Bezbednost Izraela
Da li slabi oštrica iranskih pretnji?
Iako su obećali osvetu za ubistvo Hamasovog političkog lidera Ismaila Hanijea i napad na Liban u kojem je ubijen viši komandant Hezbolaha Fuad Šukr, Iran i Hezbolah još nisu napali Izrael, koji je osumnjičen kao glavni krivac za ove diverzije.
I pored toga, strahovi od regionalne eskalacije rata u Gazi i proširenja sukoba na ceo Bliski istok i dalje rastu.
Iran je u ponedeljak uveče izdao obaveštenje pilotima i avio-kompanijama da izbegavaju njegov vazdušni prostor, a njegovi zvaničnici ne prestaju sa pretnjama napadom na Izrael.
Prethodno je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da bi Iran mogao da napadne Izrael tokom 24 do 48 sati.
To je potvrdio i izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac.
“Iran nas je obavestio da namerava da napadne Izrael“, rekao je Kac, a preneo “Džeruzalem post“.
Izraelski list naveo je da je poruka Irana preneta Izraelu preko ministra spoljnih poslova Mađarske Petera Sijarta, koji je direktno pozvao Kaca i rekao da je ovu informaciju dobio od vršioca dužnosti iranskog ministra spoljnih poslova Alija Bagerija.
“Svet treba da naplati od Irana za bilo kakvu agresivnu akciju koju preduzme protiv Izraela“, istakao je Kac.
Iz Tel Aviva, sa druge strane, poručuju da su spremni da se brane i odgovore na bilo kakav osvetnički napad nakon ubistva Hanijea.
Vašington takođe staje na stranu Izraela i poručuje da će braniti Izrael u slučaju napada.
Vašingtonski “Hil“ piše da su u ponedeljak američki predsednik Džo Bajden i potpredsednica Kamala Haris, kandidat demokrata za predsedničke izbore u novembru, snimljeni kako idu u Kriznu sobu u trenutku kad Iran preti napadom na Izrael.
List piše i da su pripadnici američkog tima za nacionalnu bezbednost tokom sastanka sa Bajdenom i Harisovom izvestili da još nemaju precizne informacije kada će Iran i Hezbolah pokrenuti napad na Izrael i šta bi konkretno najavljeni napad mogao da podrazumeva.
Kako prenosi američki portal “Aksios“, na sastanku u Beloj kući rečeno je da američke obaveštajne službe očekuju scenario sa dva talasa napada - prvi koji će potencijalno izvesti Hezbolah, a drugi Iran i neki od njegovih saveznika. Ali, i dalje se samo nagađa ko će prvi napasti i kako će to izvesti.
“Na sastanku je bilo reči i o kontinuiranim diplomatskim naporima da se deeskaliraju regionalne tenzije i da se zaključi sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca iz Gaze“, ističe ovaj portal.
U međuvremenu se za događaje na Bliskom Istoku znatno zainteresovala i Rusija, pa je u Iran otputovao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Sergej Šojgu.
On je u ponedeljak stigao u Teheran na sastanak sa iranskim kolegama.
Novi iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je na sastanku sa Šojguom da je “razvoj odnosa sa Moskvom jedan od prioriteta iranske spoljne politike“ i da je “neophodno ubrzati sprovođenje sporazuma između dve zemlje“.
“Rusija je među državama koje podržavaju iransku državu u ova teška vremena. Neophodno je ubrzati sprovođenje sporazuma zaključenih između dve zemlje“, rekao je Pezeškijan.
Dodao je i da je “prošla era američkog rukovođenja“ i da će “saradnja Rusije i Irana u razvoju multipolarnog sveta doprineti poboljšanju globalne bezbednosti“.
Pezeškijan je ranije opisao Rusiju kao “vrednog strateškog saveznika“.
“Tajms of Izrael“ piše da je do Šojguove posete došlo na poziv sekretara iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Alija Akbara Ahmadijana.
List podseća da je Rusija u petak “snažno osudila“ ubistvo Hanijea i upozorila na “ekstremno opasne posledice takvih akcija“.
Podzemna bolnica u Haifi sa 2.000 kreveta
U gradu Haifa, na granici sa Libanom, godinama postoji bolnica koja u mirnodopska vremena služi kao parking.
“Vremena sada nisu mirna“, rekao je doktor Avi Vajsman, direktor ovog medicinskog centra za BBC. Kako prenosi britanski servis, stotine i stotine kreveta poređane su unutar betonskih zidova.
“U uglovima su operacione sale, porodilište i medicinska oprema“, prenosi BBC.
Ovaj objekat obično služi kao višespratni parking, ali za manje od tri dana može da se pretvori u bolnicu.
Ubrzo posle iznenadnog napada palestinske ekstremističke grupe Hamas na jug Izraela 7. oktobra i potonje vojne odmazde Izraela u Pojasu Gaze, ovaj bunker je stavljen u pripravnost.
Objekat ima više od 2.000 ležajeva i u slučaju velikog napada na Izrael, u ovu bolnicu bili bi smešteni pacijenti koji su već sad na lečenju u prostorijama iznad zemlje i drugih obližnjih zdravstvenih ustanova. Ima i mesta i za lečenje ranjenih.
Lekari kažu da su spremni za veliki napad na Haifu, treći najveći grad u Izraelu. “Kada bi to moglo da se se dogodi? Niko ne zna. Mnogo pričamo o tome“, rekao je doktor Avi Vajsman. Dodao je da se, ukoliko do napada i dođe, on i zaposleni nadaju da eskalacija nasilja neće dugo trajati.
Inače, Rusija gaji bliske veze sa Iranom od početka rata u Ukrajini i rekla je da se sprema da potpiše sporazum o širokoj saradnji sa islamskom republikom.
Bivši šef MI6 i britanski ambasador u UN Džon Souers rekao je za “Fajnenšel tajms“ da je kriza koja se odvija na Bliskom istoku “mešavina visoke strategije i niske politike“.
On je istakao da izraelski premijer Benjamin Netanjahu u svemu vidi priliku da unapredi izraelske interese u regionu i učvrsti svoju poziciju kod kuće.
“Izrael je za sada povratio inicijativu, nakon katastrofalnih 10 meseci od napada Hamasa na jug zemlje 7. oktobra. Njegova vlada nekoliko nedelja igrala je na svoju snagu i posebno impresivnu sposobnost Mosada da ubije protivničke lidere poput Hanijea i Šukra. Netanjahu je time otkrio svoje prioritete i strategiju. On je spreman da eskalira tenzije u regionu pre nego da pokuša da ih smiri“, rekao je Souers za “Fajnenšel tajms“.
Dodao je da Natanjahu vidi priliku da unapredi dugoročnu bezbednost Izraela i učvrsti svoje vođstvo.
“Takođe želi da satera Bajdenovu administraciju u ćošak i pomogne Donaldu Trampu da se vrati u Belu kuću“, navodi Souers.
Istakao je da ubistvo Hanijea, ključne figure u pregovorima Hamasa i Izraela, pokazuje da Netanjahu nije zainteresovan za sporazum o prekidu vatre i povratku talaca koje je Hamas zarobio 7. oktobra.
“On je odbio nekoliko predloženih sporazuma koje su podržali njegovi šefovi bezbednosti“, naglasio je Souers.
“Netanjahu sada prelazi na strategiju ’zadržavanja’ u Gazi, oslobađajući trupe za veći sukob koji bi želeo da isprovocira sa Hezbolahom“, rekao je Souers.
Kao potvrdu svoje teze naveo je ubistvo Fuada Šukra koje vidi kao “izraelski pokušaj namerne eskalacije“.
On je ukazao na činjenicu da je Hezbolah mnogo veća pretnja za Izrael svojim arsenalom raketa i navodnih 100.000 pripadnika milicije.
Komentarišući novonastalu situaciju na Biskom Istoku, spoljnopolitički komentator “Politike“ Boško Jakšić sa druge strane smatra da sama činjenica da prolaze dani od najavljenog žestokog udara i osvete Irana i Hezbolaha, pokazuje da glavni akteri žele da vide kako da uzvrate Izraelu, ali da se konflikt ne proširi.
“Novi iranski udar na Izrael verovatno će izgledati kao onaj iz aprila. Biće kalibriran i pažljivo doziran. Spadaće u tu kategoriju. Ništa preterano“, ističe Jakšić.
Prema njegovim procenama, od velikog rata na Bliskom istoku neće biti ništa.
Dodaje i da je izbor Jahje Sinvara za novog političkog lidera Hamasa očekivan.
“Jahja Sinvar se tokom rata u Gazi nametnuo kao vojni lider. Bio je jedan od planera i glavnih arhitekata napada 7. oktobra. Njegovim izborom za političkog lidera samo je potvrđen kontinuitet radikalnog delovanja Hamasa“, rekao je Jakšić.
I pored toga, kako je istakao, najveći problem za uspostavljanje mira u Gazi je izraelski premijer Benjamin Netanjahu.
“Neće pregovori ni sa Sinvarom ići lako, ali nije išlo lako ni sa Ismailom Hanijeom“, naglasio je Jakšić.
Podvukao je da sve najviše zavisi od Natanjahua.
“Međutim, deluje da on nije zainteresovan za neko dugoročno rešenje. Na ovaj način, održavajući sukob u Gazi, on štiti svoju političku karijeru i pokušava da je spase“, zaključio je Jakšić.
Sa druge strane, spoljnopolitički komentator Božo Kovačević kaže da je teško predvideti kako će Iran napasti, ali je sigurno da će se napad desiti.
Napad iz aprila je bio isceniran, da Iran sačuva čast, ali sada neće biti tako smatra Kovačević.
“Ubistvo vođe Hamasa veliki je korak prema daljoj eskalaciji na Bliskom istoku i sasvim sigurno, ovaj put, odgovor Irana neće biti unapred najavljen i unapred poznat“, kaže Kovačević.
Dodaje da se stvari na Bliskom istoku odvijaju onako kako to želi vlada Benjamina Netanjahua.
“Sve se više približava situacija u kojoj će se Iran direktno uključiti u rat sa Izraelom, a to s druge strane znači da će se na strani Izraela uključiti Sjedinjene Američke Države“, ističe Kovačević.
Objašnjava da, ako usred mirovnih pregovora ubijete glavnog predstavnika suprotne strane, to znači da vam do pregovora i uspostavljanja mira zapravo nije stalo.
“Iako mnogi govore da im je uspostavljanje mira jako važno, ipak glavni saveznici Izraela ništa nisu preduzeli protiv ove zemlje nakon što je povučen potez koji nedvosmisleno vodi daljoj eskalaciji“, kaže Kovačević.
On kaže da je Izraelu u interesu širi sukob, ali i istrebljenje Palestinaca u Gazi.
“Interes Izraela je da dođe do šireg sukoba na Bliskom istoku. Do takvog sukoba u kojem će se sukobiti Iran s jedne strane, i Sjedinjene Američke Države, s druge strane. A u senci tog sukoba Izrael namerava da sprovede svoje rešenje palestinskog pitanja.
Cilj Izraela u Gazi nije uništenje Hamasa, nego istrebljenje Palestinaca. Nažalost, kolektivni Zapad na čelu sa SAD nije smogao snage da zaustavi Netanjahua u sprovođenju zločinačkog plana“, zaključio je Kovačević.