Svet
31.01.2024. 16:00
Dejan Berković

"Zaustavite Hekea!"

Ko je Bjorn Heke, čovek pred kojim drhti Nemačka

Masvoni protesti u Nemačkoj
Izvor: Shutterstock / mimher

Protiv njega, lidera Alternative za Nemačku (AfD) organizovana je peticija kojom se traži da mu se oduzme osnovno ustavno pravo da glasa i da bude biran, koju je potpisalo milion Nemaca. Ali, da li nemačkim državljanima zaista može biti oduzeta snovna prava sadržana u Osnovnom zakonu?

Više ne bi mogao da glasa niti da više bude biran. Peticijom se traži da se oduzmu osnovna ustavna prava lidera Alternative za Nemačku (AfD) iz Tiringije Bjorna Hekea. 

Peticiju za ovaj predlog potpisalo je gotovo milion Nemaca. To bi sprečilo njegovu kandidaturu na tamošnjim državnim izborima u septembru gde je AfD sigurni favorit da samostalno sastavi pokrajinsku vladu.

Za vikend održane su demonstracije protiv “desničara“, ali sa različitim uspehom. Povod je obelodanjivanje sastanka vodećih ljudi iz AfD-a u novembru prošle godine, na kojem je razmatrano pitanje “reemigracije“, odnosno plan proterivanja emigranata iz Nemačke. Najtiražniji nemački dnevnik “Bild“ pribegao je starom dobrom maniru političke kamuflaže pa je pustio montirane fotografije koje prikazuju mnogo veći broj učesnika demonstracija od stvarnih.

Sa naslovom “Odbrana demokratije: Zaustavite Hekea!“ peticija na platformi “Korektiv“ poziva na ukidanje osnovnih građanskih prava lideru AfD-a iz Tiringije Bjornu Hekeu. Kampanja je eksplicitno usmerena na kancelara Olafa Šolca i lidere poslaničkih grupa SPD-a, Unije, “zelenih“, FDP-a i “levice“. Autori peticije pozivaju saveznu vladu da protiv Hekea podnese “zahtev za oduzimanje osnovnih prava iz člana 18. Osnovnog zakona“. Više od 950.000 ljudi je već potpisalo onlajn peticiju. Ali da li takav zahtev ima šanse za uspeh? Da li nemačkim državljanima zaista mogu biti oduzeta osnovna prava sadržana u Osnovnom zakonu?

Naime, prema članu 18. Osnovnog zakona, mogućno je pojedinim građanima oduzeti osnovna prava. Član su oci Osnovnog zakona namerno uključili da bi se odbranili od pojedinačnih neprijatelja liberalno-demokratskog osnovnog poretka. Zakon se može koristiti protiv čitavih partija na saveznom ili državnom nivou, kao i protiv pojedinaca.

U tekstu zakona stoji: “Svako ko zloupotrebljava slobodu izražavanja, posebno slobodu štampe, slobodu nastave, slobodu okupljanja, slobodu udruživanja, tajnost pisama, poštu i telekomunikacije, imovinu ili pravo na azil da se bori protiv slobodnog demokratskog osnovnog poretka, gubi ova osnovna prava.“ Savezni ustavni sud bi odlučivao o obimu i trajanju oduzimanja na osnovu prijave koju može podneti savezna vlada, Bundestag ili pokrajinska vlada.

SLUČAJ KOJI SE DO SADA NIJE DOGODIO

Gubitak osnovnih prava bio bi osnov da Heke izgubi pravo glasa i da bude izabran. To bi značilo da bi on bio eliminisan kao glavni kandidat i takođe ne bi mogao nikome da da svoj glas kao glasač.

Upravo to treba da se dogodi “kako Bjorn Heke ne bi mogao da nanese dalju štetu liberalnoj demokratiji“, navode autori peticije. Ovo je važno u pogledu državnih izbora u Tiringiji sledećeg septembra. Prema anketama, AfD sa Hekeom na čelu, za koga savezni Biro za zaštitu ustavnog poretka navodi da je “sigurno desničarski ekstremista“, trenutno bi bio ubedljivo najjača snaga.

Od osnivanja Savezne Republike, nikada nije bilo slučaja dosuđenog oduzimanja osnovnih prava. Prema dnevnom listu “Frankfurter rundšau“, do sada su bila razmatrana četiri slučaja, od kojih je svaki odbačen jer se više nisu pokazali opasnim.

Pored visokih prepreka u utvrđivanju opasnosti, planove autora predstavke mogao bi da poremeti još jedan faktor: ranije je od podnošenja prijave za povredu osnovnih prava do presude Saveznog ustavnog suda u proseku prošlo četiri godine. U slučaju Heke, ovaj proces bi trebalo da traje manje od devet meseci.

U isto vreme nastavljena je kampanja za zabranu AfD-a. Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Rajne Vestfalije saopštilo je da AfD ne smatraju desničarsko-ekstremističkom organizacijom, čemu se AfD javno obradovao jer stranka u Rurskoj oblasti predstavlja gotovo 20 odsto ukupnog članstva. 

Masovni protesti i demonstracije mogu da se smatraju scenografijom nastavka okršaja AfD-a i “zelenih“. Pre dve nedelje, poljoprivrednici koje su podjarili AfD sprečili su ministra Habeka da siđe sa trajekta pa je on morao da potraži bezbedniji mol. Posle masovnih “traktorskih“ demonstracija širom Nemačke, koje su obilovale kritikom delovanja “zelenih“, vicekancelar Robert Habek prešao je u kontraofanzivu i hitno upozorio na opasnost od AfD-a.

“Desničarski autoritarci zabrinjavaju zbog napada na suštinu republike“, rekao je političar “zelenih“ za magazin “Štern“. Oni žele da Nemačku pretvore u državu poput Rusije. Habek je pozvao na “čvrstinu protiv AfD-a“ i da zato “organi bezbednosti moraju da deluju sistematski, prikupljaju dokaze, pomno prate grupe, pojedince, događaje i izjave“. Osim toga, prekršaji moraju dosledno da se kažnjavaju i potrebna je čvrstina “prema našim zakonima i na osnovu ustava“.

NIJE U PITANJU POLITIČKI STAV VEĆ ZAKON

Na pitanje da li je za ili protiv zabrane AfD-a, Habek je rekao: “Nije u pitanju politički stav, već zakon.“ O zabrani odlučuje samo Savezni ustavni sud. Prepreke su s pravom veoma visoke i šteta uzrokovana neuspelom procedurom bila bi ogromna. “Dakle, sve bi moralo biti apsolutno legalno. Morate o tome vrlo pažljivo razmisliti“, rekao je Habek.

Ko je, onda čovek, zbog kojeg se trese najmoćnija evropska država? On je 51-godišnji bivši nastavnik istorije koji ima značajnu bazu nemačkoj politici. Heke nije lider stranke, ali je njen ideolog. Za mnoge, on je po svom uticaju pravi šef AfD-a. Nemački AfD dugo je tragao za harizmatičnim liderom, poput Marin le Pen ili Đorđe Meloni. To bi moglo da se promeni sa Bjornom Hekeom, liderom AfD-a u državi Tiringiji. Njegov je moto: “EU mora da umre da bi živela prava Evropa.“

Bjorn Heke poziva na ukidanje Evropske unije u njenom sadašnjem obliku. “Nisam prijatelj Evropske unije“, objašnjava Heke, koji je vidi kao “organ i agenta za globalizaciju“. “Postoji mnogo razloga za odbacivanje EU, to neće dovesti Evropu dalje“, kaže on. Štaviše, on ne vidi EU kao pravi oblik Evrope i poziva na njeno ukidanje – kako sam kaže – populističkim rečima. “Ova EU mora da umre da bi prava Evropa mogla da živi.“

Što se tiče unutrašnje politike, imajući u vidu sve skorašnje ankete, Heke vidi priliku da se i sam pojavi kao premijer na predstojećim državnim izborima u jesen 2024. godine. “Želimo da budemo ubedljivo najjača sila“, objašnjava ovaj političar. “Ako AfD zaista bude dvostruko jači od svog prvog rivala u Tiringiji, onda više ne može biti pitanje ko će postati premijer. Onda to mora da bude glavni kandidat AfD-a.“ Heke sebe vidi u ovoj ulozi.

U prvom poslenovogodišnjem istraživanju, da se danas održavaju savezni izbori, CDU bi dobio 31 odsto glasova, AfD – 23, SPD – 16, “zeleni“ – 12 i “liberali“ samo 5 odsto. Za savezne izbore, prema ispitivanju od juče, CDU bi dobio 29 odsto, pri čemu je već nekoliko nedelja uzastopno trend smanjivanja. AfD nastavlja da raste, sada na 24 odsto.

UVOD U MRAČNU BUDUĆNOST?

Ali nemački AfD nije samo još jedna ekstremno desničarska evropska stranka više. Zbog mračne istorije fašizma, rata i genocida ove zemlje u 20. veku, koja je Evropu gurnula u katastrofu, uspon krajnje desnice u Nemačkoj je posebno alarmantan za njene evropske susede jer se postavlja pitanje o pouzdanosti Nemačke i izaziva strahove da li bi prošlost Nemačke mogla biti uvod u neku mračnu budućnost.

Štaviše, dok većina evropskih partija tvrde desnice ublažava svoj diskurs u potrazi za vlašću, radikalno krilo AfD-a je pobedilo u ogorčenoj i dugotrajnoj borbi za unutrašnju dominaciju i ne čini ništa da sakrije svoje radikalne stavove. Na partijskoj konvenciji u julu, Bjorn Heke – lider AfD-a u Tiringiji i glavni ideolog i strateg stranke – izjavio je da “ova EU mora da umre da bi prava Evropa živela“. Ovo je bio proračunati eho nacističke ere koja je govorila da su nemački vojnici umrli u Staljingradu “da bi Nemačka mogla da živi“. AfD negira klimatske promene, želi da pretvori Evropu u “tvrđavu“ protiv migranata, poziva na “emancipaciju“ od Sjedinjenih Država, prijateljski i srdačno se odnosi prema Rusiji i Kini, i omalovažava ono što naziva “sistemom“ – što znači nemačku predstavničku demokratiju. Njegov kredo nalazi se u knjizi s naslovom koji je varijacija Ničeove misli da nijedna stvar nikada ne može da se dva puta nađe u istoj vodi – “Nikada dva puta u istoj reci“.

On kaže da je odustao od preovlađujuće frazeologije “tolerancije i kosmopolitizma“ i državnog rituala nemačkog samoprezira, čime je naišao na “ogorčeno neprijateljstvo“ onih koji su navikli da budu plemeniti i dobri kada recituju formule humanitarnog univerzalizma. Ali pošto imaju malo više od ubeđenja da stoje jednom za svagda sa pobednicima istorije, oni klevetaju sumnjičavca kao jeretika.

Sam Heke pokušao je da objasni ekstremno neprijateljstvo prema sebi: “I mislim da je političko-medijska klasa prepoznala – više nesvesno nego svesno – da nisam ’uhvaćen’ u smislu ’hegemonije kroz neutralisanje’, kako ju je opisao marksistički intelektualac Antonio Gramši. (...) Neće biti nikakvog dogovora sa mnom.“ Na istom mestu on objašnjava mržnju prema AfD-u u celini sa strahom da će oni na vlasti “biti zbačeni sa svojih utvrđenih pozicija i izgubiti nagomilane beneficije“. Zato što je primetio da je nemačka politička scena puna “ozloglašenih poricača stvarnosti, histerije, šizofrenije, autoagresivnosti i takođe psihopata“, savetuje svoje saborce porukama: “Što više histerične vladajuće kaste reaguje, (...) to bi trebalo da postanemo smireniji (...).“

Fašizam? Za Hekea, ovo je “istorijski i prostorno ograničen fenomen“ koji bi “danas mogao da postoji samo u Nemačkoj kao bizarno strano telo“. “Desničarski ekstremista“? Etiketa koju su nalepili politički protivnici, čist borbeni izraz. Heke odbacuje svaku vrstu ekstremizma kao “jednostranost, praznost iz stvarnosti“ i svaku ideologiju kao “apsolutizaciju individualnih aspekata“. On poriče da je “pristalica biološkog redukcionizma“, već vidi “čoveka sa Arnoldom Gelenom prvenstveno kao kulturno biće“, ali smatra da ideja o “kosmopolisu sa etnički nezainteresovanim ljudima sveta“ nije ni izvodljiva ni poželjna. 

MASOVNA MIGRACIJA - KO TO ŽELI?

Da li je masovna imigracija sa Bliskog istoka i Afrike u centralnu Evropu posledica i izražavanja humanističkog stava? Bjorn Heke vidi upravo suprotno u njoj. “Masovna imigracija vojnika sreće i ljudi koji sebi jednostavno obećavaju bolji život u Evropi i Nemačkoj“ rezultira haosom, bezakonjem i proizvoljnošću i, dugoročno gledano, “brutalnim premeštanjem Nemaca iz njihovih naselja“ u korist eksplozivnog suživota delova stanovništva koji se teško mogu integrisati i izolovati jedni od drugih. Istovremeno, “prave izbeglice“ postaju praktično nevidljive – one “koje ne samo da imaju legitimno pravo na našu pomoć, već kojima moramo pomoći za naše dobro, kako ne bismo pretrpeli štetu našim dušama“.

Ko zapravo želi masovno naseljavanje istočnjaka i Afrikanaca zajedno sa progresivnom islamizacijom? Nemci nisu konsultovani, i nijedna vlada se ne oseća odgovornom za sudbinu njihovih potomaka. Prema Hekeovim rečima, “meka humanitarna frazeologija naših vladajućih klasa“ prikriva “tvrd politički program“. To, međutim, nije bilo posebno dogovoreno i formulisano, već je jednostavno “logična posledica globalnog kapitalizma sa svojom potražnjom za slobodnim kretanjem robe, kapitala i ljudi širom sveta“.

Da bi se oslobodio mirisa teorije zavere i dao uverljivost ovim tvrdnjama, on se poziva na podatke iz izveštaja UN “Zamena migracija“ iz 2001. godine, kojim se poziva na otvaranje Nemačke za više od 11 miliona stranih imigranata, navodno za popunjavanje “demografskih praznina“. Verujućim glasačima starih stranaka predstavljen je ovaj globalno-politički, transatlantski kurs kao pokazivanje milosti za individualne ljudske sudbine, i kao prilika za kajanje Nemaca da pokažu da su kosmopolitski. Da bi se zaustavilo ovo naizgled nezaustavljivo klizište, neophodan je povratak političkog – po Hekeovim rečima, “izlazak iz međunarodne ’antiislamske koalicije’ i konstruktivna saradnja sa muslimanskim zemljama – u zavisnosti od nacionalnih interesa“ i “dosledno sprečavanje neminovne islamizacije Nemačke i Evrope“ “zaustavljanjem nekontrolisane masovne imigracije“ uz “primenu našeg pravnog i vrednosnog sistema“. Pored toga, Heke sugeriše da bi “trebalo razmisliti o smanjenju broja muslimana koji žive ovde“.

“Ono što je odlučujuće jeste volja da zaštitimo naše spoljne granice...“, navodi Heke. Za Bjorna Hekea, situacija u kojoj se nalaze Nemci predstavlja krajnje nezaobilaznu alternativu: samopovređivanje nemačkog naroda ili sunovrat. Stare stranke, koje se pojavljuju kao blok suočene sa sudbonosnim pitanjem, drže se formule kosmopolitizma ili propasti da bi spasle svoju kožu. Oni vide sunovrat koji sviće kroz mahinacije “desničarskih populista“, “nacionalista“, i da bi nastavio da veruje u tu formulu, blok mora da ignoriše velikog belog slona: “opasnost od muslimanske većinske populacije u velikim gradovima i, nešto kasnije, širom zemlje“. On, ipak, hitno savetuje “da se nikada ne usmerava nezadovoljstvo prema strancima koji ovde žive (...), već isključivo protiv političara odgovornih za bedu“.

VELIKI UTICAJ PRIČA O ISTOČNOJ PRUSKOJ

Prema vlastitim izjavama, priče njegovih dede i bake o Istočnoj Pruskoj imale su snažan uticaj. Pridružio se Junge unionu 1986. iz divljenja intelektualnim i moralnim promenama koje je tražio bivši kancelar Helmut Kol. Njegov nacional-konzervativni i antikomunistički otac ga je impresionirao predviđanjem kada je pao Berlinski zid 1989. da će multikulturalni Zapad sada uništiti još uvek netaknutu zajednicu poverenja na Istoku.

U pismu uredniku iz 2006, Heke je, prateći istorijskog falsifikatora Dejvida Irvinga, tvrdio da su za razliku od nemačkih vazdušnih napada na Koventri 1940. godine, britanski vazdušni napadi na Drezden 1945. bili planirano masovno ubistvo istočnonemačkih izbeglica u nebranjenom, prenaseljenom gradu kojim je prekršeno međunarodno pravo. Posle njegove izjave u pismu uredniku: “Nikada pre i nikada posle u istoriji sveta nije toliko ljudi prebačeno iz života u smrt za tako kratko vreme kao u bivšoj Firenci na Elbi.“ Morao je da obeća školskoj upravi da više nikada neće da piše takva pisma.

Od 2007. Heke je imao kontakt sa predstavnicima Nove desnice, a 2008. pokrenuo je diskusiju u časopisu “Junge Freiheit“ o “trećem putu“ kao alternativi “globalnom kapitalizmu zasnovanom na interesima“, dok je 2011. pokušao da osnuje “Patriotsko nemačko društvo“ sa nekim istomišljenicima.

U NPD časopisu “Volk in Motion & Der Reichsbote“, koji je uređivao Torsten Hajze, autor je 2011. i 2012. godine objavio nekoliko članaka pod pseudonimom Landolf Ladig. Ladig je tvrdio da su strane sile koje su zavidele na nemačkoj “marljivosti“ i “odlučnosti u formi“ napale Nemačku u oba svetska rata, i govorio o revoluciji ili promeni sistema koja se približava zbog “sve veće dinamike krize“. U aprilu 2013, Heke je postao suosnivač AfD-a Tiringije. U avgustu 2013. postao je njihov portparol i glavni kandidat za savezne izbore 2013. godine.

Na konferenciji državne partije AfD u oktobru 2018. godine Heke je pobedio “alternativni centar“ (Alternativ Mitte – AM), a zatim je 2022. izdejstvovao da svi pripadnici obe frakcije budu isključeni iz partije. Od tada se smatra pravim šefom partije.

Sa Hekeom kao glavnim kandidatom, AfD je na državnim izborima u Tiringiji 2019. godine dobio 23,4 odsto glasova i postao druga najjača frakcija. Postao je opozicioni lider u tiringijskom državnom parlamentu do 2021. godine.

TAKOZVANI RUSKI KONGRES

Njegov bliski prijatelj i saradnik je predsednik AfD-a Saksonije, Andreas Pogenburg sa kojim je 2017. u Magdeburgu organizovao takozvani Ruski kongres na kome je oštro kritikovana nemačka i evropska politika prema Rusiji. Sami učesnici su ga nazvali kongresom “protiv pokušaja američkog imperijalizma da potčini Evropu“. “Navodna” aneksija poluostrva Krim od strane Rusije, rekao je Pogenburg, “samo je fiktivni konstrukt i alibi, ali ne i stvarna činjenica“. Uostalom, Krim je već pripadao Rusiji pre 1954. godine, a pre “navodne“ aneksije bio je poluautonoman. Pored toga, Rusi na Krimu su bili u “velikoj nevolji“ kao rezultat “majdanskog puča“ i slobodno su odlučili da se “otcepe“ referendumom. Sa Pogenburgove tačke gledišta, sankcije nisu samo “suprotne međunarodnom pravu“, već su i “štetne po Nemačku“.

Da biste ovo argumentovali, “ne morate da budete Putinov zaljubljenik, dovoljan je samo neutralan, zdrav razum“, rekao Pogenburg. Partija se od tada smatra deklarisano “proruskom“, što je u trenutnim odnosima evropskih država prema Rusiji, stigma koja ne obećava lako preživljavanje.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Na aerodromima u Nemačkoj će biti haos u četvrtak
1

Poziv na štrajk

30.01.2024. 22:45

Na aerodromima u Nemačkoj će biti haos u četvrtak

Osoblje obezbeđenja na glavnim nemačkim aerodromima, uključujući najveći u Frankfurtu, pozvano je da štrajkuje u četvrtak - saopštio je sindikat koji zahteva povećanje plata.
Close
Vremenska prognoza
few clouds
27°C
21.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve