Avganistan: Zašto su Amerikanci izgubili bitku

Istoriju Avganistana obeležili su ratovi. Od Aleksandra Makedonskog do danas nije prošlo vezano tri decenije u kojima je bio mir. Država koja je tamo začeta nikada zapravo nije zaživela. Nikada narod koji naseljava ovu teritoriju nije uspeo da izađe iz plemenskih i verskih okvira. Sa rudimentarno razvijenom kulturom, bez nacionalnog identiteta zasnovanog na modernom pojmu naciona i njegovim kulturološkim pretpostavkama, sa katastrofalnom ekonomijom koja se zasniva na poljoprivredi i proizvodnji opijata, sa manje od 80 kilometara pruge i asfalta, oni jednostavno nisu imali šanse. U tome možda leži objašnjenje zašto su Amerikanci izgubili bitku za „srca i umove“ stanovnika Avganistana. Civilizacijski jaz je jednostavno bio prevelik.

I tako danas smo, nakon dvadeset godina otkako je Džordž Buš mlađi kao predsednik SAD objavio rat terorizmu ponovo na istom mestu. Na početku. Talibani su se vratili. Isti oni koje su Amerikanci „pregazili“ pre dvadeset godina. Čini se i da su za nijansu ozbiljniji ili možda je bolje reći iskusniji i lukaviji. Na sve načine pokušavaju da pokažu svetu da to nisu oni isti od pre. Kao da je ovo sada neka soft verzija prvobitnog talibanskog pokreta. Na konferencijama za štampu trude se da pokažu pomirljivost i proglašavaju amnestiju za sve koji su bili na suprotnoj strani. Ističu da će poštovati žene i da će one čak moći i da rade zajedno sa muškarcima, ali opet po šerijatskom pravu, mada je neshvatljivo da je moguće pomiriti te krajnosti. Čak je i u TV studiju jednog od vođa talibana intervjuisala novinarka, doduše koja je na sebi imala hidžab.

Srbi koji su se vratili iz Kabula: "Tamo je strava i užas"

Avganistan

Avganistan

Vesti 20.08.2021. 12:08

Srbi koji su se vratili iz Kabula: "Tamo je strava i užas"

Ko su vođe talibana

Oni su zauzeli Avganistan

Oni su zauzeli Avganistan

Svet 20.08.2021. 11:57

Ko su vođe talibana

S druge strane, talibani su emitovali ozbiljne signale Zapadu da neće sarađivati sa Al Kaidom i Islamskom državom, niti da će kao što su bili pre dve decenije baza Al Kaide, to više ikada postati. Mada, pređašnja iskustva nalažu oprez, jer vuk dlaku menja, ali ćud... Uglavnom mnogo je nepoznanica i puno otvorenih pitanja na koje odgovori ne postoje.

Boško Jakšić, politički analitičar, smatra da bi bilo pogrešno reći da niko nije očekivao da će talibani ovako brzo napredovati. Kako u razgovoru za „Ekspres“ kaže, mnogi, uključujući i predsednika Bajdena, nisu hteli da vide ono što se očekivalo. Kada je reč o stabilizaciji vlasti u Avganistanu, Jakšić veruje da talibani neće ponoviti istu grešku zbog koje su pre dve decenije izgubili vlast.

„Oni su po svemu sudeći izvukli neke lekcije iz toga što su zbog Al Kaide izgubili vlast pre dvadeset godina. Velika je verovatnoća da neće podržavati niti davati utočište kako Al Kaidi tako ni Isisu. Na to su se, uostalom, obavezali i sporazumom iz 2020. godine, još u vreme administracije Donalda Trampa. Ukoliko analiziramo sa stanovišta opasnosti od terorizma, onda barem u ovom trenutku ne izgleda da će tako biti iako mnogi i dalje sumnjaju da li će talibani održati zadatu reč. Bez obzira na to što talibani možda neće sarađivati sa Al Kaidom, sigurno ih neće proterati iz Avganistana. Kao što neće proterati ni borce Islamske države koji su tamo pronašli utočište“, kaže spoljnopolitički analitičar, a potom se dotiče i obeležavanja 20 godina od napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

 

„Naravno da će se na sva usta hvaliti i slaviti velika pobeda nad terorizmom povodom 20 godina od napada na Njujork i Vašington. Bajden je čak i najavio da više u tim krajevima neće biti terorizma, za šta mislim da je netačno. U krajnjoj liniji likvidacija Bin Ladena pre 10 godina je pokazala surovu istinu da možete da likvidirate čak i najvažnijeg džihadistu, ali je ʼbinladenizamʼ i dalje živ. To smo videli i kroz Islamsku državu. Ona jeste poražena, ali će se svakako pojaviti neka druga radikalna grupa koja će obnoviti terorizam. Verovatno da i sada ima nekih koji sanjaju i smišljaju kako da pokvare sećanja na 11. septembar.“

 

Sagovornik „Ekspresa“ smatra da dešavanja u Avganistanu otvaraju prostor Rusiji i Kini koje su predvidele ono što predsednik SAD nije hteo da vidi.

„Kada je reč o geostrategiji, Amerikanci su definitivno izbačeni iz centralne Azije i po principu spojenih sudova otvara se prostor Rusiji i Kini. I Moskva i Peking su predvideli ono što Bajden nije hteo da vidi pa su uspostavili kontakte sa talibanima. Amerikanci, barem ova administracija, sebi je zatvorila vrata budućim kontaktima. Iako u diplomatiji to nikada sa sigurnošću ne možete da tvrdite. Ali svakako da je u toku jedno pomeranje. Akcije Amerikanaca su pale, a moguće je da će porasti akcije Rusije i Kine.“

 

S druge strane, na pitanje koliko bi povlačenje iz Avganistana moglo politički da košta Bajdena, Jakšić smatra da je to pitanje tajminga i veruje da će ova epizoda u Avganistanu u značajnoj meri biti zaboravljena vremenom.

„Recimo Džimi Karter je izgubio izbore posle neuspešnog desanta u Iranu kada je pokušao da oslobodi taoce. Ali taj fijasko se dogodio neposredno pred izbore i on je zbog toga bio kažnjen. Za razliku od njega, Bajden je na početku svog četvorogodišnjeg mandata i ovo što je sada urađeno će biti u značajnoj meri zaboravljeno. Uostalom, ne zaboravimo da odluka o povlačenju, bez obzira na način kako je ona realizovana, ima široku podršku Amerikanaca. Amerikanci ne zameraju Bajdenu ništa. Ni republikanci ni demokrate. Saglasni su da je došlo vreme za prestanak, kako ga oni zovu, ʼvečnog rataʼ. Unutrašnjopolitičke konsekvence po Bajdena ne postoje. Postoje u svetu jer je očigledno narušen kredibilitet Amerike i mnogi se po svetu pitaju da li je moguće verovati Americi kada je u stanju da tako lako napusti svoje saveznike.“

 

Talibani uveli policijski čas, prave crnu listu i idu od kuće do kuće...

Avganistan

Avganistan

Svet 20.08.2021. 11:13

Talibani uveli policijski čas, prave crnu listu i idu od kuće do kuće...

Avganistanu preti glad

Agencija za hranu pri UN

Agencija za hranu pri UN

Svet 19.08.2021. 14:05

Avganistanu preti glad

S druge strane, Hasan Hajdar Dijab, spoljnopolitički novinar „Večernjeg lista“ iz Hrvatske, ima drugačije mišljenje. On smatra da talibani neće menjati svoju politiku, podsećajući da se njihova ideologija nije menjala poslednjih 20 godina. Takođe, Dijab ističe da se nakon nekoliko dana od kako su talibani ušli u Kabul slika izoštrila i da je dosta toga postalo jasnije.

„Obratimo samo pažnju čije dve ambasade su jedino ostale netaknute – iranska i ruska. Ako pogledamo u prošlost, videćemo da su Rusija i Iran bili najveći neprijatelji talibana, a danas su zapravo najveći prijatelji. Takođe, Kina je odigrala neverovatnu igru. Oni su nekih mesec dana pre velike ofanzive talibana, odnosno povlačenja Amerikanaca, potpisali sa talibanima ugovor vredan tri milijarde dolara.

To sve govorim kako bih skrenuo pažnju da Donald Tramp nije video širu geopolitičku sliku. Svi znamo da je Tramp SAD gledao kao na korporaciju, a ne kao na državu. Smatrao je da tamo nema nikakve zarade i potpisao je sporazum o povlačenju. Međutim, on je verovao da će na taj način doći do sledećih scenarija. Prvo, verovao je da će doći do građanskog rata. Potom, smatrao je da će talibani doći do granice sa Kinom, Iranom i zemljama bivšeg sovjetskog bloka, odnosno blizu Rusije. Verovao je da će doći do destabilizacije područja i da će Iran, Pakistan, Rusija, Kina i Indija imati veće probleme zbog čega će pažnju usmeriti na Avganistan umesto na Iran i Siriju. Ali, kao što se ispostavilo, to je bila pogrešna procena. Tramp i Bajden su odradili pogrešnu procenu. Ovo je veliki šamar Amerikancima. Dvadeset godina su proveli u Avganistanu i ništa nisu uradili“, smatra Dijab.

 

Kada je reč o američkom kredibilitetu, odnosno da li je on ovim povlačenjem ugrožen u očima njihovih saveznika, sagovornik „Ekspresa“ smatra da koliko god je Amerika odavno izgubila na kredibilitetu, postoje države koje će biti njeni saveznici uprkos svemu.

„Uveren sam da će Velika Britanija biti saveznik SAD šta god da oni urade. Isto tako mislim i za Holandiju i ostale zemlje koje nisu ništa drugo nego pioni u rukama Amerikanaca. Međutim, kada je reč o ostalim državama članicama NATO-a, one će možda morati da promene strategiju.“

 

Dijab ističe da je najbitnije u celoj ovoj priči da je su SAD doživele najveći poraz u svojoj istoriji, podsećajući na to kako su Amerikanci prolazili u ranijim ratovima koje su vodili.
 

„Džordž Buš je, kada je krenuo u rat, poručio da se neće vratiti dok ne unište teror, a šta se desilo? Američko povlačenje je njihova najveća greška u istoriji. Oni su se iz Iraka povukli nakon gubitka 5000 vojnika, ali su ostavili baze. U Siriji su takođe ostavili bazu. Zato mislim da ne bi bili toliko poniženi da su u Avganistanu takođe ostavili bazu. Ali oni su se povukli i ostavili ljude na milost i nemilost. Oni generalno imaju jako loše procene. Setimo se Libana, kada su ušli Bejrut. Kada su ušli u Somaliju, mislili su da idu na izlet. Kroz čitavu istoriju nisu ušli u rat a da su iz njega izašli kao pobednici. To su činjenice. Možemo da pričamo i o Balkanu. Šta su ovde uradili? Imaju vojnu bazu na Kosovu. Je lʼ im ona služi da bi branili identitet Albanaca ili ih štite od Srba? Ne! Zato što su dobili besplatnu bazu odakle mogu da špijuniraju Balkan. Ali, verujte mi, dva-tri teroristička napada na njihovu vojnu bazu na Kosovu, ostavili bi je i pobegli.

 

Razgovarao sam sa kolegom iz Avganistana. Kaže mi ovim rečima: ʼOvo je najveći dan za Osamu bin Ladena. Da je Bin Laden živ i da je video kako Amerikanci poniženo odlaze iz Avganistana, to bi ostvarilo njegov san.ʼ

 

Zato ponavljam, povlačenje iz Avganistana je najveće poniženje u istoriji Amerike. Videli smo kako su talibani ušli u Kabul. Na motociklima, u automobilima koje su praktično gurali... Sa ʼkalašnjikovimaʼ u papučama. A pred njima se povlače vojnici čija samo oprema košta desetak hiljada evra. Neka je u Kabulu bilo i 5000 vojnika... Pa da su ih samo kamenjem gađali. To je takav fenomen. Takva sramota. Ne samo za SAD, već i za NATO. Ne razumem Bajdena i njegovu izjavu da američka deca neće ginuti u tuđim ratovima. Pa ako je tako, šta rade u Iraku, Siriji i ostalim delovima sveta? Verujte mi, mi ćemo u narednim danima, možda i mesecima, pričati samo o tome. Ali šta će se onda dogoditi. Dogodiće se film u kome će doći neki Rambo. Kako je ušao u Vijetnam tako će ući i u Avganistan i pobiće ih sve. Nažalost, oni žive u nekakvom paralelnom svetu. To je američka istorija. Živi bili pa videli“, zaključuje Dijab.

Suma sumarum, očigledno ni Zapad, a ni Rusija i Kina nisu sasvim načisto šta s talibanima. Još je sve u fazi opipavanja i testiranja. Istina, vrlo, vrlo bojažljivog, jer stanje na terenu to nalaže.

I za kraj nešto smešno i poučno iz Brisela. Evropska unija je prvobitno bila stava da talibanskim vlastima treba nametnuti spoljni zid sankcija. Spora, inertna i na trenutke infantilna briselska administracija nije niti jednog trenutka uvažila činjenicu da je talibanska politika izolacionizam i da njima sankcije odgovaraju. Ispravka koja je usledila bila je još komičnija. Sekretar za spoljne poslove EU Žozef Borelj je izjavio da će, parafraziramo, u jednom trenutku početi pregovori sa talibanima, ali da će se to desiti kada se EU uveri u poštovanje ljudskih prava. Još jednom, Brisel nije obavešten da konvencionalno civilizacijsko shvatanje ljudskih prava i sloboda nijednog trenutka ne obavezuje talibane jer su oni izričito protiv toga i nijednog trenutka nemaju nameru da ih poštuju.