložene, kao da nije reč o ljudskom biću koje može da misli svojom glavom".

Nova pravila, više egzistencijalistički pristup izbacivanju izloga iz De Valena, podstakao je jačanje grupa poput Red lajt junajted, sindikalne organizacije seksualnih radnica Amsterdama, koja je osnovana ove godine kako bi se suprotstavila promenama. U Red lajt junajtedu tvrde da je više od 93 odsto seksualnih radnica protiv uklanjanja bordela, te da je "bilo kakva mera protiv turista istovremeno i mera protiv seksualnih radnica u četvrti crvenih fenjera". Oni pozivaju da bi grad umesto toga trebalo da se obračuna sa fotografisanjem u ovoj oblasti, i da sa seksualnim radnicama radi na uspostavljanju oznake kvaliteta, kako bi se razdvojili dobri od loših vodiča.

U grupi koju je tog popodneva vodila Džeki našli su se jedna Kanađanka, Njujorčanka, Britanac (socijalni radnik) koji se ranije tog dana zanimao za centar. Džeki je zakopčala jaknu, zgrabila kišobran i povela grupu ka vratima.

"Tokom ture nema fotografisanja i morate lepo da se ponašate. Nema pljuvanja po izlozima! A i ne verujem da biste to radili, zar ne?", nasmejala se.

Poveane vesti - TURIZAM: Nova pravila za čuvenu ulicu u Amsterdamu

Sledeće večeri ulicama De Valena je sve zujalo, širio se opor miris kofi šopova, neonska svetla su bleštala, a ljudi su u nizovima sedeli na obalama kanala, blago stondirani.

Druge večeri kroz izlog restorana tražio sam neko momačko veče koje se tek zagrevalo, muškarca u baletskoj haljinici i sa tregerima, mladoženju sa kojim bih uspostavio kontakt očima trenutak pre nego što bi polokao pivo. Ali veče je bilo kišovito i kraj je bio potpuno miran.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...