U fokusu

Berlin u strahu od ruske odmazde

Nemačke bezbednosne službe poslale su vrlo ozbiljna upozorenja kompanijama iz sektora odbrambene industrije nakon što je rusko Ministarstvo odbrane objavilo spisak evropskih pogona i preduzeća koji, prema tvrdnjama Moskve, učestvuju u proizvodnji bespilotnih letelica i komponenata namenjenih ukrajinskim oružanim snagama.

Rusko ministarstvo je, naime, 15. aprila objavilo adrese 21 proizvodnog i poslovnog objekta povezanog sa ukrajinskim i zajedničkim evropskim kompanijama u više zemalja, među kojima su Velika Britanija, Nemačka, Španija, Italija i Poljska. Moskva je tada poručila da povećanje proizvodnje i isporuka dronova Kijevu dodatno uvlači evropske države u sukob sa Rusijom i upozorila na „nepredvidive posledice“ ukoliko bi evropska teritorija bila korišćena za pripremu napada na ciljeve unutar Rusije.

Dodatnu zabrinutost izazvala je izjava zamenika predsednika ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Dmitrija Medvedeva, koji je nagovestio da bi objekti sa objavljenog spiska, u zavisnosti od daljeg razvoja situacije, mogli da budu posmatrani kao vojni ciljevi.

Iako Moskva nije najavila neposredne napade na evropsku teritoriju, objavljivanje punih adresa i tačnih lokacija preduzeća u Berlinu protumačeno je kao oblik pritiska i upozorenje kompanijama koje učestvuju u snabdevanju ukrajinskih oružanih snaga.

Nemački Savezni zavod za zaštitu ustava pripremio je zbog toga posebne bezbednosne smernice za odbrambenu industriju. Nemačka kontraobaveštajna služba ocenila je da su kompanije koje proizvode oružje i vojnu opremu izložene povećanom riziku od ruske špijunaže, sajber-napada i sabotaže.

Posebno su, kako se navodi, ugroženi rukovodioci i zaposleni koji raspolažu osetljivim podacima, kao i proizvodni i logistički lanci preko kojih se oružje dostavlja Ukrajini. Nemačke vlasti savetovale su kompanijama da pojačaju fizičko i digitalno obezbeđenje, kontrolu pristupa proizvodnim pogonima i zaštitu zaposlenih tokom putovanja u inostranstvo.

Nemačke službe, međutim, u ovom trenutku kao verovatnije oblike delovanja vide tajne operacije, sajber-napade, industrijsku špijunažu, sabotaže i angažovanje posrednika, a ne otvoren raketni napad ruskih oružanih snaga na teritoriju neke od država koje su članice NATO-a.

Pitanje mogućeg ruskog odgovora na širenje evropske proizvodnje dronova otvorio je i ruski vojni analitičar Mihail Hodarenok, pukovnik u penziji i nekadašnji oficir Glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije.

Hodarenok u autorskom tekstu ocenjuje da bi Moskva mogla da primeni logiku koju je Iran koristio u sukobu sa Sjedinjenim Američkim Državama – da države koje svoju teritoriju stavljaju na raspolaganje za napade na Islamsku Republiku postaju deo vojne infrastrukture protivničke strane.

Teheran je tokom sukoba više puta saopštavao da su američke baze i objekti u regionu legitimne mete ukoliko se koriste za napade na Iran. Iranske snage izvele su raketne i napade bespilotnim letelicama na američke vojne objekte u više bliskoistočnih država, što je dodatno povećalo strahovanje od šire regionalne konfrontacije.

Polazeći od takvog primera, Hodarenok tvrdi da bi Rusija morala da pokaže spremnost za radikalnu eskalaciju kako bi odvratila evropske zemlje od daljeg širenja proizvodnje oružja i dronova za Ukrajinu.

On u tekstu kao jednu od opcija razmatra napad konvencionalnim krstarećim raketama na vojne objekte u jednoj evropskoj zemlji, praćen demonstrativnom upotrebom nuklearnog oružja izvan njene nacionalne teritorije. Prema njegovoj tezi, takva demonstracija trebalo bi da pokaže da je Moskva spremna da odgovori i nuklearnim sredstvima ukoliko napadnuta država pokuša da uzvrati ili zatraži primenu Člana 5. Severnoatlantskog ugovora.

Hodarenok smatra da bi isključivo konvencionalni ruski napad, bez nuklearnog pritiska, verovatno doveo do uzvratnih udara, neposrednog uključivanja novih država u rat i nekontrolisanog širenja sukoba. Nasuprot tome, on tvrdi da bi otvoreno pokazivanje spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja moglo da primora evropske vlade na povlačenje.

Takvo stanovište, međutim, verovatno predstavlja ličnu procenu i predlog ruskog vojnog analitičara, a ne zvanično saopštenu politiku Kremlja ili Ministarstva odbrane Rusije. Njegova realizacija značila bi napad na članicu NATO-a i otvaranje najopasnije evropske bezbednosne krize od završetka Drugog svetskog rata.

Upravo zbog toga se i u ruskoj stručnoj javnosti mogu čuti potpuno suprotna mišljenja. Dok jedan deo analitičara traži oštrije odgovore na evropsko naoružavanje Ukrajine, drugi upozoravaju da bi svaki direktan napad na teritoriju neke od zemalja članica NATO-a mogao da pokrene lanac vojnih reakcija koji više ne bi bilo moguće kontrolisati.

Za sada se ruska strategija zasniva na udarima na proizvodne, skladišne i logističke kapacitete unutar Ukrajine, političkim upozorenjima evropskim vladama i tvrdnjama da nove zapadne isporuke oružja samo produžavaju rat.

Međutim, objavljivanje adresa evropskih kompanija, Medvedevljeve izjave i sve oštrija upozorenja ruskih analitičara pokazuju da se pitanje proizvodnje dronova više ne posmatra samo kao industrijska pomoć Kijevu, već kao jedna od tačaka na kojima bi sukob u Ukrajini mogao da preraste u direktnu konfrontaciju Rusije i NATO-a.

Prema rečima spoljnopolitičkog analitičara Branimira Đokića, bezbednosne službe zemalja NATO-a već godinama upozoravaju na opasnost od napada specijalnih službi Rusije na kompanije u ovim zemljama, a koje su deo lanca snabdevanja Ukrajine.

On za „Ekspres“ kaže da su poslednje upozorenje na ovu vrstu napada uputile bezbednosne službe Nemačke, koje su svojim kompanijama iz odbrambene industrije poslale upozorenje zbog povećane opasnosti od napada i sabotaža, a nakon što je Ministarstvo odbrane Rusije objavilo spisak pogona i preduzeća po Evropi koji učestvuju u proizvodnji bespilotnih letelica, komponenata i oružja namenjenog ukrajinskim oružanim snagama.

„Da podsetimo, još 15. aprila rusko Ministarstvo odbrane objavilo je adrese 21 proizvodnog i poslovnog objekta u više evropskih zemalja, u kojima se proizvodi oružje za Ukrajinu. Ta preduzeća nalaze se u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji, Italiji i Poljskoj, a Moskva je poručila da akcije na naoružavanju Ukrajine koje sprovode ove zemlje mogu da izazovu nepredvidive posledice, ukoliko bi se evropska teritorija koristila za pripremu napada na ciljeve u Rusiji“, podseća Đokić.

On dodaje i da ovo nije prvo upozorenje zapadnih bezbednosnih službi te da verovatno neće biti ni poslednje koje se tiče mogućnosti da ruske specijalne službe izvedu napade i sabotaže u vojnim fabrikama ili postrojenjima.

„NATO i zapadne obaveštajne službe odavno optužuju Rusiju da vodi intenzivnu kampanju atentata, paljevina i sabotaža u Evropi, ali i u SAD, a sve s ciljem da se oslabi vojna podrška Ukrajini, odnosno uspore lanci snabdevanja. Prevashodno se za ovu kampanju sabotaža optužuje ruska vojnoobaveštajna služba GRU i njena Jedinica 29155. Navodno, oni regrutuju lokalne kriminalce, plaćaju ih u kriptovalutama kako bi se novcu izgubio trag, te ih instruiraju koje objekte da napadnu, uglavnom improvizovanim napravama“, ističe Đokić.

Sagovornik „Ekspresa“ naglašava da su obaveštajne službe NATO zemalja više puta do sada upozoravale na izvedene ili planirane napade, organizovane od, kako sumnjaju, strane Rusije, na vojnoindustrijski sektor i njegove rukovodioce.

„Tako je Armin Paperger, direktor nemačke kompanije ’Rajnmetal’, najvećeg proizvođača oružja u ovoj zemlji i jednog od glavnih snabdevača Ukrajine oružjem i municijom, bio meta planiranog napada. Američke i nemačke obaveštajne službe su u leto 2025. godine osujetile već razrađen plan za njegovo ubistvo. Nakon što se za ovaj plan saznalo u javnosti, NATO je potvrdio postojanje zavere te da je on samo jedna od meta među direktorima evropskih fabrika oružja“, naglašava Đokić.

On podseća i na slučaj bugarskog trgovca oružjem Emilijana Gebreva koji je, kako izveštavaju mediji, dva puta bio meta trovanja, za šta su optuženi agenti GRU-a.

„On je jedan od većih snabdevača Ukrajine municijom, a njegova skladišta municije i fabrike u Bugarskoj bile su više puta meta sumnjivih eksplozija i podmetnutih požara“, kaže Đokić.

Naš sagovornik objašnjava i da je sumnjivih eksplozija i požara u evropskim fabrikama oružja bilo više do sada.

„Tako je zapaljen veliki deo fabrike Diehl Metall u Berlinu, došlo je do sumnjivih eksplozija u fabrici BAE Sistem u Velikoj Britaniji i u pogonu General Dynamics u SAD, gde se proizvodi oružje i municija, a za njih se sumnjiče ruske specijalne službe, iako dokazi za to još nisu javno prezentovani“, ističe Đokić.

On objašnjava da su sve to načini na koje, kako sumnjaju zapadne obaveštajne službe, Rusi žele da spreče, odnosno smanje transfer oružja i municije Ukrajini, ali u isto vreme da zaplaše rukovodioce tih fabrika.

„Zbog toga se ogromna pažnja poslednjih godina posvećuje zaštiti ovih postrojenja od hakerskih napada, kojima su kako se sumnja od strane ruskog GRU-a i FSB-a izložene zapadne logističke kompanije, IT provajderi, kao i odbrambeni sistemi, a sve s ciljem da se spreči dopremanje oružja i municije na ukrajinsko ratište. Mnogi oficiri ruskih specijalnih službi su se iz tih razloga našli na listi sankcionisanih osoba“, podvlači Đokić.

On naglašava da su zbog svega toga u i oko glavnih fabrika oružja i skladišta u Evropi drastično povećane mere bezbednosti, a rukovodioci ovih fabrika se nalaze pod posebnim režimom obezbeđenja i stalno ih podsećaju da mogu biti žrtve ne samo fizičkog napada, već i vrbovanja od strane ruskih specijalnih službi.

„Sve ovo pokazuje koliko je situacija u Evropi usijana zbog rata u Ukrajini, ali i da, iako nemamo otvoreni sukob Zapada i Rusije, odavno traje tajni rat, sukob niskog intenziteta, pogotovo u sajber-sferi. Taj sukob i po završetku rata u Ukrajini, po svemu sudeći, neće prestati“, zaključuje Đokić.

Ruska crna lista ‒ istorijska frustracija ili realnost