Biraj kako general naređuje

Biraj kako general naređuje

AP Photo/Thein Zaw, File


Upućene u političke i društvene prilike Mjanmara, nekadašnje Burme, vojni puč nije nimalo iznenadio. U večernjim satima poslednjeg dana januara objavljena je vest da je vojska preuzela vlast u ovoj dalekoistočnoj zemlji sa oko 55 miliona stanovnika. U rano jutro 1. februara vojska je zvanično saopštila da je vlast u zemlji preuzeo načelnik Generalštaba i da je proglašeno vanredno stanje u državi na godinu dana. Zatvoreni su putevi koji vode do glavnog međunarodnog aerodroma i prekinute komunikacije. Oko glavnog grada je raspoređen veliki broj tenkova.

Prevrat je izvršen samo nekoliko sati uoči prvog redovnog zasedanja novoizabranog parlamenta posle izbora održanih u novembru prošle godine. Vrhovni komandant oružanih snaga, general Min Aung Hlaing preuzeo je vlast u zemlji, dok je privedeno nekoliko stotina ljudi, uključujući lidere i aktiviste vladajuće stranke Nacionalne lige za demokratiju, među kojima su predsednik Vin Mjint i premijerka Aung San Su Ći.

Povezane vestiKo je vođa puča u Mjanmaru, general Min Aung Hlaing

Svi poslanici Nacionalne lige za demokratiju stavljeni su u pritvor u prestonici Nejpjidu. Mnogi članovi porodica lidera vladajuće stranke takođe su u pritvoru, a Su Ći se nalazi u kućnom zatvoru. Preuzimanje vlasti vojska je obrazložila time da su tokom parlamentarnih izbora u novembru zabeležene masovne prevare u korist vladajuće stranke.

Po ustaljenom maniru, međunarodna zajednica je osudila ovaj čin, uz pojedinačne najave da bi Mjanmar mogao ponovo da se suoči sa sankcijama koje su nedavno ukinute. “Duboko smo zabrinuti zbog pritvora političkih lidera i aktivista civilnog društva“, navodi se u zajedničkom saopštenju britanskog, američkog, francuskog, nemačkog, italijanskog, japanskog i kanadskog ministra spoljnih poslova.

AP Photo

AP Photo

Ministri su pozvali vojsku Mjanmara da odmah okonča vanredno stanje, “oslobodi sve koji su nepravedno lišeni slobode” i “poštuje ljudska prava i pravnu državu”. Saopštenje je izdato posle hitnog sastanka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji u Mjanmaru. “Ovo je težak udarac za demokratiju“, ocenile su UN.

Praktično od samog sticanja nezavisnosti od britanske imperije 1948. godine Mjanmar se, objašnjavaju strani analitičari, nalazi u stanju svojevrsnog građanskog sukoba. Tokom prvih 14 godina zemlja se suočavala sa snažnim aktivnostima komunističke gerile na severu zemlje koja je želela da revolucijom uvede komunizam. Istovremeno, etničke i religijske podele između naroda i plemena su pretile da izazovu krvav raspad zemlje. Vojna hunta je 1962. preuzela vlast i uvela socijalizam, opravdavajući svoj postupak haosom u državi koji je morao da bude okončan. Međutim, unutrašnje prilike su se dodatno zaoštrile.

Hapšenja i smene

Mirni protest studenata Univerziteta u Rangunu, 7. jula 1962. godine, završio se pokoljem – vojnici su ubili stotinu studenata i od tog datuma hunta je svaku pobunu gušila silom, ne prezajući da koristi torturu kao vid zastrašivanja. Aung San Su Ći, ćerka nacionalnog heroja generala Aun Sua, postala je lider borbe za promene, ali su je vojne vlasti stavile u kućni pritvor u kojem ostaje od 1989. do 2011, kada izlazi na slobodu i postaje ključna figura u procesu demokratizacije. U vreme dok se nalazila u pritvoru, 1991. godine dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir.

Povezane vesti“PUČ JE NEDOPUSTIV” Džonson: Oslobodite premijerku Mjanmara

Posle 49 godina vlasti, vojna hunta je bila primorana da dozvoli političke promene, a Nacionalna liga za demokratiju NLD je 2015. na prvim slobodnim izborima osvojila vlast. Drugi parlamentarni izbori, uz konstantni pritisak vojske na političare, održani su u novembru 2020.

U međuvremenu su politička nestabilnost i sukobi dodatno uticali na porast siromaštva i nezadovoljstva građana, a na sve to se u zemlji nekontrolisano razbuktala epidemija virusa korone. I pored tih problema NLD je na poslednjim izborima osvojila čak 83 odsto glasova, ostavivši partiju koja je imala podršku armije s minimalnim brojem mesta u parlamentu. Takav razvoj događaja se nikako nije dopao vojsci, koja je NLD optužila za ,,izbornu krađu“.

AP Photo/Thein Zaw

AP Photo/Thein Zaw

Vojska je objavila da međunarodna zajednica ne bi trebalo da podržava krađu, a da su upravo oni ti koji “vrše pritisak za poštovanje demokratskih normi”. U vojnom saopštenju se tvrdi da je “proces izbora 2020. neprihvatljiv, sa preko 10,5 miliona slučajeva potencijalnih prevara, poput nepostojećih glasova”. Iznete primedbe državna izborna komisija je odbacila kao potpuno neosnovane.

S razlogom se pretpostavljalo da generali neće sedeti skrštenih ruku uoči 1. februara kada je trebalo da počne formiranje nove vlade. Vojska je nedelju dana pre puča, uprkos nezadovoljstvu, demantovala da će bilo šta preduzeti. Takve glasine su odbačene, ali je, navodno, vrhovni komandant, general Min Aung Hlaing, rekao višim oficirima da bi ustav, koji zabranjuje puč, mogao biti ukinut ako zakoni ne budu pravilno sprovedeni.

Posle svega usledio je puč, a general Hlaing obećao da će vlast biti predata civilnim vlastima posle “pošteno održanih izbora”. U zemlji s gotovo nepostojećom demokratskom tradicijom malo ko veruje u obećanja vojnog vrha.

Kako je saopšteno iz vojske, 24 ministra i njihovi zamenici su smenjeni, a imenovano je 11 novih, među kojima su ministri finansija, zdravlja, unutrašnjih i spoljnih poslova. Na vojnom TV kanalu „Mijavadi“ saopšteno je da će izbori uslediti po isteku jedne godine i da će vojska predati vlast pobedniku.

AP Photo/Sakchai Lalit

AP Photo/Sakchai Lalit

Suđenje u Hagu

U pismu napisanom pre nego što je pritvorena, Su Ći je pozvala svoje pristalice da “protestuju protiv puča” i upozorila da će akcije vojske vratiti zemlju pod diktaturu. Liderka države nije viđena u javnosti otkako ju je vojska zadržala, niti je bilo zvaničnih izjava o tome gde se tačno nalazi. Neimenovani izvori iz NLD-a rekli su da su i ona i predsednik Vin Mjin u kućnom pritvoru.

“Obavešteni smo da ne brinemo. Međutim, brinemo. Bilo bi olakšanje kad bismo mogli da vidimo njihove fotografije kod kuće“, rekao je jedan od poslanika novinskoj agenciji AFP ne želeći da bude imenovan. Mnogi od poslanika zadržani su u vladinim objektima, što je jedan od njih ocenio kao “pritvorni centar na otvorenom”.

Demokratija u povoju se, osim sa pritiskom vojske, na međunarodnom planu suočila s velikim problemom zbog etničkih sukoba u čijem je središtu muslimanska manjina Rohindža. Ne samo da je Mjanmar uporno odbijao da im izda državljanstvo i obezbedi građanska prava, već su postali meta napada budističke većine.

Posle izveštaja o navodnim silovanjima koja su počinili pripadnici Rohindže i video snimaka koji su se širili po društvenim mrežama, budistički militanti, predvođeni ponekad i budističkim monasima, izvršili su niz pogroma nad Rohindžama u kojima je stradao neutvrđen broj civila. To je izazvalo ozbiljne sukobe i izbegličku krizu, a stotine hiljada pripadnika Rohindža manjine bili su primorani da pobegnu u susedni Bangladeš.

Aung San Su Ći i njena partija su bili optuženi za mlak odgovor na ove vojne akcije, pa čak i za to da pružaju podršku ekstremistima. Na pobunu se digla i pokrajina Rakajna tražeći autonomiju, na šta je vojska Mjanmara uzvratila pokretanjem žestokih vojnih operacija. Poslednjih godina Su Ći je oštro kritikovana zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Rohindža. Pojedini međunarodni akteri koji su je ranije podržavali, optužili su je da ne čini ništa da “zaustavi silovanja, ubistva, a možda i genocid”, kao i da odbija da osudi postupanje vojske ili prihvati da su se zverstva desila.

AP Photo/Sakchai Lalit

AP Photo/Sakchai Lalit

Događaji koji su dramu Rohindža muslimana stavili u žižu svetske javnosti dogodili su se 25. avgusta 2017. Tada su, pod izgovorom borbe protiv navodnih napada na policijske punktove, mjanmarska vojska i budistički ekstremisti krenuli u brutalne napade u kojima je, tvrde pojedini međunarodni izvori, ubijeno više od 24.000 pripadnika te manjine. Napadi su prerasli u etničko čišćenje, a mjanmarska vojska spalila je stotine muslimanskih sela.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od avgusta 2017. je više od 900.000 muslimana iz te regije proterano ili izbeglo u Bangladeš. Zapadnoafrička država Gambija je, ispred Organizacije islamske saradnje, protiv Mjanmara 11. novembra 2019. godine podnela tužbu zbog kršenja Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine. Međunarodni sud pravde u Hagu je 23. januara prošle godine zatražio od Mjanmara da preduzme mere prevencije ubistava i zlostavljanja Rohindža muslimana.

Prošle godine je britanski magazin „Ekonomist“ objavio detaljan izveštaj o suđenju u Hagu na kojem se pojavila upravo Aung San Su Ći, iako je na ročište mogla da pošalje nekog od svojih saradnika. Magazin je naveo da je Su Ći pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu svoju zemlju branila “pribrano i smireno s cvećem u kosi”. U ironičnom tonu list je podsetio da je mjanmarskoj čelnici 1991. godine dodeljena Nobelova nagrada za mir, uz obrazloženje nagrade time da je ona “važan simbol u borbi protiv ugnjetavanja” i inspiracija za one “koji nastoje postići mir, ljudska prava i etničko pomirenje mirnim putem”.

Za brojne demonstrante koji su se okupili ispred sedišta suda Su Ći je sasvim suprotno od toga, jer je vide kao pokrovitelja “zverstava vojske svoje zemlje, progonitelja etničkih manjina i podstrekača masakra”. Ona je na ročištu priznala da je moguće da je vojska njene zemlje koristila nesrazmernu silu prema muslimanima u pokrajini Rakajna, ali je odbila da prihvati kako je namera vojnih operacija bila činjenje genocida.

Ekonomist je naveo da su se u sudnici čuli zastrašujući opisi masovnih strijeljanja, odrubljivanja glava, bacanja novorođenčadi u zapaljenje kuće i masovnih silovanja žena… Brojni simpatizeri Su Ći pokušavali su da je oslobode tereta počinjenog masakra, uveravajući da je bila nemoćna da to spreči.

Povezane vestiVojska preuzela vlast u Mjanmaru, proglašeno vanredno stanje

Umesto da u Hag pošalje nižeg državnog službenika da predstavi slučaj svoje zemlje, ona se pojavila znajući dobro da mali broj stanovnika Mjanmara saoseća s patnjama progonjenih muslimana, koje u toj državi smatraju ilegalnim imigrantima iz Bangladeša i pretnjom budističkom identitetu zemlje. Širom Mjanmara su organizovana okupljanja na kojima je Su Ći slavljena kao “neumorni branilac nacionalnog ponosa”. Njena popularnost je velika u državi sa većinskim budističkim stanovništvom.

Dok su nakon izvršenog puča uhapšeni lideri pozivali građane na otpor pučistima i odbranu izbornih rezultata Nacionalne lige za demokratiju, ispred bankomata i radnji u gradovima su se stvarali redovi uplašenih građana koji su želeli da podignu gotovinu i stvore zalihe pre mogućih nemira i oružanih sukoba. U više medijskih izveštaja tvrdi se da su telefonske i internet usluge u većim gradovima poremećene, a državna televizija MRTV nije emitovala program, objavivši preko Fejsbuka da ima tehničkih problema. Vojska patrolira ulicama, a uveden je i policijski čas od osam uveče do šest ujutro.

Za sada je puč prošao bez oružanih sukoba i prolivanja krvi, ali su stanovnici frustrirani i ljuti zbog neprekidnih političkih previranja koja dovode u pitanje investicije, a mogu da proizvedu i nove međunarodne sankcije.

Sporno ime

Stanovništvo u velikim gradovima misli da je njihova teška bitka za demokratiju izgubljena. “Probuditi se i shvatiti da se sve promenilo preko noći nije nov osećaj, ali jeste nešto što sam mislio da smo prevazišli, što sam mislio da nikada više neću morati da osetim”, rekao je za BBC mladić star 25 godina koji je tražio da mu ne navode ime.

Nimalo zavidnu poziciju države i neizvesnost oko njene budućnosti dovoljno ilustruje i činjenica da se novo ime Mjanmar, umesto starog naziva Burma, pretvorilo u političko pitanje ne samo u zemlji, već i u inostranstvu. Od sticanja nezavisnosti pa sve do 1989. godine službeno ime zemlje bilo je Unija Burma. Međutim, 1989. vojna hunta menja ime države u Mjanmar, ali tu promenu nisu priznali opozicija u zemlji i u emigraciji. Pređašnje ime vojska je povezivala sa periodom kolonijalizma, ali i sa etničkim pobunjenicima koji ne vole novi naziv koji je osmislila vojna diktatura.

Nov naziv nisu prihvatili ni vlade SAD, Velike Britanije i Kanade, pa se i u njihovim poslednjim izjavama povodom vojnog puča pominje isključivo naziv Burma. S druge strane, novo ime prihvatile su Ujedinjene nacije, što je u skladu s njihovim pravilom da svaka država, odnosno njena vlada, ima pravo da odredi svoj naziv.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar