Svet
30.09.2025. 15:27
Svet
02.10.2025. 17:50
Boško Vukčević
Vazduhoplovna baza Bagram
Tramp bi da iz Avganistana kontroliše Kinu
Vazduhoplovna baza Bagram u Avganistanu ponovo je u središtu geopolitičkih tenzija.
Ova baza, koja je nekada bila simbol američke okupacije Avganistana i borbe protiv terorizma, sada predstavlja tačku sukoba u retorici između Kabula i Vašingtona.
Naime, američki predsednik Donald Tramp poručio je Avganistanu da će se "loše stvari dogoditi“ ukoliko ta zemlja ne vrati Sjedinjenim Američkim Državama vazduhoplovnu bazu Bagram iz koje se vojska SAD i njenih saveznika povukla 2021. godine.
"Ukoliko Avganistan ne vrati vazduhoplovnu bazu Bagram onima koji su je sagradili, a to su Sjedinjene Države, loše stvari će se dogoditi“, poručio je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth Social.
Prethodno je Tramp naveo da je razgovarao sa vlastima u Avganistanu o ponovnom preuzimanju kontrole nad vojnom bazom Bagram, ključnim objektom koji su koristile američke snage tokom rata u toj zemlji.
"Nikada nismo smeli da je prepustimo“, rekao je Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu Bele kuće, komentarišući povlačenje američkih snaga iz baze 2021. godine, što je omogućilo talibanima da preuzmu kontrolu, prenosi Rojters.
Izjava je usledila dan nakon što je Tramp, na zajedničkoj konferencije za štampu sa britanskim premijerom Kirom Starmerom tokom posete Velikoj Britaniji, rekao da SAD želi da povrati kontrolu nad bazom koja je bila ključna tačka za američke operacije nakon napada na SAD 11. septembra 2001.
"Jedan od razloga zbog kojih hoćemo tu bazu je, kao što znate, to što se nalazi na jedan sat od mesta gde Kina proizvodi svoje nuklearno oružje“, rekao je Tramp tada.
Tramp je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao i da SAD želi da povrati tu bazu "brzo, odmah“.
"I ako je ne vrate, otkrićete šta nameravam da uradim“, poručio je Tramp.
Međutim, avganistanske vlasti odbacile su ideju o obnovljenom američkom vojnom prisustvu.
"Avganistan i Sjedinjene Američke Države treba da sarađuju, ali bez bilo kakvog američkog vojnog prisustva na našoj teritoriji“, poručio je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Avganistana Zakir Džalal u objavi na mreži Iks.
Ministar odbrane Avganistana Mohamed Jakub Mudžahid izjavio je da su talibanske snage spremne da se bore protiv Amerikanaca "još 20 godina“ ako silom pokušaju da zauzmu Bagram.
On je podsetio da je Avganistan nezavisan i da mu "nije potrebna zaštita ili tutorstvo bilo koje strane sile“.
Sličan stav izneo je i načelnik Generalštaba Avganistana Fasihudin Fitrat, naglasivši da "Avganistan neće dati ni centimetar svoje zemlje“.
Fitrat je istakao da talibani ne pristaju ni na kakav oblik kompromisa kada je reč o suverenitetu države i da dogovor sa SAD na takvim osnovama nikada nije bio moguć.
Prethodno je "Volstrit džurnal“ objavio, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, da SAD vodi pregovore sa talibanima o ponovnom uspostavljanju američkog vojnog prisustva u bazi Bagram u Avganistanu kako bi se ona koristila kao tačka za izvođenje antiterorističkih operacija.
Pregovori uključuju vraćanje američkih specijalnih snaga u ograničenom kapacitetu u bazu Bagram, sporazum o razmeni zatvorenika, eventualni ekonomski dogovor i bezbednosnu saradnju.
Baza Bagram, smeštena 50 kilometara severno od Kabula, bila je najveći američki vojni objekat u Avganistanu i strateška tačka za vazdušne i logističke operacije tokom dvodecenijskog rata.
Komentarišući dešavanja na liniji Vašington–Kabul spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić za "Ekspres“ kaže da su se pokušaji američke administracije pod vođstvom predsednika Donalda Trampa, da se vazduhoplovna baza Bagram u Avganistanu, koju sada kontrolišu talibani, vrati Sjedinjenim Američkim Državama, za sada ipak pokazali kao kao neuspešni.
"Uprkos željama Trampa da se Bagram, kao strateški objekat vrati u američke ruke, talibani odbijaju takvu mogućnost“, istakao je Đokić.
Naglašava da su talibani koji drže vlast u Avganistanu tako tvrdi u svojim stavovima.
"Bagram je deo avganistanske teritorije. Ne razlikuje se od bilo kog drugog dela avganistanske zemlje. Nikada nećemo pristati na pregovore ili predati bilo koji deo naše zemlje jer to je neodvojivi deo Avganistana. Tokom dvadeset godina pod američkom okupacijom, Avganistan je doživljavao ʼloše stvariʼ – ne jedan dan, već dve decenije neprekidno. Amerikanci ne bi trebalo da zaborave da loše akcije izazivaju loše reakcije. Na kraju su bili primorani da povuku svoje trupe iz Avganistana. Avganistan nije zemlja koja se može okupirati ili osvojiti. Trebalo bi da se angažuju sa Avganistancima politički, diplomatski i racionalno“, zvanični je stav Kabula.
Talibani dodaju i da su Avganistanci izuzetno osetljivi na okupaciju i da nijedan Avganistanac nikada neće dozvoliti da njegovu zemlju preuzmu ili kontrolišu stranci – "ni centimetar“.
Inače, prema rečima Đokića, ovo je samo poslednja u nizu želja američkog predsednika Donalda Trampa da strateška mesta širom sveta vrati ili stavi pod američku jurisdikciju, odnosno kontrolu.
"Sam Bagram nalazi se severno od Kabula, prestonice Avganistana i bio je najveća američka vojna baza u Avganistanu i centar dvodecenijske borbe protiv talibana. Američke snage su ga napustile u julu 2021. godine, nekoliko nedelja pre nego što su se talibani vratili na vlast u ovoj zemlji“, podseća Đokić.
Objašnjava da je baza Bagram strateški locirana na 50 kilometara od Kabula i da je odatle moguće kontrolisati vazdušni prostor na zapadu Kine, sa kojom se Avganistan graniči, ali isto tako i Pakistana i Irana.
"To su zemlje sa kojima, u manjoj ili većoj meri, SAD ima problem i verovatno će ga imati u godinama koje dolaze“, smatra Đokić.
Svet
03.09.2025. 17:10
PET RATOVA od kojih strahuje svet
Podseća da je Tramp ranije takođe izjavio da želi da SAD povrati kontrolu nad Panamskim kanalom, strateškim prolazom između Atlantskog okeana i Pacifika, koji su takođe Amerikanci izgradili, te Grenlanda, samoupravne teritorije Danske, odakle se kontroliše prolazak pomorskim putevima kroz ruski arktički krug ka centralnom i južnom Atlantiku.
"Zbog toga sve ove želje Trampa, koje na prvi pogled deluju nerealno, pogotovo dogovor sa talibanima oko Bagrama, imaju stratešku dubinu, ali pitanje je da li će i u kojoj meri Tramp i njegova administracija uspeti u svojoj nameri“, ističe Đokić.
Naglašava i da vazduhoplovna baza Bagram ima dve piste i prvobitno ju je izgradio Sovjetski Savez tokom invazije na Avganistan 1979. godine.
"Sovjeti su koristili Bagram kao glavno vojno uporište, sa dve piste i jakim vojnim kapacitetima. Nakon sovjetskog povlačenja 1989. godine, baza je delimično napuštena, a tokom građanskog rata 1990-ih bila je pod kontrolom različitih frakcija. SAD je 2001. godine zauzeo Bagram i ubrzo počeo da je obnavlja i proširuje, pretvarajući je u centralno vojno središte“, podseća Đokić.
Kaže i da je tokom dve decenije rata Bagram bio glavni logistički i operativni centar za NATO i američke snage i da je služio za izvođenje misija protiv talibana i Al Kaide, kao i za obuku avganistanske vojske lojalne Sjedinjenim Državama.
"Bagram je bio poznat i po svom zatvoru, često nazivanom ʼavganistanski Gvantanamoʼ. Brojni izveštaji nevladinih organizacija i medija navodili su da su zatvorenici bili izloženi mučenju i nehumanom tretmanu. Dva zatvorenika su umrla u pritvoru 2002. godine, što je izazvalo međunarodne osude“, podseća Đokić.
Dodaje da je tokom godina baza više puta bila meta raketnih napada, samoubilačkih napada i infiltracija talibana.
"Tako je, na primer, 2016. godine talibanski bombaš samoubica uspeo da uđe u bazu i ubije četiri američka vojnika“, naglašava Đokić.
Podvlači i da je baza Bagram bila simbol američkog vojnog prisustva i snage u Avganistanu gotovo dve decenije i da je igrala ključnu ulogu u borbi protiv terorizma.
"Iako je danas talibani gotovo ne koriste za vojne svrhe, ona ima stratešku poziciju, blizu je kineske granice, te gotovo u centru azijskog kontinenta. Iz tih strateških razloga Amerikancima je bitno da imaju tamo svoje prisustvo. Da li će uspeti da naprave neki dogovor iliti dil sa talibanima, sa kojima su već uspevali da prave dilove, ali za pravu cenu, ostaje se vidi“, zaključuje Đokić.
POVLAČENJE SAD IZ AVGANISTANA 2021. GODINE
Povlačenje oružanih snaga SAD iz Avganistana 2021. godine, nakon 20 godina boravka u ovoj zemlji proteklo je u najmanjoj meri haotično i, čini se, nekako na brzinu.
Bela kuća je najveći deo krivice za haotičan odlazak američke vojske iz Avganistana 2021. godine svalila na prethodnu administraciju, odnosno na predsednika Trampa, koji je tada služio svoj prvi mandat na toj funkciji.
Predsednik Džo Bajden bio je "ozbiljno sputan“ uslovima koje je stvorio njegov prethodnik, predsednik Donald Tramp, kaže se u dokumentu u kojem se rezimiraju izveštaji u kojima se ispituje široko kritikovano povlačenje.
"Iako je namera predsednika oduvek bila da okonča taj rat, takođe je nesporno da su odluke koje su donete i nedostatak planiranja koje je izvršila prethodna administracija znatno ograničili dostupne opcije“, rekao je Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Bajdena.
Dokument od 12 stranica okrivljuje Trampa za prethodna umanjenja broja američkih trupa u Avganistanu i za pregovore sa talibanima o sporazumu iz Dohe 2020. godine, prema kojem su Sjedinjene Države pristale da povuku sve američke snage do maja 2021.
U sažetku Bele kuće navodi se procena američke obaveštajne zajednice iz maja 2021. da "Kabul verovatno neće biti pod ozbiljnim pritiskom do kraja 2021, nakon što ga američke trupe napuste“.
"Nijedna američka agencija nije predvidela da će grupa (talibana) tako brzo preuzeti vlast, niti da se talibani neće boriti za svoju zemlju, posebno posle 20 godina američke podrške“, stoji u izveštaju.
U vreme povlačenja SAD je imao samo 2500 vojnika na terenu – najmanji broj vojnika u Avganistanu od 2001, a predsednik Bajden suočavao se sa kratkim rokom, koji je Tramp potpisao, da povuče sve američke snage iz Avganistana do maja 2021, ili će talibani nastaviti svoje napade na američke i savezničke trupe.
Veliki deo haosa tokom povlačenja proizilazi iz onoga što su grupe za pomoć i evakuisane osobe opisali kao nedoslednu politiku u vezi sa time kojim je Avganistancima bilo dozvoljeno da se ukrcaju na letove za evakuaciju iz zemlje. Neki od ovih Avganistanaca, uključujući one koji su radili kao prevodioci i u drugim sporednim ulogama za američku vojsku, bili su u opasnosti od odmazde talibana.
Snimci desetina očajnih Avganistanaca koji trče za američkim vojnim avionom koji poleće sa međunarodnog aerodroma Hamid Karzai, penju se na stajni trap i neki od njih padaju u smrt, postali su definišuća slika povlačenja, izazivajući ogromne kritike na račun američke administracije.
Humanitarne grupe koje su pomagale u evakuaciji navodile su da su problemi koji su komplikovali vazdušni transport uglavnom rezultat nedosledne politike SAD i nedostatka koordinacije između Stejt departmenta i Pentagona. Kao rezultat toga, ranjivi Avganistanci su ostavljani, dok su oni koji nisu bili u opasnosti evakuisani.
Svet
28.09.2025. 18:35
Zagonetni Tramp najavio da se "sprema nešto posebno na Bliskom istoku"
Svet
15.08.2023. 17:49
Talibani saopštili da njihova vladavina nema vremensko ograničenje
Svet
17.02.2024. 19:00
Pakao za žene u Avganistanu - ne izlaze iz kuće same
Komentari
