Rat Rusije i Ukrajine ali u Africi

Tako ovih dana stižu izveštaji da su određeni ruski i ukrajinski faktori upleteni i u sukob u Sudanu.

Sukob u Sudanu izbio je sredinom aprila nakon što su višemesečne tenzije između generala Abdela Fataha Burhana i njegovog rivala generala Mohameda Hamdana Dagaloa, komandanta paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF), prešle u otvoreni rat.

Svi međunarodni napori da se posreduje u sukobu, a bilo je i najmanje devet sporazuma o prekidu vatre, do sada su propali.

Zapadne diplomate i mediji navode da je ruska plaćenička grupa “Vagner”, koja je delovala u Ukrajini, ali i nekim drugim afričkim državama, prisutna i u Sudanu. “Vagner” to, međutim, negira.

Sa druge strane Si-En-En je objavio da ukrajinske specijalne službe verovatno stoje iza serije udara bespilotnih letelica i kopnenih operacija usmerenih protiv Snaga za brzu podršku (RSF) koje podržava “Vagner”. U razgovoru za Si-En-En ukrajinski vojni izvor opisao je operaciju kao delo “nesudanske vojske”. Na insistiranje novinara da sazna da li Kijev stoji iza napada, ovaj izvor je samo rekao da su “ukrajinske specijalne službe verovatno odgovorne”.

Si-En-En  prenosi da je operacija uključivala niz napada na paravojnu grupu “Rapid suport forsiz” (RSF) Snage za brzu podršku, za koju se tvrdi da od “Vagnera” dobija pomoć za borbu protiv sudanske vojske za kontrolu nad zemljom. Ove tvrdnje, ipak, nisu mogle da budu potvrđene iz nezavisnih izvora. Ali video-snimci do kojih je došao američki medij otkrili su obeležja napada dronovima u “ukrajinskom stilu”.

Dve komercijalno dostupne bespilotne letelice, koje naširoko koriste Ukrajinci, učestvovale su u najmanje osam udara, a na ekranu komandi za dronove vidi se tekst na ukrajinskom. Na video-snimku koji prikazuje monitor kontrolora dronova vidljiv je tekst na engleskom i ukrajinskom, kojim je označena komanda “stop”. Operater drona, koji izgleda kao stranac, takođe se može videti u odrazu kontrolora, ali nosi “fantomku” i nije ga moguće identifikovati.

Stručnjaci su takođe rekli da je korišćena taktika veoma neobična za Sudan i širi afrički region.

Zapadna Afrika novo svetsko žarište

U fokusu

U fokusu

Svet 30.08.2023. 16:05

Zapadna Afrika novo svetsko žarište

Jedan visokopozicionirani sudanski izvor tvrdi da su udari usledili samo dva dana nakon što je “Vagner” poslao veliki konvoj oružja za Sudan preko garnizona RSF u Zurugu, na jugozapadu zemlje u blizini granice s Čadom. Taj zvaničnik je rekao za Si-En-En da je veliki broj vozila, uključujući nekoliko kamiona s oružjem, stigao u Zurug 6. septembra. Američka mreža dobila je satelitske snimke na kojima se tog dana u garnizonu vidi više od 100 vozila, uključujući desetine kamiona. Ako su svi ovi podaci tačni, onda to znači da se Rusija preko “Vagnera” i dalje širi u Africi.

Komentarišući dešavanja u Sudanu Darko Obradović iz Centra za strateške analize kaže da je ova zemlja, kao tragičan primer, jedan od rekordera po broju pučeva na afričkom kontinentu.

On ističe da se, prema javnim procenama, 80 odsto prirodnih resursa  Sudana nalazi pod kontrolom vojske i paramilitarnih grupa.

“Ovi resursi predstavljaju najjednostavniji izvor prihoda i veoma interesantan plen za brzu zaradu koja se najčešće svodi na razmenu. Istovremeno, Sudan ima dugu tradiciju rudarstva“, kaže Obradović.

Dodaje da je rusko prisustvo u Sudanu konstanta Hladnog rata.

“Rusija i ako nije najveći afrički donator, tokom Hladnog rata masovnom isporukom oružja htela je da se nametne kao zaštitnik ’slobodnog’ i obespravljenog kontinenta. Poslednja uplitanja Rusije u konflikte od Sirije, Libije, Malija, Čada, Centralno afričke republike, Burkine Faso, Nigera i Eritereje, pokazuju da se Rusija ne odriče lako svojih hladnoratovskih pozicija. U međuvremenu tehnološka revolucija otvorila je jednu novu fazu nadmetanja velikih sila – borbu za kontrolu kritičnih sirovina i sa njima povezanih lanaca snabdevanja“, naglašava Obradović.

Podvlači da Sudan poseduje velike količine zlata, i da je treći po rezervama ovog plemenitog metala u Africi.

“Pored zlata, proizvodnja bakra iznosi 50 tona godišnje, suvišno je konstatovati da je bakar pored litijuma ključna sirovina za četvrtu tehnološku revoluciju“, ističe Obradović.

On objašnjava da je globalizacija tu međuzavisnost učinila daleko opasnijom sa aspekta ranjivosti proizvodnih i ekonomskih procesa, samim tim direktno proporcionalno je omogućila uticaj kroz prisustvo na kriznim područjima bogatim retkim sirovinama.

“Sa aspekta bezbednosti, da bi ste primenili polugu pritiska po pitanju kritičnih sirovina ne morate suvereno kontrolisati teritoriju već možete dominatno uticati na konflikte i dinamiku nestabilnosti na određenom području. Tu na scenu stupa još uvek aktivni ’Vagner’, koji svojim delovanjem i izgrađenim kontaktima sa lokalnim ’gospodarima rata’ predstavlja neku vrstu brokera i činioca unosnih rudarskih poslova, koji se odvijaju u potpunom bezbednosnom vakuumu“, ističe Obradović.

On kaže i da je Rusija u pogledu oružja prvi snabdevač Sudana, ali i da se sve više pojavljuje i prisustvo Kine koja svoje kapacitete usmerava na kredite i primenjuje taktiku diplomatije javnog duga, dok Rusija i dalje neprikosnoveno drži prvo mesto kada je reč o isporuci i prodaji naoružanja.

“Nekako poverenje u rusko oružje, dostupnost tog oružja i jednostavnost sklapanja posla – pogodbe, propraćeno adekvatnim marketinškim govorom u Ujedinjenim nacijama, Rusiju čini privlačnijom za države u nedefinisanim bezbednosnim procesima i stanjima“, kaže Obradović.

Objašnjava da je Rusija često, posredstvom “Vagnera“, neko ko održava ravnotežu moći između sukobljenih frakcija.

“Održavanje nestabilnosti kao na primeru Libije, Sirije i Nagorno-Karabaha, za Rusiju je vredna karta na geopolitičkoj pozornici“, naglašava Obradović.

On kaže da je za Sudan karakteristična sekvencijalna podrška sudanskoj armiji i paramilitarnoj grupi Snaga za brzu podršku koja je direktno povezana sa genocidom u provinciji Darfur.

Obradović ističe i da ono što Rusiju drži zainteresovanom za ova područja su pre svega prirodna bogatstva čija legalna i ilegalna akumulacija je u znatnom porastu od 2014. godine.

“Baze podataka javnih izvora pokazuju da je zabeleženo više desetina letova godišnje za koje se sumnjalo da nose sudansko zlato za Rusiju preko kompanija pokojnog Jevgenija Prigožina. Pored čisto geoekonomskog aspekta kontrole lanaca snabdevanja i kritičnih sirovina imamo i geostrateški aspekt. U velikoj meri Rusija se ponaša u skladu sa ’testamentom’ premijera Jevgenija Primakova, gde on u knjizi ’Svet bez Rusije’ ukazuje na neophodnost kontrole neuralgičnih geostrateških tačaka, na osnovu kojih Rusija može zadržati globalnu ulogu. Kada pogledamo kartu, uviđamo da Libija, Sudan, Centralnoafrička Republika i DR Kongo čine tzv. vagnerov lanac. Odnosno od Centralne Afrike do Mediterana uz pomoć ’Vagnera’ i vojnih instruktora Rusija je formirala sirovinski koridor. U pogledu dugoročnih procena teško je prognozitati može li Rusija zadržati ’afrički noseći stub’, ali je sigurno da niko drugi tu neće zalaziti zbog nepredvidive bezbednosne situacije. ’Vagner’ kultivisanjem veza sa lokalnim moćnicima, često suprotstavljenim između sebe, solidno može da koristi situaciju po pitanju primitivne ekonomske ekpsloatacije“, ističe Obradović.

Dodaje da je Sudan značajan kao deo slagalice izlaska Rusije u “tople“ luke, na šta je Jevgenij Primakov ukazivao u knjizi “Svet bez Rusije“.

“Dugo se Rusija borila za ustupanje koncesije za vojnu bazu u Port Sudanu, zahtevajući sličan ugovor kao za luku Sevastopolj. Afiniteti u pogledu dodele Rusima ove strateške tačke menjali su se tokom godina, često pod pritiskom Zapada, a u skladu sa tim menjala se i podrška Rusije snagama na terenu. Kontrola Crvenog mora je ujedno kontrola Sueckog kanala. Koliko je ova tačka značajan vidimo iz statističkih podataka, 12 odsto svetske trgovine i 30 odsto kontejnerskog saobraćaja odvija se kroz 163 kilometra dugačak Suecki kanal. Kina zbog toga poseduje bazu u malenoj državi Džibuti“, objašnjava Obradović.

Dodaje da ako sa time uporedimo značaj i opasnost iranske militarizovane obale u Persijskom zalivu, onda se jasno može povući zaključak koliko je opasno rusko prisustvo na neuralgičnim tačkama značajnim za svetsko snabdevanje i trgovinu.

“U ovom trenutku osim simboličnog učešća, lokalne preraspodele oružja i preostalih pripadnika ’Vagnera’ nije realno očekivati snažnije rusko angažovanje i ostvarenje ovako krupnih ciljeva. Rusija nema sposobnost globalne projekcije interesa koji je, na primer, imala pre 24.februara 2022. godine i napada na Ukrajinu“, zaključuje Obradović.

Putinova afrička karta

U fokusu

U fokusu

Svet 07.08.2023. 04:35

Putinova afrička karta