Asanž u ambasadi: Od svađa do psihofizičkih problema

Asanž u ambasadi: Od svađa do psihofizičkih problema


Razbesneli Džulijan Asanž je prošlog četvrtka, prvi put nakon sedam godina zatočeništva, kročio na ulicu. Bio je prisilno izvučen iz ambasade Ekvadora u Londonu gde je sa pripadnicima obezbeđenja, članovima njegovog tima i diplomatskog osoblja živeo od 2012. godine. Desetak i više čuvara iz bezbednosne kompanije iz Kadiza, od 2012. do 2017. godine je obezbeđivalo Asanža. Osnivač VikiLeaks-a je za njih bio najneprijatniji gost – razdražljiv, paranoičan, aljkav.

Specijalni kupatilski zadatak

Vodoinstalater iz Valensije susreo se sa Asanžom 2016. godine, kada ga je poznati glas pozvao preko telefona i zamolio da izvrši “specijalni kupatilski zadatak”. Okrenuli su ga članovi privatnog obezbeđenja zaduženi za zaštitu diplomatske misije. Njima je bio potreban neko kome su mogli da veruju, a sa vodoinstalaterom su već imali iskustva od ranije. Stražari su bili zabrinuti da će britanska obaveštajna služba iskoristiti kvar u kupatilu kao izgovor da se infiltriraju unutra. Posle popravke, Asanž je još jednom mogao da pusti mlaz vode kako bi otežao prisluškivanje.

Naime, Asanž i članovi njegovog tima su bili opsednuti time da ih neko prisluškuje i špijunira. To su posvedočili španski bezbednjaci koji su bili zaposleni od strane UC Global, kompanije za odbranu i privatno obezbeđenje registrovane kao Undercover Global S.L. u Puerto Realu. Jedan od vlasnika je Dejvid Morales, ronilac i marinac, koji je posao zaštite diplomatske misije delio sa Blue Cell, firmom u vlasništvu čoveka koji je imao bliske kontakte s ekvadorskom vladom tadašnjeg predsednika Rafaela Koreale. Plaćano im je 2.000 evra mesečno za obezbeđivanje. UC Global počeo je da radi u ambasadi ubrzo nakon dolaska Asanža, pa sve do 2017. godine, kada je firma pala u nemilost nakon izbora Lenjina Morena za predsednika Ekvadora.

Ekstra video:

“Ambasada je bila ispunjena kamerama, i iznutra i izvan. Asanž je uvek bio opsednut idejom da slike sa kamera mogu da se hakuju i da mi radimo kontraobaveštajne poslove za Britance”, ispričao je Tkema Guijaro, bivši savetnik ekvadorskog Ministarstva spoljnih poslova koji je poslat u London kako bi pomogao u rešavanju diplomatskih problema uzrokovanih prisustvom osnivača VikiLeaksa u ambasadi.

Monitori, video rekorderi i sistem napajanja instalirani su u prostorijama za arhiviranje. Stražari su ovu sobu nazvali “Batcave”(prim. aut. “Betmenova pećina”). Oprema je omogućila da se audio-vizuelni signali vide u realnom vremenu. U istrazi koju je sproveo The Guardian procenjeno je da je Ekvador potrošio 5 miliona dolara na zaštitu i nadzor Asanža. U sredu, dan pre njegovog hapšenja, VikiLeaks je saopštio da je otkrio “veliku špijunsku operaciju”  protiv njihovog osnivača. Ali, prema navodima jednog od advokata organizacije Aitora Martineza, špijuniranje se odvijalo od trenutka kada je Moreno postao predsednik.

Osoblje u ambasadi takođe nije imalo poverenja u Asanža. Novembra 2014. godine, oficir za bezbednost u UC Globalu napisao je izveštaj tadašnjem ekvadorskom ambasadoru Huanu Falkoniju, objašnjavajući da je pronašao aktovku sa uređajem za slušanje, i da je torba viđena u jednoj od soba u kojoj je Asanž boravio.
“To dokazuje sumnju da je on prisluškivao diplomatsko osoblje, u ovom slučaju ambasadora i ljude oko njega u pokušaju da dobije informacije koje bi mogao da iskoriste”, naveo je Falkoni u izveštaju, dodajući da je obavestio Kancelariju čim je za to saznao i odlučio je da “odvoji Asanžovu internet vezu od one koju ima ambasada”. Kada je pozvao Asanža da objasni te informacije “on je izbegao da odgovori na pitanja”.

U toj atmosferi uzajamnih sumnji i nadgledanja, Asanž je tražio za sebe privatnost. Probudio bi se kasno kako bi radio na kompjuterima i zaspivao u ranim jutarnjim satima, kako se ne bi susretao sa diplomatskim osobljem u ambasadi. Iako nije mogao da napušta ambasadu, primao je na stotine posetilaca. Svaki zahtev za posetu morao je da se obradi dva dana unapred. Posećivale su ga slavne ličnosti, od pop ikona poput Lejdi Gage, do glumca Džona Kjuzaka, Joko Ono, do dizajnerke Vivijan Vestvud, koja je donosila Asanžu hranu. Posebno joj je bio zahvalan što može da jede meso i pije crno vino. Međutim, stalni posetioci posebno su nervirali osoblje ambasade.
“Službenici i diplomatski tim bili su umorni od članaka i intervjuisanja Asanža i njegovih ljudi koji su koristili sobe za sastanke”, naveo je jedan stražar.

Asanž nije imao samo psihičke, već i fizičke probleme. Kako su godine prolazile, počeo je da vuče noge dok hoda i žalio se na probleme sa vidom zbog toga što je zatvoren. Nije mogao da se fokusira, a doktor mu je preporučio da gleda u daljinu, dok mu je ambasada dala drugu sobu iz koje je mogao da vidi ulicu.

 

Vozio skejtbord i nije održavao higijenu

Na jednom od snimaka španske firme za obezbeđivanje, koji je procureo u javnost, vidi se kako Asanž pokušava da vozi skejt.
Čuvari koji su ga nadgledali su ispričali da je Asanž izgledao kao ekscentrik i da je Asanž davao televizijske intervjue u donjem rublju, odeven samo do struka koji su snimali kamerama. Drugi su naveli da se nije brinuo o sebi i da je ostavljao kupatilo prljavim nakon korišćenja. Nije se libio da koristi električno kuvalo, iako je kuhinja bila jako mala i bez aspiratora, što je posebno smetalo zaposlenima.
Ponekad je održavao velike proslave kada su na VikiLeaksu objavljivana ekskluzivna dokumenta. U drugim slučajevima, vreme je provodio sam ili sa saradnicom Stelom Moris.

Ekstra video:

Pročitajte još:

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar